Змајева пећина – Drakotrypa, Dragon’sCave, Dragon’s Hole, Δρακότρυπα – Панагиа

Пре сваког пута ми волимо да се добро припремимо и лепо проучимо што већи број информација. Тако је било и прошле године. Копали ми по интернету са префиксом Thassos и набасали на ово. Хм, врло интересантно, ово нигде нисмо видели, а сви страни сајтови ово обележавају под MUSTSEE. Дан четврти, 08. септембар.

 

Ми смо решили да нашу радозналост и сазнања поделимо и са Вама…
Ево превода текстова који су нас заинтригирали да се упустимо у ову авантуру….
Грчка, не само да привлачи невероватним плажама и импресивоном архитектуром, већ и подземним лепотама.
Постоји преко 6000 познатих пећина у Грчкој, многе од њих су отворене за јавност.

 

Панагија је традиционално село са богатом историјом. Ово је једно од најбогатијих и најважнијих села на острву. Изграђено је пре око 300 година. Током византијског периода место се звало „Anastasion“. Не зна се када је добило данашњи назив. Убрзо након револуције 1821, постаје главни град острва. Географски положај села, уски кланац између планина, је оно што га чини невидљивим са отвореног мора. Куће су са покривеним терасама, брдски камени кровови који у унутрашњости имају дрвене зидове.
Оба имена села и постојање 11 цркава указују на јако верско опредељење становника. Можемо видети цркву Светог Атанасија- изграђену1818, цркву Светог Константина и Јелене, СветогХараламбоса – изграђену 1820, светогЈована Богослова – изграђену1825, Светог Пантелејмона, Светог Ђорђа- изграђену 1835 и цркву Успења пресвете Богородице (Панагиа) изграђену1845. Историја овог храма је директно повезана са историјом села.

 

Нажалост, тачан датум подизања цркве је непознат, али судећи по чињеници да је село добило име по цркви, то би требало да буде пре 1821 (година грчке револуције). Цркву је, према предању, осветио митрополит Антхимос. У 18. веку, становници древног града Тасоса су били приморани, због пиратских напада, да побегну у централни део острва и настане се у Панагији. Тако се број становника у селу значајно повећао, а самим тим и потреба за већом црквом.

 

Радови су отпочели 1831. под надзором занатлија из Касторије који су били познаваоци црквене архитектуре. Грађевински радови су почели уз финансијску помоћ Sotirios Avgoustisа Avgerinosа и Konstantinosа, чији је надгробни споменик поред цркве, али пошто није било довољно средстава зазавршетак величанственог храма они су затражили помоћ Свете Горе.

 

Манастир који је помогао је био Ватопед, један од најбогатијих. Црква је саграђена без крова. Године 1881 је завршен нови дрвени иконостас од стране занатлија из Волоса. Захваљујући радницима из Касторије, цркви су дате многе одлике византијске цркве у Касторији. Купола је повишена и осмоугаона. Ниша олтара је осмоугаони полукруг. Њена дужина достиже 27,50 метара,ширина 18.60, док је висина 18 метара.

 

Зидови су изграђени од мермера са каменолома у Панагији. Вредна пажње је и чињеница да су зидови од мермера из рушевина античких храмова са Тасоса. Архитектонски стил храма је базилика са кубетом са три пролаза и ентеријер са полу-цилиндричним сводовима.

 

Село има много извора и велике платане у центру. Поглед на море је предиван.
Пећина Дракотрипа, налази се источно од Панагије – на планинском ободу. Мали тест ископавања спроведен 1972. ван пећине, потврђује коришћење пећине у ранобронзано доба, али и у византијском периоду.Ту налазимо грнчарију из ахајског периода, односно, посуђе из времена Микене,Коринта и изхеленског, римског и византијскогвремена.
То је пећина са сталактитима и сталагмитима, али није довољно истражена у свој својој ширини и дубини. Добила је име по сталактитима који формирају изглед змаја.

 

У Дракотрипа пећини у Панагији живи велики слепи миш – кокошињац.
Нисам сигуран да ли су Дракотрипа и Дракоспилиа једна те иста пећина,али је јасно да су Панагија пећине од великог значаја за очување природе на острву (Дракотрипа је позната по томе да има ендемске врсте бескичмењака – пужића)и оне треба да имају заштиту од стране локалних власти.

 

И ту наша авантура креће:
Налазимо се у центру Панагие (са десне стране ресторан „ Платани „ – испред нас са десне стране таверна „ Елена „ , лево башта истоименог ресторана, а иза школско двориште).

 

Након обиласка и сликања свратили смо до уљаре да купимо хладно цеђено маслиновоуље….
Љубазно млађано Бугарче нас услужи , али нема појма о пећини и каже сачекајте газду…Тако и би…
Каже: “Можда је мало касно да сада идете тамо. Није осветљено и нема баш проходан пут. Али,Србин ли је то….!!! Кренемо ка центру, набасамо на Елену, власницу ресторана и додатно питамо. Она каже, да се сећа да је ишла тамо са 7 година, а унутра паукови и слепи мишеви… Али и да странци питају за пећину већ 20 година.

 

Узе на чување ону кантетину уља и рече да насч ека по повратку.
Крећемо низбрдо. Иза школског дворишта мало надесно, па низбрдо (може и колима, али не препручујем… боље пешака)
Са леве стране наилазимо на извор (напијемо сесвеже планинске ледене воде).

 

Са десне стране сликамо предиван поглед на залив Golden beach и дођемо до лепе куће наранџасто-беле фасаде са лепим ћуповима и негованим цвећем .

 

Затим, припазите на куце са десне стране пута (везане су, али једна може да се попнедо пута) – држите се леве стране. Идемо даље низбрдо, пратећи пут, заврћемо надесно и у дну улице долазимо до куће (одакле пут скреће на лево) где на бандери видимо једину ознаку за правац ка пећини.

 

Скрећемо десно уз саму ограду куће и пратимо „као“ рашчишћену стазу…

 

Мало лево – мало десно, „Скво-хоболовац“ све ми наброја по „нишки“, а око насЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗЗ и пуно згажених смокава икоприва и трња…

 

По негде постоји ознака Д која упућује на то да сте на правом путу. Након десетак минутадођосмо до краја путељка и када мислишда нема више где, скрени поглед на десно!!! Мали путељак узбрдо и 10–ак метара, и поглед на лево. И ту је улаз у пећину !

 

 

Али, авај, сто му громова и бубњева Дарквуда… нисмо понели батеријску лампу!!! Онда „Скво- хоболовац“ рече оном „што крпи мокасине„ да уђе и блица напамет фото-апаратом. Уђем у мркли мрак 2-3 корака , пробијем се кроз метар паучине и кренем да кликћем…..

 

 

 

 

 

Препоручујемо свима да ипак не забораве батеријску лампу (видео снимак немамо, јер камера захтева минимум светлости), и да не иду као ми у јапанкама и шортцићима ! Отићи до тамо је само 15-ак минута. Надамо седа ће те (ако имате бар мало авантуристичког духа) наставити ову причу. Ми ћемо се свакако вратити (са лампом!).

 

Поповратку назад Елена нас чека са влажним марамицама (смеје се просто не верујући који смо лудаци !), правом Панагијском хладном водом и љубазношћу која се само доживљава у Грчкој.

 

Наравно нисмо знали шта нам је лепше спремила…(јагњетина или кокоретци) ,све јако лепо, обилно, укусно и врло приступачно. Свака препорука !

 

Ово је само део приче… наставак следи! Неко друго лето идемо у неки други подземни свет на Тасосу (а има га). До тада ајмо да разглабамо ову авантуру…
За крај, ево мало мапица и итинерера:

 

Домаћи задатак … ми идемо даље!

 

Evo još mapica:

 

 

 

Slika pod B (uljara):

 

 

 

Slika pod C – put između Elene (desno) i bašte restorana (levo), a iza bašte je škola:

 

 

 

Evo malo Panagie:

 

 

 

Evo mapica sa mestom slikanja:

 

 

Slika pod F – izvor na putu prema pećini:

 

 

 

Slika pod L – ispred ove kuće skrećete na desno, uz ogradu, prema pećini: