Zapadni Krit iz Agia Marine

Kada smo planirali put na Krit, prečešljala sam sve moguće tekstove na forumu i obećala da ću se oglasiti kad se vratim i evo me sa malim zakašnjenjem. Neću se baviti onim o čemu je već pisano, nego samo nekim sitnim savetima.

 

Bili smo smešteni u Agia Marini. Nezgodna varijanta je ta što su svi čarteri za Hanju 2016. godine bili na 9 dana i definitivno je da baš sve ne može da se vidi, tako da smo se odlučili za obilazak zapadnog Krita, a ostalo nekom drugom prilikom.

 

Bili smo sredinom juna što se pokazalo kao dobar savet prilikom planiranja termina boravka na Kritu. Sasvim smo izbegli one talase o kojima svi pričaju na Kritu kada ne može da se kupa, bar je tako bilo u ovom delu ostrva.

 

Smešteni smo bili u Manos apartmanima. I ako sam bila malo skeptična budući da je u pitanju bio najjeftiniji smeštaj preko agencije, tamo nas je zateklo prijatno izneneđenje. Apartmani su dosta novi, svaki dan se čiste, baca đubre i menjeju peškiri. Ima i jedan deo kvake sa ovim apartmanima. Mi smo bili na spratu i za tu cenu zaista perfektno. Međutim, u istom ovom objektu postoje i smeštaji u suturenu. Manos je podeljen između nekoliko naših agencija i u zavisnosti od toga preko koje agencije uplatite smeštaj, zavisi i u kojim sobama ćete biti. Neke agencije daju čak i dosta nižu cenu za ta studija u suturenu. Ni oni nisu ništa lošiji od ovih gore, ali kome je bitno treba da zna na šta da obrati pažnju.

 

Lokacija vile Manos savršena. Nalazi se u slepoj ulici koja izlazi direktno na plažu i do nje ima oko 50m, a otprilike isto toliko ima i do glavne ulice kuda prolazi autobus za Hanju i gde su prodavnice, kafići, restorani. Sve na dohvat ruke, a ulica potpuno mirna. U neposrednoj blizini nalazi se nekoliko barova na plaži sa ležaljkama. Uglavnom je ona varijanta naručite piće i imate ležaljke i suncobran, a samo je u nekima ograničeno da morate da naručite iznad 10 ili 12 evra, što za dve ili više osoba otprilike i ispadne toliko.

 

Agia Marina – Mesta Kato Stalos, Agia Marina i Platanas su praktično spojena, tako da teško da ćete uočiti neku razliku gde se završava jedno, a počinje drugo. Ta mesta su prektično predgrađe Hanje, tako da kao i u Beogradu niste sigurni baš gde tačno završava Mirijevo, a počinje Karaburma. Neki opšti utisak je da je Platanjas najživlji, onda Agia Marina, a Kato Stalos je najmirniji, ali to ne znači da na svakom koraku nemate sve što vam je potrebno u neposrednoj blizini, od prodavnica, restorana, rent a kar, agencija za izlete, do apoteka i lekara. Duž svh tih mesta proteže se i dugačka peščana plaža koja je manje više slična, ali meni lično se na njoj i najviše dopao taj deo u Agia Marini baš pored Manosa. U svakom slučaju čak i da planirate odmor sa decom, plitkom plažom, ovde zaista imate sve što vam je potrebno i to da birate.

 

Kroz tu glavnu ulicu prolazi autobus koji vozi za Hanju. To je praktično gradski autobus koji dosta često ide. Samo nemojte da vas zbuni jer povremeno ti autobusi izgledaju kao naši gradski autobusi, ali često se ubaciju i autobusi koji izgledaju kao međugradski. Ovo napominjem, budući da su neki naši ispropuštali ove autobuse i „dugo“ čekali prevoz do Hanje.

 

Hanja – Prelepa je i zaista je ne treba propustiti, naročito ako ste smešteni u Agia Marini ili u okolini. Od autobuske stanice u Hanji do luke ima možda od 700m do 1 km lagane šetnje. Uživajte u šetnjama prelepim uskm uličicama, lukom, ali ne proustite ni prelepe restorane na koje ćete nailaziti u tim uličicama, ali i u samoj luci. Hanja je dosta velika u odnosu na većinu primorskih mesta na koje smo navikli, tako da isplanirajte dovoljno vremena da je obiđete i vidite, a koliko je to dovoljno zaista vam ne mogu reći, jer svaki put sam imala utisak sa sam otkrivala nešto novo.

 

 

Iz Hanje možete otići na izlet brodićem koji traje oko sat vremena do ostrva Lazareta ili na izlet koji traje duže od dva sata do ostrva Agio Teodori koje se nalazi baš preko puta Agia Marine. Prelep pogled na Hanju sa vode, provodno dno na brodu i ronilac koji hrani ribice, a krenite i u kupaćem da možete i da plivate. I ako vam Lazaretu reklamiraju kao ostrvo leproznih, ne očekujte ništa slično Spinalongi, na ostrvo se ne izlazi, a na njemu i nema ništa.

 

 

Taj isti autobus prolazi i pored Lidla i još nekih velikih megamarketa, tako da ako odlučite i da se hranite u apartmanu, pretpostavljam da nije problem dobro se snabdeti, ali o tome ne mogu da vam dam konkretne savete, budući da mi baš ništa nismo jeli u apartmanu izuzev slatkiša. U svakom slučaju Lidl ima i u Platanjasu.

 

Što se snabdevanja tiče imate i prodavnicu na 50m od Manosa. Ono što svima u Grčkoj predstavlja problem to je cimanje vode do apartmana. U Agia Marini je voda u česmi za piće, ali za sve ostale odlaske po Kritu koristite flaširanu vodu, jer negde jeste, a negde nije za piće.

 

Jedna od rečenica koja će vas sačekati kad dođete na Krit je „ovo je ipak Krit, a takve su i cene“. Izuzev cena izleta preko agencija, sve ostalo nisam primetila neku drastičnu razliku u odnosu na ostale delove Grčke, Crnu Goru, pa čak i Adu, koja je možda i najskuplja od svega nabrojanog.

 

Hrana na Kritu je zaista nešto posebno, tako da je moj lični savet da kad ste već izdvijli toliko novca da bi stigli do tamo, dodajte još malo i priuštite sebi nešto zaista posebno. Lokalni specijaliteti, jagnjetina na mnogo načina, čak i zečetina, a cene ništa što će vas drastično šokirati. Porcije svega su od 6-12 evra. Što se ribe i morskih plodova tiče, dosta su pošteni i odmah vam kažu ako je zamrznuto, a često je i u menijima obeleženo zvezdicom.

 

 

Kao što sam već napisala, jedina stvar koja je drastično skupa na Kritu su izleti. Rešenje je naravno rent a car, ali ni tu se ne zalećite na prvu loptu. U prečniku od 200-300m od Manosa imate dosta rent a car agencija, tako da ih sve prođite i tražite ponudu, pa se na kraju odlučite. Mi smo za 4 dana platili 100 evra za korsu. Realno je oko 110-120 evra, ali eto možda vam se posreći da prođete i malo jeftinije.

 

Elafonisi – Do Elafonisija nije nikakav problem stići autom. Od Agia Marine do tamo ima oko 65 km. Duž skoro celog puta imate putokaze za Elafonisi. Ima mesta i za parking. Čim uđete na plažu na nekoliko mesta videćete ležaljke sa suncobranima koje se plaćaju i nekoliko malo većih kioska gde može da se kupi nešto za osveženje, a od hrane samo sendviči, peciva i slično. Lepo za videti, ali posle sat vremena biće vam dosadno ukoliko nemate 4 godine ili vam je vrhunac uživanja da šetate po plićaku. I kad smo već hteli da pobegnemo odatle, otkrijemo deo koji je možda i najlepše mesto za kupanje na Kritu. Na samom kraju tog dela plaže gde su ležaljke nalazi se stena. Kada priđete steni, videćete neke kanape kojima je ograđena staza i znak na kome je dalje od toga zabranjeno za ležaljke, suncobrane i slično. Krenite tom stazom i vrlo blizu je najlepši deo Elafonisija. Peščana plaža sa malim stenama, a na nekoliko metara je dovoljn dubko da može da se pliva. Nema ležaljki i suncobrana, ali je za kupanje savršeno.

 

 

Kedrodasosos – Ovo je samo opis pokušaja da stignemo do ove plaže. Do plaže se dolazi tako što kad krenete sa Elafonisija na manje od kilometar skrenete desno na „V“ raskrsnici i idete nekim uglavnom neasfaltiranim putem oko 2 km. Sa strane vam se nalaze razni plastenici, čak ćete vidieti i jednu manju fabriku za voće i povrće. Na nekom manjoj zaravni videćete parkirane automobile. Odatle se treba spustiti stazom koja vam baš nikako neće izgledati kao staza dok ne vidite nekog ko se penje nazad. Mi smo tu odustali od daljeg odlaska do paže. Spremite se da se spustite preko stena i kamenja, ponesite adekvatnu obuću, jer mislim da je opasno krenuti u papučama tuda. Videli smo devojku na parkingu koja se baš i ozbiljno povredila. Uglavnom posle su nam rekli da taj toliko strmi deo nije preterano dugačak i da se uz adekvatnu obuću može proći. Takođe smo saznali da na stotinak metara od tog „parkinga“ postoji još jedan parking i druga staza, tako da pre nego što krenete na ovu plažu dobro se raspitajte. Ljudi koji su bili tamo kažu da vredi. Žao mi je što za ovo nemam fotografije.

 

Milia – Na povratku sa Elafonisija svratili smo u malo etno selo Milia. Na putu ka Hanji posle mesta Vlatos obratite pažnju na znak za skretanje levo za Miliu. Oko 6 km ići ćete neasvaltiranim, ali dobrim putem, a i svugde uz put postoje putokazi za Miliju. I na kraju stižete u prelepo uređeno etno selo sa prelepim kućicama u šumi. Hrana naravno domaća i odlična, a i jedan od kelnera je naše gore list. Sve preporuke za možda neku pauzu tokom dana kad su najveće vrućine ili na povratku iz Elafonisija za rashlađivanje.

 

 

Libijska obala Paleohora – Od Agia Marine do Paleohore skoro da je sve dobar auto-put, tako da vam tih skoro 70 km neće biti nikakav problem. Mi smo od Paleohore krenuli na plaže sa desne strane koje su vrlo lepe. Dobre plaže, ležaljke, suncobrani i slične aktivnosti na plažama. Mali peh smo taj dan imali jer je počeo da duva neki fen vetar i takav je pakao bio da smo pobegli prvo sa plaže, a onda i iz Paleohore, jer je bilo neizdrživo. Da li se to često dešava ili smo mi opet prisustvovali nekom prirodnom fenomenu ne znam.

 

 

Balos – Na forumima sam videla da odlazak na Balos kolima predstavlja mali avanturistički poduhvat, naročito onaj deo silaska od parkinga do plaže, varijante sa magarcima ili bez, a o pavratku da i ne govorim. Ipak smo procenili da taj pogled na Balos sa vrha planine ne vredi baš toliko truda i odlučili se da do Balosa idemo brodom. Od Agia Marine do Kisamosa ima oko 30 km, ali ovde treba napomenuti da brodovi za Balos kreću iz Kisamos luke koje je još nekih 2 km udaljena od grada Kisamosa. Pored same luke nalazi dosta prostora gde možete da parkirate, tako da nećete imati problema gde da ostavite kola. Za Balos kreću dva ili tri broda. Cena karte je čini mi se 27 ili 28 evra, i jeste malo skupa, ali sve one koji su se pentrali uz to brdo pitajte da li se isplati. Sad sam već zaboravila kad je tačno vreme polaska brodova, ali je to negde oko 10-11h ujutru. Jedan brod prvo ide na Gramvusu, a onda na Balos, a drugi obrnuto. Dođite bar sat vremena pre polaska broda, jer se karte brzo rasporodaju, tako da mi nismo imali izbora i našli smo karte samo za varijantu prvo Balos, a u povratku Gramvusa. Balos je božanstven, ali o tome su već mnogi pisali, tako da ću se držati samo nekih praktičnih saveta. Na Balosu 2016. godine je bilo ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje, ali ništa više niste mogli kupiti. Sve što vam treba, sokovi, voda ili hrana, ponesite ili kupite na brodu. Ne zalaćite se na prve ležaljke, jer mislim da su druge, a i deo sa ležaljkama do koga se dolazi kroz vodu otprilike do struka bolji.

 

 

Gramavusa – Odlazak na Gramavusu je opet stvar ukusa i specifičan doživljaj i vredi videti. Na vrhu ostrva nalazi se tvrđava do koje vodi polukozija staza. Ponesite adekvatnu obuću i spremite se na ozbiljan uspon, ali vas gore čeka pogled od milion dolara. Sama tvrđava ništa posebno. Za one koji nisu raspoloženi za uspon, tu ih čeka predivna plaža sa predivnom kristalno čistom vodom, ali uz jedno veliko ali… Plaža je šljunkovita i otprilike na 2-3 m od ulaska u vodu očekuje vas dugačak kamen koji se proteže duž cele plaže visine oko pola metra. Po njemu se nalaze i ježevi, tako da baš treba voditi računa, a većina žena nije ni uspela da pređe ovu prepreku. Poučena nekim ranijim iskustvima patike za kupanje nosim uvek sa sobom. Patike za kupanje imate da kupite svugde na Kritu, što nam je bilo malo čudno jer nismo do tada ni shvatili za šta bi mogle da vam koriste. U svakom slučaju lako rešiv problem ako krenete spremni, malo obratite pažnju na ježeve i ne dozvolite da propustite priliku da uživate u kristalno čistom i prelepom moru na ovoj plaži. Još jedna dodatna informacija u vezi brodova koji idu na Balos. Mi smo hteli da idemo i na Gramavusu, tako da nismo isprobali, ali smo informaciju dobili od dečka koji radi za šankom na brodu. Naime, teoretski mogli smo da provedemo i ceo dan na Balosu tako što bi kao „zakasnili“ na naš brod i vratili se nazad bodom koji prvo ide na Gramavusu, a onda dolazi na Balos. Ovo je varijanta koju očigledno niko još nije provalio, ali ako bude baš previše korišćena moguće je da će je nekako sprečiti. Uglavnom, dobro se raspitajte ako se odlučite da je probate.

 

 

Falasarna – Od Agia Marine do Falasarne ima nešto malo više od 40km. Sa glavnog puta skrećete kod mesta Platanos. Kroz taj Platanos smo malo lutali nekim uskim uličicama, ali ništa strašno. Naša greška što u startu nikog nismo pitali, ali brzo smo se izvukli. Kad izađete na vrh brda, ka Falasarni se spuštate serpentinama ka plaži. Prelep pogled i uz sam put se nalazi dosta restorana, tako da smo mi ovo iskoristili za povratak sa Falasarne za večeru i uživanje u zalasku sunca. Falasarna je dosta velika peščana plaža, a pored nje odvojena stenom se nalazi i takozvana Mala Falasarna. Sa tog glavnog puta kojim dolazite ima nekoliko skretanja levo koja vode do plaže. Mi smo se odlučili prvo za Malu Falasarnu, a kasnije da odemo na veliku, a na kraju smo tu ostali ceo dan. Do tamo smo stigli tako što smo skrenuli levo sa glavnog puta kod znaka za tavernu cafe Galazia Thea. Restoran je na steni iznad plaže i idealno za ručak i da se sklonite sa plaže dok je najveća vrućina. Jedino što u bašti restorana nema neke hladovine, ali je zato restoran skroz otvoren i vrlo je prijatno sedeti u njemu.  Sa parkinga se direktno spuštate na plažu, a iz bašte restorana postoji i neki mostić za spuštanje ka plaži. Na plaži su ležaljke i manji bar. Sve je na dohvat ruke, a naš lični razlog zašto se na kraju nismo da uveče pomerili odatle je taj što vizuelno većina gore opisanih plaža je klasu iznad, ali za nas odrasle konačno plaža na kojoj smo se zaista iskupali. Peščana plaža, bistra i čista voda, a do dubine pristojne za plivanje ne morate da se ubujete pešačeći kroz plićak.

 

 

U ovom tekstu sam pokušala da budem objektivna, koliko je to moguće, i da pomognem oko nekih sitnica kako vam one ne bi pokvarile uživanje u ovom prelepom ostrvu. A sad ću sebi dati za pravo da budem i subjektivna. Ostrvo prepuno divnih ukusa, mirisa, boja, ljudi. Rečima teško opisivo i šta god da vam drugi pričali i koliko god se divili fotografijama, dok ne osetite neće vam biti jasna tolika fasciniranost Kritom.