Zakynthos – The flower of the Levant

 

 

DAN 1 – Put do Zakynthos-a (sreda)

Aranžman sam uplatio preko Robinsona(mada sve rade zajedno sa Belvijem), vila Maria u Laganasu od 10.06.2009. godine, 10 noćenja odnosno 11 dana. Mesto sastanka je ispred Sava Centra 12,30h. Ispred Sava Centra nije bila velika gužva jer u to vreme je polazilo samo 3 autobusa Robinsona i Belvija, i to 2 za Zakynthos i jedan za Kefaloniju.

Pošto smo se svi skupili i rešili probleme nezadovoljstva mestima pojedinih putnika,krenuli smo koji minut pre 13h. Prvu pauzu od dvadesetak minuta smo imali jako brzo u motelu Košuta kod Lapova. Posle ukrcavanja novih putnika i kratkog osveženja nastavili smo put ka Predejanima,gde je bila sledeća pauza. U Predejanima je bila jako velika gužva. Pored autobusa Tim Travela,i našeg metalik plavog autobusa, stigli smo i mi i još jedan autobus, tako da je pauza od 35 minuta bila prekratka. Naime nismo uspeli ni konobara da uhvatimo za ovo vreme,a kamoli kaficu da popijemo,ali smo svoje nezadovoljstvo zasladili jednim sladoledom iz obližnjeg marketa. Na našoj granici se nismo duže zadržavali, čak smo imali vrlo ljubaznog i nasmejanog graničara koji nam je poželeo i srećan put i lep provod.  Posle toga sledi makedonska granica,gde je čekanje bilo onako standardno 40-tak minuta,jer bio jedan autobus ispred nas. Ubrzo je usledila i jedna kratka pauza na benzijskoj stanici gde je autobus punjen gorivom. Makedonija se brzo prelazi bez zadržavanja,i stižemo na grčku granicu. Pošto je ispred nas bilo nekoliko autobusa, iskoristili smo to vreme da se dobro istegnemo i prošetamo. Posle nekih sat vremena ulazimo na teritoriju Grčke i noćnom vožnjom grabimo kilometre ka Zakynthosu. 

 

 

Jedinu pauzu u Grčkoj od 20 minuta smo imali u restoranu Macedonia,ali ne znam tačno gde se nalazi tačno(po nazivu bih rekao da je u regiji severne Grčke, ali nikad se ne zna). Ovde smo oprali zube i popili kaficu,i odmah se podsetili „ljubanošću“ grka na usputnim stanicama. Ovde je bilo i automata za četkicu i malu pastu za zube za 1evro). Malo mi je dug bio vremenski period do sledeće pauze,jer je malo neudobno toliko sedeti,ali na svu sreću (bivamo jedini autobus) hvatamo trajekt u 08:15h (po grčkom vremenu).

 

 

Trajekt sa kojim smo putovali

 

 

Inače ovaj deo puta sam prespavao. Imao sam želju da vidim most kod Peloponeza i nekim čudom sam se probudio na samom prilazu,odgledao prelazak i nastavio da spavam. Žao mi je što nisam smogao snage da izvadim fotoaparat,ali zarezao sam ga ja u sećanju.  Put trajektom je trajao oko 1 sat,vreme smo iskoristili za frape i hladnu kolu. Cene na trajektu su korektne, koliko se sećam 2 frapea i kola oko 6 evra. Posle osveženja i slikanja silazimo sa trajekta i ukracavamo se u bus. Prvo smo ostavljaji putnike u Argasiju, pa u Kalamakiju, i onda smo stigli i do Laganasa.

Nisam napomenuo da nam je vodič u autobsu bila jedna mlada devojka, kao i dečko iz Matica(Nebojša mislim) . Posao su korektno odrađivali i nismo imali nikakvih zamerki. Možda je nedostajalo malo više informacija usput,ali svi su mahom spavali tako da je i ovako bilo ok. Posle trajekta priključio se i lokalni vodič Ilija i on nam je malo pričao o ostrvu dok smo razvozani do apartmana i zakazao sastanak za 19h u Karras-u.

Vozači autobusa su bili odlični i zaslužuju da i njih pohvalim.  Vozili su ravno bez naglih kočenja i ludačkih hvatanja krivina. Nismo ni osetili vožnju. Svaka čast momci! Usput su nam uglavnom puštali Toše Proeskog, a filmove sam prespavao(ipak je umor već odradio svoje).

 

Prve impresije ostrva

 

Crkva Agios Dionisiosa sa trajekta

 

Prvu su istovarili nas u vila Mariji,pa su nastavili put ka Socratesu. Ispred vile smo bili oko 10h po nihovom vremenu, što znači da nam je put trajao 20 sati, što je super ispalo jer je drugi autobus propustio jutanji trajekt pa su u vilu stigli tek oko 14h i putovali 24 sata. Sobe su već bile u fazi spremanja,ali smo malo podmitili spremačice,da brže i bolje odrade svoj posao.  Stvari smo ostavili na recepciji koja se nalazi odmah pored vile. Tačnije mi smo bili smešteni u Maria Studios, pored je Maria Apartments(tu je recepcija) i 300m gore je još Hotel Karras(gde smo mogli koristiti bazen), sve je ovo od istog vlasnika. Vile od hotela samo razdvaja Hotel Zante i jedna prodavnica. Recepcija radi od 09 do 11h,ali za sve eventualne probleme na raspolaganju nam je bila recepcija hotela,gde je isti recepcioner radio.

 

Vila Maria spolja

 

Pored vile Marija u kojoj sam boravio,bio sam i u Socratesu i u Drossos-u i sve 3 vile izgledaju mahom isto sa malim razlikama.

Vila Maria ima definitivno najveću sobu sa nekim dodatnim kaučom(super za stvari). Lokacije je malo zavučena ali urabana i ima u blizini svega. Do prve plaže treba oko 10min laganog hoda. Dešavalao se da nema tople vode posle 21h,kada je bila bila puna. Ali na toj vrućini meni nije ni trebala. Spremačica dolazi svaki dan,prazni kante, riba pod i kupatilo a ponekad i koji sud opere. Inače posle 5 dana rada spramčica je ispred ogledala stavila muškatle u plastičnu čašu sa natpisom TIPS!

 

Kupatilo

 

 

Soba sa ulaza slikana

 

Soba sa terase slikana

 

Terasa

 

Tips

 

Pogled sa terase na našeg Sparka

 

 

Socrates je spolja malo upadljivija i kuhinja je novija,ali ostalo isto,ali mana je što je soba jako mala i pored kreveta ima mesta samo da se prođe. Mana je što terase nisu razdvojene,jesu zasebne,ali na pola metra razmaka,pa nema privatnosti na terasi. 3 minuta je od mora i u mirnom je delu. U bližoj okolini samo market i jedan fast food,ali je u blizi glavna ulica pa nije problem. Koliko sam razumeo i ovde dolazi svaki dan spremačica.

Drossos je na samoj obali(30 sekundi od mora) i od mora ga razdvaja samo Taverna Greek Island gde je svaku noć živa muzika i ludilo. Malo je bučnija u periodu od 21-24h,ali ko voli da uživa u grčkim ritmovima neće mu smetati. Ne dolazi svakodnevno pomoćno osoblje. Veličina sobe kao u Socratesu ali je terasa izolovana od komšiluka. Ima stočić i stolice u unutra za razliku od prethodne 2.

Sve u svemu skroz su korektne sve tri vile i niko neće pogrešiti ni sa jednom.

 

DAN 2 – Prvi dan u Laganasu (četvrtak)

Posle ostavljanja stvari na recepciji otišli smo u prvi obilazak mesta. Prvi utisak je bio onako prosečan. Dosta je delovalo sve pusto,većina taverni i prodavnica nije radilo, skrenuli smo levo od ulice i naišli ubrzo na plažu. Plaža je široka peščana i dugačka. Bilo je još malo ljudi prisutno i na plaži. Mnogi kažu da je plaža prljava,ali nije bila. Ako je prisustvo školjki i malo kamenčića pojam za prljavštinu,onda jeste.  Jednim delom smo šetali kroz plažu i izašli na glavnu ulicu,i doručkovali u restoranu Mr. Dallas koji je bio jedan od retkih koji je radio u to vreme.

 

Jutarnja pustoš

 

Odmah smo navalili na giros i frape. Inače odmah se primeti povlašćenost engleza u mestu. Na glavnoj ulici ćete pored mnogo kafića i klubova, pronaći McDonalds, Kfc, Pizza Hut i čak dva Subway-a. Posle smo se drugim putem vratili u vilu, i već nas je čekala spremljena soba. Soba je standardna bez ikakvog luksuza. Kupatilo sa malom kadom. Kuhunja u uglu sa osnovnom potrebnom opremom, i pored dva kreveta smo imali dodatnu sofu. Svaka soba ima mali tv, i klimu koja se doplaćuje. U ormaru se nalazi i mali sef,koji je mogao uz doplatu da se uzme. Na terasi ima plastični sto i 2 stolice. Pogled je na Maria Apartments,što nije baš praktično,jer se ne možeš opustiti na terasi,jer se tu stalno prolazi,ali nije ni to neki problem. Spremačica je dobro odradila svoj posao,tako da nije trebalo puno dorađivati posle nje. Brzo smo se rapakovali,presvukli i zaputili se na plažu. Nismo već mogli da dočekamo.  Trebalo nam je desetak minuta do plaže. Možete iz vile krenuti na dve strane ka plaži. Jednim putem izlazite u blizini Havana Beach Club-a, a sa druge strane u blizini Kalamaki plaže. Mi smo se odlučili na stranu Laganasa. Kada smo stigli na plažu videli smo da se na većini mesta dobija ležajka besplatno ako se poruči piće,mada se na nekim mestima plaćalo korišćenje suncobrana i 2 ležaljke, 5 evra.

Posle kratke šetnje odlučili smo da se smestimo na ležaljkama Taverne „Giannis“,gde su ležajke i suncobran bili besplatni. Odmah smo se osvežili hladnim Mythosom i krenuli i prvo brćkanje. Voda je bila topa i prijatna. U Laganasu je voda svuda poprilično plitka. Ko voli školjke, ovde je raj za sakupljače jer kakao voda slabo talasa,izbor školjki iz minuta u minut sve veći.

 

Plaža taverne Giannis

 

Voda na plaži ispred taverne

 

 

Gazda Giannis,svako noć igra u taverni. Ovoga puta se spremio,ali je skupljao ležaljke

 

 

Školjke koje smo skupili za kratko vreme

 

 

Kada je već postajalo hladno i gazda počeo da skuplja ležaljke otišli smo nazad do apartmana,da se malo odmorimo i nešto pojedemo i otišli na sastanak sa lokalnim vodičem u Karras. Dočekao nas je Aleksa. Pustio je kratku prezentaciju o ekskurzijama i ponudio nam je cene i dane za sve ekskurzije. Koliko se sećam cene su bile sledeće:

1. Kružna tura oko ostrva brodom 25 evra
2. Ostrvo kornjača 20 evra
3. Tura busom po ostrvu 25 evra
4. Kefalonija 40evra (+ ulaznice)
5. Akvalend 17 evra, a sama cene ulaznice bez prevoza 14 ili 16 evra

Mislim da je to sve šta je ponudio,ako sam nešto zaboravio ili neku cenu malo pobrkao neka me neko ispravi. Poklonio nam je i po mapu ostrva i objasnio rute svih ekskurzija. Ponudio je i iznajmljivanje vozila. Radi sa Ionian i Dennis Rent-a-car-om. Cene su bile za jedan dan za A klasu (Spark/Matiz, mali Suzuki) od 27 do 30 evra na dan u zavisnosti od agencije. Za tri dana se ne sećam koliko je bilo,a za 5 dana je bilo oko 110-120 evra,a za 8 dana oko 160-170 evra. Pošto nikada ne igramo na prvu loptu,nismo se ni za jednu ekskurziju ni za rentiranje auta odlučili. Korektno je odradio svoj posao,dao je info,objasnio sve i na nama je bilo da smislimo. E sada se setih ponudio je i paket ekskurzija,malo je bilo povoljnije nego kada se pojedinačno uplaćuju ali ne sećam se cene. Jedino mi se nije dopalo što je rekao da su jedino ova vozila koja on nudi su sa punim osiguranjem, i da su najjeftinija,kao i da „Doktor“ ne preporučuje iznajmljivanje motora. Bilo kakao bilo saslušali smo ga i vratitli se u apartman i spremili za prvi izlazak.

Malo smo ranije krenuli pa je bilo još praznjikavo,ali kasnije smo shvatili da u provod ne vredi pre ponoći polaziti jer englezi tek tada kreću u provod. Ispred svakog cluba i kafića imate hostese koja vam lepe nalepnice na garderobu i nude vam pića po specijanim cenama. Ova pojava malo dosadi,ali to je sastavni deo letovanja.

 

Toranj Rescue Bar-a

 

U proseku u svakom klubu za 5 evra dobijete 2 koktela i šota,mada negde ponude i 3 ili čak 4 šota uz 2 koktela. Kokteli su inače malo vodenasti,ali šta je tu je! U većini slučajeva će te dobiti ono što vam ponude,ali nas su prvo veče zeznuli!  Mi smo popili po koktel i tekilu u Rescue-u i malo prešli u Coctails And Dreams,i maznuli po giros i otišli na spavanje. I ja se čudim otkud mi toliko snage tog dana.

 

Prvi kokteli…

 

Coctails And Dreams

 

 

 

DAN 3 – Drugi dan u Laganasu (petak)

Za divno čudo probudili smo se relativno rano,popili kaficu i cedevitu i otišli kod Mr. Dallas-a da se upoznamo sa Love Greece i njenim dečkom.

 

Restoran Mr. Dalla

 

 

Posle upoznavanja i kafice otišli smo na plažu,u Beach Bar Cubaneros. Ovde je ista varijanta kao i u Giannis-u. Uz piće „free sunbed and umbrella“. Ovde se pušta prijatna chill out muzika, koja se savršeno uklapa uz talase i morsku atmosferu. Pošto smo još uvek bili premoreni, na plaži smo uglavnom dremali. Popodne je i muzika postala jača i počeli su mladi englezi da pristižu,ali užitak i dalje nije bio pokvaren. Ovaj dan smo proveli ceo dan na plaži i napokon upeli da se odmorimo od puta.

 

Ulaz u Cubaneros

 

Deo sa suncobranima ispred bar-a

 

Plaža

 

 

Uveče smo sa komšijama iz vile(2 para) i sa Love Grece i njenim dragim otišli u provod. Ponovo smo otišli u Rescue bar,koji je radio do ponoći i posle toga prešli u Rescue Club(koji je iza bara) i odlično se proveli. Pivo je 3 evra,za koktele sam već napisao. Mislim da je piće jedino subotom bilo malo skuplje,ali nije nešto mnogo više bilo. Tu smo se sada već upoznali sa načinom zabavljanja engleza.

 

Engleskinje u akciji

 

Ne znam što je dignuta takva prašina oko njihovog ponašanja. Istina je da se su stalno maskirani(od sobarica,do školskih dečaka i devojčica, preko Life guard-ova i Hawai stila),ali oni se zabavljalju sami sa sobom. Nismo ni jedno veče videli ni jednu tuču niti kavgu. Napiju se, zezaju se i zabaljalju se. Od svih ljudi sa kojima smo se družili nisu apsolutno nikom smetali,šta više bili su nam simpatični i zabavni, a pored nas bilo je i starijih,kao i porodica.

 

 

DAN 4 – Treći dan u Laganasu – Cameo Island(subota)

Posle jutarnjeg razbuđivanja otišli smo na bezen hotel Karras,ali se nismo dugo zadržali jer mi nije đavo dao mira da sedim na bazenu pored onog lepog mora!  našli smo se sa Love Greece i njenim dragim i otišli peške do Cameo Islanda koji se nalazi bliže Agios Sotisu nego Laganasu. Može se ići kolima do luke,ali mi smo otišli peške pored plaže. Trebalo nam je nekih 20-tak minuta lagane šetnje.

 

Kada se ide peške,jedan deo puta je kroz vodu

 

Ulaz na ostrvo je 4 evra i uz ulaznicu imate i jednu konzumaciju. Cameo je predivan. Uostalom slike govore više od reči.

 

Prilaz

 

Ulaz

 

Pogled odozgo

 

Pogled iz vode

 

Ovde se organizuju čuvene White party,čak je u prvu subotu bio prvi u sezoni,ali cena ulaznice je bila 25 evra,a u toj ceni samo čaša šampanjca i jedna slika,pa smo propustili ovo.

Ovde je dublja i malo svežija voda nego u Laganasu,i kamenovita, ima i velikog kamenja duboko u vodi,ali je predivno tamo. One „zavese“ stvaraju dodatnu hladovinu u vodi što je super. Ovde smo proveli ceo dan. Inače i ovde tuče chill out muzika i atmosfera je mnogo prijatna. Plaža je uska,ali uvek se možete smestiti u hladovini kafića ili stena.

 

Voda je providna i plava

 

Sitno oblo kamenje, na ulazu u vodu

 

Hladovina

 

Pogled na Laganas sa Camel Island-a

 

Uživanje, u pogledu na ostrvo kornjača

 

Ja, moja maca, Love Greece i njen dragi

 

 

Posle plaže svratili smo u Socrates na kaficu. I onda krenuli svojim putem nazad do vile,ali na svu sreću kroz maslinjake i magistralni put stigli smo do Laganasa!  Inale postojao je i jednostavan put do nazad,ali nama je bilo zabavnije da istražujemo i idemo stalno drugim putem. Ovaj put smo malo omašili,ali bar smo usput uživali po prvi put u pravoj Grčkoj i njihovim predivnim maslinjacima.

 

Put kojim se ređe ide…

 

Posle večere,otišao sam do Dennis-a da rentiram motor na 4 dana i auto na jedan dan. Inače početna cena za motoriće je 10 evra dnevno,mada se cena spušta i do 7 evra na dan u zavisnosti od dana rentiranja. Nisam čuo da je ikome tražna međunarodna dozvola. Quad-ovi su 15 evra dnevno, uz dogovor u zavisnosti od broja dana. Kod Dennis-a sam sasvim slučajno upoznao jedan par iz Drossosa, i ne znam ni kako ali mi smo se dogovorili da uzmemo zajedno auto na 5 dana.  Uzeli smo Sparka(koji je tamo Chevrolet Matiz),dobili smo ga za nešto manje para od onoga šta nam je ponudio Aleksa,ali ništa veliko. Inače može se i jeftinije uzeti auto ali bez potpunog osiguranja. Mi smo ipak uzeli puno osiguranje, jer to opšte osiguranje ne pokriva štetu na kolima do nekih 350 evra. Pa da ne bi rizikovali ipak smo uzeli puno osiguranje sa 0 evra sopstvenog udela u šteti. Ne daj Bože da ti noću neko zagrebe auto,pa da ti kvari odmor. Inače i u Ionianu su slične cene,kao i u drugim rent-a-car-ovima. Komšije iz vile su iznajmljivali na raznim mestima vozila i mahom smo svi isto plaćali uz +/- 2-3 evra po danu. Pošto draga nije bila samnom, uveče smo otišli na piće u Sport Caffe da se upoznamo malo bolje sa drugarima,jer nam je ujutro stizao auto a skoro se nismo ni znali. Na svu sreću odmah smo shvatili da smo super prošli,jer smo skroz slični, sa istim interesovanjima i željom za uživanjem i obilaskom ostrva. 

Kasnije smo se našli sa već stečenim društvom i otišli u Zeros Club u provod. Malo je manje bilo ljudi nego prethodne večeri,ali je bilo super u svakom slučaju.

 

Ludilo u Zeros-u

 

 

DAN 5 – Četvrti dan u Laganasu – obilazak Vasilikos poluostrva i Zantea(nedelja)

Jedva smo ustali tog dana. Iz neznanih razloga auto smo poručili za 09h,pa je trebalo biti ipred Dennis-a u to vreme. Dobili smo tamno plavog Sparka.  Posle uzimanja auta, otišli smo u pekaru po doručak i svratili do nas u vilu,gde nas je moja maca  , čekala sa kafom za razbuđivanje. Posle kratkog dogovora krenuli smo ka Vasilikosu i prva destinacija nam je bila Porto Zoro. Na mapama sve izgleda jako daleko ali kada krenete shvatite tek koliko je ostrvo malecno. Malo su im oznake zbrkane i često fale,ali sve se može naći uz malu snalažljivost. Imali smo mapu u kolima, i nekoliko koje smo usput pokupili(imate ih skoro u svakoj prodavnici i restoranu),ali definitivno najdetaljnija mapa po meni je ona koju možete uzeti u Pizza Hut-u(ko voli ovde pice ima akcija Pizza Unlimited i za 10 evra može da se pojede koliko god hoćete pica uz kolu od 4,4 deci – cena je po osobi i ne može se poneti). Inače ova mapa se pokazala kao najbolja,jedino jedno mesto nije bilo ucrtano, ali smo je našli na drugoj mapi. Kada se stigne na Vasilikos putevi postaju malo krivudaviji i brdovitiji je teren,ali nije ništa strašno. Pošto smo promašili skretanje za Porto Zoro, nastavili smo put ka Ionio-u. Pošto je bilo još pre podne bilo je još svuda malo ljudi,ali ova Ionio plaža nas je skroz razočarala. Nije nam se uopšte dopla. Plaža je lepša u Laganasu nego ovde.

 

Ionio

 

Ionio iz drugog ugla

 

 

Sedamo nazad u auto i nastavili put ka Banani. Banana je već bolja od prethodne ali i ovde je bilo dosta pusto. Inače na celom Vasilikosu ležaljke i suncobran se plaćaju 7 evra(2 ležaljke i suncobran), na kojoj god plaži da ste cena je ista(od Porto Zora do Gerakasa). Uvek imate i deo gde možete postaviti svoje suncobrane. Na Bananu je stigao i ostatak ekipe,tako da smo se odlučili da se tu okupamo i malo odmorimo. Pesak je jako lep u ovom delu ostrva,ali bilo je travki koje plivaju u vodi i koje su već izbačene na obalu. Smestili smo se na ležaljke i odmah pojurili u vodu na malo plivanja i odbojke. Inače dobro smo prošli na ovoj plaži jer na delu plaže gde smo zauzeli suncobrane, gazda još nije došao,tako da smo ih dobili za free. Dok je gazda stigao mi već kretali na Plaka Beach.

 

Prilaz Banani

 

I stižemo polako

 

Leva strana od spusta

 

Desna strana

 

Sama plaža

 

Pesak iznad

 

Brzo smo stigli i na Plaku. Ova plaža je već 3 koraka ispred prethodne dve. Lepo je sređena, voda je lepa, ima i deo sa travom gde takođe možete uzeti ležaljke uz obrok u restoranu. Ovde smo se osvežili frapeom i zezanjem i krenuli smo ka Agios Nikolaos-u(ili St. Nikolas-u).

 

Prilaz Plaki

 

Deo sa travom iznad plaže

 

Deo sa suncobranima na plaži

 

Mesta za uživanje na svakom koraku i uglu plaže

 

Ovde ima i veliki parking i restoran i kafić,totalno nas je oduševila ova plaža. Isto ima dobre muzike, puno mladih, vodenih sportova, odbojke na plaži i vodi… ma odlična je plaža. Sa leve strane plaže na blagom uzvišenju nalazi se i crkva St. Nikolas-a,koja je bila zatvorena. Inače sa tog uzvišenja možete napraviti odlične fotke.

 

St. Nicholas Beach

 

Desni deo plaže

 

Čuvene krive palme

 

Pogled sa parkinga, u levom uglu se vidi crkva

 

 

Pogled sa uzvišenja,kod crkve

 

 

Dok smo tražili mesto, videli smo i znak za plažu Kokuis beach. Ove dve plaže razdvaja samo stepenište jedno(koje se nalazi odmah posle onih krivih palmi). Koukis nas je tek totalno kupio. Plaža jeste uska,ali sa predivnom providnom vodom i sa prirodnim hladom. Odmah smo se ovde smestili i prepustili čarima kupanja.

 

Koukis Beach

 

Pogled sa prilaza

 

 

Pogled iz mora

 

 

Pošto smo se ovde dugo zadržali imali smo još dovoljno vremena da obiđemo ostak poluostrva,ali samo panoramski,ali taman da znamo gde da se vraćamo posle. I tako smo krenuli ka Porto Romi i Mavratzis-u,ali nam je na ulazu u mesto Vasilikos privukla pažnju jedna taverna…  Već smo je prošli,ali nije nam đavo dao mira i vratili smo se. Taverna se zove „Babbis“ i malo je uvučena na uzvišenju pored puta, u samoj blizini škole. Već pri parkiranju smo shvatili da ovde želimo malo da iskuliramo i pojedemo nešto. Taverna je smeštena u oazi borovine i taman dovoljno zavučena da vas ne ometa saobraćaj. Ovde smo probali specijalitete Zakynthosa i pojeli jedan od najukusnijih obroka na ostrvu. Taverna je onako domaćinska(porodična), sa crvenim kariranim stolnjacima i normalnim cenama. Specijalitet kuće je Zakynthos-ka zečetina(zečetina u paradajz sosu, i sirom), ali smo još probali sabljarku, piletinu(koja se topila u ustima) i nezaobilaznu grčku salatu(ubedljivo je ovde bila najbolja,inače stavljali su i neko povrće koje smo u marketima našli pod nazivom kopar,ali ne znamo još pouzdano šta je). Sticajem da smo se baš najeli i sve to zalili domaćim belim vinom, ceh od 47 evra je bio ništa za ovakvo uživanje(4 osobe).

 

Ulaz u restoran Babbis

 

Okolina

 

 

Stolovi

 

 

Sabljarka

 

 

Famous Greek Salad

 

 

Punih stomaka jedva smo nastavili put ka Mavratzis-u. Ovde smo videli ogroman kompleks hotela Zante Royal Palace,koji je bio skroz prazan. Šteta da tako lep i veliki objekat propada. Možda u punoj sezoni i proradi. Ova plaža nam nije zadržavala nešto pažnju(kao ni Porto Roma) tako da smo se uputili još ka Gerakasu.

 

Mavratzis

 

Zante Royal Place

 

 

Hotel je pust

 

 

Porto Roma

 

 

Voda je lepa…

 

 

ali je plaža uska

 

 

Pošto Gerakas radi samo do 20h, a mi stigli posle 19h imali smo dovoljno vremena da je pogledamo i prošetamo po njoj. Na ulazu svako dobija uputstvo sa pravilima koja važe na ovoj plaži,gde Carreta-Caretta kornjače ostavljalju svoja jaja noću. Plaža je prelepa. Ovo je plaža gde je najduže sunčano. Široka je, peskovita, a pesak onako blago grub (nije jako sitan kao na Banani npr.), definitivno smo se složili da se ovde vraćamo jedan dan.

 

Stižemo…

 

Plaža sa prilaza

 

 

Voda i pesak su divni

 

 

Stena na kraju plaže

 

 

Pogled ka izlazu

 

 

Zaštićena mesta,sa jajima

 

 

Pošto nama ova celodnevna tura nije bila dovoljna, otišli smo nazad do Laganasa, spremili se i u roku od 2 sata već bili u Zante-u. Ponekad se stvarno pitam otkud nam toliko volje i snage.  Parking smo relativno lako našli i krenuli u slikanje i panoramsko razgledanje grada. Grad je uveče prelep,ali o detaljima u nekom od sledećih dana. Uspeli smo da se provozamo i kočijama po Zante-u(imate u blizini Solomonovog trga konjeve sa kočijama). Nas 6 je vozio za 10 evra, doduše dobio je i koji evro bakšiša za šećer i travu.  Vožnja traje desetak minuta,ali je bilo mnogo zabavno vozati se,kada se pritom neko od putnika plaši konja.  Jako smo se ludo zabavili. Mislim da taj vozač srbe više neće voziti. Imam čak i snimak mobilnim cele vožnje(hvala Love Greece  ),ali previše bi bilo za ovaj forum.

 

Dionisiosov spomenik na trgu

 

 

Crkva Svetog Dionisiosa

 

 

Pogled na luku sa Solomonovog trga

 

 

Posle vožnje smo se uputili gore na Bohali i osvežili se uz sladoled uz uživanje u prelepom pogledu na Zante. Inače Bohali je malo skuplji od ostatka grada(porcija sladoleda 6,5 evra) , a još i dedica koji drži poslastičarnicu ima pokvaren digitron,pa možete misliti. 

 

Zante sa Bohali-ja

 

Zaboravih da napomenem da smo tu prošli i kroz Argassi. Argasi je poprilično urbano i veliko mesto, super mu je pozicija jer je skoro povezan sa Zanteom,ali plaža stvarno ne postoji. Imate gde da se kupate ali za peškir već manjka mesta. Ali vidim da su vile koje se nalaze pored vode, napravile terasicu i tu smestile ležaljke.

 

 

DAN 6 – Peti dan u Laganasu – Keri Bech, Keri, okolina Marathi-e, Limionas, Porto Roxa, Exo Hora, Amoudi Bech i usputna sela kroz koja smo prošli + Zante (ponedeljak)

Sada kada gledam šta smo sve obišli ovog dana, čudim se i samom sebi! Ujutro smo se uglavnom zezali ko je šta uzeo da izdrži tempo,ali izgleda da je jaka kafa i cedevita odrađivala posao ujutro, a popodne frape i sladoled.  Prvo smo otišli na Keri Beach, plaža je kamnovita dosat uska sa bistrom vodom,ali nismo se nešto dugo zadržali. Ovde je Ronilački centar ostrva pa ko voli ima mogućnosti i za to(cenu ne znam). Odavde se moglo brodom obići i Keri pećine(mislim da je 10 evra cena).

 

Keri Beach

 

Voda na Keri Bech-u

 

 

 

Put ka Keri-ju

 

 

Odavde smo otišli u Keri, da pronađemo veliku zastavu, posle malo gubljenja stižemo i čekamo da pirne vetar, da je uslikamo u punom sjaju(šta i upevamo). Pored zastave ima jedna taverna iz koje se takođe pruža prelep pogled na more i predivne uvale sa plavim morem.

 

Zastava Grčke iz Ginisove knjige rekorda

 

Pogled iz Taverne

 

 

Još jedan pogled na dole

 

 

I još jedan…

 

 

Odlučujemo da se vratimo prema Marathi-i,naravno promašujemo skretanje i u jednom trenutku vidimo mali znak Beach. Parkiramo se mi tu i krećemo put plaže,kada ono predivna stenovita uvala, bez mnogo ljudi(najviše 10), sa prirodnim hladom i divnim morem.

 

I Put posle Marathi-je

 

Prilaz plaži

 

 

I onda oduševljenje

 

Reči su suvišne

 

 

…

 

…

 

Voda je divna

 

 

Ovde se kupamo malo i nastavljamo ka Porto Roxi. Naravno opet promašujemo skretanje ali nađosmo znak za Limionas i odlučujemo da ćemo ipak tamo. Put do Limionasa je užasno uzak i stvarno se pitam kako bi sišli dole,da je naišao još jedan auto u suprotnom smeru. Limionas je ustvari jedna velika uvala, sa lepim plavim morem(dubokim), plaža u tom slislu reči ne postoji nego ima izbetoniran jedan svod 3×3 metra i jedan stepenik do ulaska u vodu. Tu se nalaze i 2 pećine u koje grci ulaze ali je voda jako hadna već u njihivij blizini. Voda je jako duboka, i puna vegetacije(crnih i narandžastih ribica,kao i ježeva i mo zna još čega),ali je predivno sve to tako zajedno. Spust je takođe poprilično nebezbedan i strm,tako da sa decom nikako ovde.

 

Limionas

 

I još jedan…

 

 

Druga pećina

 

 

Stepenik za ulazak u vodu

 

 

Voda i njeno plavetnilo

 

 

Ovim putem se silazi dole(opasno je pogotovo u mokrim papučama)

 

 

Pogled sa parkinga na početak uvale

 

 

Odavde odlazimo na Porto Roxu koja je totalno razočarenje. To su stene sa nekim kraterima, još je i more talasalo i sve je na horo podsećalo. Niko se nije usudio okupati tu ni od nas,kao ni od malo prisutnih.

 

Ležaljke na Porto Roxi

 

Ulaz u vodu

 

 

Ne znam ko se ovde kupa

 

 

Krateri

 

 

Prilaz plaži

 

 

Vraćamo se nazad ka Agios Leonu, i sa ove strane je put mnogo bolju nego sa strane Limionasa. Tako da ko ide i u Limionas bolje da se iz Agios Leona spusti ka porto Roxi,pa odande u Limionas uz plažu. Iz Leona nastavljamo ka Exo Hori da vidimo tu 200 godina staru maslinu. Ubrzo stižemo, maslina se nalazi u samom „centru“, pored glavnog puta i ne možete je promašiti.

 

Exo Hora skver, mesto gde je maslina

 

Maslina sa puta

 

 

Maslina sa druge strane

 

 

Prodaja domaće robe

 

Exo Hora je jako malo selo, na kome je vreme odradilo svoje. Ima crkva prekoputa masline, jedna kafanica i suvenirnica. Sve je jako staro i vidi se da nije ulagano ovde već dugi niz godina. Da li je maslina najstarija ne znam,ali smo viđali slične i na ostrvu. U kafanci preko smo popili najlepšu grčku kafi ikada. Ti rade jedan stariji bračni par, ni engeski ne znaju,ali uspeli smo se nekako sporazumeti. Čistoća toaleta i noktiju bake je diskutabilna, ali da je prijalo i da je bilo ono pravo,bilo je tako!  Prava Grčka!

Pogled iz kafanice na crkvu

 

Vreme je pregazilo ovo mesto

 

 

Suvenirnica

 

 

Pošto je moja draga plašljiva i ne voli stenovite plaže,presecamo na severnu stranu ostrva i kupamo se na Amoudi Beach-u. Plaža peskovita i uska,voda lepa. Ništa posebno,ali na neki način mnogo romantična.

 

Pejzaži na potezu od Exo Hore do Alykes-a

 

…

 

…

 

Put je ok

 

 

Amoudi Beach – leva strana

 

 

Amoudi Beach – desna strana

 

 

Romantika

 

 

Spuštamo se dole niz svernu stranu i prolazimo kroz sva mesta. Nije nam ni jedno mesto zapalo za oko. Prokomentarisaću kasnije još ovaj deo ostrva. Na kratko smo se zadržali u jednoj suvenirnici u Tsiviliju i idemo u zante u restoran koji nam je preporučio dečko,koji nas je provozao kočijama. Ubrzo ga nalazimo. Zove se Souvlakeri Grill. Nalazi na šetalištu pored luke u blizini Veropulusa. Videli smo ga i prethodne večeri i bio je krcat grcima,pa je već obećavao. Odlučili smo se da probamo giros i mogu vam reći da je bio najbolji, ja i kolega smo maznuli po dva i Alfa pivo, dok su devojke po jedan i naravno grčku salatu. Cene su korektne: giros od 1,8 evra, sve salate 4 evra, obroci na tanjiru od 5-9 evra, piće oko 2 evra. Ako uspete obavezno ovde svratite i nećete pogrešiti.

Restoran spolja

 

Giros

 

Grčka salata

 

 

Vraćamo se u Laganas i posle tuširanja odlučujemo da se vratimo u Zante na malo uživanja. Seli smo u jedan kafić na Agios Markos skver-u(odmah posle Solomonovom trga). Tu je bio ogroman izbor kafa i napitaka od istog. Našli smo čak i jamajski espreso(najređi na svetu) i naravno ga probali. Odlična i jaka aroma. Cena je 3,8 evra dok su ostale kafe bile oko 2,5 evra, anapitci oko 4 evra. Ipak smo već bili premoreni i vratili se ubrzo našem toplom domu.

 

 

DAN 7 – Šesti dan u Laganasu – Panagia Yperagathou(Sina) Manastir, Porto Vromi, Karavelia Pećine, Navagio, Ship Wreck Panorama, Makris Gialos plaža, Zante(utorak)

Krenuli smo rano ujutro(oko pola devet) odmah ka Porto Vromiju da uhvatimo brodić za Navagio. Išli smo putem kroz Pantokratoras, Macherado, Agios Leon, Exo Hora, Anafonitria, i stigli smo do Porto Vromija.  Pošto nas je bilo osam brzo smo ugovorili vožnju brodićem za 20 minuta, taman da živnemo sa jednom kafom. Cena je bila 12,50 evra, ali nam je i sam ponudio za 10 evra,što je korektno. Cela tura traje oko 2,5 sati. Posećuju se razne pećine na potezu između Porto Vromija i Navagia. Imam utisak da je morao u baš svaku da uđe.  Ja inače nisam ljubitelj pećina,jer sam ih se već dovoljno nagledao po Grčkoj,ali to je sastavni deo ekskurzije. Usput smo videli i Agios Ioannis ostrvo i neka još mala ostrvca, kao i najpoznatiju pećinu sa te strane ostrva Karavelia Caves. Put do krajnjeg odredišta traje oko 45 minuta,sa sve usputnim zadržavanjima u pećinama.

 

Agios Ioannis ostrvo

 

Usputne stene

 

 

Brodić u akciji

 

 

Na putu do Navagia ima puno malih ostrvca

 

 

Pogled iz jedne od pećina

 

 

Pećina ima jako mnogo,ali evo slike bar jedne

 

 

I još jedne

 

 

Kakav raj

 

 

Posejdonov lik u steni

 

 

Voda je usput svuda neverovatno plava

 

 

I posle svih pećina nailazimo na veličanstveni Navagio. Stvarno ostavlja bez reči. Na celom tom potezu voda je svuda predivno plava,i u pećinama i na otvorenom moru, ali onog trenutka kada je brod ušao u uvalu gde je Ship Wreck, ostajemo bez daha. To plavetnilo je neverovatno. Ubrzo smo se usidrili i poskakali u predivnu vodu. Ovde je voda nešto hladnija nego na mestima gde smo do sada bili,ali sve zaboravite na ovom mestu. Posle prve ture kupanja obišli smo i sam brod,koji je u dosta lošem stanju i zarđao, i ako nemate tetanus kod sebe bez papuča sa debelim i tvdim dnom, ne mojte se pentrati po njemu.  Brod nas i nije nešto oduševio,ali stvara lepu atmosferu sa svim tim sitnim i oblim kamenjem, velikim stenama(koje stvaraju i prirodnu hladovinu).

 

Prvi pogled na uvalu

 

Brod sa broda

 

 

Uvala sa kopna

 

 

Brod

 

 

Kamenje i providna voda

 

 

Zaobljeni sitni kamen,koji ne bode

 

 

nestvarna boja mora

 

 

Naša lađa

 

 

Pećinica u uvali

 

 

Nije džabe ovo mesto najveća atrakcija na ovom ostrvu. Inače slušali smo vodiče ovde i nešto se pričalo da je kapetan samog broda bio srbin, ali mi se čini da to kažu svakoj naciji, da bi se dodvorili i oduševili sve.  Posle slikanja kod broda, nastavili smo sa kupanjem i uživanjem u toj predivnoj vodi. Inače u trenutku kada smo stigli tamo bilo je 3 velika broda i nekoliko malih,ali cela uvala je dovoljno velika da se svi smeste i svi nađu mesto za kupanje. Po povratku smo svratili u još 2 pećine (jedna je bila toliko niska da smo rukama mogli da dodirnemo stenu), pećinu na čijem ulazu je ocrtan Posejdonov profil u steni. Bila je ovo jedna divna ekskurzija. Taman dovoljno dugačka da uživamo u svemu,a da se pritom ne smorimo u dugim vožnjama i silnim razgledanjima.

Posle vožnje se rastajemo sa ostatkom ekipe i nas četvoro nastavljamo da tražimo put za vidikovac odakle se vidi Ship Wreck. E tu smo se malo zagubili,jer nije baš obeležen deo gde se skreće za Panorama View,ali malo se raspitajte ako mislite da ste se zagubili. Usput smo posetili i manastire Anafonitrias i Panagia(naravno sasvim slučajno). Napokon nalazimo i taj Panorama View, i sada vidimo od parkinga jedan deo ljudi ide pravo a jedan deo ide levo. E tu smo se pošteno zeznuli.  Išli smo levo niz planinu neku po najvećem suncu da bi smo posle 20 minuta šetnje shvatili i mi ostatak ekipe koja je krenula tim putem,da tamo nema ništa. I onda isto toliko vremena nazad i to uzbrdo. Crkli smo!

 

Put kojim smo mi krenuli

 

Nekima je bilo jako toplo

 

 

Napravili smo lepe fotke

 

 

Dokaz da nismo jedini krenuli tim putem

 

 

Inače sam pogled se nalazi pravo od prakinga pa na 3 minuta.  Tako da obratite tamo pažnju,da ne šetate uzaludno kao i mi.  Pogled od gore je isto fantastičan, ali nije ostavilo toliko utisaka na nas jer smo pre toga već bili dole i uživali. Možda mala preporuka,prvo otići na vidikovac, pa posle brodićem dole. Posle svega ovoga ponovo smo se propustili čarima Scandal! sladoleda. Na ovaj sladoled smo se navukli,kombinacije ukusa i kombinacija su neverovatne(malina pistaći, čokoladne orgije, sa kukisom, valila lešnik… obavezno probajte,3 evra je čašica a proizvođač Evga).

 

Pogled desno sa vidikovca

 

Pogled desno sa vidikovca

 

 

Još jednom…

 

 

Ovaj brod kao da lebdi iznad vode

 

 

Odavde smo premoreni već otišli na Makris Gialos plažu gde smo dobro odspavali i malo se kupali. Ova plaža je isto lepa, malo krupnije kamenje, voda sa živuljkama i prirodnim hladom.

 

Makris Gialos

 

Pogled sa puta

 

 

Hladovina na plaži

 

 

Kamen na plaži

 

 

Usput smo videli i Micro Island

 

 

Pri povratku smo prošli kroz ta mesta na severu ostrva( Alykes, Alykanas, Amoudi, Planos, Tsivili i ostala mestašca). Od svih tih mesta jedino je Tsivili i Alykes(mada je malo mesto) civilizacija,ostalo su samo plaže i mala mesta sa marketom, tavernom i nekoliko apartmana i eventualno crkvom. Možda ljudi koji su boravili ovamo da daju neko konkretnije mišljenje. Mi smo bili srećni posle svega viđenog da smo smešteni u Laganasu. Posle tuširanja i brzinskog spremanja pravo u Zante, ponovo u Souvlakeri Grill,da probamo ostatak specijaliteta. Ovoga dana smo probali Skepasti pitu i okrili divan Chicken and bacon giros, kao i Chef’s salad.

 

Skepasti pita

 

U ovom restoranu vredi stvarno sve probati,ne znate šta je lepše. I naravno sve to rashladili hladnim Amstelom.  Posle večere smo malo šetali i uživali u samom gradu i hladnom pivu.

Inače deo puta od Anafonitrie(koja je totalno autentično grčko mesto,sa puno radnjica) do Porto Vromija je jedan od najkrivudavijih i sa najvećim usponom,mada je asfalt i ovde jako širok i ravan kao pista. Samo polako i svuda se bezbedno stiže. Inače ovaj deo ostrva je predivan, sve planine prekrivene zelenilom, svtarno je za uživanje prolaziti ovim delovima.

 

Porto Vromi – improvizovana plaža

 

Pogled sa puta do Porto Vromi-ja

 

 

Zaboravio sam još da napomenem da smo ujutro usput videli znak za Panagia Yperagathou (Sina) manastir i skrenuli smo. Kozijim stazama smo putovali nekiliko kilometara,čak nam i zmijica prešla preko puta,ali nismo se dali. Kada smo stigli smo se razočarali jer je manastir poprilično razrušen i trenutno se renovira,pa nismo uspeli da ga posetimo. Manastir se nalazi u blizini Killiomena. Inače ovaj manastir je iz 17. veka i posvećen je Devici Mariji, i mala crkva u sklopu manastira ima strare ikone i prelepe freske na zidu.

 

Panagia Yperagathou manastir

 

Renoviranje u toku

 

 

Put do tamo

 

 

Na ovom potezu ćete nailaziti na mnoge manastire, i najbolje da se dobro infomišete ili kupite neku knjigu o istoriji Zakynthosa,pa da procenite šta je najbolje da posetite,jer vreme brzo prolazi. Inače na sajtu www.greeka.com ima puno informacija o manastirima i znamenitostima cele Grčke,pa i Zakynthosa.

 

 

DAN 8 – Sedmi dan u Laganasu – Zante, Bohali, Vanato, Kukies, Gerakas (sreda)

Odlučili smo da odemo i na jednu dnevnu posetu Zanteu i Bohaliju.  Napravili smo predivne fotke grada i sa vidikovca, usput smo posetili i crkvu Agios Dionisios(St. Dionysios Church), kao i crkvu Agios Nicholas(ova je na Solomonovom trgu).

 

Solomonov trg

 

 

 

 

Spomenik Dionisosa

 

 

Taverna gde smo odmarali

 

 

Crkva Agios Nicholas on the Mole(iz 17. veka) je jedina venecijanska građevina koje je preživela zemljotres.I ako je oštećena nije se srušila i renovirana je i u potpunosi joj je vraćen prvobitni izgled. Unutra se mogu videti ikone posvećene Dionisosu, zaštitniku ostrva. Građena je u renesansom stilu, izuzev zvonika koji je više vizantijski.

 

Crkva Agios Nicholas

 

Unutrašnjost crkve

 

 

 

 

Crkva St. Dionysios se nalazi u blizini luke i njen toranj je prva stvar koju ćete još sa trajekta primetiti. Sagrađena je 1708. godine, dograđena nakon 50 godina i renovirana tokom 2000.Građena je u venecijansok stilu, a zvonik je identična kopija zvonika vrkve Svetog Marka u Veneciji. Noću je crkva izuzetno lepo osvetljena i predstavlja najupadljiviju tačku samog grada. U samoj crkvi u srebrnom sarkofagu se nalaze mošti Svetog Dionisosa, koji se iznose dva puta godišnje u grad(24. avgusta za njegov imendan i u toku marta). Crvka je puna predivnih freski, koje vas vode kroz priču iz njegovog vremena. Pored crkve se nalaze i manastir i muzej.

 

Crkva St. Dionysios

 

Unutrašnjost crkve

 

 

 

Sarkofag sa moštima

 

 

Okolina crkve

 

 

 

Posle obilaska ove dve crkve, otišli smo malo u šoping. Inače šoping je u gradu dosta razočaravajuć. Ima nekoliko brendiranih radnji, a sve ostale se čine kao da prodaju buvljačku robu po enormin cenama. Jedna Puma majica za koju bih glavu dao da je kineska, je koštala neverovatnih 37evra.  Od brendova ima Benetona i još nekih,ali ništa značajno.

 

Šetalište kod luke

 

Posle šopinga smo se uputili na Bohali gde smo ovoga puta samo napravili predivne fotke po danu.Inače na Bohaliju postoje i ostatci venecijanske tvrđave,ali nismo je posetili. Mislim da je ulaznica 3 evra.

 

Bohali

 

 

Pogled sa Bohali-ja

 

 

Crkva na Bohali-ju

 

 

Odavde smo se zaputili u mesto Vanato, gde smo tražili vinariju. Lokalci su nam rekli da u tom gradu možemo naći najbolje domaće vino i maslinovo ulje. Malo smo se gubili,ali smo uspeli i da pronađemo jednu vinariju,ali smo uleteli u popodnevnu siestu,tako da smo kupovinu domaćeg vina i maslinovog ulja odložili za sutra.

 

Vinarija

 

Reklamiranje proizvoda

 

 

Odavde smo se odmah uputili ka Vasilikosu, tačnije na Koukis plažu, gde smo se kupalii uživali,i odavde se spustili još do Gerakasa da nastavimo u uživanju. Naravno večera na strom mestu,a veče smo proveli u taverni Horizont u Laganasu, gde smo uživali u talasima i vinu.

 

More Laganasa noću

 

 

DAN 9 – Osmi dan u Laganasu – Vanato, crkva Virgin Mary the Evangelistria (selo Kato Gerakari), Pentacamaro most(preko reke Scourtis – u Alykesu), Xigia 1, Xigia 2, Skinari (četvrtak)

Napokon smo jedan dan malo duže spavali.  Posle razbuđivanja, smo se odmah zaputili za Vanato i svratili u prvu uljaru na koju smo naleteli. Našli smo odlično maslinovo ulje, ono pravo sa šmekom a ne kao ova u radnjama,koja su izgubila svaki šmek i identitet. Jedan stariji čikica je gazda. Prvo nam je dao da probamo i rekao da on svako jutro uzme kašikicu maslinovog ulja. Naišao je i jedan mlađi čovek sa kojim smo se već lako sporazumeli. Kupili smo 7,5 litara maslinovog ulja. Cena po litru je 3 evra. Da smo mogli da ponesemo više,sigurno bi smo to i uradili. Čikica nam je počeo nuditi i domaća vina koja on proizvodi. Tražio je mnogo,ali pošto smo već kupili dobru količinu ulja uspeli smo dobiti 1,5l crnog vina(koje je neverovatnog ukusa, i kada ga gucnete osetite kako vam prolazi kroz organizam) i 1,5l rozea za svega 4 eura ukupno. Inače po priči čoveka, celu količinu mu kupuju italijani, koji dodatno prerađuju i plasiraju dalje. Preporučujem da ponesete neke staklene flaše, jer oni ne prodaju na malo ulje i nemaju u šta da vam natoče sem u prazne flaše od vode.

 

Skretanje za uljaru

 

Uljara

 

 

Zadovoljni napuštamo uljaru i nastavljamo ka vinariji koju smo prethodni dan već posetili. Tu nas je sačekao jedan stariji čikica i jedan veseli retriver. Odmah je počeo da toči vina za degustaciju. Ima i boljih i lošijih,ali nas je definitivno oduševio belim vinom po imenu Moskito. To je neko blago voćno aromatizovano belo vino fenomenalnog ukusa. Bocu od 7 deci prodaje za 3 evra po komadu,mada smo mi uspeli da dobijemo 2 boce za 5 evra. Inače vino koje izaberete pred vama toči iz bureta(drvenog ili metalnog), i zaptiva pampurom i nosi na kasu.  Sve u svemi bilo je lepo ovo sve videti i probati. 

 

Unutrašnjost vinarije

 

Naš drugar

 

 

U blizini smo naleteli na crkvu Virgin Mary the Evangelistria(u selu Kato Gerakari), i ona je fazi nekog renoviranja, inače je više podseća na baziliku. Interesantno je da je sav materijal za izgranju donet sa drugog mesta, odnosno od ostataka 2 crkve iz šesnaestog veka.

 

Crkva

 

 

Odavde smo nastavili put ka severu,tačnije ka Xigia plaži. Naišli smo i na putokaz koji pokazuje Xigia i na drugoj tabli piše 4×4 only. Parkiramo se nekako u blizini puta i nastavili smo ka plaži. Sišli smo do kafea i pitamo jer to Xigia i radnica kaže da jeste i da je jedinstvena jer jako isparava more i da izvire vodonik-sulfid. Sišli smo dole užasno strmim stepenicama na steni. Ne preporučujem ljudima sa decom nikako ovaj deo. Nekako mi to nije ličilo na ono šta sam ranije video na slikama. Nije ni bitno, ima dva dela plaža, jedan sa čistom i dubljom vodom i jedan sa plićom i bujnom vegetacijom, gde se oseća malo sumpor. Kupali smo se tu malo,ali je sunce jako upeklo a nije više bilo slobodnih suncobrana, odlučili smo da nastavimo dalje.

 

Xigia

 

Levi deo

 

 

Desni deo

 

 

Razdvaja ih stena

 

 

Stepenice ka dole

 

 

Gore srećemo neku devojku, radnicu u taverni koja nam kaže da je prava Xigia ustvari i 1km još dole. Sedamo u auto u nailazimo ponovo na znak Xigia(koji smo već videli pre neki dan) i silazimo dole i napokon vidimo ono šta smo tražili!  Ova plažica je predivna. Malo je hladnija voda, kamenovita je plaža, ali čudne beličasto-plave boje. Oseća se sumpor jače nego na prethodnoj, i sa obe strane se nalaze pećine do kojih se može doplivati ali je još hladnija voda. Plaža ima i prirodnog hlada. Dole postoji jedan info pult, gde poručujete piće ili sladoled, i onda radnik toki-vokijem javlja poružbinu, koja vam žičarom stiže iz kafića. Ovde smo popiji najjeftini i najlepši frape za svega 1,5 evra i naravno Scandal!. Ovde smo se baš dugo zadržali.

 

Prava Xigia

 

 

 

 

Pećinica sa leve strane

 

 

Mesto za poručivanje

 

 

Gledajući mapu videli smo da nam je Skinari blizu,pa smo pre povratka kući odlučili da posetimo svetionik u Skinariju i vetrnjače. Pre toga smo prošli St. Nicholas Porta(luke) gde su nam na svakom koraku nudili ekskurziju do Blue Caves-a. Prvi su nudili za 10 evra, drugi za 7 evra, treći već za 6 evra. Tako da je verovatno moglo da se ode i za 5 evra,ali mi nismo bili zainteresovani pa smo nastavili ka Skinariju. Prvo smo otišli do svetionika gde smo se napravili lepe fotke. Pored svetionika imate i jednu zastavu Grčke koja usamljeno lebdi, izgleda kao da je još ona tu i ostrvo se završava. U daljini se vidi već kopno,tačnije Kefalonija je u pitanju. Inače i odavde možete da idete na putovanje do Navagia i Blu Cavesa.

 

Usput smo naleteli na Pentacamaro most(preko reke Scourtis)

 

Svetionik u Skinariju

 

 

 

Usamljena zastava

 

 

Kefalonija u magli

 

Vraćamo se do vetrenjača koje su jako lepe i interesantne. Ima i lepo mesto za kupanje u blizini. Posle završenih izlazaka ponovo smo otišli na večeru u Souvlakeri Grill u Zante i nazad u Laganas.

 

Vetrenjače – Hoteli

 

 

Mesto za kupanje kod vetrnjača

 

Ovo veče se u organizaciji agencije održavalo „Kontakt veče“ u Ionian restoranu. Malo smo zakasnili, ali taman smo stigli kada su počele igre i igrarije. Aleksa i Ilija su bili animatori. Bilo je raznih igara,od uhvati pampur, do neke igre sa slamčicama,pa do pevanja pesama na 10 jezika. Pre igara je bila neka anketa, i ko je pogodio broj ispunjenih zadataka osvojio je bocu vina. Inače veče kao večenije bilo ništa posebno,ali nas je bilo 10 u društvu,pa smo se odlično proveli i zagrejali pre grada. U ovom restoranu je pivo 3,2 evra a džin tonik 5 evra. U pauzama su nam puštali Sergeja Ćetkovića i obrade grkih hitova, a na kraju su Aleksa i Ilija zaigrali jedan sirtaki. Ljudi koji su stigli na vreme kažu da su i na početku isto igrali. Odavde smo nastavili put provoda. Momci su se uputili ka Moulin Rouge-u dok su devojke otišle do ostalih barova(Zeros, Coctails And Dreams, Rescue). O detaljima ne bih ovde! 

 

Moulin Rouge

 

Posle smo se svi našli u Rescue i klubu i provodili do sitnih sati. Osatli smo tu noć do 05h u provodu. Inače u provodu nećete nigde čuti grčku muziku. Svuda se puštaju aktuelni r’n’b i house hitovi, uz malo progresiva u kasnijim satima.

 

Provod u Rescue klubu

 

 

 

DAN 10 – Deveti dan u Laganasu – Zante, Kukies Beach (petak)

Jedva smo ujutro ustali u 09h da vratimo auto,ali nekako smo uspeli. Ipak smo se dogovorili da produžimo auto još jedan dan jer nismo još sve obavili,šta smo imali u gradu što se šopinga tiče.  Ujutro smo opet otišli do Zantea i dovršili šoping, i spustili se ponovo do Koukis-a. Umor nas je već dosata savladao i uglavnom smo vegetirali tamo, dok su devojke spavale kao zaklane. Kada nas je glad sustigla odmah smo otišli do Souvlakeri Grill-a i oprostili se od Chicken and bacon girosa i od Chief’s salad-a. Usput smo još svratili do Veropulusa i Lidla da kupimo šta nam treba.

 

Uličice Zante-a

 

 

 

 

 

Nisam posebno pominjao velike markete,ali eto i o tome koja reč. U samom Laganasu ima Dia% koji je onako osnovno snabdeven, ima ga i u Tsiviliju. Malo veći Maxi Dia% ima na putu ka Zanteu. Inače Dia% jeste najjeftiniji u Laganasu,ali ne i najjeftiniji na ostrvu. Veropulusa ima 3, jedan na ulazu u Zante, jedan na glavnom šetalištu u Zanteu i jedan mali u nekoj uličici u gradu takođe. Veropulus nije nešto jako jeftin,ali ima super stvari kojih u Dia%-u nismo našli. Preporučujem da probate ovčije kiselo mleko u zemljanim sudovima. Odlično je(cena 1,8 evra za manje pakovanje i 3,4 evra za veliko). Lidl je između Laganasa i Zantea, i definitivno je najjeftiniji od svih(radi od 08h do 21h, a nedeljom kraće). Pored toga što je voće i povrće najjeftinije,možete naći u gomilu praktičnih i interesantnih stvari u marketu. Nisu prisutne baš poznate marke(mada nije da ih uopšte nema), ali sve stvari su grčkog porekla i odlične su. Inače kilogram nektarina sam plaćao u Dia%-u 5,5 evra, u Veropulusu 4 evra a u Lidlu 2 evra. U Veropulusu je najveći izbor tih kompleta tipa Nes kafa i čaša, piva i ranac, ili piva i krigla, kao i kafa sa pikslom i tako to.

Ovo veče smo uživali na terasi Drossosa i grčkoj muzici i vinu i pivu i otišli na picu u Zio Peppino(pica na metar) i utonuli u slatki san…

 

Pica na metar

 

 

DAN 11 – Deseti dan u Laganasu (subota)

Budimo se i iznenađuju nas oblaci.  Čak je i kiša padala 5 minuta,ali oblacima je trebalo dosta vremena da se raziđu. Vratili smo auto i oblačno vreme smo iskoristili za šetnju po suvenirnicama u gradu.

Tek kada smo ušli u nekoliko smo shvatili koliko se razlikuju cene u svakoj. U jednoj je nešto jeftinije a ostalo sve skupo i tako u redu. Ako hoćete da kupite više stvari bolje obiđite nekoliko radnji da se posle ne iznenadite neprijatno,jer razlike u ceni nisu nimalo male(čak i do nekoliko evra). Kornjača koju smo kupili za 8 evra, je koštala na drugim mestima i do 13 evra, knjiga koja mi je trebala sa DVD- jem je svuda bila oko 12-13 evra, a našao sam je za 8,70 evra. Na ručak smo otišli u The Original Potato gde smo jeli Jacket potato sa raznim filovima i dodatcima,moram priznati interesantna kombinacija(cena oko 4 evra).

 

The Original Potato

 

 

Posle ručka smo otišli na Havana plažu, gde nas je već čekalo društvo. Havana je odličan Beach bar, možete koristiti ležaljke i suncobrane za 6 evra po paru, ili uz piće koristiti krevete, stolice za ljuljanje, stoni tenis, bilijar…. Ovde smo proveli ceo dan i druženju i zabavljanju i naravno uz hladan Mythos.

 

Havana Bech Bar

 

 

Uveče smo se spremili i otišli u Steakhouse Black Angus preko puta vila Marije. Inače ispred tog restorana jedan grk svako veče viče dobro veče, Ceca, Brena… i ostalo(preko dana radi u Zanteu u jednoj taverni pored luke,i od svih taverni tamo smo seli da popijemo kafu). Obećao nam je besplatno piće i šampanjac uz večeru. Naravno od toga ništa nije bilo,ali smo dobili lubenice i dinje!  Inače hrana je bila prosečna, ne loša ali posle svega šta smo probali jedna od najlošijih.

 

Black Angus

 

Piletina sa slaninom

 

 

I opet Grčka salata

 

 

Posle smo se uputili do Rescu-a na koktel, i otišli u Waikiki club, i na kratko do Coctails and Dreams-a. Malo smo se prošetali plažom i pozdravili sa Love Greece i njenim dragim,jer su im let sa 15h pomerili na 06,50h pa su rano ujutro kretali.

 

Lepa mašina

 

Čuvarke plaže u gradu

 

 

Školarke u gradu

 

 

 

DAN 12 – Jedanaesti dan u Laganasu (nedelja)

Ujutro smo morali da napustimo sobe do 09h tako da smo se na jedvite jade spakovali i ostavili stvari u hotelu Karras. Pošto smo sve ostavili za poslednji trenutak nismo stigli kafu da popijemo i u celom mestu jedino je restoran Mr. Dallas radio. Inače Laganas tako rano izgleda kao da je neki rat završen,pa da su svi pobegli iz tog mesta. Uzeli smo u Dallas-u grčki doručak, koji se sastojao od džema,marmelade, svežeg hleba, 2 pržena jaja, malo slanine, malo kobasice, pite, frapea i đusa(za svega 5 evra).

 

Grčki doručak

 

Rescue i Zeros danju

 

 

 

Posle doručka i još kog suvenira (da ne zamanjka slučajno  ),otišli smo opet u Havanu i tamo proveli dan do nekih 15h. Inače Havana je odlična za poslednji dan. Ima sređene tuš kabine, koje dobro dođu za kupanje posle brčkanja pred put. Ovaj dan se oko pola devet ujuto spustio užasan pljusak,ali na svu sreću kratko je trajao,ali je zato vetar nastavio da duva celog dana i bilo je poprilično oblačno,ali je bilo toplo i more je bilo divno.

 

Havana Beach Bar

 

Mesta za uživanje u izobilju

 

 

 

More ispred Havane

 

 

Teška srca smo se odvojili od mora i otišli do Meka da jedemo i vratili se do hotela Karras da sačekamo bus.  Malo su nam izmešali buseve tako da smo se nazad vraćali tim plavičastim koji je išao na Kefaloniju kada smo dolazili. Svi su bili mnogo nervozni i pravili probleme u bus-u.  Posle malo tenzija napokon smo krenuli u 17h prvo ka Kalamakiju,pa do Argasija da pokupimo putnike i stigli na trajekt u 19,15h. Oko sat vremena trajektom i eto nas na Peloponezu. Nastavili smo put i desio nam se jedan defekt sa nekim crevom za vodu.  Prvu pauzu smo imali negde u okolini Larisse. Trajala je oko 20 minuta,taman dovoljno za rastezanje i frape. Inače vozač je ovog puta bio strašan. Pošto je ovaj deo na Peloponezu malo krivudaviji u jednom trenutku su se već svi žalili na mučninu,previše je kočio, naglo je kočio tako da nam stvarno nije bilo dobro Ali na svu sreću drugi vozač je ubrzo preuzeo kormilo pa smo mogli mirno spavati. Usput je opet slušan Toše, a on filmova su nam sa vhs-a pustili filmove Poslednji samuraj i Koktel. Tako da smo „uživali“ u maratonu Tom Kruza!  Sledeća pauza je bila tek na grčkoj granici. Malo je dug period bio između 2 pauze i mogi su tražili kratku pauzu za toalet. Inače vodič nazad nam je bio Ivan. Ne znam da li je bio premoren ili nezainteresovan,ali nije nam davao nikakva obaveštenja, nije smirivao konfliktne situacije…Sve u svemu veoma loše. Nadam se da mu je ovo bila prva tura pa da je bio zbunjen. Granice prelazimo standardno, imali 20 minuta za free shop (koji mi se čini da je svake godine sve skuplji), i tu nas je uhvatio pljusak. I od onda nas kroz celu Makedoniju prati kiša i loš vreme.

U Srbiju smo ušli u jutarnjim časovima. Put nazad smo stvarno teže podneli,jer smo verovatno bili i nervozniji a i vozač je tome dosta doprineo, a i put je bio oko 22h u povratku.

 

E sada da sumiram utiske ukratko,ako je to moguće… Možda sam previše očekivao od ostrva,ali u prvim trenutcima me je malo razočaralo,ali zahvaljujući divnim trenutcima i uživanju utisak je potpuno popravljen. Sem kada ste u nekoj taverni ili u unutrašnjosti ostrva nemate ustisak da ste u Grčkoj. Malo je sve haotično i previše englezima namenski pravljno. Sam Zante isto nema taj šmek kao npr. Krf, više je onako italijanske arhitekture i šmeka. Sve u svemu treba ga videti i doživeti,ali mislim da se na Zakynthos ne bih ponovo vraćao. Mahom su takvi bili utisci svih. Ko je bio na Tasosu žalio je za njim, ko je bio na Krfu, žalio je za njim… Ne treba da vas ovo obeshrabri, ima ovo ostrvo svoje čari i lepote,ali izgleda manje od ostalih.

Videli smo veći deo znamenitosti ostrva, jedino smo propustili ostrvo kornjača i same kornjače(za Blue caves i Keri Caves nismo ni bili zainteresovani),ali to smo ostavili za poslednji dan ali nismo smogli snage i da sprovedemo u delo. Najlepše plaže su definitivno Xigia Caves(odn. Xigia 2), Navagio, Gerakas i St. Nikolas odn. Kukies. Nemojte nikako propustiti odličnu hranu i dobra vina. Sa kolima smo za 6 dana prešli 660 kilometara, i to sve za 35 evra goriva,što i nije loše kada se sagleda kakav je teren na većem delu ostrva. Pored već nabrojanih stvari obišli smo još neke crkve, sela i gradove,ali putopis je i ovako dugačak,pa ću ih pomenuti nekom drugom prilikom…

Inače na moru smo upoznali predivne ljude sa kojima bez obzira na različitosti u godinama i interesovanjima proveli lepe trenutke druženja. Prepoznaće se svi oni iz vila Marije, Drososa i Socratesa…  Hvala i na kremama za opekotine, maramama i svemu ostalom. Pozdrav svima i nadam se da ćete svi i videti ovo.