Zakintos, Grčka
31.07.2017
Dečko i ja smo uplatili Vila Mariju u Laganasu u periodu od 2-12.9. sa avionskim prevozom. Let je bio u 6:00, nije bilo kašnjenja, tako da smo na Zakintosu bili već u 8:30 po grčkom vremenu. Na aerodromu nas je sačekao predstavnik agencije i kroz 10ak minuta razvezli su nas ka smeštaju. Ono što me je posebno oduševilo je što smo u vilu ušli posle 15-20 minuta (za razliku od prošle godine na Krfu kada smo stigli u 10:00 a u apartman ušli u 14:00! ), tako da smo već oko 10:30 bili na plaži. Moram da napomenem da nam je avionski prevoz veoma značio (iako je let bio tako rano) jer smo u Laganas stigli odmorni i spremni za akciju. Taj prvi dan smo proveli na plaži u Laganasu, kojom ja lično nisam preterano oduševljena, valjda zato što inače ne volim plaže na kojima treba 10 minuta da se stigne do dubine.
Prvi pogled na Laganas i Marathonisi (Kornjačino ostrvo)
Uveče smo odmah otišli da iznajmimo motor kako bismo već sutradan krenuli u obilazak ostrva. Uzeli smo Kimco people 125cc – sedam dana 70 evra u „Denis rentals“ (kada se od vila Marije krene ka glavnoj ulici). Svi ostali su nam za isti motor tražili 120 evra pa nam je u početku bilo sumnjivo, međutim nikakvih problema nismo imali, motor nas je odlično služio.
Drugi dan letovanja smo krenuli u obilazak poluostrva Vasilikos i prva stanica je bila plaža Agios Nikolaos. Levo od plaže nalazi se uzvišenje na kome se nalazi crkvica Agios Nikolaos po kojoj je plaža dobila naziv, a ispod tog uzvišenja je deo gde može da se bude sa svojim suncobranom, a desno je uređeni deo plaže sa ležaljkama i suncobranima. Plaža je peskovita, kao i sve plaže na Vasilikosu, a voda veoma čista. Isto je na početku plitka kao u Laganasu ali se ipak brže stigne do dubine.
Plaža Agios Nikolaos
Posle Agios Nikolaosa nastavili smo ka Mavratzis beach. Tu smo se popeli na bazen hotela „Zante Royal Palace“ koji se nalazi na samom krovu hotela i odakle se pruža odličan pogled na plažu. E sad ukoliko probate da uđete u hotel kroz glavni ulaz a niste gosti hotela, nećete uspeti. Zato se opušteno popnete liftom sa Mavratzis beach-a i gore popijete po kafu (2 evra ness frappe) i uživate na ležaljkama i bazenu koliko hoćete. Bitno je da nikog nista ne pitate da li smete, naši drugari su to uradili i rekli su im da je bazen samo za goste hotela, dok smo mi samo prišli naručili kafu i niko nas nije dirao. A bili smo tu sigurno 2-3 sata kako bismo izbegli jako sunce i malo iskulirali.
Pogled sa krova hotela „Zante Royal Palace“
Bazen hotela „Zante Royal Palace“
Nakon što smo se dobro odmorili, odlučili smo da odemo do plaže Gerakas koja je na samom jugu Vasilikosa i koja je deo Nacionalnog parka Zakintos jer na njoj kornjače Caretta – Caretta vrše reprodukciju i polažu svoja jaja. Levo, na samom kraju plaže, nalaze se neobične stene. Boravak na plaži je dozvoljen do 20h zbog kornjača.
Gerakas plaža
U povratku smo svratili u Lidl i podmirili se za naredna 2-3 dana. Moram da napomenem da je dosta povoljnije kupovati u Lidl-u nego u bilo kom marketu u Lagansu. Po našem mišljenju u Laganasu su najjače cene na ostrvu kako u marketima tako i u restoranima što je i logično obzirom da su glavni posetioci Britanci.
Uveče smo otišli do Zantea i večerali u cuvenom Souvlakeri gril-u. Cene su baš povoljne a klopa super.
Treći dan letovanja smo krenuli ka Marathia beach. Marathia se nalazi nekoliko kilometara posle Limni Kerija, vozilo se ostavlja na putu a do plaže se silazi prilicno dobrim putićem. Sama plaža je šljunkovita i sastoji se iz jedne uvalice i većeg dela koji je od uvalice odvojen stenom. Na plaži nije bilo gotovo nikog, svega par ljudi, što je nas oduševilo. Na prvi mah plaža nas je oduševila i izgledom i bojom vode i zbog toga što gleda na Marathonisi. Međutim, kada smo ušli u vodu dečko mi je rekao kako se oseća nafta i kako je voda masna. Ja sam se prvo nasmejala ali kada sam malo bolje pogledala, shvatila sam da je u pravu. Kasnije smo saznali da je to kraj u kome ima izvora sirove nafte i bitumena, ali da može slobodno da se kupa jer ne šteti koži. Ali nama nije bilo baš prijatno pa se nismo dugo zadržavali.
Put do Marathia beach
Uvalica na Marathia beach
Nakon Marathie smo otišli do Kerija, misleći da možemo motorom do Pidikia plaže koju smo videli na mapi, ali smo tamo saznali da ste do te plaže stiže samo brodićem. Na kraju smo se vratili u Limni Keri. Ta plaža sa drvećem koje baca debeo hlad i pogledom na Marathonisi nam je baš prijala pa smo joj se vraćali više puta u toku letovanja.
Uveče smo opet otišli do Zantea. Sam gradić je veoma lep i dosta prijatniji za šetnju od Laganasa. Uglavnom nama se svideo i dok smo imali motor svraćali smo svako veče.
Četvrti dan smo obilazili severni deo ostrva. Prva stanica nam je bila plaža Makris Gialos. Put do nje je veoma dobar – uglavnom se ide kroz unutrašnjost, prolazi se kroz Katastari a zatim izlazi na fantastičan put uz samu obalu. Plaža je sljunkovita sa prelepom modro plavom bojom vode.
Put ka Makris Gialos plaži
Makris Gialos beach
Pošto se nakon nakon nekog vremena naoblačilo, odlučili smo da krenemo ka Skinariju – najsevernijoj tački ostrva. Skinari je poznat i po vetrenjačama. Ono što je nas oduševilo je nestvarna boja vode, ostali smo bez reči. Inače sa Skinarija se veoma dobro vidi i Kefalonija.
Romantika – Skinari
Stepenice kojima se silzai do skakaonice
Nestvarno plavetnilo Jonskog mora – Skinari
Vetrenjača – simbol Skinarija
Sa Skinarija smo se vratili na Xigia beach koja se nalazi 3 km posle Makris Gialos plaže kada se ide iz pravca Skinarija. Xigia je plaža poznata po izvorima sumpora i kolagena zbog čega je voda beličaste boje i oseća se na jaja. Kada smo mi bili voda se veoma malo osećala, gotovo nimalo. Plaža je kamenita, mala a stene prave super hlad. Uživali smo na njoj, mada je voda malo hladnija. Na samoj plaži postoji pult za naručivanje pića i sladoleda koji se spuštaju žicom iz kafea iznad plaže. Ness frappe je odličan a kosta samo 2 evra.
Xigia beach
Kulturna plaža na kojoj nema ni jednog jedinog opuška
Pult gde se naručuje piće
Sa Xigia plaže smo otišli na Xigia plažu 2 koja je svega kilometar udaljena od ove prave Xigia plaže. Meni se ova Xigia mnogo više svidela jer je voda dosta toplija a i duže ima sunca nego na prethodnoj.
Xigia beach 2
Kada je sunce zašlo produžili smo ka Zanteu i probali skepasti pitu, naravno u Souvlakeri gril-u. Inače, zaboravih da kažem nešto o cenama u Souvlakeriju. Giros je 1,8, skepasti pita 7,5 evra (opušteno mogu da jedu dve osobe – dečko i ja smo uvek delili a nismo mogli sve da pojedemo pa su nam pakovali za poneti. Izgleda da je mala, međutim napunjena je svime i svačime pa je veoma jaka.), pivo je 2,5 evra (Amstel), mix grill 9 evra (porcija za dvoje) itd. Uglavnom mi smo se za 10-12 evra odvaljivali od hrane.
Skepasti pita – specijalitet Zakintosa
Souvlakeri gril
Peti dan boravka na Zakintosu smo rezervisali za leškarenje i odmaranje kako bi napunili baterije za avanture koje slede. Odlučili smo da odemo do Porto Azzuro plaže na poluostrvu Vasilikos. Porto Azzuro je veoma lepo uređena plaža, poznata po blatu koje kada se namaže i osuši dobija plavkastu boju. Međutim, more je bilo nemirnije, sa talasima pa smo rešili da odemo na neku drugu plažu.
Porto Azzuro beach
Na kraju smo se odlučili za Mavratzis beach. Plaža je peskovita a voda topla i čista. Obzirom da je plaža mala i u potpunosti sređena, morali smo da iznajmimo ležaljke na kojima smo se baškarili ceo dan. Cena dve ležaljke sa suncobranom je 7 evra i to je uobičajena cena na svim plažama. U okviru plaže postoji i super bar – ness frappe im je odličan (cena 3 evra). To je ujedno najskuplja kafa koju smo do tada pili, jer su kafe uglavnom 2 evra.
Pogled na hotel „Zante Royal Palace“
Jedna umetnicka…
Mavratzis beach
Na Mavratzis-u smo ostali do 19h a zatim smo svratili do Banane cisto da vidimo kakva je. Nismo se preterano oduševili. Široka peščana plaža sa talasima i gomilom ležaljki .
Banana beach
Posle Banane svratili smo i do Argasija kako bi videli most koji stoji u sred vode. Kao što su mnogi forumaši pisali, plaža u Argasiju je uska, gotovo je i nema a ni more nam se nešto nije svidelo. Eto zanimljiv je taj most, a čemu je služio nismo uspeli da otkrijemo.
Most u Argasiju
Uveče smo odlučili da odemo na piće na Bohali. Bohali se nalazi u brdima iznad Zantea i poznat je po prelepom pogledu na Zante i venecijanskoj tvrđavi Kastro. Ulaz u tvrđavu se plaća 3 evra, ali mi nismo išli jer smo upozoreni da ćemo se razocarati obzirom da je veci deo tvrđave porušen u zemljotresu iz 1953. godine. Na samom Bohaliju, bar koliko smo mi videli, postoje 2-3 kafića i jedna veoma lepa taverna. Cene su malo jače ali ništa preterano (kafa 2,5, pivo 4 evra). Mi smo sedeli u kafiću pored crkvice. E sad, zanimljivo je da smo kroz razgovor sa drugima zaključili da je drugi kafić, koji se nalazi na terasici desno od tog u kome smo mi sedeli, duplo skuplji (kafa 4-5 evra). Čisto upozorenje za buduće posetioce Zakintosa, jer nema razlike – pogled je prelep i iz jednog i iz drugog lokala.
Pogled na Zante sa Bohalija noću
Nažalost prethodna slika je loša jer sam morala dosta da smanjim rezoluciju, pogled je dosta lepši uživo. 🙂
Šesti dan letovanja smo odlučili da krenemo ka Porto Vromiju, kako bismo uhvatili brodić koji vozi na čuveni Navagio. Put do Porto Vromija vodi kroz planinski deo Zakintosa što smi prevideli pa smo se malo smrzli obzirom da smo išli u ranim jutarnjim časovima. Međutim, kada smo posle podužeg puta stigli, rečeno nam je da taj dan ne idu brodići na Navagio zbog nemirnog mora. Ja sam bila maksimalno razočarana. Da bismo smanjili razočarenje, otišli smo do vidikovca sa koga se pruža pogled na Navagio a koji se nalazi u blizini seoceta Anafonitria.
Boja mora i pogled nas je u potpunosti oduševio, a čak se i sa te visine videlo koliko je more nemirno.
Pogled desno od Navagia
Pogled levo od Navagia
Navagio
Vratili smo se nazad i svratili na Porto Limnionas, ali smo samo popili kafu (2 evra), posto nam se nije baš svidelo. Tj. voda je lepa ali dok se siđe do nje po onim stenama prođe te volja za kupanjem. Vrlo moguće da smo bili i umorni i razočarani pa je nismo bas doživeli onako kako bi trebalo. Usput smo videli maslinu u Exo Hori staru oko 200 godina, a na kraju opet završili na Keri beach.
Masline – Exo Hora
Porto Limnionas
Sedmi dan smo otišli na Cameo Island. Igrom slučaja kada smo ulazili nije bilo nikoga pa nismo platili kartu od 4 evra (uključuje i jedno piće), a dva ness frappea smo platili 7 evra. Slučajno uštedesmo evro. Voda na ostrvcetu je božanstvena, veoma čista i puna životinjskog sveta (ribice opasno grickaju). Tu smo bili dok nije počela gužva a posle opet otišli do Keri beach. Inače oko Cameo Islanda se mogu videti caretta – caretta. Mi to tada nismo znali pa nismo obratili pažnju.
Plaža na Cameo Island-u
Cameo Island
Naš drugar na Keri beach-u
Taj dan smo ranije otišli sa plaže kako bismo se spremili i otišli na zalazak sunca na Keri liticama i večeru u čuvenom Kerilighthous restoranu koji ima fantastičan pogled na litice. Usput smo videli zastavu Grčke upisanu u Ginisovu knjigu rekorda kao najveću zastavu sveta: samo platno teško je 120 kg. Zastava se nalazi ispred restorana a kada se produži napred još otprilike 1-2 km dolazi se do litica poznatih po tome sto se tu čeka zalazak sunca. Bili smo oduševljeni jer je sam prizor bio neverovatan a zalazak fantastičan.
Keri litice
Zalazak sunca u Keriju
Najveća zastava na svetu
Večerali smo u Kerilighthous restoranu i uz prelep pogled i dobru klopu proslavili 2 godine i 5 meseci kako smo zajedno. Ja sam naručila grčku musaku, a dečko tradicionalni specijalitet Zakintosa – zečetinu. Cene su jače jer je to jedan od najpoznatijih restorana na ostrvu, ali ne toliko sa obzirom na lokaciju. Nas je večera sa pićem koštala 28 evra.
Pogled iz restorana
Osmi dan, uz moje navaljivanje, smo otišli opet do Porto Vromija kako bismo uhvatili brodić za Navagio. Prethodno smo pozvali da proverimo da li je more mirno i da li brodići idu (imali smo vizit kartu jednog od prevoznika). Moja je preporuka da se raspitate pre nego što krenete u Porto Vromi da li idu taj dan jer je generalno ta strana vetrovitija i može vam se desiti kao i nama da ste džabe prelazili toliki put i vreme gubili na motoru ili kolima umesto na nekoj plaži.
Jos nešto, prvi put kada smo išli u Porto Vromi, skrenuli smo kod prvog putokaza za Porto Vromi. Ovaj put smo otišli do Anafonitrie i tu skrenuli za Porto Vromi. Oba puta su jako strma, sa lakat krivinama pa se mora dosta oprezo voziti, ali je ovaj put od Anafonitrie za nijansu bolji po pitanju uspona i krivina, pa preporučujem pre njega. U Porto Vromiju smo kao što su mnogi savetovali, tražili Renatu (daje Srbima popust) ali ona nije bila tu (možda zato što je bio septembar pa nema toliko turista) pa smo kartu platili 15 evra. Brodić je bio Golden Star, prima 50 putnika ali je nas bilo svega desetak. Put do Navagia je bio veoma zanimljiv jer je more bilo nemirnije i talasi su bacali brodić i baš ga ljuljali. Nama je to bilo zanimljivo ali ljudima koji imaju morsku bolest sigurno nije. Put traje nekih 20ak minuta a usput se prolazi pored lepih plažica, naravno dostupnih samo brodom. Prilaz samom Navagiu je, meni bar, fascinantan – u ogromnom plavetnilu odjednom ugledate tirkiznu liniju. Predivno stvarno. A o samoj plaži da ne pričam! Voda predivne boje, topla, duboka gotovo čim se uđe i sa većim talasima. Mene je takođe fascinirao i beli pesak. Jedina mana je sto je gotovo uvek gužva zbog tih velikih kruzera sto pristaju. Ali mi smo imali i malo sreće pa su poslednjih 15ak minuta našeg boravka na plaži kruzeri otišli i ostali smo sa još svega 15ak ljudi.
Porto Vromi
Brod „Golden Star“
Prilaz Navagiu
Prelepa boja mora
Čuveni švercerski brod koji se nasukao 1983. godine
Navagio
U povratku smo brodićem prilazili jednoj pećini (ne znam naziv), zatim prošli pored „Heart cave“ – pećine u obliku srca i na kraju pored Posejdonovog lika u steni. Stvarno neverovatno izgleda.
Heart cave
Posejdonov lik u steni
Posle Navagia, preko Anafonitrie i Volimesa smo opet otišli do Xigia plaže. Tu smo proveli ostatak dana, a zatim smo svratili na Bohali kako bismo videli Zante po danu, i na kraju svratili u Zante i po poslednji put jeli u Souvlakeri grilu.
Pogled sa Bohalija danju
Ovo je ujedno bio i dan kada smo vratili motor, teška srca moram priznati.
Deveti i deseti dan smo iskoristili za potpuno lenčarenje. Proveli smo ih na Havana Beach. To je veoma lepo uređena plaža, nedaleko od vile Maria, na kojoj se uz naručeno piće dobijaju ležaljke i suncobran. Kafe su uglavnom 3,5 evra ali su stvarno odlične (preporučujem Ice Cappuccino). Havana nam se mnoooogoo svidela, stvarno ekstra sredjena plaža (postoji teren za odbojku, stoni tenis, bilijar, ekstra muzika…). Jedina mana je što je puna Srba, pa imate utisak kao da niste ni izašli iz Srbije. Uglavnom na njoj smo proveli poslednja dva dana i fino se odmorili.
Havana beach
Na kraju želim da dam još nekoliko sugestija. Pre svega, treba znati da su putokazi na ostrvu jako loši – ima ih, ali mora da se gleda i levo i desno, plus često su postavljeni i po nekoliko km pre skretanja što može da zbuni. Što se tiče Britanaca, bilo ih je malo (ipak je septembar u pitanju) i jesu otkačeni, ali kao što su mnogi već rekli – nikoga ne diraju već se zabavljaju za sebe. Što se tiče noćnog života, ne mogu da kažem kakav je jer nas nije posebno interesovao. Dok smo imali motor, išli smo nekoliko puta u Zante na piće i u šetnjicu, zatim Bohali, Kerilighthouse, a poslednje dve večeri smo samo prošetali po Laganasu i seli na piće sa drugarima. Diskoteke su uglavnom otvorene, ali su poluprazne jer je već postsezona.
Sve u svemu ovo je bilo jedno divno letovanje, koje će nam ostati u lepom sećanju kao i Zakintos! 🙂
ekaloci2
2017-08-17 14:50:51
Super je ovdje, cura i ja smo isto bili, ako budete tražili jeftine avio karte možemo vam preporučiti ovi stranicu https://triprabbits.com/hr/jeftine-avio-karte-jeftini-letovi/
milenaidaki
2017-09-19 15:48:56
"Zakintos 2012", a tek sada pišete putopis!?