Timișoara

Jednom mesečno dođu ti dani kada život nema smisla, nema se ni za ‘leba, uhvati pms, bacila bih kamenje na sistem, sistem…, sve je sivo i crno, a još ako je zima i hladno, onda ume da bude onako baš loše. Tada me uhvate pundravci i odem na one sajtove sa popustima, da se malo smirim i da vidim šta ima, pa pravim u glavi kombinacije kako da sa najmanje para furnem od tog sivila i vidim kako komšije žive. Ništa me toliko ne obraduje nego kada nađem u ponudi jednodnevni izlet u Temišvar za sedam evra. S e d a m    e v r a.
Iz Beograda, stigli smo za 2h do granice i još pola sata do Temišvara. Naravno, kao i uvek, pripremila sam svoju ,,vodič – skriptu“ kao da idemo u Moskvu i usput čitala svojim saputnicima, u veoma ranim jutarnjim satima. Dok su njihova sumorna lica govorila: ,,neželimodanamopetizražajnočitaš“, mom oduševljenju nije bilo kraja. Bio je januar, kiša je pljuštala, hladno, sivo, ali nama nikad bolje. Grad je bio pust, samo mi u grupi sa vodičem, pratimo je i slušamo šta ima po Temišvaru.
I saznamo da je: Temišvar četvrti grad po veličini u Rumuniji, a najveći u Banatu. Nosi naziv po reci Tamiš, ali zbog promene tokova, leži na reci Begej. U samom centru postoje tri glavna trga: Trg ujedinjenja, Trg pobede i Trg slobode. Nažalost, u vreme kada smo mi bili u poseti, ceo centar je bio iskopan zbog renoviranja, pa nismo imali mogućnost da sagledamo onako kako zaista jeste. Ali ono što smo uspeli da obiđemo i vidimo su Opera, Srpska pravoslavna crkva u čijem je dvorištu spomenik Milošu Crnjanskom, Muzej primenjene umetnosti, Rumunska saborna crkva i Kip vučice koja doji Romula i Rema koji je Temišvar dobio na poklon od Rima 1926. godine. Iako su sve zgrade stare i oronule, na čiji su izgled verovatno uticali i loši vremenski uslovi, meni su nekako bile divne. Po centru se prožimaju komunizam i ,,mali Beč“ kako ga inače zovu. Postoji čak kuća koja neverovatno podseća na neku od Gaudijevih građevina u Barseloni, samo u mnogo lošijem izdanju, ali je upravo zbog toga tako šarmantna. Parkovi okružuju centar grada koji su puni cveća kada je lepo vreme, pa verujem da je super sedeti u nekoj bašti, na nekom od mostova preko Begeja. Pored mnogobrojnih spomenika, crkava i parkova, postoji i sinagoga koja se sada koristi u svrhu koncertnih dešavanja, jer Jevreja u ovim krajevima skoro da više nema. Osim Rumuna, u Temišvaru žive Mađari, Nemci i Srbi kojih ovde ima najviše i Temišvar predstavlja najveći kulturno – istorijski centar Srba. Temišvar je prvi grad u Evropi koji je 1884. godine dobio uličnu električnu rasvetu. Uprkos svemu, najjači utisak su na nas ostavili kablovi koji haotično vise sa svake bandere.
Ali, ono što su dva hot-doga u Cirihu, to su doručak i ručak u ,,elitnom“ restoranu i kafa i pivo u Temišvaru. Za 15 evra. Tačnije, valuta koja se koristi je lei. Bili smo zapanjeni cenama. Koga interesuje shopping, ovde postoji najveći tržni centar u ovom delu Evrope. Ali nismo kompetentni da kažemo bilo šta više o tome, jer nismo išli, osim da su neki ljudi iz grupe došli ciljano zbog kupovine i koliko smo razumeli, često dolaze ovde zbog cena.
Tako da, ako je nekom dosadno, ne zna gde će, nema para, al’ opet za ovoliko može da odvoji, pravac u Temišvar. Jedan dan je sasvim dovoljan. Blizu je, jeftino je, lepo je. Mi smo se vratili puni baterija, mene je prošao neizdrž, a i shvatila sam da mi nije toliko loše kao što se čini. Bitan je ugao posmatranja. 

Za više destinacija, možete posetiti moj sajt:

https://majusnikolicmajus.wordpress.com/