Szeretlek Budapest!

Sredina jula, sezona odmora. U mom okruženju ljudi su podeljeni na one koji idu na more i na one koji ne idu nigde. Uglavnom zbog para. Ali kako da napravimo neku kombinaciju i učinimo nešto za sebe, kako da sa minimalno para odemo iz ove vreline, makar na neko drugo, vrelo mesto i napunimo baterije?! Sada bar postoji toliko organizovanih tura, gde se za malo novca može obići nešto u blizini. A i varijanta u sopstevnoj režiji može da bude povoljna i iskustvo za sebe. Zato je moj predlog Budimpešta.

Tri dana u ovom gradu sasvim su dovoljna da se obiđu sva interesantna mesta. Iako to ne liči na mene, moram priznati da se nisam opterećivala pred put gde ići i šta videti i ispostavilo se da je sve vrlo jednostavno za snalaženje. Naš hostel se nalazio u centru grada, ali s obzirom na to da je u vreme naše posete bio novembar, ceo taj kraj je nekako izgledao sivo, oronulo i veoma neprivlačno, a zbog sitne kiše koja je sipila, nismo mogle da gledamo u pravcu fasada i krovova zgrada koji su predivni. Zato mislim da bi poseta u ovo doba godine bila sjajna, jer kad je vreme lepo sve ima drugačiji izgled.
Nedugo zatim, otkrile smo mostove koji preko Dunava spajaju Budim sa Peštom. Ima ihukupno devet, ali nama su za sada bitni samo mostovi Sloboda, Elizabeta i Lančani most. Kada krenemo iz pravca Pešte preko Mosta Slobode, možemo se popeti na brdo odakle se vidi cela Budimpešta. Tu je Citadela, tvrđava sa Kipom Slobode – simbolom oslobođenja u II sv. ratu, i mnogi drugi spomenici. Budim je veoma brdovit, takoda onima van kondicije, neće biti lako. Kada se spustimo nazad, možemo nastaviti šetnju pored susednih mostova Elizabeta, i Lančanog mosta – onog sa lavovima i popeti se na Budimsku tvrđavu. Tu su smešteni Kraljevska palata, Stari Grad, sa prizemnim, lepo sređenim kućama koje se mogu videti i u Vojvodini, zatim Ribarska kula – na tom mestu je nekada bila riblja pijaca i crkva Sv. Mateje. Ceo ovaj deo je pod UNESCO zaštitom. U povratku, prelazimo Lančani most i skrećemo levo, u pravcu Parlamenta, koji je na neki način i simbol Pešte. Tu, odmah ispred Parlamenta, na šetalištu, nalaze se zakucane gvozdene cipele – spomenik stradalim Jevrejima i zapaljene sveće. Na tom mestu, mađarski nacisti, streljali su Jevreje koje su kasnije bacali u Dunav, a pre streljanja su morali da se izuju. 
Bilo mi je baš teško kada smo naišle na njih i posle toga smo dugo ćutale i drugarica i ja. Mislim da obuća dosta govori o osobi koja je nosi. Tako i ova obuća na neki način govori o identitetima tih ljudi. Iako spomenik delujejednostavno, tera da se zamislimo i sebe zamenimo sa nekim od tih nesrećnih ljudi… Odatle, nastavljamo iza Parlamenta gde stižemo u deo sa parkovima, spomenicima i statuama. Kada je reč o Parlamentu, treba napomenuti da je to drugi parlament po veličini u svetu, posle onog u Londonu. Najbolji pogled na Parlament je sa budimske strane, tačnije, sa Riblje kule, dok je šetnja pored same zgrade skoro besmislena, jer se tako ne može sagledati njegova veličina i lepota. Postoje mnoge znamenitosti koje nismo videle, jer jednostavno nismo ni znale za njih. Niti smo imale mapu grada. Išle smo po osećaju, gde su nas noge vodile. Na primer, po povratku, setila sam se tog Trga Heroja koji smo preskočile, a sećam se da su svi moji drugari imali baš tu fotke sa ekskurzija iz srednje škole.
Ali zato je noćni život potpuno otkrovenje za nas. Iako je bilo veoma hladno, a mi mrtve umorne od hodanja, uveče bismo naivno otišle na kuvano vino, pod izgovorom da se zagrejemo, da bi se noć nastavila u neplanirano, drugom smeru. Postoji ta neka četvrt grada poznata kao mali Berlin. Sva mesta za izlazak su u nekoj uličici, poređana jedno do drugog, pa se tako može zaći u neki hipsterluk, a odatle u neko raspadnutomesto poput ,,Akademije“, gde brutalno pijani Britanci slave momačko veče svog ortaka, obučenog u časnu sestru. Kada smo jednog od njih pitale šta im se najviše dopalo u Budimpešti, odgovor je bio – ne znamo jer su naše relacije: hotel – taxi – klubovi. Pa zaštoste ovde – zato što je bezobrazno jeftino. Toliko. Postoji to super mesto za koje uglavnom svi znaju, a oni koji ne znaju, svakako treba da posete – zove se Szimpla Kert i nalazi se u ulici Kazinczy utca 14. Izgleda kao neka napuštena zgrada sa mnogo soba, gomilom detalja, baštom, a da ne bih dužila objašnjavajući, pogledajte link.
Ne bih se previše zadržavala na šoping deo, jer me to ne zanima, ali eto, može se proći i glavnom ulicom – Váci utca, čisto kada smo već tu. Čini mi se da su svi znali engleski, tako da komunikacija nije bila komplikovana. Iako sam i sama jednim delom ,,tako mlada a već Mađarica“, mađarski ne znam, možda po koju reč, jer je mama odbijala da ga priča, ali taj jezik mi zvuči veoma zanimljivo, nekada sam u stanju da ga slušam satima na tv-u iako ništa ne razumem i iako mi deluje kaoneka zezancija. Kada je o prevozu reč, nismo ga koristile, jer smo svuda išle pešice, ali koga zanima, postoji metro koji je posle londonskog najstariji na svetu (1894). Ko želi da ide u svojoj režiji, predlažem naš hostel Nightingale Ensuite Hostel, nalazi se u centru grada, pristojan i čist, a mislim da je noćenje bilo do 15e najviše. Kada je reč o prevozu do Budimpešte, tu je voz, ili kombi prevoz koji nas je pokupio ispred kuće i dovezao tačno do hostela, a povratna karta je bila oko 30e. Mada postoje i mnogo jeftinije varijante što u svojoj režiji, što preko agencije. Ako baš hoćete da se bahatite, 50e je sasvim dovoljno za tri dana – naravno, pod uslovom da u Budimpeštu niste otišli radi šopinga.

Moja topla preporuka, idite, biće vam super!

Za više destinacija, posetite moj blog ili FB stranicu.