Svi putevi vode u Rim

O Rimu su svi najlepše pričali i oduševljavali bi se kada bih rekla da za par dana putujem u večiti grad, uz obaveznu rečenicu ,,Dopašće ti se, to je najlepši grad na svetu“. Obično me euforija pred put uhvati dok se pakujem. Spakovala sam stvari, odštampala putokaze mojih prijatelja koji su ga nedavno posetili, svratila do putovanjazasvakoga i dobro se priremila da mi nešto ne promakne, ali euforije i dalje nije bilo. Ok, možda će me uhvatiti u avionu, jer mrzim letenje, pa bar da mi bude frka. Međutim, bila mi je samo frka, a od uzbuđenja ništa i mislim da je glavni krivac tome, skoro putovanje na Baltik koje je toliko jak utisak ostavilo na mene, da me čak ni Rim nije bacio u nesvest. Uprkos tome, grad je veoma lep, divno smo se provele i srećna sam što sam ga konačno posetila, a ono uzbuđenje se javilo tek sada, kada sam se vratila, kao spor refleks. Pošto i sama uvek paničim i plašim se da ,,neću stići, neću stići“, svim paničarima bih poručila – veoma je lako za snalaženje, tako da ćete sve stići, ja kad vam kažem.

Već sam spominjala u prethodnim pričama da su moji prijatelji uglavnom davno otišli iz Srbije. Zato smo nas četiri drugarice, planirale dugo da posetimo neki grad i napravimo mali ,,reunion“. Jedna je iz Vašingtona, druga iz Brisela, treća iz Majnca i četvrta ja, koja sam ostala u Beogradu. Izbor je pao na Rim i tako su počeli planovi. Avionske karte smo kupile još u martu. Preko AirSerbia-e, povodom 8. marta, mogle su da se kupe veoma povoljne karte sa direktnim letovima do raznih destinacija. Tako je moja povratna karta od Beograda do Rima koštala 118e. Smeštaj smo našle preko Airbnb-a u ulici Via Ostilia preko puta Koloseuma, cena po osobi za 5 dana – 4 noćenja, koštala je 130e. ,,Amerikanka“ i ja smo iz Beograda došle zajedno, ,,Belgijanka“ nam se pridružila u toku noći, a ,,Nemica“ sutradan. Nas dve smo imale najbolje letove, jer nam je polazak bio u 7h ujutru i za 1:30h već smo bile na aerodromu Leonardo da Vinči – Fiumicino, dok je povratak bio uveče u 21h, tako da smo imale celih 5 dana na raspolaganju. Ukoliko putujete avionom u Rim, sa aerodroma do Termini stanice možete doći autobusom, cena povratne karte je 8e i važi tri meseca, vožnja traje sat vremena, a onda metroom do vaše stanice (cena karte je 1.5e); vozom se do Terminija stiže za 35min i 15e ili taxijem, cena je 50e, vodite samo računa da pri izboru taxija, koristite legalni, beli taxi.

Moj utisak o ovom odmoru je podeljen na lični – jer smo se konačno našle posle toliko vremena, pa tako priči i provodu nikad kraja, i na turistički – koji se odnosi na obilazak samog grada, što će biti tema ovog posta. Nismo imale neki poseban plan, osim što smo se već dogovorile da u Vatikan nećemo ulaziti jer nam za to treba ceo dan, a htele smo da iskoristimo vreme na druge stvari. I osim što smo unapred kupile karte za Muzej Borgeze. Kada smo izašle iz metro stanice, prvo što smo ugledale je veličanstveni Koloseum. Odmah preko puta Koloseuma je Rimski Forum, a iza njih se video vrh Vitoriana. Na karti je bilo jasno da su sve glavne građevine blizu, a dok smo ih obilazile, shvatile smo da je sve još bliže nego što se čini na karti. Ipak, spremite se na dosta pešačenja, jer iako je sve blizu, ima dosta da se hoda. Za pet dana imale smo priliku da mnogo toga obiđemo više puta, a onda i više od onoga što smo planirale. Prevoz smo koristile samo od i do aerodroma.

Rim je grad – muzej na otvorenom. I ceo je u radovima. Na svim bitnim građevinama su skele, tako da nažalost, nismo ništa videle u punom sjaju. Deo Koloseuma i Foruma, Fontana di Trevi, Španske stepenice, Piazza di Popolo, crkve, trgovi, sve se renovira. Ali dobro je da se u grad ulaže i radovi su neminovni, s obzirom na to da ima toliko mnogo turista i toliko starih građevina sa početka Rimskog carstva. Naša svaka ruta je išla pored Koloseuma, Rimskog i Trajanovog Foruma koji se prostiru na obe strane ulice, do Piazza Venecia na kojoj ćemo se malo zadržati. Ovde se nalazi ogroman beli spomenik Vitoriju Emanuelu II – prvom kralju ujedinjene Italije. Spomenik je sagrađen 1911. godine i s obzirom na to da znatno odstupa od arhitekture grada, Rimljani nisu bili baš najsrećniji ovim zdanjem. Prvo, zato što je na tom mestu postojala prva renesansna palata iz 1455. godine koja je srušena zarad ovog spomenika, a drugo, zbog svoje beline i izgleda, građani ga često nazivaju ,,svadbena torta“ ili ,,pisaća mašina“. Inače, zakonom su propisane samo tri boje u Rimu: bež, terakota i krem. U sredini spomenika nalazi se Oltar domovine, a u podnožju Oltara smešten je Grob neznanom junaku iz I svetskog rata, koga čuvaju dva vojnika ispred kojih gori vatra. Na stepenicama je zabranjeno sedeti, a na vrhu spomenika nalazi se kafić u koji nismo otišle, ali verujem da je pogled veoma lep. Na Trgu Venecija, preko puta sa desne strane, nalazi se Trajanov stub i Trajanov forum, poslednje i najveće zdanje napravljeno tokom rimskog carstva, čija je izgradnja trajala od 107. do 143. godine. Retko ko će zapamtiti sve ove godine, ali meni su veoma bitne, jer volim da znam koliko je šta staro i koliko se održalo do danas. Preko puta Trajanovog stuba nalaze se crkve Santa Maria di Loreto i Santissimo Nome di Maria, koje su takođe bile u radovima. Sve ovo što sam nabrojala, nalazi se na brdu Kapitol, ali to nije sve. Odmah iza Vitoriana II, nalazi se Kapitolski trg sa stepenicama koje je projektovao Mikelanđelo, zatim spomenik Marka Aurelija, Senatska palata iz 13. veka sa Kapitolskim zvonikom iz 1579. godine, Konzervatorska i Nova palata i Kapitolski muzej u kojem su smeštena dela Rubensa, Tintoreta, Karavađa i drugih, a najznačajnije delo je statua Vučice sa Romulom i Remom. U podnožju Senatske palate, nalaze se spomenici boga Tiberina koji je iz Tibra izvadio Romula i Rema i predao ih Vučici, boga Nila, i boginje Rome u sredini. Odatle, skrećemo iza Senata i dolazimo do terase odakle se prostire pogled na ceo Rimski Forum i Koloseum.

Sa Kapitolskog brda, vraćamo se ispred Vitoriana II. Odatle prolazimo pored kružnog toka i ulazimo u glavnu ulicu Via del Corso, u kojoj su nekada održavane konjičke trke, a sada njome prolaze horde turista, dok se sa obe strane nižu prodavnice poznatih i nepoznatih modnih marki. S obzirom na to da je glavna ulica, veoma je uska i vikendom, kada je broj turista nekoliko puta veći nego tokom radne nedelje, automobili bukvalno ne mogu da prođu. Ulica je dugačka 1km i sa druge strane spaja se sa Trgom Naroda (Piazza del Popolo). Ovaj trg je najveći i najpoznatiji, a do 1826. godine, ovde su se vršile javne egzekucije. Čine ga dve crkve bliznakinje (Santa Maria dei Miracoli i Santa Maria in Montesanto), iz 17. veka; obelisk iz Egipta koji je u Rim stigao 10. god p.n.e. i do 1589. se nalazio na mestu nekadašnjeg Cirkusa Maksimusa, kada je prebačen na Trg Naroda; Trijumfalna kapija u kojoj je sada Muzej Leonarda da Vinčija i nekoliko fontana. Ali najbolji pogled na trg i Rim je sa brda i parka Pincio koji se nalazi sa desne strane Trga.

Međutim, ukoliko želite parcijalno da obilazite znamenitosti, onda savetujem da od Vitoriana krenete levo od Via de Corso i lutate uličicama. U tom delu, nalazi se veliki broj trgova, a najpoznatiji je Piazza del Rotonda, na kom se nalazi Hram rimskih bogova – Panteon, napravljen 126. godine. Meni se veoma dopao iznutra, krov je kružni, izgleda tako jednostavno, a tako lepo i ima okrugli otvor u sredini, pa se zraci sunca probijaju kroz njega i daju veoma zanimljiv prizor. Ulaz je besplatan, tako da savetujem svima da ga posete. Nedaleko od Panteona, nalazi se barokni trg – Piazza Navona sa tri velike fontane: Fontana četiri reke, sa četiri ljudske skulpture i obeliskom u sredini – Dunav koji predstavlja Evropu, Nil koji predstavlja Afriku (preko očiju skulpture Nila je povez, jer se tada nije znalo gde izvire ova reka), Gang koji predstavlja Aziju i Rio de la Plata koja predstavlja Ameriku; zatim Neptunova i Maurova fontana. Na trgu se nalaze crkva Sant Agnese in Agone i Palata Pamphilj. Inače, trg je nekada bio hipodrom koji je mogao da primi do 30 000 gledalaca. Ovo su dve glavne turističke atrakcije, ali su jednako lepe i ostale ulice i trgovi u kojima nije toliko velika gužva, pa ako imate vremena, odvojite ga za šetnju ovim delom. I ovde ćete nailaziti na stare građevine koje su nekada pripadale Rimljanima s početka rimskog carstva.

Na suprotnoj strani od Panteona, preko Via de Corso, nalazi se Fontana di Trevi. U vreme naše posete, radovi su i dalje bili aktuelni, tako da je cela bila ograđena, a otvorili su je dva dana nakon našeg odlaska. I stvarno je impresivna. Tako velika i bela. To je u stvari zgrada – fontana, sa Neptunom u sredini. Nas dve, koje smo prve doletele u Rim, imale smo priliku da to prvo veče vidimo fontanu sa tirkizno plavom, prozirnom vodom, međutim, već sutradan bila je prazna. Jedna od legendi kaže da ako na primer, levom rukom ubacimo novčić u fontanu preko desnog ramena, vratićemo se u Rim, a desnom rukom preko levog ramena, ostvariće nam se želja ili obrnuto, a ima i ona legenda – jedan novčić za brak, dva i tri novčića za ,,neznamšta“, itd…. Ne znam koliko je to sigurno, ali ako ništa drugo, sve ove legende čine da komunalci svakog jutra iz fontane pokupe oko tri hiljade evra koje idu u gradsku kasu. Šetnju nastavljamo dalje i stižemo do Španskih stepenica koje se nalaze na tačno pola puta između Fontane di Trevi i Trga Naroda. Međutim i one se renoviraju, pa sam onu scenu iz ,,Roman holiday“ u kojoj Audrey Hepburn i Gregory Peck jedu sladoled, jedva zamislila sa svim ovim skelama i ogradom. Ali nema veze. Čula sam da su najlepše u proleće, kada sve procveta. Zaobilaznim putem, popele smo se na vrh stepenica, tamo gde su obelisk i crkva Trinita dei Monti i pogled odatle je fantastičan. I ovo je praktično srce Rima.

Naša druga stalna ruta išla je isto pored Koloseuma, ali sa druge strane. Nakon što bismo ga obišle, prošle bismo Konstantinov slavoluk (iz 315. god. posvećen Konstantinu I) i nastavile trotoarom između zidina Rimskog foruma na brdu Palatin i fenomenalnih drvoreda pinije – drveća sa krošnjom u obliku kišobrana u koje smo se zaljubile. Kada dođemo do velike raskrsnice, skrećemo levo i prelazimo preko ogromne travnate površine na kojoj se nekada nalazio Cirkus Maksimus, koji je postojao od 6. veka pre n.e. do 6. veka n.e. Koristio se za konjičke trke, festivale i povremene borbe gladijatora, a mogao je da primi čak 250 000 ljudi. Odatle, stižemo do ulice Via teatro Marcello koja se proteže sve do Vitoriana II. Iza nekadašnjeg cirkusa, nalazi se Bazilika svete Marije Kozmedinske, a u predvorju crkve su Usta istine (Bocca della Verita). Na ovom trgu nalazi se i nekoliko hramova i fontana, a kada nastavimo da se spuštamo ovom ulicom do Kapitola, naićićemo na niz starih građevina duž obe strane ulice. Kako se približavamo brdu Kapitol, prolazimo pored još jedne građevine nalik Koloseumu sa ruševinama okolo, samo mnogo manje i stižemo do Nacionalnog muzeja koji se nalazi odmah preko puta Kapitola. Tačnije, do jednog od nekoliko objekata koji pripadaju Nacionalnom muzeju i raspoređeni su svuda po gradu. Praktično, obišli smo deo koji je paralelan sa ulicom pored Rimskog foruma.

Međutim, gorepomenutom rutom, pa pored Usta istine, najčešće bismo nastavljale levo, ne bi li se dočepale Tibra. Sa desne strane reke, nalazi se lep Jevrejski kvart sa sinagogom, lepim starim zgradama i restoranima. Prelazile bismo mostove i obilazile malo jednu, malo drugu stranu, spuštale se do reke i prolazile pored ostrva – Isola Tiberina koje se nalazi nasred reke Tibar, a na ostrvu je bolnica. Naravno, nikada ne bih rekla da se u takvoj građevini, na toj lokaciji nalazi bolnica, ali istina je. Nastavljamo dalje sve do osmog mosta – Ponte Sant’Angelo, iz 136. godine sa figurama anđela i svetaca. Sa mosta dolazimo do mesta gde se 591. godine ukazao anđeo koji je sprečio kugu i na tom mestu, sagrađena je današnja tvrđava – Castel Sant’Angelo. Tvrđava se koristila u razne svrhe: kao mauzolej, gradske zidine, papina rezidencija…a danas je muzej. Nismo ulazile unutra, ali smo svakako bile očarane ovim što smo videle spolja. Međutim, nikako nismo bile oduševljene Vatikanom koji se nalazi odmah preko puta tvrđave. Prvo, zamišljala sam da je mnogo veći s obzirom na to da je grad – država, a drugo, nekako mi je izgledao moćno na fotografijama iz ptičje perspektive, dok je ovako, iz pozicije običnog turiste bio ni po čemu poseban i sterilan. Sigurna sam da su Sikstinska palata i muzej nešto što se mora obići u Vatikanu, ali kao što spomenuh, nismo to imale u planu, a i redovi su kilometrima bili dugački. Sledeći put. Još neko vreme provele smo u parku iza tvrđave, a iza parka otkrile još jedan veoma lep trg sa klupama, palmama, velikim spomenikom i crkvicom ispred ogromne zgrade Tribunala. Da biste zamislili kako je ovde sve povezano i kako je lako snaći se, ako se istim putem vratite preko mosta Sant’Angelo, direktno izlazite na Trg Naroda.

Dok smo još na ovoj strani reke, obavezan deo grada koji treba obići jeste Trastevere. Zašto? Zato što je prelep kraj, sa nekoliko preslatkih trgova i malih crkava i fontana, uskih i kaldrmisanih ulica, sa cvećem i saksijama, sa divnim malim radnjama u kojima su razne rukotvorine, galerije, ušuškani restorani i najbolji noćni provod. Uveče taj deo grada vrvi od mladih ljudi, ulice su pune, svuda su parkirane vespe i bicikle, kafići su načičkani jedni do drugih, sve je pomalo romantično, pomalo raspadnuto i autentično. Mi smo namerno otišle u taj kraj, ali smo slučajno iz restorana gde smo povoljno i obilno večerale uz belo i crno vino, ko šta voli, nastavile u drugi kafić, pa na neki hip – hop čiji i nismo fanovi, ali nam je jednako bilo lepo kao da smo otišle na neki funk na primer, pa u neki pab iznutra oblepljen belim pločicama, sa velikim šankom duž celog prostora i klupama pozadi, dok se ispred u ulici čuje žamor stotine mladih. U svakom slučaju, danju je divan, miran kraj, okupan suncem, dok je noću lud i brz i toplo ga preporučujemo, jer nudi za svakog po nešto.

Ako mi je nečega žao, to je nedostatak vremena da obiđem više muzeja. Pošto svi putevi vode u Rim, ako ponovo posetim ovaj grad, znam gde ću otići – Nacionalni muzej i Nacionalna galerija moderne umetnosti. Ali i za prvi put nije bilo loše. Meni je veoma dragocena poseta Vili Borgeze, ogromanom parku koji je pripadao veoma uticajnoj porodici Borgeze, iz koje potiču kardinali i papa Pavle V. U parku se nalazi veliki broj spomenika i fontana, jezero i Galerija Borgeze u kojoj se nalazi jedna od najvećih, privatnih, umetničkih zbirki na svetu. U dvadesetak soba poređana su dela Ticijana, Karavađa, Botičelija, Rafaela, Berninija…Karte smo uzele online, cena je 15e i ograničen je broj posetilaca, tako da bi trebalo unapred organizovati ovu posetu i kupiti karte za muzej nedelju dana ranije, ako ne i pre. Ulazi se po unapred kreiranoj satnici i moguće je u muzeju provesti dva sata. Druga poseta pripala je Koloseumu i Rumskom Forumu. Svake prve nedelje u mesecu, muzeji su besplatni, pa smo tako iskoristile tu nedelju da posetimo ovo svetsko čudo. Inače je karta za Koloseum i Forum 12e, ali ukoliko želite vodiča, potrebno je odvojiti još 15e po osobi. Tako da smo mi praktično platile samo vodiča. Gradnja Koloseuma je počela 72. godine i trajala je osam godina. Služio je prvenstveno za borbe gladijatora (kriminalci, robovi i dobrovoljci) i za ubijanje životinja koje su uglavnom dovodili iz Afrike. Za jednu svetkovinu koja je trajala sto dana, ubijeno je 9000 životinja. Nakon što se nepoznati monah sa Istoka suprotstavio i platio tu cenu životom, iz moralnih razloga, ova praksa sa ubijanjem životinja je prestala. Koloseum je inače mogao da primi oko 80 000 ljudi, u slučaju požara mogao je da se isprazni za 10 min, u njemu su se odigravale i podvodne borbe, a u vreme kiša, ceo krov bi bio prekriven. Zamislite taj smrad pod pokrivenom arenom. Rimski forum je bio središte života u Rimu i glavni gradski trg, gde su se skupljali građani, a na njemu je između ostalog i zgrada Senata. Sada su ovde samo njegovi ostaci, a detalje o ovoj tački grada možete pogledati ovde.

Poslednjeg dana imale smo vremena da obiđemo deo Rima koji se nalazi desno od Koloseuma. Tako smo obišle Baziliku Santa Maria Maggiore, nekoliko lepih trgova, Dioklecijanove terme u blizini Termini stanice, upijale sunce uz kafu i čašu proseka, obišle nekoliko parkova usput, preko Piazze Barberini došle do trga ispred Palate Kvirinal, sedišta italijanskog predsednika i stepenicama se spustile direktno do Fontane di Trevi. Naš italijanski zet nam je preporučio nekoliko tipičnih, tradicionalnih restorana i naglasio da ukoliko ih ne posetimo, to je kao da nismo ni bile u Rimu. Zato smo od Fontane di Trevi preko Španskih stepenica, sa gornje strane obišle Trg Naroda, pa preko mosta prešle Tibar i uputile se severno od Vatikana. Konačno smo našle restoran ,,Dino e Tony’’, o kojem će biti više reči u sledećem pasusu i super se provele. Autobus za aerodorom je sa Terminija polazio u 17:35h, što znači da je trebalo brzinom svetlosti  da stignemo od restorana do našeg smeštaja, uzmemo stvari, odtočkićamo do metro stanice, odemo do Terminija i sednemo u autobus za aerodorom. Realno, putanja od restorana do našeg apartmana, može da se pređe za oko 2h, a mi smo je prešle u roku od 40min i ipak zakasnile na autobus. Dok smo žurile pored Tibra, iznad nas je letelo zilion ptica, a nebo postalo crno. Ljudi su nam išli u susret sa kišobranima i kesama na glavama, a mi se spasile maramama. Ova Hičkok scena nas je ispratila iz Rima i uspele smo da stignemo na aerodorom u poslednjem trenutku. Usput, dok smo se vozile autobusom, nizale su se poslednje slike grada, Piramida koju smo preskočile i Musolinijev ,,četvrtasti Koloseum’’ napravljen za vreme Drugog svetskog rata.

Jedan od veoma bitnih faktora na ovom odmoru je taj što nas je poslužilo vreme. Kraj oktobra – početak novembra ispostavio se kao pravi pogodak, jer nam je vreme bilo sa mnogo sunca i veoma toplo, do 25C. Smrkava se posle 17h. Kada je reč o Italijanima, pravi su šmekeri, svako će se lepo javiti, sa đavolskim smeškom, nose se po poslednjoj modi i dugo za sobom ostavljaju skup miris parfema. Žene su prave dame, sređene i lepe. Što se cena tiče, Rim je veoma skup grad. Mi smo imale nekoliko promašaja kada je hrana u pitanju, gde smo na primer omlet sa hlebom i sokom za dve osobe, platile 26e, a usluga i porudžbina je bila blago rečeno, grozna. Zato bih preporučila nekoliko restorana koji su pristupačni za standarde ovog grada, a hrana i piće izvrsni.

– U kraju Trastevere postoji veliki izbor restorana tako da šetajte, gledajte menu ispred restorana i upoređujte cene. Nažalost, nisam zapisala naziv tog restorana u kom smo večerale, ali je cena po osobi bila oko 15e, uz predjelo, glavno jelo, dezert i vino.

– Restoran koji sam prethodno spomenula, ,,Dino e Tony’’ je restoran koji morate posetiti. Vlasnici su dva brata, Dino i Toni, koji se sve vreme dovikuju, pevaju i obraćaju nam se na italijanskom. Iako mi razumemo samo po koju reč, uspevamo da vodimo neki polurazgovor sa sve mahanjem rukama. Ono što ne možemo da pojedemo, teraju nas kao baba kad navali da oližemo tanjir. Ne postoji menu već dobijemo šta se njima ćefne ili šta je ostalo, jer posle 15h, restoran se zatvara i otvara tek za večeru, ali mi smo ga toliko tražile da su se ipak smilovali kada su nam videli očaj na licu. Ono što smo dobile za predjelo su dva puna tanjira raznih đakonija, pršute, nečeg što je između pice i pite, pohovani puding za krempitu, pohovani krompir i pohovana maslina. Glavno jelo je bila pasta, naravno, jedna porcija sa paradajz sosom, a druga porcija nešto što bi trebalo da je karbonara. Porcije su velike i sve je veoma ukusno. Sve to i dva mala bokala vina, koštala su 33e, a račun je običan papir sa žvrljotinom. Nakon što su pristali da se fotografišemo, napustile smo ovo mesto toliko vesele, kao da su nam svojim raspoloženjem ubrizgali injekciju sreće. Adresa je Via Leone VI 60, a radno vreme od 12:30 do 15h i od 19h do 23h. Uostalom, pogledajte komentare na TripAdvisoru.

– Sledeći restoran koji bih preporučila jeste ,,Il Portico“ u Jevrejskoj četvrti, a adresa je Via del Portico d’Ottavia 1-e. Pasta je veoma ukusna, cene u proseku oko 10e i poprilično dugo smo čekale dok nismo dobile sto, jer je u nizu svih tih restorana, ovaj bio dupke pun, znači da je sve kako treba.

– U blizini Panteona, u ulici Via delle Paste 102, nalazi se restoran ,,L’Arcano’’ gde smo jele ubedljivo najbolju hranu, a ljubazna vlasnica Tanja, koja je sa naših prostora, pravila nam je društvo koliko joj je to posao dozvoljavao, pričala o Rimu, hrani i divno smo se zabavile.

– Nedeljom je većina restorana zatvorena, pa smo tada jele u ,,Trattoria Luzzi“ koji je sve vreme bio otvoren. Nalazi se u blizini Koloseuma, odmah iza našeg smeštaja, u ulici Via di S. Giovanni in Laterano 88. To je zasigurno najjeftiniji restoran koji smo posetile, atmosfera je domaća, ali hrana ništa posebno, mada za tu cenu, ne žalimo se.

– Doručak u pekarama je oko 3-5e, ali najbolje je ići u Carefour i praviti sendviče, što smo mi stalno planirale, ali na kraju bismo ipak kupile nešto usput i bile uglavnom nezadovoljne. Svi kažu da je sladoled u Rimu najlepši na svetu, ali sam ga ja zbog prehlade ipak preskočila. I da, voda sa fontana je zdrava i pijaća, tako da tu možete uštedeti, a fontana ima na svakom koraku.

To je bilo naše iskustvo. Od kako sam se vratila, gledam filmove čija se radnja dešava u Rimu. Ako ćete uskoro ići ili nećete još, u svakom slučaju pogledajte ih i pripremite se, a ako ste bili, podsetite se. Moja preporuka su ,,Roman holiday’’, ,,La Dolce Vita’’, ,,La grande belezza’’. Dajte i vi neki predlog i uživajte u Rimu!

P.S. Za više fotografija iz Rima, posetite FB stranicu, a za više destinacija – blog