Tajpej, Tajvan
29.12.2019
Ova humanistička izreka Konfučija (kineski filozof koji je živeo od 551- 479. godine pre nove ere)
je čini mi se veoma prihvaćena u Tajvanu. Tako dobre domaćine dugo nisam sreo. Za razliku od
indiferentnih stanovnika Šangaja ovde su svi susretljivi prema strancima. Mnogi govore Engleski.
Dama sa fotografije je bez razmišljanja dozvolila da uslikam ovaj predivan prizor sav u
ljubičastom sumraku koji se spuštao na park između Koncertne dvorane i mauzoleja Čang Kaj Šeka.
Kada bi u gradu zastao i proveravao put na mapi veoma često bi se neko ponudio da mi pomogne
iako ih nisam pitao za pomoć. Kad sam se u metrou spotakao niz neke stepenice odmah mi je
priskočilo u pomoć desetak ljudi. Mali ljudi velikog srca.
Glavni grad Tajpeh je moderan tromilionski velegrad koji poštuje svoju istoriju. Najveći broj
stanovnika potiče od starosedelaca koji su u toku 17 veka kao pristalice dinastije Ming pobegli
na Formozu (portugalski naziv za Tajvan) bojeći se odmazde nove dinastije Ćing (Qing).
Iznenadila me činjenica da svega 15% stanovništva potiče od pristalica Kuomintanga koji su se ovde naselili nakon poraza od komunista u građanskom ratu. Oni su preuzeli političku vlast i proglasili vanredno stanje. Tek nakon smrti Čang Kai Šeka je dozvoljeno višestranačje i ukinuto je vanredno stanje. Do 1971. Tajvan je predstavljao Kinu u Ujedinjenim Nacijama. Danas je to kineska provincija, ali aktualna vlast smatra da je samostalna, što je i faktičko stanje. Građanima Srbije je potrebna viza za putovanje na Tajvan. Kako nemamo diplomatske odnose ista se vadi u ambasadi u Budimpešti.
Sa Društvenim Bruto Proizvodom po stanovniku mereno kupovnom moći u 2019. od
preko 55.000 US$ ova država od 23 milona stanovnika je 22. na svetu. Posebno se ističe
kao svetski lider u proizvodnji mikro čipova za kompjutere.
Muvajući se po Tajpehu nekoliko dana moram priznati da to bogatstvu po stanovniku
nisam video. Većina građana živi veoma skromno. Mnogo sirotinje, beskućnika i prostitutki
bilo je u kvartu oko hrama Longšan gde sam boravio. Uobičajeno prevozno sredstvo su
motori. Nema mnogo luksuznih automobila. Ulične prodavnice su pune jeftine tekstilne
robe, hrane, voća i povrća.
Svidela mi se šetnja kvartom Sanxia (iz istoimenu reku) gde se posebno ističe stara ulica
sa svojim radnjama. Izuzetno volim arkade. To je stara arhitektura koja je prilagođena
čoveku. Ne trpa ljude u neko podzemlje gde se ne vidi sunce ni kiša već samo sjajne
reklame u bezbrojnim radnjama. Povremeno je padala kišica. Malo sam šetao pod
arkadama pa pešačkom ulicom. Bilo je mnogo klupica gde se moglo odmoriti i bilo je
dovoljno kanti za đubre.
U prilazu staroj Sanxia ulici iz Novog Taipeja prošao sam pored mnogih uličnih radnji
gde se prodaje voće i povrće. Podsetilo me na neke kvartove u Parizu gde sam živeo krajem
70-tih godina prošlog veka. Evo nekoliko tipičnih uličnih prodavnica:
Taj dan je bila 2570. godišnjica rođenja velikog učitelja i filozofa Konfučija. U njegovu čast su
organizovane kolone vozila koje su prolazile kroz grad. Bilo je muzike, bubnjeva i praskanja.
Najznačajniji budistički hram na Tajvanu je Longšan koji su još 1738. godine izgradili
doseljenici iz Fuđana.
U toku II svetskog rata Amerikanci su ga teško bombardovali jer su navodno Japanci
koji su okupirali Tajvan držali oružje u njemu. Srećom, uspešno je obnovljen.
Kao šta ćete videte na fotografijama predivan je.
U Tajpehu su izuzetno popularni i brojni noćni ulični marketi na kojima se nudi
odeća, obuća, masaža, suveniri a pre svega hrana u svim mogućim varijantama.
U blizini hrama se nalazi noćna ulična pijaca Guandžou kojom se ulazi u Huenši noćnu pijacu.
Yingge kvart Hakka kineskih imigranata u Novom Tajpehu naširoko je poznat po visoko
kvalitetnim keramičkim proizvodima. Dosad još nigde nisam video ovako veliko područje
puno specijalizovanih prodavnica, radnih ateljea i škola keramike. Naravno tu je i muzej keramike.
U ovom studiju se redovno održava kurs keramike. Htedoh da se prijavim za kurs
koji počinje za 30 minuta. Kažu može, ali mora se prijaviti najmanje dva polaznika.
E tu je već bio problem. A koliko traje kurs? 6 meseci. Definitivno predugo. Mislio
sam da se radi o demonstracionom kursu za posetioce prodajne izložbe. Ups! Greška
Skulptura Sun Jat Sena nije slučajno u predvorju Nacionalnog Dvorskog muzeja. Njemu se
pripisuju zasluge što je pravovremeno pripremio za prenos dragocene umetničke predmete
iz Dvorskog muzeja i arhive u pekinškom Zabranjenom gradu u slučaju opasnosti. Pre svega
od japanske okupacije. Tu je preko 700.000 predmeta iz 8000 godina kineske istorije (najviše
skupljenih u doba Ming i Ćing dinastije). Kasnije se to blago prenosilo na više lokacija da bi
se pred kraj građanskog rata dovezeno u Tajpeh gde se i danas nalazi.
Javni prevoz u Tajpehu odlično funkcioniše. Dobra mreža. U podzemnim prolazima
između linija mnoštvo radnica, pa i većih robnih kuća. Centar svih pravaca, autobusa
i voznih linija je na glavnoj železničkoj stanici. Međugradski vozovi koriste slične vagone
kao i metro tako da odlično upotpunjavaju lokalni prigradski prevoz.
Vozovi voze u pravilu tačno prema redu vožnje. Kako mi je hotel bio u neposrednoj
blizini jedne od železničkih stanica često sam za prevoz koristio voz. Tu su prolazili
vozovi od samog juga Tajpeha do krajnjeg severa i obrnuto. Najduže kašnjenje koje
sam video je bilo 5 minuta. Na displeju perona je uvek bilo označeno tačno vreme dolaska voza.
Vreme u septembru je bilo veoma promenjivo. U kratkim razmacima su se smenjivali kiša
i sunce. Verovatno je to ovde uobičajeno, jer se u većini trgovina prodaje model kišobrana
koji je unutra bio prekriven postavom koji štiti od sunca. Tako su ti kišobrani ujedno i
suncobrani. Često ih nose i na motorima. Posebno je živopisno kad pada kiša. Koriste mnogo
vrsta kabanica i najlonskih presvlaka. Neretko u ta skrovišta stavljaju i decu koju prevoze.
Prave kengur varijante. Ponekad sam se pitao kako uopšte vide kuda voze.
U pripremi za put mnogo sam čitao i slušao o lepoti prirode na Tajvanu. Nažalost nisam
boravio dovoljno dugo da bi se u to uverio. Pa ipak ono što sam video mi se jako svidelo.
Nosim kući lepe dojmove
Komentari