Srednjovekovni grad – Talin

Putovanje od St. Peterburga do Talina traje nekoliko sati, tako da smo izbegli celonoćno klackanje autobusom i već smo se u 1h (noću), nalazili ispred hostela i čekali da dobijemo svoju sobu. Preko agencije, preko koje smo išli, jedna od prednosti, između ostalog, je ta što je u svakom gradu, smeštaj u samom centru. Uoči našeg dolaska, bio je petak na subotu i sve je bilo sablasno tiho, osim jezivog zvuka točkića naših kofera po kaldrmi. Grad je po tom mraku izgledao kao da smo prošli kroz vremensku kapsulu iz 2015. u 1515. godinu. Okružen zidinama i uprkos ratovima, sačuvao je svoj autentični izgled iz srednjeg veka. Ali umesto Robina Huda, pored nas bi prošao tek po neki Finac, teturajući se i udarajući o zidove kuća. Zašto Finac? Zato što je Finska sa Helsinkijem na čelu, udaljena od Talina svega 80 km preko Baltičkog mora. I zato što je u Estoniji alkohol mnogo jeftiniji nego u Finskoj.

U Talinu smo imali tri cela dana na raspolaganju. Iako su Riga, Talin i Viljnus prestonice svojih zemalja, po veličini su jedva veći od Novog Sada. Talin, na primer, broji nešto manje od 450 hiljada stanovnika. Za kratko vreme može se štošta videti i uživati, pa čak i odmoriti. Od ta tri dana, jedan smo namenili poseti Helsinkiju. Prvi dan u ovom predivnom gradu je prošao u razgledanju i šetnjama. Bilo je divno i sunčano vreme, sa nekih dvadesetak stepeni u plusu. Ovde nismo doživeli ništa slično kao u Rigi, što se provoda tiče, jer je grad živ uglavnom danju, dok je noću veoma pusto. Ali je zato po lepoti prevazišao i meni omiljenu Rigu.

Kao glavni grad Estonije, zauzima veoma dobar geografski položaj između St. Peterburga, Helsinkija i Stokholma. Iako pripada Baltičkim zemljama, umnogome naginje ka Skandinaviji. Stari grad je pod zaštitom UNESCO-a. Okružen bedemimam i kulama, deli se na Gornji (Tompeo) i Donji grad (Al-lin), ulice su prekrivene kaldrmom, svaka kuća izgleda kao iz bajke, sa svojim divnim, predivnim, srednjovekovnim vratima i kapijama, koje su mi bile jednako interesantne koliko i pločice u Lisabonu i Istanbulu. Nazivi ulica su ,,Uus’’ ili ,,Aia’’ što bi značilo ,,Nova’’ i ,,Ograda’’. Jezik je veoma interesantan, nešto između finskog i mađarskog. Iako se više od 70% stanovništva izjasnilo kao nereligiozno, postoji nekoliko crkava, uglavnom luteranskih, od kojih se ističu Niguliste crkva (datira iz 13. veka i potpuno je uništena za vreme Drugog svetskog rata, pa renovirana) i gotska crkva Sv. Olafa iz 1267. godine. Sa svojih 159m predstavlja jednu od glavnih obeležja Talina i njegovih znamenitosti. Uskim stepenicama, popeli smo se na vrh crkve odakle puca pogled na ceo grad koji je tog dana bio okupan suncem i izgledao skoro nestvarno. Na Gornjem gradu nalazi se i pravoslavna crkva Aleksandra Nevskog, napravljena u maniru ostalih ruskih crkvi koje smo viđali u Peterburgu. Glavni trg je okružen srednjovekovnim zgradama veselih boja sa Gradskom većnicom u sredini i najstarijom apotekom iz 1422. godine koja i dalje radi, a u kojoj su nekada postojali lekovi poput sušenih žaba i štukinih očiju. Da, jezivo. Na trgu se nalaze tezge sa suvenirima i veliki broj restorana sa konobarima u tradicionalnim odeždama, a na meniju se može naći meso od losa, medveda, divlje svinje ili jegulje. Od znamenitosti, takođe se ističe kula ,,Kiek in de Kök’’ što znači ,,Zaviri u kuhinju’’, jer se nekada sa nje bukvalno mogla videti unutrašnjost svakog domaćinstva, kao i Zamak Tompeja. Zanimljivo je znati da je u Talinu (kao i Helsinkiju), wi-fi signal dostupan na svakom mestu, ulici, restoranu, plaži, a ,,Skype’’ je rođen baš u ovom gradu.

Poslednji dan proveli smo na biciklima. Za 6h, cena je 7e. Nakon izlaska iz Starog grada, preko modernog Talina, uputili smo se ka obali. Bilo je oko 16C, duvao jak vetar i sijalo sunce, pa smo tek uveče primetili koliko smo izgoreli. Na jednom delu plaže, bilo nam je čudno što se veliki broj ljudi u kupaćim kostimima sunča u visokoj travi, da bismo ubrzo shvatili da je to u stvari skrovište od jakog vetra. Nije njima lako, bar kada su vremenski uslovi u pitanju. To je bio jedan od najtoplijih dana i toplije im neće biti, a samo su se dvoje veoma hrabrih usudili da zaplivaju, dok su svi ostali uglavnom poluobučeni sedeli i sunčali se. Duž cele obale postoji sređena biciklistička staza, a pogled se proteže do Starog grada i luke sa brodovima i kruzerima. Kada smo konačno stigli do plaže, brčkali smo svoje noge do gležnjeva u Baltiku. Ko je rekao da nismo bili na moru?! Usput smo obišli nekoliko komunističkih spomenika, koncertnu salu na otvorenom, stambeni deo grada sa modernim, šarenim zgradama i jezerom u sredini, i ručali u restoranu Muzeja umetnosti Kumu koji nije radio tog dana. Naravno, tu je i nezaobilazna Katarina Velika sa svojom palatom Kadriorg, vrtovima, letnjikovcima i fontanama.

Ono što je posebno lepo u Talinu jesu mesta za ,,zabod“, što bi mladi rekli. Na prelazu između Gornjeg i Donjeg grada, postavljene su drvene klupe – ležaljke na kojima smo uživali u pijuckanju piva (koje je inače zabranjeno piti na ulici, što smo saznali kada nas je uniformisani čika opomenuo) i u našem omiljenom hobiju – posmatranju ljudi. Osim tih ležaljki, svaki kafić ima bašticu punu cveća, lepo sređenu, toplu atmosferu, a najlepši su oni u nekim prolazima i haustorima, gde se ni ne sluti da tamo nečeg uopšte ima. U blizine ruske crkve, našli smo restorančić gde se služi najbolja supa na svetu, zvana ,,seljanka“. Uz supu, imali smo i glavno jelo i piće i sve to za 16e po osobi, što je veoma pristojno, ako uzmemo u obzir i veličinu porcije, nakon koje smo se borili za vazduh. U restoranima, pre nego što bi nam stigla porudžbina, na sto prvo stiže korpica puna domaćeg, ukusnog, najukusnijeg hleba, prelivenog maslinovim uljem uz obavezan domaći pesto namaz, maslac ili nešto drugo i ne naplaćuje se. Prosto bi me grizla savest da ne spomenem i restoran Rataskaevu 16 gde su devojke koje rade bile toliko ljubazne da nam je pomalo bilo i neprijatno, ali smo se brzo navikli, jer su bile toliko srdačne i slatke. Pritom, engleski tako dobro govore da smo se svi postideli, a jedna od njih je sa nama podelila i svoja pozitivna iskustva iz Beograda, koji je posetila više puta. I u svim baltičkim zemljama, primetili smo da svi mladi rade, i to već sa 15 godina. Nebitno gde i šta, da li samo dele letke, rade u ugostiteljstvu, prodavnici ili voze turiste u rikšama. A pored toga su visoko obrazovani i mogu od tih sezonskih poslova dobro i da zarade i proputuju….

Mislim da je Talin kao i ostali baltički gradovi, nepravedno zanemaren i neretko posećen. Možda je nama malo dalji, ali sam sigurna da niko neće ostati ravnodušan i sigurno da neće pogrešiti ako ga poseti. Osim njegovih lepota, ljudi su tako prijatni i gostoljubivi. Može dobro poslužiti i kao baza za odlaske u druge gradove koji su blizu. Iako smo teoretski proveli tri dana, a praktično samo dva, uspeli smo da ga obiđemo uzduž i popreko, a nismo se ni zadihali.

Zbog svega ovoga, od mene ima jedno veliko BRAVO! i rado ću mu se vratiti.

Za ostale destinacije, možete posetiti moj BLOG ili lajkovati FB stranicu Pozdrav, Majus