Skvo-hobolovac i onaj što krpi mokasine na Thassosu – septembar 2011

Kako Jelena (skvo-hobolovac) i Bata (onaj što krpi mokasine) u februaru zamišljaju i planiraju svoj odmor (čitaj –istraživanje) na Thassosu:

 

1. Pretraživanje site-va u potrazi za neistraženim mestima.
2. Pregled onoga što nismo videli prošle godine.
3. Planiranje rent-a-cara za obilazak prethodno navedenog.
4. Gde se ručka i šta se tovari u ručni friz.

 

Pa, tako krećemo.

 

1. Site-vi pretraženi – saznali nešto novo (cheked)
2. Videli dosta toga u 2 dana rentiranja auta prošle godine, a sad čekiramo ono što nedostaje.
3. Krenuli e-mail prepisku sa svim agencijama sa ostrva još u maju mesecu. I cenkali se tako, a ne na licu mesta. Dobili na taj način Matiz od Speedy rent-a-car na 5 dana po 22 € dnevno, za period 06.09. – 11.09. (prešli 300 km i videli sve što nam je falilo). Nakon nekoliko dana tražili auto još jedan dan (zbog komšija) i ponudiše nam cenu 29 €/dan. Jedva smo uspeli da smanjimo na 27 jura. Inače auto je bio osiguran i na gume i staklo za tu cenu. Donji postroj nije bio uračunat, tako da smo vodili računa o off-road vožnji. Do Vathi plaže smo vozili samo do mermerne plaže pa dalje pešaka (35 min), Giola – samo do ispod Sirinesa i dalje nogarili 30-ak minuta, a na Salonikios nismo smeli…

   * Obratite pažnju na to da (izgleda) pokazivači goriva rade vrlo nakaradno… Kad dosipate – ne pokazuje pravo stanje, pa k’o da niste ni sipali. Stanje se prikaže posle 10-ak minuta… kad je najčešće već kasno (većina nalije rezervoar i odma’ ga vozi do agencije). Ne vredi priča o tome da ste sipali više… Poučeni ovim iskustvom od prošle godine to napomenemo u Speedy rent-a-car u Limenariji i on kaže da sačuvamo račune od goriva, a potrošnju auta (Matiz) računa na 7l /100km. Mislimo da je to mnogo bolja opcija. Možeš da koristiš klimu do mile volje, preračunaš pređene km. na 7l i toliko naliješ. Naravno sačuvajte račune i pokažite rentijeru. Možda je dobra opcija da saznate potrošnju vozila koji rentirate, pa po tome dolijete gorivo (zaokružite na gornju € cifru) i sigurno će biti sve O.K.

   P.S. Priključak 12V (za upaljač) i radio/CD su najčešće isključeni pa ako planirate dopunu kamere, PC ili foto-aparata… ništa od toga (ovo važi za Speedy, u Potos rent-a-car je sve radilo).

4. Pravljenje jelovnika, mal’ te ne za svaki dan i planiranje restorana za klopu van sobe.
   * Rukovodili se preporukama sa foruma. Prošle godine na taj način dooobro se najeli u „Limani“ ribljem restoranu u Limenariji (u samoj luci – svaka preporuka!) – i danas se sećamo toga!

 

Prošle godine smo boravili u Limenasu, rentirali auto na 2 dana i obišli celu zapadnu obalu – slikali i snimali. Bili i po ostatku ostrva, ali sve na brzinu, pa je došlo vreme da utvrdimo gradivo i proširimo vidike. Plan otkucan, odštampan i vreme je za odlazak na voljeno ostrvo.

Dan prvi, ponedeljak – 05.09.2011.

Tasos,Limenarija. Stigli na ostrvo u prepodnevnim satima, ušli u sobu,„premenuli“ se i krenuli vanka. Potvrdimo rent-a-car. Auto bio malo skrcan, ali nama baš odgovara – super vuče, a rentijer nema šta da proverava!!! Sve O.K. Plaćamo i dogovaramo kolica (za parove sa malom decom iznamljuju i sedišta za bebirone, ali ne znamo cenu).

Odlazak na gradsku plažicu i malo „osoljavanja“. Plažica „onako – ako nema ništa bolje“ – pesak, postepen ulazak i mesto za DIY (Do it Yourself – uradi sam varijanta). Obilazak mesta za pecanje, ronjenje i skeniranje dragstora. Izbor pada na Maliatos… niže cene za većinu stvari koje treba da pazarimo tokom letovanja (pivo skuplje, pa se na dalje kupuje u dragstoru na magistrali, sa desne strane ispred mostića prema Limenariji, po ceni od 0,60 € za pivo (Vergina) – ja ni u Nišu ne pijem Amstel ili Heineken, pa je ovo super… jeftinije nego kod nas (0,5 l domaćeg piva je 78 RSD)). Ne sviđa mi se nepostojanje opcije kupovine na meru (važi za celu Limenariju, u Limenasu normalna opcija) – ima samo feta sir – jako dobar. Nema tzatziki salate, maslina, cipoura… samo pakovano. To smo našli kasnije na nekom drugom mestu, ali o tom – potom.

Limenarija na prvi pogled sasvim O.K. Volimo urbana mesta, da ima gde da se promrda, sa snabdevenim prodavnicama sa hranom i odećom na sniženju pri kraju sezone.

Idemo u sobu br. 9 koja je za svaku preporuku (Asterias). Popijemo malo žestine, povečeramo, i naravno Retzina malamatina sa sodom (tako se ovde zove kisela voda) i „polegamo“.

Dan drugi, utorak – 06.09.2011.

Dok pijemo jutarnju kafu sa Noy-noy mlekcetom (ima ga po dragstorima – pakovanje od 410 gr. mnogo isplativije od malih pakovanja, a sipaš koliko voliš), pravimo sendviče 4 device (Vergine) popakujemo u ručni friz. Naravno i vodu (rashlađenu). Hteli mi i sokić (gazirani), ali nema ono što volimo. Ranijih godina smo uvek uzimali jako dobar nBn (iVi) sa limunom, a sada nigde u celoj Limenariji (nema ni u Potosu) – samo narandža.

Pogled na plan – Rosso Gremos, Notos, Psilli Amos i San Antonio…večera Theologos (jaretina) i šetnja Potosom naveče.

Skrećemo na San Antonio plažu odmah iza Potosa, za sada samo na slikanje. Plaža izgleda super (mnogo prostranija od Potoske plaže). Pesak sa malo šljunka, voda bistra, ulaz postepen – odlična za dečurliju. Tuševi i kabine za preobuku. Skroz levo stenovito – tek da ima gde da se malo proroni ili peca. Ima ležaljki i suncobrana od restorana, ali i puno mesta za DIY varijantu.

Nastavljamo dalje i zastajemo na vidikovcu ispred Rosso Gremosa gde pravimo fotke plaže i hotela Royal Paradise. Ima obeleženo skretanje prema plaži sa desne strane, ispred hotela, na makadam.

Ne skrećemo, već idemo prema Notos plaži. Odmah iza ulaza uhotel (postavljena tabla) ima prostora za parkiranje uz put sa desne strane i prekoputa (hladovina). Nakon parkiranja krećemo pešice prašnjavom i malo kamenitom stazom nizbrdo prema Notosu. Prvi utisak: prelepo. Nakon svega: jedna od najboljih plaža na Thassosu – tzv favorit. Peskovito-šljunčana, ulazak u vodu baš kako volimo,ležaljke i suncobrani, ali i mesto za DIY. Na levo – kamenito, nadesno – stene i iza njih mogućnost prepliva na Rosso Gremos. Može se i pešaka preko brdašca sa desne strane. Fenomenalno za ronjenje. Preporuka da ponesete podvodna sokoćala za snimanje – ima šta da se vidi. Skvo-hobolovac uživa, a ja, naravno, krpim mokasine. Između 13:00 i 14:00 primetimo povlačenje ljudi sa dečicom, tako da u to vreme ima više mesta za parkiranje.

Vraćamo se na Rosso Gremos. Skretanje na prašnjav put, solidan – kroz masline. Malo truckav, pripazite na rupe i izbočine (nisu strašne). Izlazite pravo na plažu između hotelske i „gradske“. Mesta za DIY koliko hoćete. Plaža peskovita, ulaz u vodu sa kamenjem ali i prokrčenim delovima. Ima rekvizita za vodene zanimacije. Interesantno, ali nije favorit. Hotel je „boli glava“ – teniski tereni, bazen, zanimacija za decu i odrasle. Konobarčići samo „letiv“ (što bi rekli Vranjanci), ali noćenje sa doručkom 220€.

Odlazimo, nakon baš dobrog kupanja, na Psilli Amos. Lepa plaža sa sitnim peskom – odlična za porodice sa malom i malo većom decom. Ulaz u vodu sasvim O.K. Ima scuba-diving klub – Popeye, vodene zanimacije i interesantne stene sa desne strane plaže za ronjenje. Mesto za DIY. Lepi kafići i taverne uz plažu, na magistrali dovoljno mesta za parkiranje u hladu maslina.

Bili, videli (vratićemo se neki drugi dan) i krećemo nazad na plažu San Antonio.Tamo pao baš dobar kupanjac i ronjenje (skroz levo prema stenama).

Pošto su tibe počele da „pevaju“ odradimo tuširanje i presvlaku na plaži – pa pravac Theologos. Malo prođemo kroz mesto, iskupujemo masline, začine i med sa orasima u Soypinh. Tamo po zidovima vise misice Srpske. Pravac, zna se – Avgustos. Naručimo jaretinu, horiatiko, pomfrit i ½ l njihovog belog vina sa sodom (u bokalče). Caka sa vodom im ovog puta uspela. Odmah je donesu, stave na sto, i ako otvorite oni je naplate. Nismo otvorili, ali naplatiše. Ma nismo hteli da se raspravljamo. Na kraju, po običaju, dolaze lokumadesi sa cimetom, o trošku kuće. Preporuka da naručite jagnjetinu ili jaretinu na kilo (dovoljno 500 gr. za 2 osobe), a ne porciju po osobi. Račun 28,5 €. Prihvatljivo, najeli se baš, baš… a i plan nam je do 30 € po klopi za dvoje.

Krećemo za Potos i tamo prošetamo pune stomačiće kroz luku. Skvo-hobolovac natrči na grče-crnče kako nešto lovi sa doka… a u kesi ogromna hoba. Bradica zadrhta, suzica zaiskri, ali se ne da. Još ni jednu nije navatala, a već drugi dan. Vidim da se baš naoštrila.

Vraćamose u našu Asterias „devetku“ gde nas čeka rashlađena soda-voda i malamatina (čisto da doglavimo)…pa spavanjac (detalje namerno ne spominjem).

Dan treći, sreda – 07.09.2011.

Nešto se naoblačilo od sinoć… šta nam valja činiti? Plan kaže Astris, Giola, Livadi i Alyki. Večera: riba u Limenariji. Opet pospremimo u friz sve što treba (i Virgine) pa na put.

Svratimo na Astris plažu, ali zbog oblačnog vremena – samo slikanje. Šljunak/pesak, ništa posebno. Dovoljno mesta za DIY. Verovatno lepo za porodice sa decom. Levo čamčići, na desno stene. Mesta za parkiranje ima. Može da bude veoma interesantno. Ne znamo kako stoji sa smeštajem.

Idemo dalje. Pročitali smo sve komentare, putopise i napise o Gioli…auto nizak pa frka… da li da odem ili ne… ‘oćemo da vidimo, al’ ciganski stra’. Mira, Tonac i ostali opisali da nije baš za auto. More bre, idemo tamo! Skvo-hobolovac blista od sreće jer joj „onaj što krpi mokasine“ najavio da Giolu treba da izostavimo. Pođem malo ispod puta kod skretanja za Sirines pa stanem i gledam u daljinu. Gde li sam krenuo? U susret pristiže muško-ženski par… osluškujem… pričaju Srpski… a, ha. Odakle dolazite – sa Giole, kako do tamo… oni ostavili kola na magistrali, išli pešaka i kažu nam da nije frka ići autom. Idemo dalje (da ne bi njih – i mi bi k’o oni).

Stižemo dole do ispred plaže Kalami – ispod hotela Aeria (onaj sa 100 stepenika), malo poslikamo, i ostavimo auto. Plaža ništa posebno (šljunak), ali kad smo već tu… Put do ovde i nije tako loš – ništa lošiji od onog prema Rosso Gremosu ili mermernoj plaži. Idemo dalje pešaka. Pored nas je prolazilo mnogo RO i BG automobila. Put nije uopšte strašan – ne treba mnogo dramiti sa tim. Hodali mi tako uzbrdo, pa malo ravno, pa malo nizbrdo. Prašina je ono što ne treba ponavljati. Dolazimo do one kamene kuće gde je parkirano mnogo autića iz kojih se vrši istovar putnika. Na brigajte, može se do ovde kolima, ali možda se put iz godine u godinu menja, pa tako pogledajte i poslušajte savete pionira na forumu – Mire i Tonca (stra’ lojze čuva).

Krećemo nizbrdo u društvu Rumuna, Bugara, Mađara, Poljaka… Put, naravno prašnjav, sa stepeničasto „izniklim“ kamenjem i obeležen strelicama sprejom po patosu. Levo-desno po takvom terenu između žbunja i žbunića nizbrdo. I ko što neko reče – ništa ne vidiš dok ne priđeš… A onda… oh, ah, nesves’. Pa bre ljudi ovo je prelepoooo. Baš dobro što je bilo oblačno i sa talasima. S’vatili smo šta sve opisano na forumu znači – i pripaz od talasa i sama Giola. Divno. Malo poslikali i posnimali i ajd’ nazad. Uz put naiđemo na dve devojke koje tabanaju uzbrdo sa odštampanim uputstvom za Giolu sa foruma. Popričamo, posavetujemo i uskočimo u auto. Vredelo je!

Sledeća destinacija – Livadi beach. Skreće se na desno (ima putokaz) pa pravo kroz prelepe maslinjake. Iz početka put asfaltiran, pa opet makadam, ali solidan. Između maslina košnice – vrednice rade, li rade. Lepa peščana plaža sa po nekim krupnijim oblutkom. Mesta za parkiranje i DIY dovoljno. Beach bar i fantastičan pogled na liticu i manastir Sv. Arhangela Mihaila sa leve strane. Zbog vetra i jakih talasa ne ulazimo u vodu. Na parkiralištu vidimo Yugića sa BG tablama. Znači može se i tako do Thassosa.

Sledeća destinacija – Alyki. Plaža dobro poznata od prošle godine, ali jednostavno privlači kao magnet. Sunce kreće da se probija kroz oblake i nagoveštava popodne sa kupanjem. Mirna uvala je ovaj put bila divlja zbog vetra i talasa koji su se ustremili na nju, ali je zato divlja uvala bila odlična za kupanjac. Tu otvoren beach bar i vidimo da je plažica dobila po njemu i ime – Kionia. Plaža pesak/šljunak, a ulaz u vodu ponegde sa peskom i kamenom, ali uglavnom preko kamenih (i klizavih !) ploča. Dovoljno mesta za DIY. Odlično za ronjenje i ribolov.

Poslušamo drugaricu Bixi i prvo krenemo u obilazak celog poluostrva iznad mirne uvale – putićem na desno. Tu prvo svratimo do Bogorodicine pećine (sa desne strane staze, kod drveta sa krstom i stepenicama nadole). Neki zadivljujući mir iznad plaže na kojoj je gužvanjac. Zapalimo sveću i nastavimo dalje stazom prema starom kamenolomu, a pogled na more kroz borove – modro i zeleno… predivno! Imresivan pogled na ostatke kamenoloma. Nastavismo dalji obilazak poluostrva, sve vreme posmatrajući predivnu pučinu.

Silazimo do Kionie i, naravno, kupanje i ronjenje.

Stomaci počeše da pevaju pesmu isposnika i mi se potrpasmo u auto, pa pravac Limenarija. Najavili gazdi Kostasu da ćemo večerati kod njega (obećao 10% popusta za goste hotela). Sve smo se „montirali i načinili“ i sišli u restoran. Skvo-hobolovac se raspitala za neke posebne riblje specijalitete i dobila odgovor da sve ima i to sveže. Nismo ni posumnjali da sto za nas dvoje postavljen u polumraku nije zbog romantike, već zbog onoga što sledi. Skvo probala neke stvari po raznim primorjima i belom svetu, pa rešila da opismeni seljaka što joj krpi mokasine. Naručujemo Saganaki shrimps, dagnje na buzaru (crvene), horiatiko i ½ litre belog sa sodom. I onda sve počinje…

Dok se mi onako zaljubljeno gledamo i trepkamo uz treperenje sveće i šum talasa, komarci krenuli već da se goste… Stiže pomfrit, tzatziki i još 3-4 vrste salata. Šta je sad ovo… možda kuća časti? Skvo počinje da omanjuje pomfrit i jedva je zaustavim kod 4-og krompirčeta. Pozovemo gazdaricu Mariju i ona uz izvinjenje povuče donešeno, a donese naručeno. Šta da Vam kažemo… raci polu-odmrznuti, žilavi i nedokuvani. Kapar naravno da nema, a sos kao iz Yumisove kesice, pa urađen na ‘ladno. Školjke (dagnje) odlično spremljene za dooobar ribolov, baš kao što treba – gumene i žilave da ne spadaju sa udice (baš smo se upecali). Vino kiselkasto – biće dobro sirće od njega za koji dan. Pljucnemo tu 27-8 € (sa sve popustom) i zbrišemo u sobu na staro dobro novopazarsko meze (sudžuk i pečenicu obezbedila skvo na vreme, a ja nareckao fetu i sve ostalo što ide u domaćinsku salatu). Lepo ljudi na forumu rekli gde se dobro jede, a mi, lujke, da ispoštujemo gazdu. Da nas ne shvatite pogrešno… hotel „Asterias“ nam se jako dopao, sve je na nivou. Gazde su odlične i ljubazne, ali – ove stvari ne znaju da spremaju.

Dan četvrti, četvrtak – 08.09.2011.

Dan velikih očekivanja i akcije… Plan kaže: Limenas, Mermerna plaža, Vathi beach, Chrissi Amoudi (Golden beach) i Panagia (Drakotrypa). Večera u Panagiji.

Prošle godine smo bili u Limenasu pa nas je nostalgija povukla da prošetamo mestom. Stara luka i naš svetionik budi uspomene.

Krećemo dobro poznatim putem ka mermernoj plaži, a tamo???!!! Od raja ostala samo „raja“. Plažu okupirali kafićima i lazy-begovima, a prelepe mermerne kamenčiće vrlo uspešno „sahranili“ nekom vrstom mermerne rizle i peskom. Užasnuti rešimo da uopšte i ne silazimo do nje. Vrlo malo, ili ni malo mesta za DIY. Napravili neki „parking“ u maslinama. Odličan način da za Dž dobijete kompletno prašnjavljenje auta. Kamioni sa lancima tako lepo razbacuju najfiniju prašinu naokolo.

Ostavljamo auto na tretman i krećemo pešaka prema Vathi plaži. Prvi je put, pa ne znamo šta nas čeka. Put – kao da je pao sneg. Belo sve oko nas – i biljke i put, samo more ima onu fosforno-plavu boju. Prolazimo kamenolom i separaciju (držite se puta po sistemu „sve na levo“) i nakon 35 minuta kroz borovu šumu se promoli pravi raj – Vathi. Nas dvoje beli k’o pokojni Toza (Kako je propao R’N’R). U zalivu brod iskrcao 20-ak turista i mi. Plaža br.1. Nema reči koje bi to opisale. Sitan pesak, odličan ulaz u more. iza leđa lijanderi prave odličnu hladovinicu. More kao na Sejšelima – zeleno, plavo, modro – kristalno bistro i azurno. Nestvarno. Voda fenomenalna. Za plivanje i ronjenje (morske zvezde, ježevi dubinci, ribe i hobotnice)! Prava uživancija (lepo, polepo, najlepo, lepo u p.m).Cela plaža za DIY. E, kakvo je to kupanje/ronjenje bilo.

Vreme da se krene nazad. Popakujemo stvari i krenemo… tek na pola puta se setimo zvezda koje smo stavili da se presuju po okolnom kamenju… tu su i ostale. Dovukosmo se do auta koji smo jedva poznali, oduvamo malo prašinu i krenemo (nikako ne uključujte brisače jer će te dobro ošmirglati vetrobransko staklo – samo nalijte vodu ili oduvajte prašinu) .

Uz put svratimo do velikog marketa Arvanitidis (izlazak iz Limenasa prema Makriamosu, sa desne strane) i pokupujemo ono što nam je falilo u Limenariji. Tu najzad pronađemo nBn limun, odličnu fetu na meru i naravno ciporu na točenje.

Stižemo u Chrissi Amoudi (Golden beach) inspirisani fotografijama i snimcima sa neta. Sve u svemu veliko razočarenje. Voda prljava, puna trave, plićak, talasi… nije za naš ukus. Ima taverni i kafića, ali i dovoljno mesta za DIY. Da nisu tu one dve stene što vire kod doka ne bi imali šta da slikamo. Što li dođo’mo?

Sedaj u auto i pravac Panagia. Mesto nas je potpuno kupilo. Prošle godine nismo svraćali (obilazili Golden beach i Skala Potamiu) i sad nam je jako žao. Prelepo mesto sa puno izvora, divnom crkvom Uspenja presvete Bogorodice i slikovitim ulicama sa pravim Grčkim duhom. Svratimo do stare uljare i kupimo hladno ceđeno maslinovo ulje. Raspitamo se zapravi razlog našeg dolaska – pećinu Drakotrypa i odemo do nje. Tragajući za pećinom upoznamo Elenu iz istoimenog restorana i tu odlučimo da klopamo. Ono što smo tamo jeli još pamtimo. Fantastična jagnjetina i još bolji kokoretsi sa prilogom u vidu pomfrita i salata. Naravno i draft Mythos da se lakše vari. Svaka preporuka.

Mrak već uveliko grabi pa krenemo nazad 50-ak km prema Limenariji.

Sjajan dan, velika avantura – najlepši provod na celom letovanju. Lepo ljudi na stranim site-vima sve ovo stavljaju pod Must See.

Dan peti, petak – 09.09.2011.

Na putu za Thassos upoznali smo jednu klincezu (koja nas je odmah kupila) i njenu mamu (naše Nišlijke). Ponudimo da sa nama provedu dan i vide nešto više od Limenarijske plaže. Naravno zna se kuda idu dobre devojčice – Skala Maries, Atspas (šećerna), Trypiti i naravno Pefkari.

Uspavana Skala Maries je tek krenula da se budi, pa je bilo divnoprošetati od gradske plaže prema kipu bogorodice… tužna priča…

Uskočimo u autić, krenemo uzbrdo, pored obale, pa nizbrdo do kafića iznad šećerne (Atspas) plaže. Dole bebironi već šljapkaju po plićaku. Plažu preporučujemo porodicama sa malom decom (kante na plaži pune Pampers pelena). Siđemo stepenicama (može se i kolima, ima mesta u hladu) i razgaćimo se. Voda predivna, pesak sitan i prija, plićak do kolena 50-ak metara, pa postepeno u dubinu – prelepo. Dovoljno mesta za DIY. Maloj klincezi (4 g.) nikako da se skloni osmeh sa lica. Pravo uživanje posmatrati. Tu se osmeh nakači i mojoj skvo nakon prvog ulova – prva hobotnica na letovanju (ranijih godina je hvatala 10-15 komada, a sada već peti dan i ništa). Zbog strogih kriterijuma lova, skvo-hobolovac, ne prihvata istrebljivačke metode hvatanja hobotnica. Lovi isključivo golim rukama, pa ko pobedi. Ništa ispod 500 gr. se ne iznosi na obalu. Bilo je tu i nekoliko bebi-hoba koje su, naravno, vraćene nazad. Rasti, rasti malena, čekaću te ja…

Spakujemo se na brzinu (na sedišta obavezno postavljamo najlone zbog mokrih krpica) i krenemo put Trypitia. Plaža lepa – pesak, pored vode šljunak i lep ulazak u vodu. Iznad plaže veliki hotel, taverna, ispred beach bar. Ima prostora za DIY. Desno dok k’o stvoren za pecanje i skakanje, a iza njega odličan teren za ronjenje. Ispred dolaska na plažu, sa desne strane, tunel u steni kroz koji može da se prepliva naokolo do doka. Lepa plaža.

Pred kraj dana premeštamo se na Pefkari. Šljunak-pesak plaža sa mnogo vodenih zanimacija, diving klubom i mestom za DIY. Taverne i kafići uz plažu. Sa leve strane odličan teren za ronjenje oko stena. Nekoliko malih hobotnica skvo vraća u vodu.

Veče polako grli krajolik i mi se vraćamo „doma“. A tamo – „ovo je tonski film“. Onaj što krpi mokasine viđen je za spremanje večere. Skvo kulira na terasi uz cipouru i muzikicu – zasluženo… kad dođe ulov u kuću i krpljenje ne pada teško. „Najlepša,najsočnija, fantastična i samo Batina – „piletina a la creme with mushrooms“!!! PROSTO SE TOPI U USTIMA!“ reči su hobolovca. Pa, posle mokasina-piletine (recept šaljem na PP) zalijemo sve malamatinom sa sodom i produžimo do kreveta… .

Dan šesti, subota – 10.09.2011.

Dobro vam jutro Petrović Petre, dobro vam jutro šta ste noćas snili… Dogovor da divne komšije iz Zemuna vodimo sa sobom do mesta koja su planirana za danas. Naravno da je dogovor pao pre neko veče uz vodku, ćevape, grčku salatu i pivo (priredio hobolovac sa „Leskovačko roštiljsko“). Plan je sledeći: Manastir Sv. Arhađela Mihaila, Kekes beach i Salonikios. Na njihov zahtev dodajemo i Alyki (što se ispostavilo kao mnogo dobro). Predlažemo prvo manastir dok smo još u „civilku“.

Dolazimo do manastira Svetog Arhanđela Mihaila kad još nema gužve. Ulazimo i kreće duševni mir… uvek se tako osećamo kada ovde dođemo. Krišom napravimo i par fotografija. Zapalimo sveću, poslužimo ratlukom, umijemo se svetom vodom i „poćutimo“ u dvorištu. Kako je lepo. Komšinica po izlasku poželela da se opet vrati… pa naravno. Ćutke krećemo dalje ka Alykiu.

Ljudi oduševljeni, a i mi. Skvo-hobolovac se namontirala i ulazi u vodu…i pljas… najveća – kilo i po! Ne može da dočeka da je iznese napolje tako da se 2-3 puta spotakne o stenu. Pada, diže se i opet tako, ali hobu ne pušta… grizla je između očiju, izranjavala se, ali je izvukla. Ljudi prilaze sa foto-aparatima, a komšija već prodaje prizor – slikanje samo 10€, ništa strašno. Skvo joj prevrće glavudžu i smešta u kesu, pa u friz. E, sad joj je srce na mestu. Bio bi joj blam da je, pored ovoliko taverni, izvukla nešto manje.

A sad jedna smešna priča… došla 2 Grka sa komplet opremom za spear-diving… puške, maske, peraja, plovci, torbe, odelca… skvo gleda tugaljivo u opremu… odoše da rone, muvali se tamo-amo sat vremena i izađoše… nose torbu sa ulovom, demontiraju se…stidljivo priđemo da vidimo šta izvadiše… tip otvori torbu, a unutra… bože, bože (kad se tad’ nisam šlogirao) ne kebebi-hobotnice (5-6 komada)… skvo demonstrativno odgovori na taj prizor rečima MIKRO XTAPODI, okrenu se i ode… pa ovakvih 15-ak je ona vratila u vodu… sram ih bilo, e Grci, Grci… džaba oprema bez mozga!

Krećemo na mnogo hvaljenu Kekes plažu. I nismo se razočarali. Samo za prave ljubitelje ronjenja i pecanja i dobre plivače, a mogu i oni ostali. Kamene ploče sa merdevinicama (kao na bazenu) i pesak na uskoj plažici (slobodan DIY), pa ulazak preko stena… Skreće se sa puta, prema obali, kod table za Kekes tavernu, gde ima mesta za parking u hladovini. Do plažice se malo pešači kozjom stazom uz žičanu ogradu. Ima tu iznad plaže i kamp preko koga smo se vratili do magistrale.

Komšinicu ostavimo na stenicama iznad plaže, u debeloj hladovini borova. Kakvo je to zapomaganje bilo… malo je sklisko, a ona ne sme da mrdne sa mesta… Komšija pliva li pliva i prati skvo-hobolovca. Kada smo joj rekli: ajd’ pa zdravo, sad znamo gde ste, pa ćemo da svratimo, nije znala dal’ da plače ili da se smeje…

Sve u svemu, nakon kupanja i super zezanja pomognemo joj da se spusti i krenusmo ka Salonikiosu. Ali avaj. Skrenemo kod pumpe u Astrisu (ima znak Salonikios Beach Bar), vozimo makadamom levo-desno, gore-dole, rupa-tamo, rupa-‘vamo… nailazimo na nizbrdicu i zastanemo… kako se vratiti? Toliko prašnjav put da gume proklizavaju i još vidimo džip koji dolazi u susret plešući levo-desno kao na ledu. Rentiran auto sa niskim podom… nismo smeli dalje. Ovde samo džipići. Žao nam je, ali se ipak vraćamo. Završimo na Trypitiu gde su talasi bili veliki, a i neku prljavštinu navuklo more, pa se dobro odmorili izležavajući se na plaži.

Vratimo auto u agenciju, pa pravac u sobu gde skvo-hobolovac pripravi biftek sa sve vino i pečurke uz moravsku salatu. Pre jela cipoura, a posle malamatina sa sodom… A onda u kolevku…

Dan sedmi, nedelja – 11.09.2011.

Lazyday

Najzad pravi dan za odmor. Lagano ustali, popili piće i krenuli za hleb. Divno jutro za šetnju. Nema više auta, pa krećemo pešaka. Ajmo da vidimo fish-markete. Ima svega po jako povoljnim cenama, a nama pogled na sabljarku (filetiraju) 18 € za kilo. Mogli bi da kupimo, ali ‘ajde da prošetamo, pa kad’ se vratimo. Krećemo putem iznad magistrale, suprotno od plaže, u Kalyvi. Tabanamo tako a oko nas predivne kuće, dvorišta i krajolik. Tu je put prema Kastru i prema Mariesu i dalje ka jezeru (ostavljamo za narednu godinu). Nedelja je pa meštani izašli u crkvu. Pamtimo to iz Limenasa od prošle godine. Posle crkve svi izlaze sa kolačićima, lepo obučeni… i svi u luku gde posede onako porodično. Mnogo nam se to sviđa. Baš lepo i onako, baš, opušteno. Zađemo u mesto kroz sokake. Skvo nabasa na magarence i posluži ga smokvama. Za ljude koji ovde stižu porodično, svojim autom, mislim da je ovo 5+.Verovatno je cena smeštaja niža od Limenarije, a imaju sve najvažnije sadržaje: mir, tišina, pekara, dragstor… Limenarijaje na samo nekoliko minuta/kilometara odavde (tu i onako nemate neki izbor plaža) pa preporučujem kao odlično mesto (bazu) gde možeteda se skrasite i vratite nakon obilaska plaža i ostrva. Tu je i najbolji dragstor u ovoj oblasti. Ima bukvalno sve. Na dva sprata – od hemije do voća. Sve ima na meru… i feta i kolači i razne salate (sa ribom i bez) i voće i povrće i tsatziki (samo 5,5 € za kilo). Ima i sladoleda na dršku, ručni rad, na meru. Ovo pamtimo još iz Polihrona. Mislimo da je to najbolja opcija za porodice sa klincima. Sladoleži malo manji od standardnih, ali su taman na meru za klince. Mislim da u kilo dođe 10-12 komada za cenu od 13 €. Ima više ukusa, pa probereš, a cena je na kilo. Mi baš volimo takvu vrstu  prodavnica. Moramo da se vratimo ovde pre povratka za Niš.

Spustimo se do Limenarije pa u fish-market… sve prazno, sve prodato, nema ni sabljarka… e, je..ga. Naravno, nedelja, dan za porodicu i ljudi po povratku iz crkve kupili ručak za danas. Siđemo do obale, a tamo svaka klupa i mesto u tavernama popunjeno meštanima sa kolačićima. Sutra kreće i škola pa je ovo baš lepo za videti…

Vratimo se u Asterias studio, ručkamo,pripremimo štapove i krenemo na pecanje. Prvo „pravo“ od kako smo na ostrvu.

Ovo je, u stvari, naš prvi dan u Limenariji. Idemo na desno, prema hotelu „Ralitsa“ i na dalje. Probamo tamo, ali talasi neumoljivi. Plaža loša, ima mesta za DIY koliko hoćete. Šljunak i kamen na ulasku – iznad ima i peska.Kafići, beach-barovi i hoteli nešto kao pročistili ispred i nude suncobre i ležaljke. Ne valja… idemo na dok.

Spremili štapove i mamce pa zabacujemo. Prošle godine smo u Limenasu razglavili iglice, ali smo imali auto na 2 dana, pa mogli da pecamo u sve ostale dane. Ovde smo već 5 dana na točkovima obilazeći ostrvo. Tu upoznajemo momka iz Zaječara i kreće druženje sa sve pecanjem. Sve ribolovačke priče ispričasmo (ruke bile kratke da objasnimo sve ulove).

Dogovor za uveče je pecanje na doku ali skvo ne ukapira da je to kod svetionika, na stenama, pa krene u jadrankama. Samo što je nismo nosili… Svratimo kod bugara, koji pecaju celo leto na doku, i uzmemo sardelu za keder. Navežemo sve kako treba i zabacimo. Naravno da hobolovcu povuče nešto, izgleda, golemo. Vuče riba, al’ vuku i naši… kosi tata, kosim ja, kosili smo oba dva… Napred-nazad pa se lovina negde zakova… Ma daj bre, neka ga, pa da vidimo ko je tvrdoglaviji. Ali se povlakač ič ne mrda. Pošto noć već dobrano na’vatala rešimo da strunu odsečemo i privežemo za jedan kamen pa da se izjutra skvo vrati i ispod vode vidi šta je to bilo. Ishod nikada nećemo saznati jer smo imali drugi plan na dalje.

Dan osmi , ponedeljak – 12.09.2011.

Metalia beach i zodijački znaci.

Lepo naspavani krećemo Limenarijom skroz levo, iznad luke i idemo stepenicama uzbrdo prateći stazu. Stižemo do Palatakija, slikamo, pa se držimo putića na desno. Malo nizbrdo, stepenicama. Idemo po ravnom, kroz kompleks industrijske oblasti, odakle kreće spuštanje na Metalia plažu. Dugačka i široka, peščano–šljunkovita sa mnogo mesta za DIY. Beach-bar saležaljkama i suncobranima. Ulaz u vodu kod kafića raskrčen, a izvan kafića preko klizavih pločastih stena. Skroz levo, pored stena, ima lep ulaz u vodu. Tu možete i da na’vatavate hladovinu ispod borova a popodne ispod stene. Voda kristalno bistra. Ispod vode, tu kod tih stena, postoji pravi mali podzemni grad. To treba videti i doživeti! Najveće školjke koje smo do sada, tu blizu obale, uspeli da izvadimo. Skvo i tu na’vata nekoliko hoba. Odlično mesto i za pecanje. Ako ste u Limenariji, a bez auta, za svaku preporuku. Iza kafića imate kritski lavirint, a ceo potez obiluje mermernim iskulpturama na stenama. Klackalice i ljuljaške za klince i tuš i box za presvlačenje.

 

Na mestu gde se pešice stiže do plaže videćete i parkirane automobile. Odatle vodi makadamski put prema glavnom putu oko ostrva. Sa magistrale se izađe iz Limenarije prema Potosu i nakom 1-2 km. videćete ručno ispisan putokaz nadesno gde piše Metalia. Plažom, tim putem, nakon 10-ak minuta hoda, a sa magistrale nakon 100-tinak metara dolazite do mermernih ploča sa zodijačkim znacima. Vredi videti. Pogled na levo i na desno je predivan. Slikanje kraj svog horoskopskog znaka Vas sigurno iznova vraća na ovo ostrvo. Zamislite želju u trenutku kada začujete „klik“ sa foto-aparata i videćete kakva osećanja će proći kroz vaše telo i naterati ga da se naježi.

Na Metaliji pada dogovor sa Niškom klincezom i njenom mamom da iznajmimo auto na jedan dan i povedemo ih sutra do manastira, Alykija, Psilli Amosa, Theologosa i Iris Golda. Pošto smo auto dobili odmah odlučimo da se sjurimo do Potosa na riblju večeru, ali ovoga puta na provereno mesto. Naravno izbor pada na „Irene“. E, tu se najedosmo za sve pare. Fish mix za dvoje, porcija kalamarija (lignji), horiatiko, ½ l rosea i soda – nas troje velikih i jedna mala za 35 €. Preukusno i prelepo sa sve „kuća časti“ sladoledom.

Dan deveti, utorak – 13.09.2011.

U 08:00 sedamo u auto i krećemo prema Alyki plaži, svraćajući u manastir.

Na Alyki kupanje, hobe (već sedma – osma).

U povratku Psilli Amos. Baš dobro kupanje/ronjenje.

Pravac Theologos. Iskupujemo šta je falilo od začina i mednih proizvoda pa u obilazak. Mlinovi u Theologosu su ono što vredi videti. Postoji tri vrste istih. Za brašno, masline i vosak. Jedan od mlinova, pored crkve u mestu makadamskim putem, pretvoren u restoran. Nije tada radio, ali je prelepo. Debela hladovina sa sve mlinskim točkom i potočićem i cvećem.

Vraćamo se u Limenariju i pravac Iris Gold. I tamo vise misice Srpske. Istroši’mo i ono malo evrića što je preostalo, poslikamo se, vratimo auto i odemo do naše „devetke“.

U sobče se sprema najlepše giros-meso. Ako mi dođemo na ostrvo (sa sve šišarkama) oni mogu da pozatvaraju njihovi girosi. Pomfrit nakačkaveljisan, crni luk u sirćeta, paradajz, ketchup, senf, majonez i malo deblje-slane palačinke (stavljene da se zaduše – k’o pečena paprika za moravsku salatu). Naravno cipoura pre i malamatina sa sodom posle, a onda… drž’ mu nane glavu…

Dan deseti, sreda – 14.09.2011.

Jutro, dan pred polazak… Reckano meze (razne vrste), tzatziki salata i piće. Pojedemo, popijemo i krenemo na Metaliju. Tu skvo-hobolovac ispuni normu i razvuče osmeh. Ispišemo se sa kupanjem i ronjenjem za ovu godinu i vratimo u hotel da krenemo sa pakovanjem. Tamo se dešava ono što već svi Vi znate.

Uz režanje, svađu i podbadanje (sve zbog kraja letovanja) popakujemo zasoljenu odeću i vratimo svu onu ponešenu, a nekorišćenu. Opet se zaklinjemo da ćemo, po povratku,da popišemo korišćene i nepipnute stvari iz kofera. To smo sezavetovali i prošle godine, pa poneli koferčine i rančine…

Nema veze, malo primiš, malo uzvratiš, malo stisneš zube i istrpiš, al se spakovasmo… dopola. Za ujutru ostalo još, ali hajde da pojedemo ono što skvo-hobolovac priprema najbolje. Ribić s’ pečurke u vinski iparadajz sos… uf, uf, sve ti je oprošteno, ajd’ da slušamo ploče…

Dan jedanaesti, četvrtak – 15.09.2011.

Polazak za Niš

Na sabajle sklopimo sendviče i ostatak stvari i spustimo sve to do recepcije u 09:00. Bus dolazi po nas tek u 14:00. Vreme je za gubljenje vremena, pa ‘ajmo da ga trošimo. Krenemo put Kalyvie da kupimo ono što nema u Limenarijskim dragstorima: Tsatsiki ½ kila za kući (tradicija je da, po povatku kući, živimo još 2-3 dana kao da smo u Grčkoj). Kolačići sa čokoladom (komplet od 3 paketa) za ćeru i „tečino“. Zadnji dan se jede i giros i to naravno u „Aegean“ u Limenariji. Cena ista svuda po mestu, a preporuka stoji… Predivan… Prekratimo vreme, kupimo lokumadese za kući u onu najbolju slastičarnicu, i odosmo… U povratku obavezno kupujemo konzervicu Illy kafe.koju popijemo na izlasku iz Grčke… popili!

Sve sa trajektom i utiscima i setom…

Vratićemo se!