Sejselska Ostrva – Sve sto ste hteli da znate o Sejselima a niste hteli ili smeli da pitate

Put na Sejselska ostrva je, kao I svaki put na udaljene destinacije, nesto sto je potrebno sto detaljnije isplanirati pre samog polaska. Cinjenica da je potrebno visestruko presedanje od kojih se bar jedno vrsi u Africi, ovom putu daje poseban karakter I svako ko se upusti u nesto ovako, to treba da zna.  Pravljenje bilo kakvih dodatnih (nepotrebnih ?)  “stopover-a”  u cilju da se sto vise toga vidi, svakako je lepo ali iziskuje pribavljanje vrlo detaljnih informacija o mestu gde se takav “stopover” pravi. Ne samo da mnoge zemlje u Africi nisu bezbedne nego se I vecina njihovih avio-kompanija klasifikuje u visoko rizicne. Zato je potrebno ici “na sigurno” . Mi smo odabrali varjantu da letimo sa  Ethiopia Airways-om sa sletanjem I nocenjem u Adis Abebi.  Ova kompanija je proverena samim time sto joj je dozvoljeno da leti I za Evropu I za Severnu Ameriku te tako spada u retke africke avio kompanije sa tom privilegijom.

Ukoliko se I Vama ne uklopi vreme sletanja u Adis Abebu I poletanja za Sejselska ostrva, te morate da prenocite u glavnom gradu Etiopije – ne brinite. Zemlja je bezbedna a domacini ce Vam besplatno (u sklopu cene karte) obezbediti transfer do hotela, veceru, prenociste, sutra ujutru dorucak I prevoz nazad do aerodroma. No, ipak Vam predlazem da to jos jednom proverite pre polaska.

Sam let do Sejsela sa polaskom iz Adis Abebe traje oko 3,5 sata. Sejseli su locirani na oko 1600 kilometara od Africke obale u Indijskom okeanu I put do tamo iziskuje vreme.  Vec na samom dolasku jos prilikom ulaska u aerodromsku zgradu u Viktoriji , glavnom gradu Sejselski ostrva, primeticete da se ova zemlja samo formalno nalazi u sastavu Afrike te da mnogo vise lici na znatno razvijenije zemlje zapada.  Blistava cistoca svuda gde se okrenete, vrlo ukusno sredjen inace prilicno mali aerodrom U Viktoriji, kao I visoka organizovanost osoblja na prihvatu putnika, stvorice vec na ulazu u zemlju vrlo pozitivne utiske kod svakog turiste.  Ali ne brinite, cim jednom izadjete iz  aerodromske zgrade, taksisti ce se potrudi da Vam vrlo brzo pokvare taj utisak. Malo je reci da se ovde radi njihovom bezobrazluku , pre bih se slozio sa konstatacijom da je rec o – “organizovanom kriminalu” uz aminovanje drzave (ne moze me niko ubediti da drzava ovo ne moze da resi u roku od 24 sata, samo ako bi to htela). Dakle, prevoz do hotela ili bilo kog drugog smestaja kostace Vas nekih 50-60 evra. Napominjem da se radi o voznji od nekih 15-20 minuta, ne vise. Mi smo, sasvim slucajno jer sam ja pokusavao da iznajmim auto, sacekali momenat da putnici koji su sa nama sleteli odu,  te da se taksisti nadju u situaciji da nemaju vise musterija (Verovali ili ne ali radi se o vrlo nisko frekvetnom aerodromu sa tek nekoliko sletanja u toku celog prepodneva), pa smo nekako oborili cenu na 40 evra za voznju koja bi svuda na svetu kostala tek dvadesetak…..

Sledeca stvar na koju treba da obratite paznju je smestaj. Smestaj u hotelima je poprilicno skup. Ovde nema, zapadnih lanaca hotela sa ogromnim zgradama gde “uvek ima mesta” I gde se cesto moze naci dobar “last minute deal”. Oni jednostavno ovde ne postoje, kao sto ne postoje ni veliki hoteli.  Moj utisak je da razlog tome zelja da secuva jedinstven krajolik I da se sto manje urusava priroda, pa se to svakako I mora prihvatiti kao vrlo validan razlog. Dakle, soliteri na Sejselima – ne postoje. Najjevtinije je naci neki “Bed & Breakfast” ili neki apartman koji se privatno izdaje. Takav se smestaj moze naci za nekih 60-70 evra dok je nocenje u hotelima znacajno skuplje I skace do cifre of nekoliko stotina evra za noc u zavisnosti od hotela I doba godine. Ali I ovde treba da obratite paznju. Nisu svi smestajni kapaciteti uz obalu, a posto se odmah zatim ulazi u brdoviti deo postoji mogucnost , da Vam smestaj , kao sto je I nama bio, bude toliko uzbrdo da Vam svaki izlazak napolje I povratak ustvari predstvalja vise nego adekvatnu, zamenu odlaska u “gym”. Dakle, apartman sa kuhnjom, spavacom sobom I velikom terasom moze da bude resenje ali trerba biti oprezan I dobro se raspitati pre nego sto napravite rezervaciju I platite.

Sejselska ostrva, broje 115 ostrva od kojih su samo 3 (Mahe, Praslin I La Digue) potpuno naseljena I sa punom stambenom infrastrukturom. Jos nekih 30-ak ostrva je naseljeno lokalnim stanovnistvom a ostala su – pusta. Inace sama Sejselska ostrva su iskljucivo orjentisana na razvoj turizma pa tako neke znacajnije industrijske proizvodnje i nema. Kad to kazemo mislimo cak I na one industrijske grane koje su komplementarne sa turizmom kao sto je poljoprivreda sa vinarstvom ili recimo industrija zabave. Jednostavno, ako zelite na odmoru da se dobro provedete I zabavite – zaobidjite Sejselska ostrva. Mi gotovo nigde nismo culi muziku posle 10 uvece….

Zbog svega toga, dve stvari se namecu kao glavni prioriteti kad se nadjete ovde: Prvo je istrazivanje vrlo atraktivnih plaza koji ovde bas ima, I drugo: izleti po okolnim ostrvima sa vrlo atraktivnom prirodom. Sve ostalo mozete naci I bolje I vise negde drugde.

Na glavnom ostrvu Mahe, na kome je lociran I glavni grad Viktorija, koji je, uzged budi receno I najmanji glavni grad na svetu sa samo 23.000 ljudi,  kao I medjunarodni aerodrom, postoji nekoliko izvanrednih plaza: Royal beach, Ans Lazar I Ans Majore.  S tim sto do ove poslednje ne mozete doci kolima nego ili brodicem sa mora ili preko brda pesice kozijom stazom. Mi smo isli na ovaj drugi nacim I za to nam je bilo potrebno oko 50 minuta od trenutka kada smo izasli sa asfaltiranog puta.

Takodje bi Vam proporucili da za bar 2-3 dana uzmete rent-a-car I jer cete tako sasvim sigurno pokriti sve na ostrvu Mahe. Lokalni transport postoji ali je potrebno vreme da se “povataju” pravci i redovi voznje, a vreme je ove ne samo novac nego – mnogo novca ! Rentanje manjeg automobile kosta 50 evra na dan I to bez punog osiguranja (ovde Vam je od koristi da imate neke malo “bolje” kreditne kartice koje ce to “zlu ne trebalo” pokriti za Vas).

Jos prvog dana smo kolima obisli celo ostrvo Mahe. Radi se o nekih 60-70-ak kilometara voznje (ostrvo je 26 x 17 kilometara ali nije kompletno pokriveno putnom mrezom).

Vec tog prvog dana smo primetili izuzetno visoke cene kako proizvoda po radnjama I restoranima tako I usluga (izleti I sl.).  Valjda zbog toga smo bili prilicno odusevljeni mladicem koji na plazi Royal Beach na jednom improvizovanom rostilju pekao ribu I prodavao posetiocima, onako na divlje. Ne samo da je ta riba bila vrlo ukusna nego je bila I prilicno jevtina, mada je na Sejselima rec “jevtino” vrlo retko u upotrebi, tako da svaki put kada smo bili tamo on je morao da odlazi I donosi novu ribu jer bi sve brzo prodao bez obzira sto nije bilo puno gostiju na plazi.

Za svakog ko voli kupanje u moru Sejselska ostrva su prava destinacija. Temperatura vode je vrlo visoka (bar 26-27 stepeni mada zvanican podatak za mesec april kada smo mi bili, je 30 stepeni celzijusa). U vodi mozete bukvalno da provedete ceo dan. Plaze su izuzetne: bez guzve, sa puno hlada I sa skoro belim peskom dok je voda bukvalno kristano cista ! Jedino se ponegde pojavljuje  trava koju morski talasi izbacuju ali tu se ne moze uraditi nista jer je to deo eko Sistema I srecom nema je bas mnogo. Posebnu draz plazama daju velike granitne stene koje retko gde u svetu mozete da vidite na samim plazama. To vrlo efikasno razbija onu dobro poznatu monotoniju plaza kao beskrajnih pescanih promenada. Kada bi recimo poredio plaze na Baliju sa plazama na Sejselima, uvek bi dao prednost Sekselskim plazama, stim sto ni one nisu bez mane…..(recimo, uglavnom nemaju tuseve I druge pratece infrastrukture…)

Kada se iskupate I kada zazelite da vidite jos nesto drugo pored plaza, cekaju Vas izleti.  Prvo smo se opredelili za izlet malim brodicem sa staklenim dnom, po okolnim malim ostrvima. Taj program podrazumeva gnjuranje I plivanje na lokacijama gde ima dosta ribe I vi bukvalno plivate zajedno sa njima (oprema za ronjenje se dobija ali nije lose imati svoju, na primer neku malo bolju masku koja pokriva celo lice), zatim se posecuju neka manja i nenaseljena ostrva, zatim ostrvo koje je nekada bilo zatvor, kao I jos jedno drugo ostrvo gde zive samo lokalci I gde ce Vam biti uprilicen rucak (riba ili piletina – izbor je Vas) I gde cete ici da vidite farmu sa ogromnim kornjacama jednako velikim kao one na Galapagosu. Posada brodica (njih dvojca) su bili vrlo ljubazni. U jednom trenutku, kada je jedna  saputnica primetila morsku zvezdu u vodi , oni su zaustavili camac (brodic) I jedan od njih je skocio I izronio tu zvezdu. Naravno, posto smo je svi pogledali I dotakli, zvezda je vracena u more. Cena jednog ovakog izleta je oko 100 evra po osobi (mi smo nasli za 90 I to sasvim slucajno jer nam je prisao neki lokalac dok smo bili na plazi I to nam ponudio). Tvrdio je pritom da je on registrovan za taj posao I pokazao nam je njegovu dozvolu koju sam ja fotografisao za svaki slucaj. I bio je u pravu, nije bilo nikakvih problema sa ovako organizovanim izletom. Uopste uzevsi postoje dve vrlo pozitivne karakteristike za Sejselska ostrva koje su jako bitne svim turistima: Vrlo je cisto I vrlo je bezbedno !

Odmah nakon toga je dosao I izlet na Praslin I La Digue, dva glavna ostrva pored ostrva Mahe.  To smo vec morali da prihvatimo da idemo preko zvanicne agencije (dodatnih 150 evra po osobi a u zavisnosti od sezone cena ide I do 200 evra po osobi) jer su u pitanju brodovi ozbiljnije velicine, kao I profesionalni vodici a I udaljenost je znatno veca. Do Praslina ima oko 47 kilometara (oko 75 minuta) a posle do La Digue-a jos nekih 15-20 minuta voznje. Ako dojete na Sejsele, bez obzira na visoku cenu ovog izleta, ipak ne mozete da ga propustite. Jednostavno, ova dva ostrva su mnogo vazna za potpunu sliku o celom arhipelagu.

Prvo se stize na Praslin (Pralin) pa se tu preseda u drugi brod I odlazi na La Digue (La Dig) . Sve vreme puta pred Vama su brojna mala ostrva, skupe jahte I katamarani koje tuda krstare I uopste vreme u putu dosta brzo prodje.  Na La Digue-u ce Vas vas vodic  ukrcacti  na jedan mali otvoreni kamionet za turiste kojim cete se odvesti u centar ostrva gde ustvari poseta I pocinje. Imacete priliku da vidite kako se prozvodi kokosovo ulje na jedan stari I arhaican nacin, picete vodu iz kokosovog oraha, videcete farmu kornjaca, ali I plantazu vanile. Takodje poseticete kucu u kojoj je sniman film “Goodbye Emmanuelle” poslednji u serijalu erotskih filmova o Emanueli….Tu je kucu kasnije kupio predsednik Sejselskih ostrva koji je tu ugostio mnoge svetske minister I predsenike vlada (Toni Bler, Fransoa Miteran, I drugi). Ovde, na ovom ostrvu je takodje snima I film “Cast Away” sa Tom Hanksom  (film je iz 2000. Goidne) ….I na kraju videcete jednu plazu  koja se zvanicno zove “Anse Source D’Argent” I zvanicno je jedna od najlepsih plaza na svetu po mnogim rang listama pravljenim od strane vodecih svetski turistickih casopisa I portala. Plaza jeste izuzetno lepa ali, posebno u vreme oseke, nije za kupanje ! Jednostavno voda je mnogo plitka I sa dosta trave. Inace sama plaze ima dosta velikih granitnih stena koje joj daju posebnu draz I tako prave razliku u odnosu na druge poznate plaze.

Na povratku u Viktoriju svaracamo na Praslin (Pralin) gde se nalaze dve stvari koje ne smete propustiti: Botanicka basta I plaza San Lazio (San Lazio beach).

Botanicka basta je ustvari botanicka basta palmi., verovatno jedinstvena na svetu. Ovde se nalaze neke od vrlo retkih vrsta palmi, a domacini da bih zastitltili si zabranili bilo kakvu upotrebu hemije na teritoriji same baste tako da ovde turisti ne smeju da upotrebljvaju cak ni sprej protiv komaraca. Pa ipak, glavno mesto u ovoj botanickoj basti pripada kokosovom orahu, odnosno posebnoj vrsti kokosovog oraha koja se zove Coco De Mer.  Ovakav oblik kokosovog oraha koji podseca na nesto sto je jedan posetilac mnogo ranije nazvao  Seychelles “Butt Nut” (AKA the Coco De Mer). Ja ovde necu ulaziti u detalje a vi ako hocete mozete da gornji naziv kopirate I potrazite u Googlu I dobicete potpuno objasnjenje o cemu se ovde zapravo  radi. Inace botanicka basta je izuzetna I svakako nemojte propustiti da je vidite. Kad ja, koji nisam preterani ljubitelj ovakvih mesta, to kazem onda mi mozete verovati.

Nakon kratke voznje posle botanicke baste odlazimo na, vrlo korektan, rucak a zatim na plazu Ans Lazio. Ova plaza, inace nazvana po nekom italijanu koji ju je jako voleo i stalno ovde dolazio,  se nezvanicno smatra trecom najlepsom plazom na svetu (Posle jedne plaze na Bori Bori I jedne u zapadnoj Australiji) gde smo imali malo slobodnog vremena da se okupamo. Vrlo lepa plaze I cela “filozofija” lepih plaza na Sejselima svodi se na plaze na kojima nema mnogo uticaja coveka. Dakle ‘ljudiski faktor” je minimalan. Tako je I ovde, koliko se secam nema tuseva a postoji samo jedan restoran koji je dosta uvucen I sa  plaze se prakticno I ne vidi. Nema klupa ili lezaljki, nema restorana, tuseva, frizidera sa  sladoledom ili lokalnih prodavaca….Samo prirodni ugodaj plaze onako kakva je ona zaista. Cak je I parking izvucen da se ne vidi I koli se secam nije ni asfaltiran.

Nakon dva sata uzivanja na plazi krenuli smo nazad na Mahe. Izlet je bio dobar sto smo I ocekivali bar kad je cena izleta u pitanju I kao sto rekoh nemojte ga propustiti jer se na Sejsele ne ide bas svakog leta.

Posle povratka na Mahe otisli smo na jos jedno ostrvo. U pitanje je ostrvo Eden, vestacko ostrvo do kojeg mozete da dodjete pesice ili taksijem jer je spojeno sa Viktorijom. Ostrvo Eden je napravljeno ljudskom rukom da bi se na njemu sazidali luksuzni apartmani I marina za goste dubljeg dzepa. Pa ipak otvoreno je za sve I treba ga posetiti. Na ostrvu postoje brojni restorani  I mali soping centar ali nismo imali hrabrosti niti da sednemo negde, niti bilo sta da kupimo. Sto je sigurno – sigurno !

Uopste, rekao bih da se  filozofija razvoja turizma na Sejselima bas I krije u ovoj mojoj poslednjoj recenici. Stekao sam utisak da ovde ima jako malo gostiju “povratnika” I da cela turisticka privreda zivi od ljudi koji ovde dodju prvi (I poslednji ?) put I koji se vode istom logikom kao I mi: Moramo jos I ovo da vidimo jer verovatno vise nikada necemo imati prilike za to.  Zato je I gostiju relativno malo. Ima ih oko 300-350 hiljada godisnje. Primera radi u Beograd svake godine dodje njih milion I dvesta hiljada….Kao sto sam rekao ovde nema velikih hotela I hotelskih lanaca, nema ni velikih zgrada, zabava je “misaona imenica” a zastita prirode je prioritet broj jedan.  Zato valjda I nema bas puno konkurencije medju hotelijerima I ugostiteljima a relativno mala poseta I nedostatak konkurencije drze cene na jako visokom nivou. Takodje mi se cini da su se Sejseli zbog ovakvog pristupa  nekako nasli u turistickom I privrednom  corsokaku iz koga ne znaju kako da izadju. Oni bi rado da zadrze svoju ambijentalnost ali bi takodje I da uzmu vise novca od turizma a to vodi  u samo jednom pravcu – u pravcu odrzavanja vec visokih cena ako ne i njihovom daljem rastu ! Bojim se da ce na duzi rok biti jako tesko odrzati ovakvu strategiju razvoja turizma. To govorim jer smatram da je turisticka ponuda Sejsela poprilicno siromasna cak I u nekim najosnovnijim stvarima. Recimo, ako udjete u saposlugu imacete priliku da vidite rafove sa jednim istom vrstom cipsa u duzini od pet metara I na tri nivoa ! Mada svega u sustini ima, ipak cete videti dosta skromnu ponudu gotovo svih artikala od mesa do piva ili slatkisa, pa je onda I normalno sto su cene jako visoke jer niti ima mnogo prodavnica niti mnogo artikala u njima. Traznja mozda nije bas velika ali je ponuda znacajno manja i od te I takve traznje.  Jednostavno mislim da ovde konkurencija ne postoji  gotovo ni u cemu. Kada bi odlucio da se ozbiljnije bavim nekim biznisom verovatno bi moj izbor bio da krenem nesto da izvozim na Sejsele jer mislim da njima mnogo toga treba….ali to je vec  deo neke druge price.

Klikom na donji link otvorice Vam se video reportaza koju smo snimili. Traje oko 52 minuta ali smo sigurni da Vam nece biti dosadna….uostalom, kao sto vec znate, slika govori vise od hiljadu reci……

https://www.youtube.com/watch?v=Bw6HsMMgAkA&feature=youtu.be