Rodos, jedno savršeno letovanje

Rodos

ostrvo bogatog istorijskog nasledja, lepih plaža, dobre hrane, fine kupovine i dobrog provoda

 

 

 

 

Prvi dan
22. jun 2011.

 

Aranžman za Rodos smo uplatili preko Kalodoukasa, hotel City Center 3* u gradu Rodosu. Aranžman je obuhvatao 11 nd, od 22. juna do 3. jula 2011. godine.

Stižemo na aerodnom u 04 h ujutru kada je bilo dogovoreno vreme okupljanja, na šalteru agencije Kalodoukasa preuzimamo svoje karte i vaučere za hotele. Avion Aviogenexa je poleteo na vreme u 06 ujutru.  Nakon prijatnog leta od 1h:50 minuta, stižemo na Rodos. U tom momentu smo bili jedini avion koji je sleteo, brzo smo prošli pasošku kontrolu, preuzeli prtljag, došli do šaltera agencija Kalodoukas na kom smo preuzeli koverte sa našim imenima. U kovertama su bile neke korisne informacije o Rodosu, broj telefona vodiča, najavljeni dolazak vodiča u hotel, neke kartice sa popustom za večeru… Na izlazu iz zgrade su nas čekali mini autobusi, ušli smo u autobus na kom je stajao papir sa imenom našeg hotela. Vodič Ivan nas je pozdravio, objasnio neke osnovne stvari i najavio svoj dolazak u hotel.

City Centar hotel 3*

Nakon kratke vožnje i razvoženja putnika u neke hotele stižemo i do našeg hotela. Izlazimo predajemo vaučere na recepciji, još tri devojke su bile u ovom hotelu iz naše grupe. Nas dvoje dobijamo sobu odmah, na drugom spratu. Tako da smo već oko 10:15 h bili u sobi. Soba je pristojne veličine, ima jedan veliki orman, dva kreveta, noćne stočiće,klima, frižider… Terasa je pristojne veličine, doduše malo uska ali je dovoljna, na njoj su sto i dve stolice, jedino što na terasi nema ništa za sušenje veša, tako da smo već prvo veče u radnji kupili konopac, štipaljke sam ponela od kuće. Jedino nam se nije svideo pogled sa teresa, inače nam je terasa bila sa zapadne strane, pogled je bio na neki stari hotel, koji nije u funkciji, pa je sav propao… medjutim posle nekog vremena provedenog nam je to bila čak i prednost jer nema nikog preko puta da te gleda, da galami, jednostavno opušteno se ponašate i u sobi i na terasi, a i soba je malo uvučena pa se ne čuje toliko buka sa glavne ulice. Nameštaj je nešto stariji, odmah primećujemo da nam fale neke daske u krevetu, što je isti dan bilo rešeno, stavili su nam još, tako da je sve bilo ok. Kupatilo je novo, verovatno prošle ili čak ove godine renovirano, malo ali čisto i lepo.
Devojke koje su sa nama došle su dobile superior sobu, koje su lepše i renovirane, ali nisu imale terasu. Tražile su drugu sobu sa terasom, ponudili su im drugu, ali su onda ipak rešile da ostanu u prvoj sobi jer je renovirana i lepša, a peškire su sušile na nekoj zajedničkoj terasi.

Evo nekoliko slika sobe

 

 

 

 

 

 

Evo i pogleda sa terase, koji jeste bio razočaravajući, ali ponavljam na kraju nam je do bilo i ok jer nisam morala da brinem da li nas neko gleda.

 

Slika hotela spolja

 

 

Nažalost nemamo više slika hotela, znate ono “ ima vremena, slikaćemo “ pa na kraju ne slikate uopšte, e pa tako je i sa nama bilo ovaj put po pitanju mnogih stvari, tako da ćete morati da mi verujete na reč  . Hotel sa zadnje strane ima malu bašticu u kojoj su stolovi i stolice i moguće je doručkovati u njoj. Sama ta sala za doručak je odmah kod recepcije, takodje i sa predne strane hotela, na ulici je bašta gde takodje možete doručkovati ujutru, a uveče popiti piće.
Što se tiče doručka, bio je baš odličan, moglo bi se reći da je engleski doručak. Bilo je različitih vrsta hleba, crni, beli, zemičke crne i bele, tost hleb crni i beli, naravno i tost aparat, jaja na oko, kajgana, kuvana jaja, viršle, pečene slanine, dinstanih šampinjona, salama, sira, meda, džema, paradajza, corn flakes nekolilko vrsta, mleko, kiselo mleko, kafa, čajeva u kesicama, kolača, kasnije je bilo i lubenice. Jedino je bilo čudno, bar meni, što nema belog sira ili fete, što nema maslina i možda malo više povrća, bar krastavca, ali nije mi to nešto preterano falilo. Sve u svemu doručak je bio odličan, bar nama. Uživanje je bilo doručkovati u zadnjoj bašti, a kafu popiti u prednjoj
U okviru hotela se nalazi i restoran „Victoria“, za koji svi gosti hotela dobijaju karticu od 10% popusta, koliko smo gledali cene su bile pristojne, restoran je bio uglavnom uvek pun, znači dobro je radio, ali mi nismo ni jednom tamo jeli, tako da o kvalitetu same hrane ne mogu ništa da kažem.
Hotel se inače nalazi na fenomenalnoj lokaciji, odmah iza Casina Rodos, tako da je Eli plaža na par minuta hoda, do luke Mandraki je takodje imate možda 10 minuta hoda, do starog grada imate 10 minuta i ulazite na kapiju St. Anthony gate, ulica Mandilara u novom delu u kojoj se nalazi puno restorana je takodje jako blizu na bukvalno par minuta, blizu je i bar street tj ulica Orfinadou … stvarno odlična lokacija.

Nakon malog osveženja u hotelu, odmah smo krenuli u šetnju  i u potragu sa prodavnicom Papou da kupimo vode i vidimo šta sve ima, brzo nalazimo prodavnicu jer je relativno blizu i nalazi se u ulici 25 martiou . Malo smo šetali ulicama novog dela, ali ja sam jedva čekala da ugledam zidine Starog grada tako da smo se odmah obalom zaputili do tamo.

 

 

 

 

Nakon šetnje, koja nije bila mala, smo naravno morali i nešto da pojedemo, te smo otišli na giros , sva sreća odmah smo našli odličan giros u novom delu, na suporotnom kraju naše ulice, jedne od naših s obzirom da je hotel na ćošku i to bi bila ulica Iroon Polytehniou koja se kasnije produžuje u Sofoklus Venizelou ,koja se seče sa ulicom Alexandrou Diakoa, i tu je gomila zaredjanih fast food restorančića, uglavnom girosi i pizzerie.
Ovde nam je bio najlepši giros, probali smo na još nekim mestima, ali ovde je bio najbolji, nalazi se na ćošku već gore pomenutih ulica, veliko je mesto i odlično radi, evo imena restorana Roxani (ili Rozani)

 

 

Nakon kratkog odmora smo imali sastanak sa vodičem Ivanom. Upoznao nas je sa korisnim informacijama o ostrvu, šta treba videti, gde kupovati, gde parkirati, kakve su cene na ostrvu, o autobuskom prevozu, rent a caru… takodje nas je upoznao sa izletima i cenama izleta koje organizuje agencija ( inače smo sve o izletima već dobili odštampano u onoj koverti ). Evo izleta i cena istih preko Kalodoukasa :
– Izlet na ostrvo Symi, polazak u 08 h, povratak u 19 h, cena je 50 eura, za decu od 2-12 godina popust 50%
sa ručkom na brodu uz piće (uračunato u cenu izleta )
– Kružna tura po ostrvu, polazak u 08 h, povratak u 17:30 h, cena je 38 eura, za decu od 2-12 godina popust 50%, ručak nije uračunat u cenu izleta. Obilazak kreće istočnom obalom, a povratak je zapadnom, koliko vidim na papiru baš se dosta toga obilazi, praktično svi bitniji lokaliteti, ali ulaznice nisu uračunate u cenu konkretno za Akropolj u Lindosu nije uračunata ulaznica i ona iznosi 6 eura po osobi
– Grčko veče, polazak oko 19 h, povratak oko 23 h, cena je 40 eura, deca od 2-12 godina imaju popust 50%, uračunati večera i piće, ide se u selo Pastida 15km od grada Rodosa
– Turska – Marmaris, polazak u 09 h , povratak u 17 h, cena izleta je 50 eura sa svim taksama

Takodje nam je ponudio usluge rent a car agencija sa kojom oni saradjuju, hteli smo preko njih da izmemo auto, tražili smo mu ponudu za najmanji neki auto A kategorije za 5 dana. U toku večeri nam je poslao poruku, da nema najmanjih već da može da nam ponudi auto B kategorije i da bi to koštalo 160 eura za 5 dana. Rešili smi da ipak malo sami pogledamo po rent a car agencijama pre nego što definitivno odlučimo.

Sve u svemu jedan fin sastanak sa predstavnikom agencije, pružio je gomilu informacija. Svima je doneo mape ostrva, doduše neke umetničke, na njima nam je zaokružio šta sve treba videti ako se odlučimo da sami idemo u obilazak.

Mi nismo išli ni na jedan od ovih izleta, tako da vam ne mogu ništa reći o kvalitetu istih. Sami smo pogledali cene u luci brodića koji idu na Symi i do Marmarisa. Cena do Marmarisa je 45 eura u luci, a do Symija čini mi se 40 ili 45 eura, nisam sigurna . Nismo na kraju otišli nigde od toga, ostavili smo to za neku sledeću posetu Rodosu, jer toliko toga ima da se obidje, da vam treba nekoliko poseta ovom divnom ostrvu.

Nakon sastanka krećemo u šetnju gradom, zapadnom obalom (vetrovita plaža), novim delom, starim gradom, lukom… Evo nekoliko fotografija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon lepe i dugačke šetnje smo rešili da nešto pojedemo, vratili smo se u noviji deo, šetajući kroz ulicu Nikiforou Mandilara, u kojoj se nalazi dosta restorana, smo rešili da sednemo u jedan simpatičan restoran koji se zove „La Casa“, nalazi se odmah preko puta crkve u ovoj ulici, takodje odmah pored restorana „Koykos“ koji je poznat i koji jako lepo izgleda spolja.
Evo nekoliko slika iz taverne „La Casa“

 

 

 

 

Evo i cenovnika restorana, cene su pristojne za Rodos, osim ovoga na cenovniku budu i kao neke dnevne ponude, ja sam konkretno jela lignje sa roštilja i koliko se sećam porcija je bila 8,5 eura, dve velike lignje, to je bilo na toj posebnoj ponudi. Suprug je jeo jagnjetinu sa roštilja (redni broj 42 na cenovniku ) i bio je prezadovoljan, kaže da mu je to jedno od najlepših jela od jagnjetine koje je jeo, ako ne i najlepše. Prezadovoljlni smo napustili restoran.

 

Prezadovoljni i preumorni završavamo sa šetnjom za prvi dan i odlazimo na spavanje 

 

Drugi dan
23. jun 2011.

Nakon obilnog doručka  smo krenuli malo po rent a car agencijama. Uglavnom su cene bile svuda iste, manji auto iz A kategorije za pet dana se kretao oko 145-150 eura. Naravno trebalo je obratiti pažnju na osiguranje, jer nisu svi imali isto. Neko je imao potpuno osiguranje, a kod nekih je u slučaju štete do 300 eura bilo na nama što nam naravno nikako nije pasalo. Bila je jedna rent a car agencija odmah preko puta našeg hotela i tu su nam nudili Fiata pandu za 125 eura za pet dana, sa potpunim osiguranjem, mada su automobili bili stariji i vidno već izgrebani i čukani, tako da nam je tu nešto ipak bilo sumnjivo i nismo hteli kod njega da uzmemo iako je ubedljivo bio najeftiniji. Auto smo uzeli preko puta hotela International u ulici I. Kazouli u rent a car agenciji Round. Inače hotel International je bio udaljen od našeg hotela City Center čitavih 3 minuta hoda, iako nisam ulazila unutra, mogu slobodno da potvrdim pisanja drugih forumaša i da kažem da je hotel International na fantastičnoj lokaciji. Dogovorili smo se da auto preuzmemo sutradan 24. juna ujutru, cena za 5 dana sa potpunim osiguranjem, neograničenom kilometražom je bila 150 eura. Ostavili smo kaparu 20 eura i očekivali da sutradan pokupimo Hyundai i10 ili Suzuki Alto.

Pošto smo našli auto i sve se dogovorili, već je bilo negde oko podne, pa smo tek tad krenuli prvi put na plažu. Uputili smo se u kafić koji je pominjan ovde na forumu, a i od vodiča smo dobili preporuku da idemo tamo jer uz kupljeno piće dobijate i ležaljke i suncobran na ceo dan. Radi se o kaficu Blue ( bivši Thalasso kafić ). Čak kako smo shvatili neki naši ljudi ga sad drže. Uglavnom ovaj dan i još jednom u toku letovanja smo bili ovde. Kafić je na samom desnom kraju Eli plaže, uz piće imate i ležaljke. Medjutim piće je prilično skupo sok 3 eura i sipaju vam iz velike flaše u plastične velike čaše i napune sa puno puno leda. Pivo Heineken malo u flašici je 4,5 eura. Kafe su od min 2,4 eura pa naviše, ali je uglavnom naviše. Tako da cene su stvarno visoke, naravno bolje i to nego da plaćate samo ležaljke za 8 eura, ipak ovde dobijete i piće, mada ne znam ni ja šta je pametnije raditi. Plaža tu nije neka, nije loša, ali je bolja ispred Mediterranean hotel. Takodje sama voda tu je malo prljavija, ništa to nije strašno, ali bolje da napišem sve svoje utiske. Inače kafić izgleda lepo. Nismo se previše zadržali na plaži, 3-4 sata možda, jednom se okupali pa smo požurili nazad u hotel da se sredimo i odemo do Aquariuma. Nažalost ovaj deo plaže i kafić Blue je jedno od onih mesta koje na kraju nismo slikali.

Negde oko 17h smo krenuli u Aquarium, usput malo slikali, razgledali. Cena ulaznica je 5,5 eura za odrasle. Sami utisci o poseti Aquariumu su ok, nije ništa posebno, ali je lepo, prvi deo je kao muzejski, dok kasnije nailazite na velike akvarijume i ribe. Nije to nešto veliko, malo su nehumani uslovi u kojima drže neke ribe, ali ajde da ne odlazim previše u detalje. Vredi posetiti ako nekog to zanima, jer ipak 5,5 eura nije tako puno, s obzirom da smo pre toga na plaži pivo platili 4,5 eura, tako da ga treba obići.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fotografije Eli plaže i Casina Rodos

 

 

 

 

Nakon posete Aquariumu me je dragi odveo, na tretman fish-doctor. Umočite noge u velike akvarijume i ribice vam grickaju stopalo, tj. ukljanjaju mrtvu kožu … Slika će to bolje da objasni. Cena za 30 minuta tretmana košta 15 eura. Ima tri takva kao salona u gradu, bar smo ih mi toliko videli. Takodje smo jedan salon i u Falirakiju videli.

 

 

 

 

Treći dan
24. jun 2011.
Auto – prvi dan

Odmah nakon doručka idemo po auto, doveli su nam Suzuki Alto. Nakon završene papirologije krećemo u obilazak ostrva.

 

 

Plan za obilazak ostrva sam ja još u Novom Sadu osmislila i naravno kako to obično bude plana se uopšte nismo držali. Jednostavno plan smo u hodu menjali, što namerno, što slučajno. Lako je izaći iz grada, put, tj. stari put prema Falirakiju vas vodi pored Starog grada, sve je lepo obeleženo, nećete imati problema.

Kao što sam već pomenula krenuli smo starim putem prema Falirakiju, postoji inače i noviji kojim smo kasnije par puta prošli. Znala sam da je negde na izlasku iz grada Lidl i verovatno još neki marketi, pa smo rešili da prvo u njih svratimo, da ih malo pregledamo, vidimo gde šta ima, kupimo neko hladno piće i da vidimo gde ćemo u povratku da stanemo da kupimo malo više stvari, karton vode, sokove, voćni jogurt … Ubrzo nailazimo na Lidl sa naše leve strane, svraćamo na kratko, čisto da ga osmotrimo malo, ali ništa ne kupujemo.
( Napomena: fotografisano je u povratku, predveče )

 

 

Odmah preko puta Lidl-a se nalazi Veropulos ( Spar ), znači sa desne strane kad se ide iz grada Rodosa, gde takodje na kratko svraćamo uzimamo neke hladne sokove da imamo na plaži i vodu, pa krećemo dalje.

 

 

Ubrzo sa leve strane nailazimo na Carrefour, parking je preko puta marketa ( znači sa desne strane ). Tu takodje stajemo, jer sam ja prethnodno kad sam bila u Paraliji išla u Marinopulos (Carrefour) i kupila suprugu neki šorc za kupanje, koji je odličan, pa smo stali da vidimo da li ih i ovde ima. Takodje da pogledamo i neke stvarčice za psa koje smo dosad takodje kupovali u Carrefouru i ja da kupimoi sokove. Nakon kupljenog još jednog šorca, koštaju 9,99 eura i stvarno su dobri i kupljenog soka krećemo napokon dalje.

 

 

Napomena: ove radnje, konkretno Lidl i Carrefour postoje i na tom novom putu, što prolazi po sred grada i ide na jug od Rodosa do Falirakija, do Lindosa… čak su i veće, Carrefour je ogroman na tom novom putu. Tu smo videli da se nalazi i Jumbo, malo uvučen, velika radnja za decu sa igračkama ( ne znam da li ima još nešto jer nismo svraćali ). Takodje sam tu negde videla i Dia market i još neke grčke markete. Mi smo svraćali samo u Lidl u Carrefor, što se tiče tih markete na tom novom putu.

 

Moram prvo unapred da se izvinim za nazive mesta, gradova, plaža neće možda biti potpuno ista kao što ste vi pročitali, čuli, neko slovo će biti drugačije. Jednostavno problem je što na jednoj mapi piše jedno, a na drugoj mapi drugo. Čak nam se dešavalo da na jednom znaku piše ovako, a na sledećem znaku za isto mesto piše malo drugačije. Ne znam u čemu je fazon, ali tako je. Upravo ispred sebe imam dve mape i imena mesta i plaža nisu baš u potpunosti ista, slična da, ali ne i ista.  Tako da ću ja prenositi imena mesta sa mape koju smo mi dobili uz kola. Kad smo već kod mapa, mape ima da se svuda kupe, oko 3 eura su, ali nema potrebe za tim, mi smo dobili uz kola mapu sa obeleženim nekim najbitnijim plažama i atrakcijama, dobli smo jednu od vodiča takodje je bilo sve obeleženo, dosta reklamnih prospekata ima i mape, sve u svemu imamo gomilu mapa što ostrva, što grada Rodosa tako da nismo imali potrebu da kupujemo.

Pošto je već uveliko prošlo podne rešili smo da odemo na neku plažu za koju znam da je veća i gde ćemo sa sigurnošću naći mesta i za auto i za nas.

Rešimo da prvo odemo na Stegna beach, koja se nalazi nekih 27 km od grada Rodosa, u blizini sela Arhangelos. Kad smo ušli u mestašce Stegna videli smo da ima dve plaže, leva manja i desna velika ispred samog sela. Prvo smo otišli na desnu stranu. Sišli na plažu, osmotrili je, fotografisali i rešili da ipak nećemo tu da ostajemo. Ništa plaži nije falilo, nego nas jednostavno nije privukla da ostajemo na njoj. Plaža je mešavina krupnijeg peska i šljunka, bar deo koji smo mi videli. Plaža je lako pristupačna, put je dobar.

 

 

Zatim smo otišli do levog dela koji je izgledao lepše, nije bilo suncobrana i ležaljki , malo divlja i prepuna stena, što je za fotografisanje fantazija. Nije bilo puno ljudi, možda njih nekoliko i voda je bila izuzetno bistra. Na plaži je krupniji pesak prošaran šljunkom. Malo smo je takodje osmotrili, fotografisali i rešili da ipak idemo dalje. Sad mi je malo krivo što nismo ostali jer verujem da je zbog tih stena u vodi verovatno i snorkeling odličan. Drugi put.

 

 

 

 

 

Zatim smo krenuli ka Agathi beach, koja se nalazi nekih 36 km od grada Rodosa, poznata po svom finom zlatnom pesku. Inače se nalazi u blizini mesta Charaki, takodje pored plaže je stena na kojoj je tvrdjava Feraklos castle i ta stena odvaja mesto Charaki i Agathi beach. Plaža je srednje veličine, ima ležaljke i suncobrane, par kafića, kabine, tuševe, sve što je potrebno za uživanje. Rešimo da tu ostanemo, jer smo već pola dana u kolima, a još se nigde nismo okupali. Par ležaljki i suncobran je 7 eura. Voda je čista, prozirna, fine temperature, ima dosta ribica u vodi, pogotovo na levom kraju uz stene, tako da je pogodna i za neki manji snorkeling. Plićak je baš dugačak, tako da je plaža idealna za malu decu. Tu smo ostali do nekih 17 h. Napravili smo propust sa fotografisanjem kad smo prilazili plaži, nismo odmah zastali da slikamo, već smo rešili da ćemo u povratku. Propust je u tome što je u podne mnogo lepše izgledala voda, vidi se ona predivna zelenkasta boja, a kasno posle podne drugačije svetlo pada pa ne izgleda tako lepo. Plaža je lako pristupačna, put je dobar sve do pred sam kraj, na samom kraju je zemljani put.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon kupanja i odmaranja na plaži rešimo da obidjemo i Charaki mesto i plažu kad smo već u blizini, evo nekoliko fotografija i ovog mesta i plaže.

Plaža sa desne strane mesta, ogromna, mešavina šljunka i peska ( ali nije onaj lepi obli šljunak, već ,zvučaće smešno poredjenje, kao onaj što je na pruzi, oštar, bar na samom početku plaže je tako, možda je na nekom drugom delu drugačije).

 

 

 

 

Zatim smo otišli do plaže u samom mestu i do šetališta u mestu, na plaži je krupniji pesak prošaran šljunkom. Uvalica deluje krajnje simpatično. Zadržali smo se nekih pola sata, seli u kafić, uživali u pogledu, dragi je pojeo giros koji je bio izuzetno loš, fotografisali i krenuli nazad. Mesto je lako pristupačno.

 

 

 

U povratku smo obavili i kupovinu i zastali u Kallithei da fotografišemo sa brda. Tu su ti veliki hoteli, u blizini je i Aqua park. Nekako tu nikad nisam bila načisto da li to spada u Kalliltheu ili u Faliraki, pošto je baš izmedju ta dva mesta. Uglavnom pogled je odličan.

 

 

Nakon divnog provedenog dana, vratili smo se u hotel, sredili i krenuli u stari grad na večeru. S obzirom da nam je taj dan, bila peta godišnjica braka, rešili smo da odemo na neko fino mesto. Restoran koji smo odabrali je restoran „Romios“ u Starom gradu, evo adrese

Romios Restaurant – Taverna
15 Sofokleous str. 85 100
Old Town Rhodes

Ovaj restoran je ovde na forumu član prospero preporučio. Nakon njegovog komentara sam ukucala u pretraživač ovaj restoran , pročitala dosta pozitivnih komentara na Tripadvisoru. Pogledala na netu šta je jelo psaronefri koje je forumaš prospero preporučio.

Kako do restorana: kada ste na Hipokratovom trg (glavni trg) i gledate u te restorane koji ga okružuju i imaju te terase na krovovima, e pa izmedju dva restorana , preko puta velikih stepenica je Pythagoras ulica, odmah na početku ulice je neki luk tako da ćete lako prepoznati gde da idete, krenete njom, pa prvom desno (pre toga ćete još desno videti jako malu uličicu ali to je bašta restorana, a vi skrećete baš u redovnu ulicu ), pa prva levo, samo pravo nastavite izmedju bašti raznih restorana i na kraju sa leve strane je restoran „Romios“.
Evo sve to na slici, pa izmedju ova dva restorana vidite kameni luk, pa tuda krenete

 

 

Evo to sve i na mapi

 

 

plava boja: zaokružena je glavna kapija, tj. ulaz u stari grad iz marine, Hipokratov trg i put do njega od kapije
zelena boja : put od Hipokratovog trga do restorana
crvena boja : restoran „Romios“

Ambijent je predivan, hrana je ukusna, porcije su velike, cene su pristojne, pogotovo poredeći sa cenama ostalih restorana u Starom gradu. Večera nas je dosta izašla ali stvarno smo svašta jeli, pre jela na račun kuće dobijate prepečen hleb sa maslinovim uljem i nekoliko namaza, na kraju večere smo od restorana dobili kolač panna cotta i sorbe od limuna doduše u malim čašicama, ali svejedno lep gest. Restoran stvarno predivno izgleda.

 

 

 

 

 

 

 

Četvrti dan
25. jun 2011.
Auto – drugi dan

Puni planova krećemo u obilazak i osvajanje novih plaža.

Rešimo da odmah svratimo na Anthony Quinn bay da osmotrimo kakva je, jer sam nekako imala osećaj da će nam se svideti. Plaža se nalazi nekih 13 km od grada Rodosa, ubrzo nakon što prodjete Faliraki imate skretanje levo za Ladiko i Anthony Quinn bay. Plaža je lako dostupna, odvajanje sa glavnom puta je zajedničko za obe plaže, nakon kratke vožnje imate račvanje desno dole je Ladiko, a levo je Anthony Quinn bay. Ima mesta za parkiranje dovoljno. Odmah je toalet gore kod parkinga, levo je mali kafić sa skroz pristojnim cenama pića i sjajnim pogledom, hranu nešto nismo zagledali. Stepenicama silazite dole do plaže. Odmah već prvi pogled će vas očarati. Predivno je. Uvala, predivna voda, nekako je intimno… mi smo bili oduševljeni. Plaža je šljunkovita, takodje i ulaz u vodu i svuda ima stena, kao što se vidi na slikama. Plaža je idealna i za snorkeling, što smo mi baš praktikovali . Preporučuje se korišćenje onih patika za vodu, ima i u kafiću da se kupe. Mi smo zaboravili da ponesemo od kuće te patike, pa mi je bilo bezveze da ih opet kupujem, tako da sam u papučama ulazila u vodu, pa papuče spuštala na neku stenu. Na plaži ima tuševa, takodje i suncobrana i ležaljki za iznajmljivanje, dve ležaljke i suncobran su 8 eura. Ima i malo mesta da spustite svoj peškir, što smo uglavnom mi i radili jer smo se oko 2 h zadržavali na plaži. Na ovu plažu smo svratili još nekoliko puta, takodje nam je bio i plan da autobusom idemo kasnije na ceo dan, kad vratimo auto, ali nismo uspeli jer autobus ide samo dva puta dnevno od grada Rodosa do ove dve plaže i to u neko bezvezno vreme. Ne znam da li postoji neka kombinacija iz Falirakija. Kao što se da zaključiti ova plaža nam se najviše svidela od svih. 

 

 

 

 

 

Nakon kupanja i malog predaha nastavljamo dalje. Usput često zastajemo na različitim vidikovcima radi fotografisanja. Prolazilmo kroz Lindos i nastavljamo dalje do Glystra beach. Glystra beach je udaljena od grada Rodosa nekih 55 km, odnosno nekih 4 km od Lindosa prema jugu. Plaža je lako dostupna, vidi se sa glavnog puta. Peščana plaža je u pitanju, plićak je dugačak, te je stoga idealna za decu. Voda je prozirna, jedino dok smo „šnjurali“ smo videli da u dubini na dnu ima krupnog otpada, kanistera, buradi, kanti… pa nam je to malo pokvarilo utisak. Generalno je plaža lepa. Ima suncobrana i ležaljki, kafić, nismo se raspitivali za cene.

 

 

 

 

Nakon kupanja i malog sunčanja krećemo dalje prema jugu. Prolazimo kroz mesto Kiotari, koje deluje simpatično, ima turista i deluje da će tek da se razvije u pravi turistički centar. Nastavljamo dalje i tražimo pominjani ovde na forumu Mojito beach bar. Ne znam tačno koliko je udaljen od grada Rodosa ali moja neka procena je da je Mojito beach udaljen nekih 65 km od grada Rodosa. Zadržavamo se samo da napravim par fotografija pa idemo dalje, inače lepo izgleda, opuštajuće.

 

 

 

 

Ubrzo nailazimo na odvajanje za Sun beach bar, bar na plaži, rešimo i njega da vidimo, pravimo takodje par fotografija i nastavljamo dalje na jug.

 

 

 

 

Napokon stižemo na krajnji jug i do plaže Prasonisi, raja za surfere, mesta gde se takodje sudaraju dva mora, Mediteran i Egejsko more. Prasonisi je udaljen oko 90 km od grada Rodosa. Put do njega je odličan. Generalno su putevi na Rodosu odlični. Prvo zastajemo na brdu iznad plaže da fotografišemo, pa se spuštamo dole, ima dosta mesta za parkiranje. Plaža je ogromna, na desnoj strani (kada gledate dole prema plaži, a celo ostrvo vam je iza ledja ) na Egejskom moru su talasi i to poprilični, na levoj strani na Mediteranu je mirnija voda, dok je vetar prilično jak svuda. Prepuno je surfera, zmajeva… stvarno izgleda fantastično. Na levoj strani pa skroz levo ima ležaljki ali nismo stigli dotle, a i nismo imali nameru tu da se kupamo iako izgleda fantastično, jer stvarno je prepuno surfera i sl. tako da uvek postoji šansa da vas pokupe i da vas povrede. Prošetali smo u krug, divili se šta sve ti ljudi tu rade i izvode, napravili pregršt fotografija, malo izgoreli i krenuli dalje. Obavezno posetite ovu plažu, stvarno je lepo i interesatno za videti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pošto je bilo vreme ručka plan je bio da po preporuci forumaša Rosbacher svratimo u selo Lahania i u Tavernu „Platanos“ na ručak. Lahania je od grada Rodosa udaljeno nekih 75 km, postoje putokazi ne možete promašiti. Taman je zgodno da na putu za Prasonisi svratite u odlasku ili povratku . Kad udjete u selo postoji dosta putokaza koji vas vode do taverne „Platanos“, bez problema ćete je naći. Taverna je prelepa, tačno ono što sam zamišljala, jako mi se svidelo. Pored je crkva, ogroman platan, čije su grana nažalost uglavnom posečene, sigurno su morali, ali bez obzira i dalje izgleda predivno. Bilo je ljudi, ali opet izuzetan mir i tišina. Rosbacher hvala ti na ovoj fantastičnoj preporuci. Seli smo odmah ispod drveta, suprug je jeo stifado koji je bio odličan i obilan, a ja sam jela svežu ribu, tj. oradu. Hrana je bila odlična, ne sećam se cena, ali znam da su bile pristojne, sasvim normalne cene. Čak su nam dali i hladnu vodu na poklon da imamo na putu, što jeste sitnica ali jako lep gest sa njihove strane. Nakon jela dok je suprug uživao ispod drveta, ja sam malo prošetala po selu, koje je jako simpatično i naravno fotografisala. Vlasnik teverne je suprugu rekao da oni izdaju i autentične kuće tu u selu, ima i onih starih bez struje i vode, ali i modernizovanih. Obavezno svratite u Lahaniu i u tavernu „Platanos“.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilo je pravo uživanje posetiti ovo mesto i tavernu.

Na povratku u grad smo svratili do manastira Tsampika (Tsambika), tačnije manastir čini mala vizantijska crkva posvećena Našoj Gospi. Prvo smo zastali na jednom vidikovcu i slikali manastir Tsampika. Manastir Tsampika je udaljen oko 25 km od grada Rodosa, sa glavnog puta se skreće levo, postoji obaveštenje, nakon skretanja za manastir odmah sledi skretanje za plažu Tsampika, takodje sa leve strane.

Na samom vrhu brda je manastir, jedva se nazire na slici

 

 

Manastir se nalazi visoko, na vrhu brdu sa neverovatnim pogledom na mesto i plažu Kolympia na severu i sa predivnim pogledom na plažu Tsampika (Tsambika) na jugu, plaža je dobila ime po manastiru. Kolima možete doći do pola puta, uzbrdica je baš velika, mogu reći da je to bio najteži put za vožnju na celom Rodosu ( bar ono što smo mi obišli ), sva sreća pa je kratak. Na polovini puta kod restorana ostavljate automobil i nastavljate peške, čeka vas još 300 stepenika uzbrdo. Uspon je prilično težak, obavezno ponesite vodu i preporuka je da idete ili ranije ujutru ili kasno popodne.
Legenda vezana za ovaj manastir je da žene koje imaju problem sa začećem dolaze da se pomole Devici Mariji da im podari dete i da će nakon posete manastiru biti blagoslovene detetom.
Gore na manastiru, kao i u donjem manastiru ( koji smo posetili drugom prilikom ), ima detaljan istorijat manastira i ikone (kako se pojavila na brdu) i legende o manastiru

 

 

Vredi truda popeti se i posetiti manastir, jer je stvarno predivno.

 

 

 

 

 

 

Pogled na plažu Kolympia

 

 

Pogled na plažu Tsampika i na predivni levi deo plaže

 

 

 

 

 

 

Peti dan
26. jun 2011.
Auto – treći dan

Ujutru odmah odlazimo do, sad već naše omiljene plaže, Anthony Quinn bay. Par sati uživamo u kupanju i „šnjuranju“i sve se više zaljubljujemo u ovu plažu.

 

 

 

Zatim se spuštamo odmah do Ladiko plaže koja je 13 km udaljena od grada Rodosa. Već sam pomenula da se ove dve plaže nalaze odmah jedna do druge, da je isto odvajanje sa glavnog puta, pa se taj put kasnije račva na ove dve plaže. Plaža je šljunkovita i ima stena u vodi, izgleda prelepo. Ima ležaljki i suncobrana i jednu tavernu, nismo se raspitivali za cene. Na plaži smo se zadržali samo da fotografišemo, jednostavno nema se vremena da se svuda uživa, pa smo morali da napravimo neki izbor gde ćemo se zadržavati, a gde ćemo samo fotografisati. Biće valjda još prilika da posetim ovo ostrvo i da onda uživam i na ovoj plaži.

 

 

 

 

 

 

Zatim nastavljamo do Traganou beach. Plaža se nalazi na nekih 18 km (negde piše 15 km, a negde 20 km ) od grada Rodosa, levo sa glavnog puta, postoji putokaz. Traganou je u stvari sam vrh Afantou beach, tj. Afantou Bay, nalazi se skroz levo na Afantou bay . Plaža je šljunkovita, čiste prozirne vode. Postoji kafići, tuševi, ima ležaljki i suncobrana. Kad smo parkirali auto, prošli smo taj prvi deo plaže i otišli iza stene, tu je predivno, takodje postoje ležaljke i suncobrani, ali u manjoj meri, manje je urbanizovan taj levi deo. Nama se tu mnogo više svidelo, postoji i mala pećina, ali baš mala, takodje i u samoj vodi postoje pećine u stenama, čini mi se da se tu vodi na ronjenje u pećinama, izmedju ostalog. Traganou beach je pogodna za snorkeling. Vrlo brzo je dubina, tj. plićak je baš kratak. Meni lično se Traganou beach baš svidela, žao mi je što nismo još koji put otišli do nje.

 

 

 

 

Levi deo Traganou beach koji se nama više svideo

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje i odlazimo do jedne od najpoznatijih plaža Rodosa. Tsampika (Tsambika) beach se nalazi oko 25 km udaljena od grada Rodosa. Važi za jednu od najlepših plaža ostrva. Nalazi se tačno ispod manastira Tsampika po kom je i dobila ime. Plaža je peščana, lako dostupna, ima oznaka na glavnom putu za skretanje levo na plažu. Na tom putu kad skrenete prema plaži ima dosta taverni, neke baš lepo izgledaju i pominjane su ovde na forumu, ali mi nismo nigde svratili. Skretanje sa glavnog puta je odmah nakon skretanja za manastir. Plaža ima sve što je potrebno, kafiće, ležaljke i suncobrane, tuševe, čak i male radnjice više kao trafike, dosta mesta za parkiranje. Medjutim nama se više svideo levi deo plaže. Sećate da kad smo bili na gore kod manastira i slikali plažu da nam se jako svideo taj deo plaže jer je manje urbanizovan i nekako intimniji i ima male stene u vodi pa izgleda predivno.
Jedino je bio problem što je vetar bio baš jak i nosio je jako pesak koji vas je šibao, kao iglama da vas neko bode. Suprug je još izgoreo pre toga pa je njemu to bockanje bilo baš nezgodno. Znam deluje smešno, možeš misliti vetar nosi pesak, ali verujte to baš nosi i stvarno je bolno kad vas taj pesak nošen vetrom ošine. Zbog vetra i tog peska što ga je vetar digao, bilo nam je malo teško za fotografisanje, pa smo samo par fotografija napravili, da nam se ne bi pesak svuda zavukao u foto aparat, a dogovorili smo se da ćemo sutradan odmah ujutru doći na ovu plažu i sve lepo fotografisati. Naravno kupanju nismo mogli da odolimo, voda je predivna, pesak je divan i mekan, ima dosta riba u vodi oko stena pa je takodje pogodno za snorkeling. Nakon kupanja smo otišli sa plaže.
Plaža je pogodna za malu decu.

Samo par fotografija levog dela plaže, dela koji se nalazi tačno ispod manastira, a u opisu sledećeg dana će biti više fotografija.

 

 

 

 

Pošto smo malo ranije završili sa obilaskom plaža, rešimo da se ranije vratimo u hotel, spremimo i krenemo malo u obilazak zapadne strane ostrva.
Prvo smo obišli Akropolj u gradu Rodosu koji se nalazi na brdu danas poznatom kao Monte Smith. Lako se stiže do njega, ucrtan je na mapama, a ima i putokaza po gradu. Kada stignete gore na brdo ima nekoliko parkinga, kola možete ostaviti niže pa obilazak krećete od Gymnasiuma (antički stadion) ili možete i gore parkirati auto pa krenuti razgledanje od ostataka Apolonovog hrama. Mi smo dole ostavili auto, parking se ne plaća, bar tad nije. Takodje nema ni ulaznica za lokalitet, besplatno je. Ako auto ostavite dole i krenete da obilazite, malo pre stadiona koji je sa leve strane, sa desne strane imate kao mali muzej o lokalitetu, gde je u slikama objašnjeno šta je tu bilo, kad je lokalite otkriven… Postoji kao neki pult za naplatu karata, ali nije radio, nikog nije bilo, tako da je onda i to besplatno ili smo mi imali sreće da nikog nije bilo. Mada ipak mislim da se ne plaća.
Prvo nailazite na antički stadion, zatim odmah pored je teatar i gore na brdašcu su ostaci hrama. To bi bilo to, ne treba nešto puno vremena da se obidje lokalitet, ali kad je već tu, u gradu, treba ga svakako obići. Naravno ući i u taj mali muzej, da bi vam sve bilo jasnije.

 

 

 

 

 

Iako je lokalitet Monte Smith mali, mi smo uspeli nekako da se previše na njemu zadržimo. Krenuli smo polako zapadnom obalom, trebalo je vremena jer su praktično mesta sva spojena, idu jedna za drugim, bar u početku, pa polako napredujete. Nakon nekog vremena stajemo na nekim mestima da napravimo predivne fotografije nemirnog Egejskog mora.

 

 

Nakon nekog vremena stižemo do Kamirosa, jedne od tvrdjava i lokaliteta koje treba obići. Ali, mi je ne obilazimo, stigli smo oko 19 h, nešto malo posle, lokalitet radi do 19:40 h, ulaznica je 6 eura po osobi. Nismo znali šta da radimo, jer se iskreno za ovo nisam spremala, pa nisam znala šta tačno sve lokalitet Kamiros podrazumeva, te na kraju rešimo da nećemo svraćati. Sad mi je jako krivo zbog toga

 

 

Nastavljamo dalje do sela Emponas (Embona), na padinama najvišeg vrha ostrva Rodosa, čuvenog po proizvodnji vina i vinarijama. Prolazimo kroz predivne predele, putevi su odlični. Ima dva puta do ovog sela. Prvi malo kraći put, odvajate se kod mesta Kalavarda i krećete gore u brda, koliko se sećam ima tabla za odvajanje. Sam taj put po brdima je duži od dela koji ide kroz brda drugog puta, ali je nadmorska visina manja, put je odličan i priroda je lepa, mi smo se ovim putem vraćali. Drugi put, pošto smo išli do Kamirosa nastavili smo još uz obalu, pa se glavni put takodje udaljava od obale malo i ide kroz brda i nekih 7 km nakon mesta Kritinia imate levo odvajanje za selo Emponas, još 6 km vožnje imate, put je odličan, ovde je jača uzbrdica nego na prvom putu, predeo je predivan. Nadam se da ste me razumeli, ako niste, ne brinite, sve je na mapama lepo prikazano.

Fotografije koje smo na putu napravili, fotografisano je iz automobila

 

Tvrdjava Kastelos

 

 

Mesto Kritinia

 

 

Napokon stižemo u selo Emponas. Od grada Rodosa je udaljen oko 52 km, u zavisnosti kojim putem idete, ali nije prevelika razlika izmedju ova dva puta, par kilometara. Ovo selo smo kao preporuku dobili i od vodiča i u rent a car agenciji i ovde na forumu se pominje. Medjutim, neće se neki složiti sa mnom, ali meni je ovo bilo veliko razočarenje. Ja sam nešto potpuno drugo zamišljala, da je malo slatko autentično selo, moja greška što sam ja nešto drugo zamislila. Ima vinarija, lepo izgledaju spolja, pogotovo jedna, ima taverni, neku su lepe, neke su baš lepe, a neke su prosečne. Nismo na kraju seli i jeli, iako nam je to bio plan, jednostavno meni se tu nije ostajalo. Možda je hrana odlična, možda su cene pristupačne, tačno je da ima vina… ali mene ništa nije privuklo da tu ostanem i jedem. Poštujem da se nekom selo svijda, ali ja sam lično baš bila razočarana. Možda smo mi pogrešan dan otišli, nije bilo ljudi, taverne zatvorene, možda inače nije tako. U selu su uglavnom sve nove kuće, jednostavno ja sam poptuno nešto drugo sebi uvrtela u glavu, nešto poput Lahanie samo u brdu, kad nije bilo ni slično, ja sam ostala razočarna . Zadržali smo se 15 minuta i krenuli nazad. Naravno pročitajte utiske i drugih ljudi koji su išli tamo, jer ne morate imati isto mišljenje kao i ja, vama se možda svidi.

 

 

 

 

 

 

Nazad smo krenuli prvim malo kraćim putem (gore opisanim). Prošli smo kroz selo Salakos koje je izgledalo simpatično i imalo simpatičan trg, zastali smo da fotografišemo

 

 

Pošto je već bilo prošlo 20 h , bilo je kasno da idemo na na Monolithos, uzvišenje sa tvrdjavom iz 14 veka, lokalitet koji smo od starta imali nameru da obidjemo. Tako da mi je jako krivo što nismo obišli tj. ušli u lokalitet Kamiros i obišli Monolithos, umesto što smo otišli do sela Emponas. Mada sami smo krivi, nismo se dobro organizovali, ja sam imala pogrešna očekivanja, ali ako ništa uživali smo u predivnoj zapadnoj obali i u predivnim zelenim predelima.

Na povratku iz sela Emponas rešimo da svratimo do Falirakija, da vidimo kako izgleda uveče i da odemo nešto da pojedemo. Nismo se vraćali do grada Rodosa nego odmah posle mesta Paradisi na zapadnoj obali, kod aerodroma, skrećete desno i na taj način skraćujete put, presečete ostrvo i izlazite na glavni put koji ide iz grada Rodosa ka Lindosu , na novi put, negde izmedju Kallithee i Falirakija. Samo smo se desno spustili do Falirakija. Sve je naravno lepo obeleženo na mapi.
Prošetali smo malo Falirakijem, došli do zaključka kao i većina, da je grad Rodos neuporedivo bolji za odsedanje, ali opet nismo svi isti, naravno da je nekom Faliraki bolji, što je skroz ok.
Zatim smo krenuli da tražimo, sad će vam ovo biti sigurno bezveze, američki lanac restorana / fast fooda TGI Fridays. Kad god gledam filmove, pa vidim da jedu ona rebarca… uf tako bi ja to jela. Pogotovo je tema rebaraca odradjena u seriji MASH (ako se sećate te serije, ja sam je obožavala). Probala sam jednom neka u Bugarskoj, nije to to, probala sam u Pragu, nije to to… na kraju mi drugarica pred Rodos kaže da ima u Falirakiju ovaj restoran i u njemu Baby Back Ribs Tako da sam obavezno morala to da probam. Restoran je dole do plaže na desnom ćošku, na levom je Mc Donalds, a nakon TGI Fridays je KFC.
Velika porcija rebaraca je 14 eura (koliko se sećam), a mala je 11 eura. Uzeli smo jednu veliku porciju da podelimo. Lepa su, jela bi ih opet. Sos je bio neki sladunjav, ali kad bi bio ljuti neki sos, e to bi bilo fantazija.

 

 

 

 

 

 

Šesti dan
27. jun 2011.
Auto – četvrti dan

Rešili smo da ovaj dan pre podne provedemo na Tsampika plaži, jer nam je prethodni dan vetar pokvario uživanje. Na putu do plaže smo rešili da prvo svratimo do Manastira Tsampika, donjeg. Dva dana pre smo bili na Tsampka manastira gore na brdu, ostao nam je i donji da obidjemo. Manastir se nalazi kad prodjete skretanje za prvi manastir u brdu, zatim i skretanje na plažu, glavni put kreće uzbrdo i odmah ize jedne krivine, sa desne strane se nalazi manastir. Može se ući i malo ranije, ima dva ulaza, sa glavnog puta, kod te krivine i malo ranije isto ima odvajanje desno sa glavnog puta. Svejedno kuda ćete ući. Manastir je udaljen od grada Rodosa oko 27km. Sva objašnjenja o manastiru postoje na slici koju sam postavila kad sam pričala o manastiru u brdu. Ovde u ovom donjem mastiru se nalazi originalna ikona Tsampike . Svakako da treba obići i ovaj manastir.

 

 

 

 

 

Na ovoj slici se vide oba manastira, donji i gore na vrhu brda se nazire gornji manastir.

 

 

Nakon obilaska manastira odlazimo na Tsampika plažu. O samom dolasku i udaljenosti plaže od grada Rodosa sam pisala u postu kojim sam opisala prethodni dan i posetu ovoj plaži. Vetar nas je opet dočekao na plaži, ali mnogo umereniji, tako da je kupanje bilo moguće. Prvo smo malo fotografisali glavni deo plaže, pa smo se zatim opet uputili na krajnji levi deo, kao i prethodni dan. Voda je bila divna za kupanje, oko stena je bilo ribica, tako da smo baš uživali. Nakon podužeg kupanja, kratkog sušenja, opet smo malo fotografisali i krenuli dalje. Moja preporuka svima, koji imaju nameru da posete ovu plažu, je da odu na njeni krajni levi deo koji je predivan, bar je nama bio

 

 

 

 

 

Levi deo plaže Tsampika

 

 

 

 

 

Nakon kupanja i sunčanja odlazimo za Faliraki da ga obidjemo preko dana, nešto na brzinu pojedemo i vidimo plažu. Faliraki je 12 km udaljen od grada Rodosa, do njega se stiže i starim i novim putem. Dobro je povezan i autobuskim prevozom sa gradom. U Falirakiju se nalazi i veliki vodeni park http://www.water-park.gr/ u koji mi na žalost nismo išli. Jedino jedno zapažanje, Water park se nalazi nekako izmedju Kallithee i Falirakija sa desne strane, sve je vidno obeleženo. Takodje do ovog parka saobraća i njihov besplatni autobus iz grada Rodosa i kako smo videli i iz drugih mesta.
Koliko je mesto bilo bučno i puno ljudi prethodno veče, toliko je sad oko 13h bilo prazno. Pojeli smo na početku šetališta giros, spustili se do plaže. Plaže je peščana, dugačka, široka i ima sve što treba, od tuševa, ležaljki, kafića, vodenih sportova… Nakon fotografisanja odlazimo.

 

 

 

 

 

 

Nakon kratke šetnje po Falirakiju se upućujemo ka plaži Kallithea Therme. Nekada banja koju su Italijani izgradili, sad sredjena plaža sa predivnim vrtovima, zgradama, jedno izuzetno skockano mesto. Kallithea Therme su od grada Rodosa udaljene oko 7 km (negde piše 9 km). Dobro su povezane i gradskim prevozom. Do Kallithee se ide starim putem od grada Rodosa, ima tabla za odvajanje, lako je dostupno. Kod ulaza postoji veliki parking, besplatan.
Nakon što smo parkirali auto prvo dolazimo do ivice da osmotrimo plažu koja se nalazi odmah uz Therme. Plaža je, pa čudna, to je kao jedna ogromna ravna stena, odgore je pesak, gde su postavljeni suncobrani i ležaljke, ali sam ulaz u vodu je pomoću stepenica, metalnih merdevina, jer su svuda stene. Lepo izgleda voda, sigurno je fantastično za snorkeling, mada nismo proveravali. Na plaži postoji kafić, tuševi, kabine za presvačenje, suncobrani, ležaljke, sve što je potrebno. Plažu smo samo odgore fotografisali, nismo se spustili do nje.

 

 

 

 

Zatim se upućujemo ka ulazu u Kallithea Therme tj. Kallithea Springs . Banju su izgradili Italijani i otvorili 1. jula 1929. godine. Nakon nekog vremena je napuštena. Banja je dugo bila zapuštena, ali je nakon detaljnog renoviranja svoja vrata opet otvorila 1. jula 2007. godine. u punom sjaju. Ulaznica je 3 eura po osobi, dobijate malu brošuru o samim Thermama, sa malom mapom u sebi. Brošure možete uzeti i u drugim objektima u okviru Thermi, na nekoliko jezika.. Prvo smo krenuli u obilazak. Moram vam reći da je stvarno predivno, prepuno je cveća, baš je sredjeno. Ceo taj prostor je sačinjen od malih parkova, tj. delova sa cvećem, malim predivnim, oivičenim stubovima, stazama, nekoliko kružnih zgrada. Postoje takodje prostorije na kojima su okačene fotografije banje kako je nekad izgledala, kad su je Italijani napravili, takodje postoje fotografije kako je izgledala pre i posle renoviranja. U jednom delu je soba sa fotografijama filmova koju su snimani tu, tj. u kojim se izmedju ostalog pojavljuje i ova banja. Neki od filmova su . “ Topovi Navarona“, “ Grk Zorba “ ( znam da je pričano da je film sniman na Kritu, bila je negde na forumu mala polemika oko toga, ali ovde piše , a i postoje slike sa snimanja ovog filma, da je sniman i ovde na Rodosu u banji Kallithea, uostalom ni jedan film se ne snima samo na jednoj lokaciji, tako da je sigurno sniman i na Kritu i na Rodosu i ko zna gde sve još ) i još mnogo drugih starijih filmova, da ih sad ne nabrajam sve.
Nakon šetnje i smo se spustili do male plaže. Iznajmili smo dve ležaljke i suncobran po ceni od 7 eura. Sam taj deo za kupanje izgleda kao mala uvala, svuda okolo su ležaljke, takodje i kafići, postoji ih nekoliko. Nismo ni u jedan seli, pa ne znam cene, jedino smo kupili hladnu vodu, veliku flašu i znam da nije bila puno, da li je bila 1,5 ili 2 eura (to jeste drastično više nego u radnji, ali iskreno čovek na ovakvom mestu očekuje da budu baš velike cene, pa je onda ovo prijatno iznenadjenje ). Naravno postoje tuševi, kabine za presvlačenje, toalet, sve što je potrebno. Postoje i delovi sa prirodnim hladom. Funkcioniše na principu ili da iznajmite ležaljke ili da sedite u kafiću, nema mesta da sami spustite ovako negde peškir ( može da se nadje baš neki slobodan prostor da spustite svoje stvari, ali ga nema previše ).
Postoji nekoliko ulaza uvodu, metalnim merdevinama (kojih ima više ) ili normalno preko malog ulaza u vodu koji je mešavina peska, šljunka, nekog sitnog oštrog kamenja. To je moja jedina zamerka ovom mestu, taj ulaz u vodu. Ulaz je jako mali i to kamenje baš bocka, meni je lično baš nešto neprijatan bio taj ulazak, mada nije to ništa strašno, taman ne gnjavite sa ulaskom, nego ste prinudjeni da se brzo bućnete, ali s obzirom kako je celo mesto sredjeno i lepo, mogli su i taj ulazak malo da srede, da naspu ili pesak ili neki lepi šljunak i da sklone ležaljke sa tog dela jer je baš mali, pa ležaljke samo smetaju. To je jedina moja zamerka, sve ostalo je fantastično. Plićak je kratak, tako da brzo stižete do dubljeg dela.
Voda je bila fina, topla, ima dosta stena u vodi, ali vam ne smetaju pri plivanju, jer je voda dosta duboka, fantastična je za snorkeling, ima dosta riba.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sedmi dan
28. jun 2011.
Auto – peti dan

Ustajemo malo ranije nego inače, jer je danas po planu obilazak Lindosa. Želimo da pre velikih vrućina stignemo i obidjemo Akropolj.
Lindos, gradić na jugoistočnoj strani ostrva, udaljen od grada Rodosa oko 55 km. Kao jedno od najpoznatijih turističkih mesta na ostrvu dobro je povezan putevima sa ostatkom ostrva. Takodje je dobro povezan autobuskim prevozom sa gradom Rodos.
Iznad modernog sela, kako ga meštani zovu, se uzdiže Akropolj koji dominira nad celim Lindosem. Akropolj u Lindosu, prirodna tvrdjava koja je utvrdjena sukcesivno od strane Grka, Rimljana, Vizantijaca, Vitezova Svetog Jovana i Osmanlija. Svi su ostavili neki trag na Akropolju.
Iako je mesto malo, većinu dana smo proveli u njemu obilazeći ga. Medjutim da opis ovog mesta ne bi bio konfuzan, podeliću ga u nekoliko kategorija, da bi bilo preglednije.

 

 

Antički teatar iz 4 veka pre nove ere

 

 

Što se tiče parkinga ima ga dosta u samom mestu, tj. na obodima mesta, neki se plaćaju, a neki su besplatni. Mi smo se naravno uputili na besplatni parking koje se nalazi iznad zaliva Sv. Pavla, obidjete celo mesto, krenite prema fudbalskom terenu, zatim put savija u levo ili više kao polukružno, dolazite iznad samog zaliva i plaže Sv. Pavla, gde se nalaze dva besplatna parkinga, koji su veliki. Tako da ćete sa te strane ući u samo mesto, ubrzo nailazite na Antički teatar. Ovaj ulaz u mesto je i lep, jer se ne uključujete odmah na tu glavnu ulicu, već idete manje prometnim ulicama, bez prodavnica, pa uspete i da vidite nešto od same arhitekture Lindosa. Nakon nekog vremena nailazite na glavnu turističku ulicu, prepunu ljudi, radnjica, hrane…

 

Akropolj u Lindosu

Odmah nakon dolaska se upućujemo ka Akropolju. Postoje putokazi kako se popeti gore, samo pazite da ih u šarenilu ne propustite. Mi se penjemo iz grada na Akropolj, takodje postoji put i iz male luke, gde pristižu turistički brodovi. Uspon je srednje naporan, obavezno ponesite više vode sa sobom. Možete se popeti i na magarcima i to će vas koštati 5 eura po osobi. Mi smo išli peške, što svima isto preporučujem, nije baš toliko naporno. Medjutim, nije jako naporno, ali ne deluje baš totalno bezbedno, jer nema sigurnosnih ograda, te kamene stepenice su poprilično izlizane i na pojedinim mestima baš klizave, pa još kad treba da se mimoidjete na takvom nekom mestu, nije vam baš svejedno. Ovo važi za penjanje putem iz grada. Tako da pazite, pogotovo ako idete sa decom !!! Penjanje iz luke deluje ipak sigurnije.
Ulaznica po osobi je 6 eura. Gužve su već bile velike, jer taj dan je  ili noć pre, stiglo nekoliko krstarica u grad Rodos, pa je jedan od njihovih izleta i poseta Lindosu. Ja vam neću pisati o istorijskim činjenicama, saznaćete sve kad posetite ovaj lokalitet, samo ću vam preporučiti da obavezno posetite Akropolj, samo se potrudite da bude u nekim jutarnjim časovima, zbog toplote i naravno obavezno ponesite dovoljlno vode sa sobom i pažljivo se penjite.
Na samom lokalitetu postoje table sa objašnjenjima, tako da vam to obilazak čini interesantnijim i svakako ćete bolje razumeti značaj ovog Akropolja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Takodje sa Akropolja se pruža fantastičan pogled na samo mesto Lindos, na zaliv Svetog Pavla i na zaliv Lindos.

 

 

 

 

 

Lindos

Mesto Lindos je krajnje simpatično. Male, uske vijugave ulice, zgrade se naslanjaju jedna na drugu, predivna vrata, većina zgrada ima dvorišta, simpatični restorani na krovovima… Možda malo previše radnji sa suvenirama i šarenila, ali opet to je samo u glavnim ulicama, dok su sporedne ulice krajne šarmantne. Na glavnom trgu postoji i info centar, gde možete uzeti mali vodič kroz Lindos, koji ima u sebi malu mapu Lindosa, tj. šta videti i gde se to nalazi, takodje i sadrži i i par osnovnih informacija o Lindosu i svemu onom što u njemu treba videti. U samom mestu postoje i smeštajni kapaciteti, ali ne bih znala kako se kreću cene. Inače samo mesto ima dosta parkinga, koji ga uglavnom okružuju sa svih strana, samo selo je inače pešačko, sem par ulica kuda kola mogu proći kad se spuštaju na plažu. Neki parkinzi se naplaćuju, ali pozitivno je i to što ima i dosta besplatnih parkinga, na svakom parkingu je naznačeno koji je u pitanju, tako da nećete imati nedoumicu da li se plaća ili je besplatan. Takodje i na onoj maloj mapi što dobijete su svi parkinzi obeleženi, čak i informacija da li se plaćaju ili ne. Jedna interesantna stvar je da cedjenu narandžu i palačinke imate na svakom koraku . Pojeli smo giros, koji moram priznati i nije bio nešto, ali je zato cedjena narandža jako prijala.
Ako opet posetimo ostrvo Rodos, sigurno ćemo opet posetiti i Lindos i lutati malim uskim ulicama.
Najbolje ću vam mesto dočarati fotografijama, mada mi morate oprostiti što su neke krive, ili malo mračne, jer zbog uskih, mračnih ulica je ponekad malo nezgodno za slikanje, stalno vam nešto ulazi u kadar, a i bila je velika gužva taj dan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Plaže Lindosa

Lindos je izmedju ostalog poznat i po svojim plažama. Ovde prvenstveno mislim na plaže samog mesta Lindos , dok i u samoj okolini Lindosa ima jako puno plaža koje vredi posetiti. Postoje dve plaže u Lindosu, jedna je sa leve strane mesta, ona je prva kad se ide iz pravca grada Rodosa i to je Lindos zaliv. Druga je zaliv Svetog Pavla, koje se nalazi odmah nakon Lindosa, kad se ide od grada Rodosa, tj. sa desne strane mesta.

Zaliv Svetog Pavla

Već sam pomenula da smo ovde parkirali auto, pa ću da krenem od ove plaže. Predivan zaliv, koji u zavisnosti kako se posmatra deluje kao da je morski bazen koji je sa svih strana okružen stenama, iako to nije. Na njemu postoje dve plaže, sa svake strane zaliva po jedna. Za ovu plažu je vezana legenda da se ovde nasukao brod Svetog Pavla, postoji i mala crkva na drugoj strani zaliva, do koje nažalost nismo otišli. Zaliv je fantastičan za fotografisanja, stvarno je predivan pogled na njega. Mi smo se kupali na levom delu, tačno ispod Akropolja, tako da za drugi deo ne mogu ništa reći. Plaža je mala, ima ležaljke, suncobrane, tuševe, kafić… sve što je potrebno. Šljunkovita je, takodje je i ulaz u vodu šljunkovit i poprilično pun manjih stena, nema baš čistog ulaza. Mogu se izbeći stene uz malo truda. Lepa plaža, ali sam se ja nešto unervozila u vodi, ne znam zašto, na kraju se ipak nismo dugo zadržali na plaži. Ne znam šta mi je bilo. U svakom slučaju obidjite ovu plažu, okupajte se na njoj i fotografišite je.

 

 

 

 

 

 

Zaliv Lindos

U ovom zalivi, na krajnjem desnom delu se nalazi i mala luka gde pristaju turistički brodovi. Plaža je peščana, velika, opremljena sa svim što treba, ležaljke, suncobrani,tuševi, restorani, kafići… Nekih 500 m pre plaže sa leve strane postoji i besplatan parking. Vidno je parking obeležen, piše da je besplatan, postoji i parking skroz dole ispred sam plaže, ali se plaća. Auto smo ostavili na besplatnom parkingu, pa smo se uputili peške do plaže. Inače do ove plaže vozi i autobus sa glavnog trga u Lindosu i to čini mi se prilično često, mislim da je autobus besplatan. Plaža je stvarno lepa, voda izgleda predivno, medjutim nismo se okupali, jednostavno ne može sve da se postigne, jer smo imali još nešto u planu. Pogled na Akropolj i samo mesto je fantastičan isto toliko koliko je i pogled sa Akropolja na ovaj zaliv fantastičan. Nadam se da ćemo se nekom drugom prilikom okupati i na ovoj plaži.

 

 

 

 

 

 

 

Napuštamo Lindos, mesto bogatog istorijskog nasledja, predivnih plaža i šarmantnih ulica

 

 

 

Odlazimo do naše omiljene Anthony Quinn plaže. Nakon puno kupanja i snorkelinga, napuštamo i ovu plažu, koja je na nas ubedljivo ostavila najjači utisak, i koja je za nas je ubedljivo plaža broj jedan.  

 

 

Nakon dolaska u grad Rodos, vraćamo auto nakon 5 (pet) dana korišćenja, predjenih oko 750 km i potrošenih nešto malo manje od 80 eura na gorivo. Cena bezolovnog je bila oko 1,688 eura, variralo je oko tog iznosa u zavisnosti od pumpe. Cene drugih goriva nisam gledala. Putevi na Rodosu su odlični, ima radova na pojedinim deonicama, ali vožnja se odvija nesmetano i vrlo brzo se prelaze sve razdaljine. Nismo imali problema sa parkiranjem nigde, pa čak ni u samom gradu, uvek smo nekako nalazili mesta. Mada u gradu je stvarno haos za parkiranje, nego ovo još nije udarna sezona, pa je moglo da se nadje mesta, mada su gužve već itekako počele. Sve u svemu proveli smo pet fantastičnih dana, obišli jako puno toga, jako puno nismo stigli da obidjemo, ako opet odemo na Rodos, sigurno ćemo opet uzeti rent a car i ponoviti neka mesta, a naravno obići i neka nova.
Iako je autobuski prevoz po ostrvu dobro organizovan i naravno jeftiniji, ipak kola imaju svoje prednosti, kao što su udobnost, pokretljivost, mogućnost obilazak više lokaliteta, olakšana kupovina, dolazak do nekih plaža do kojih nema autobuskog prevoza… Svima preporučujem da ako su u mogućnosti da uzmu auto, to obavezno i urade. Po meni je minimun 5 dana, ali vi naravno uzmite na onoliko dana na koliko vi smatrate da je potrebno.

 

 

Osmi dan
29. jun 2011.

Napokon smo se nakon pet dana jurnjave malo naspavali, „tek“ u 09 h smo ustali. Krećemo malo u šetnju novim delom, da malo obidjemo radnje, da vidimo šta ima, nakon obilaska 2-3 radnje nam je i to dosadilo, ali smo ostali rešeni da nadjemo H&M. Pošto nam nikako nije išlo od ruke da ga nadjemo, krenuli smo po onom malom broju ulica koje nismo obišli, na kraju smo ga našli tamo gde smo već milion puta prošli, ali ga ranije nismo primetili. Pa ako nekog zanima nalazi se tačno preko puta hotela Moschos, a sve je to u blizini ulice gde ima puno radnji sa kišobranima u novom delu. Inače na ćošku, pored H&M, ima jedna mala fina pekara sa odličnim pecivima, pita sa vanilom je odlična. Pekara se zove Tasty corner ( nadam se da sam dobro zapamtila naziv, ako nisam izvinjavam se ). Kad sam već kod pekara, ima takodje jedna fina pekara u blizni marketa Papou u ulici 25 martiou sa velikim izborom hrane, inače cena peciva kod njih su prilično velike u poredjenju sa našim pekarama, ali ja pitu sa vanilom baš volim.
Nakon skitnje po gradu upućujemo se na plažu. Pošto je već oko 12 h, a i ne planiramo previše da se zadržimo na plaži ne uzimamo ležaljke, već spuštamo samo peškir dole. Bili smo na Elli plaži ispred hotela Mediterranean, kažu da je tu najbolji deo plaže. Plaža se je malo krupniji pesak, prošarana šljunkom, takav je i ulaz u vodu, tačnije ulaz u vodu je ipak više šljunkovit, plićak je kratak. Lepo je za kupanje.

Nakon kupanja, sunčanja se vraćamo u hotel i sredjujemo i krećemo u Stari grad. Krenuli smo u posetu nekom od muzeja, tog dana posećujemo Arheološki muzej.

Arheološki muzej

Nalazi se u starom gradu, ulaznica po osobi je 6 eura. Radi do 20 h , nisam sigurna da li radi svaki dan, ali ispred ulaza postoji tabla sa radnim vremenom, tako da tu pogledajte i isplanirajte kada ćete posetiti muzej. Muzej je velik, mi smo se oko 3h zadržali u njemu. Vodi vas kroz istoriju Rodosa, tako da ćete videti i ostatke antičke Grčke, Rima, Vizantije, vitezova, delove koji su preuredjeni za vreme vladavine Turaka… Stvarno ima svašta da se vidi, moja preporuka je obavezno posetiti ovaj muzej. U nekim prostorijama fotografijsanje nije dozvoljeno, ali postoji tabla koja vas o tome obaveštava, ali uglavnom je svuda dozvoljeno fotografijsanje ali bez blica. Jedina zamerka je što nije nekako obeleženo kuda da idete, da vas oni hronološki vode, već sami obilazite, pa postoji mogućnost da nešto slučajno preskočite u tom obilasku. U svakom slučaju obavezno posetite Arheološki muzej. Nadam se da će vam nekoliko fotografija malo bar dočarati šta sve tamo ima da se vidi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostatak večeri smo proveli šetajući Starim gradom.
Evo još nekoliko fotografija.

Ulaz St. Anthony gate na koji smo mi najčešće ulazili u Stari grad.

 

 

 

Fotografije trgova i glavnih ulica Starog grada

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naravno preporučljivo je skrenuti i u sporedne ulice i lutati njima. Svašta može da se vidi, od crkava, džamija, turskog kupatila, kafića, predivnih bašti restorana, nikad se ne zna na šta ćete da naidjete … Prepustite se i uživajte u šetnji po uličicama Starog grada

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Deveti dan
30. jun 2011.

Po preporuci drugarice, koja je prošle godine bila na Rodosu, smo otišli na na bazen Casina Rodos. Nismo imali nameru da se kupamo u bazenu, već da tu uzmemo ležaljke i suncobran, a da se naravno kupamo u moru, s obzirom da je bazen i dvorište Casina Rodos odmah pored plaže.
Ležaljke i suncobrane je moguće koristiti ceo dan uz piće, ali morate minimum poručiti u toku dana piće u vrednosti od 5 eura po osobi, tj. ukupno 10 eura za dvoje. Cene pića su: pivo Heineken je 4 eura u čaši od 0,4 l, sokovi u flašici su 2,70 eura, vino buteljka je 15 eura i to dosta njih pije, voda mala je 0,50 eura… Ne morate odjednom da poručite piće za 10 eura, nego poručite sad šta vam se pije, kasnije poručite još i tek na kraju kad odlazite platite sve, ali naravno svaki put vam donesu račun, a kasnije i zbirni račun.
Plaža je odmah pored, bukvalno par metara, kad izadjete iz dvorišta, samo predjete pešačku stazu i na pesku ste i ostaje vam samo da sidjete do vode. Radi se o plaži Elli, odmah do plaže su i tuševi, mislim da ima i ovde kod bazena, ali mi smo koristili te kod plaže. Ovaj deo plaže je lep, širok, u pitanju je krupniji pesak prošaran ponegde šjunkom, ulaz u vodu je sitan šljunak, u samoj vodi ali u dubljem delu ima stena, ima i dosta riba, nije loše za snorkeling.
Ono što mi se dopada je da dobijate i čiste peškire, što je zgodno pogotovo zadnji dan, uz piće se dobijaju i grickalice u maloj činiji (kikiriki, lešnik, čips… ), ali baš mala količina, ali opet fino. Sve lepo, čisto, napomena što se tiče suncobrana je da prilično propuštaju, tako da pazite jer ipak možete izgoreti. Bazen je mali i u njemu se uglavnom kupaju ujutru deca, a popodne omladina.
Jedino što mi se ne dopada je prilično glasna muzika, ali mom suprugu se to svidja, a meni ne jer mi smeta pri čitanju, ne mogu da se skoncentrišem. Sve ostalo je ok. Jedino ne možete leći, tj. koristiti ležaljke u tim malim kao kućicama, to je rezervisano isključivo za goste Casina Rodos.
Sve u svemu nije loša biti ovde, jeste da je 10 eura za dvoje, ali ipak to je piće ili hrana u vrednosti od 10 eura, sve je čisto, dobijate peškire, a odmah pored plaže ste. Sam taj kafić, u okviru Casina Rodos, se zove Aqua seaside caffe.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Popodne se upućujemo ka Starom gradu i u obilazak Palate vitezova (Palata velikog majstora). Ulaznica po osobi je 6 eura, radno vreme je do 20 h, ali nije baš svaki dan isto, pa to proverite na tabli na ulasku u muzej. Muzej je prilično velik, opet imam neke sitne zamerke, nema dovoljno objašnjenja. Dok prolazite kroz sobe, nigde ništa ne piše, osim na mozaicima da su sa Kosa. Dok s druge strane u nekim drugim prostorijama postoje objašnjenja. Fotografisanje je negde dozvoljeno, negde nije, ali svuda postoje upozorenja u slučaju da nije dozvoljleno. Nije dozvoljeno korišćenje stativa za foto aparat. Nama se desilo da su već u 19 h zatvorili neke delove, pa nismo stigli da obidjemo, obratili smo se na blagajni i potpisali su nam se na karte i rekli da možemo bilo koji dan da dodjemo i nastavimo obilazak gde smo stali. Tako da znate, ako vam se desi da ne stignete sve da vidite samo se obratite na blagajni i dodjite drugi put da nastavite sa obilaskom. Nadam se da će vam fotografije bar malo dočarati šta sve ima da se vidi u ovom muzeju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon posete Palati vitezova, odlazimo do Sat-kule koja se nalazi odmah u blizini. Ulaznica je 5 eura po osobi, u ceni ulaznice je uračunato i piće, bilo koje, u kafiću ispod sata. Potrudite se da idete dok je još dan, da bi videli nešto. Piće može bilo koje, ali moram da vas upozorim da je crno vino bilo jako loše (nadam se da nije uvek tako), a ni pivo nije bilo baš idealno, točeno je, ne znam koje, mada suprug kaže da je moguće da je tek načeto bure, pa da je to u pitanju, možda ipak nije loše uzeti kafu ili sok. Bez obzira na to, pogled je stvarno lep tako da nije loše popeti se na kulu,inače ne postoji nikakva terasa, već gledate kroz male prozore sa kule. Upozorenje, stepenice u samoj kuli su malo nezgodne, pogotovo kad silazite, tako da ako neko ide sa decom nek bude dodatno obazriv.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Deseti dan
01. jul 2011.

Odmah nakon doručka odlazimo do ulice gde se nalazi nekoliko radnji sa kišobranima, a i do pekare Tasty corner na slatkiš. Red je da i mi kupimo kišobrane, uostalom lepše je kupiti koristan poklon dragim ljudima nego klasične suvenire. Naravno kupili smo i magnete i sundjere za kupanje. Cene kišobrana su razne, bukvalno imate kišobrane od 2 eura pa do xx eura, naravno kvalitet odgovara ceni. Nažalost ovo je jedna od onih stvari koje nismo slikali.
Pošto nam se malo odužila kupovina, a bio je nešto hladniji dan ili bi pravilnijie bilo reći prijatniji, rešimo da opet odemo do kafića Blue, gde smo bili i prvi dan. Pošto smo znali da se nećemo dugo zadržavati na plaži, jer treba da nastavmo obilazak Palate vitezova, ipak odlazimo tamo iako nam se nije previše svidelo prvi put. Jedino moram priznati da su suncobrani odlični, veliki, ne propuštaju ni najmanje, baš prava hladovina. Ovaj put smo taktički naručili piće, ja samo vodu koja je 1 euro mala flašica, a dragi je naručio sok bez leda, 3 eura, a tražili smo da nam donesu led u onoj velikoj posudi, pa da piće držimo na ledu. Znam ovo sad deluje bezveze, ali prvi put se iznervirate kada platite punu čašu leda i soka u tragovima.
Nakon kratkog kupanja i izležavanja na plaži, vraćamo se u hotel i spremamo da nastavimo obilazak Palate vitezova.
Inače odmah pre ulaza u Palatu vitezova je kapija za zidine. Zidine se mogu obilaziti čini mi se samo utorkom i subotom, od 08 h do 12 h i cena ulaznice je 2 eura po osobi, ulaznica se kupuje na blagajni Palate vitezova. Nismo išli, iako je sutradan bila subota i planirali smo da odemo, na kraju ipak nismo. Mislim da se ne obilaze cele zidine, već samo mali jedan deo, ali ako posetimo opet Rodos sigurno ćemo obići i zidine.
Nastavljamo sa obilaskom Palate vitezova. Ovog puta ću vam okačiti fotografije uslikane u okolini Palate vitezova i fotografije Ulice vitezova za koju kažu da je najbolja očuvana srednjovekovna ulica u Evropi, ulica je duga 600m.

 

 

 

 

 

 

 

Nakon muzeja prolazimo kroz Stari grad i odlazimo do luke Mandraki, pored koje smo prolazili svaki dan, ali ni jednom nismo fotografisali. O istoriji same luke Mandraki možete pročitati svuda, tako da vam ja neću pričati o tome, samo ću vam postaviti slike da uživate u njima. Na slikama se vidi zidine Starog grada, tvrdjava Sv. Nikole sa svetionikom, tri stare vetrenjače, pogled na Stari grad, stubovi sa jelenom u košutom na samom ulazu u luku gde je po legendi nekad stajao Kolos, Evangelistička crkva i zgrada Prefekture Dodekaneza (nekada Guvernerova palata).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jedanaesti dan
02. jul 2011.

Dan smo proveli na plaži, tj. na ležaljkama Casina Rodos pored bazena, naravno kupali smo se u moru. Ipak je ovaj deo plaže lepši, sam ulaz u vodu je lepši, a i taman nismo koristili naše peškire, koje smo ostavili da se osuše da bi mogli da ih spakujemo. Pravi morski dan, izležavanje, sunčanje…

Veče smo proveli šetajući i šetajući, upijajući svaki deo grada, naravno svratili smo i na duplu porciju girosa, jer ipak se sutra ide kući. Nismo nosili foto aparat, iako volimo jako da fotografišemo, želeli smo da poslednje veče provedemo gledajući i upijajući grad svojim očima, a ne kroz objektiv foto aparata. Želeli smo da nam ovakva slika ostane i u glavi.

 

 

 

Dvanaesti dan
03. jul 2011.

Rano ujutru ustajemo, jer već u 07h krećemo na aerodrom. Poslužen nam je rani doručak u hotelu, lepo od njih. Avion smo imali već u 09:40 h po lokalnom vremenu. Nije bilo kašnjenja, jedino je bila ogromna gužva na aerodromu, let je znači bio na vreme, protekao je lepo. Već u podne, tj. nešto posle 12 h smo bili kući.

Bilo nam je fenomenalno, letovanje kakvo volim, aktivno sa puno obilazaka, dobrom hranom, dosta toga za videti, pomalo izležavanjem… Savršeno. Svima preporučujem da posete Rodos.
Kao što sam već pomenula neke stvari nismo fotografisali, standardna priča, ima vremena kasnije ćemo, pa na kraju uopšte to ne uradite. Tako da nemamo fotografija, bar streeta, New marketa, ulice kišobrana, ulice gde su girosi…
Nemamo običaj da ponavljamo destinacije na koje putujemo, ali verujem da ćemo se na Rodos definitivno jednog dana vratiti.

Dosta toga nažalost nismo obišli iako smo želeli. Jednostavno nije bilo vremena za sve. Ostalo nam je da vidimo i obidjemo zidine Starog grada, dolinu-prirodni park Sedam izvora, Dolinu leptirova, Kamiros, Monolithos, manastir Filerimos… Razlog više da još jednom posetimo ovo divno ostrvo.

Nadam se da vam je putopis bio zanimljiv i da sam uspela bar malo da vam dočaram Rodos.