Porodično letovanje na Kefaloniji

           Prošle godine smo se prvi put odlučili da se sa dvoje male dece upustimo u avanturu i krenemo na put dug 1000km sopstvenim prevozom kako bi uživali u Jonskom moru. Bojali smo se da će nam možda biti malo naporno ali se ipak isplatilo. Slike Jonskog plavetnila  sa Navagio plaže koje se ni jenim fotoaparatom niti rečima može dočarati i kupanje  u takvom neobičnom moru ostavilo je toliko snažan utisak na nas da smo obećali sebi da ćemo se narednih godina više posvetiti ovom delu Grčke.

             Ove godine smo se odlučili za Kefaloniju u kombinaciji sa Lefkadom. Ovoga puta smo sigurniji u sebe i odlučno krećemo u novu avanturu.

Zašto Kefalonija? 

 

 

Ima više razloga zašto je Kefalonija zanimljiva destinacija. Pre svega zato što je drugačija od svega do sad viđenog u severnoj Grčkoj. Počev od samih domaćina koji su kako vidim iz opisa drugih a i ličnog iskustva, svi izuzetno gostoprimljivi, prijatni, nenametljivi, neprimetni a istovremeno i uvek tu kada zatreba sa ciljem da otklone svaki eventualni problem i učine boravak potpuno opuštenim i prijatnim. Ne znam koliko je ovo objektivno ali naš utisak je da se mentalitet ovih Grka razlikuje od ostalih.
Kao sledeći razlog naveo bih sam izgled ovog predivnog ostrva. Ostrvo jeste veliko, pogotovu u odnosu na Zakintos koga je moguće obići u jednom danu. Kefalonija pored toga što je najveće ostrvo u Jonskom moru ima i veoma razuđenu obalu a samim tim i veoma zanimljivu pa je garantovano da ćete na njoj naći ono što će vam se jako dopasti. Na samom ostrvu se nalazi i planinski vrh sa 1620m nadmorske visine dok se dobar deo puteva koji presecaju ostrvo i obavijaju njegovu obalu pruža na visinama od par stotina metara iznad mora. Sve ovo vam govori da je dosta vremena i kilometara potrebno potrošiti da bi se zavirilo u svaki kutak ovog ostrva i doživela sva njegova lepota. Upravo se iz tog razloga na ovom forumu često ponavljala rečenica da je za Kefaloniju malo i mesec dana. Ipak, uz dobru organizaciju i shvatanje ove vrste letovanja kao aktivan odmor i nipošto kao pasivan tj. traženje smeštaja blizu plaže na kojoj ćete veći deo vremena provesti, može se puno toga videti i sačuvati fantastični utisci. Napominjem da dolazak na ostrvo autobusom ili avionom i iznajmljivanje auta na par dana može pokvariti kompletan utisak istvoriti pogrešnu sliku i lako doživeti razočarenje. Potrebno je istraživati ostrvo, razgledati njegove različitosti i svaki njegov kutak, uvala može biti pravi doživljaj zavisno od interesovanja, raspoloženja, vremenskih uslova… Upravo čitajući iskustva i savete mnogih članova ovog foruma znao sam kakav me odmor očekuje i na to se pripremio.Takođe sam nailazio i na obeshrabrivanja da Kefalonija nije za porodice samalom decom. Drago mi je da smo dokazali da ne mora biti tako i da i deca mogu uživati još kako, ako se malo potrudite. Zavirivanje baš u svaki njegov kutak prepuštamo avanturistima a mi sa klincima uz malo sistematičnosti 🙂 takođe možemo videti dobar deo ostrva i uživati u njegovim lepotama.
Rekao bih da je upravo idealna za porodično letovanje i da decu treba učiti aktivnom odmoru i uživanju u prirodnim lepotama a ne rasparčavanju lubenica i ispijanju piva na plaži. Takođe bih dodao da nije namenjena mladima željnim noćnog provoda koji veći deo dana provedu spavajući u apartmanu ili eventualno se rashlađujući u obližnjoj plaži jer upravo ta plaža neće biti toliko atraktivna i vredna desetodnevnog boravka na ovom ostrvu, dok je noćni život veoma skroman.

Pa da krenem od samog puta:

Put prema Kefaloniji

Nakon prelaska Grčke granice uvečernjim satima, po pravilu raspoloženje i uzbuđenje naglo raste i nakon ispijanja kafice na samom prelazu nastavljamo put. Na 28km od granice prestaje autoput a nakon 70,4km je desno odvajanje za Atinu i tu skrećemo. Na 73,7km je prva naplatna rampa a na 83,5km od granice ili posle 50min. vožnje nailazimo na skretanje prema Kozani i Veriji i izlazak na čuveni autoput Egnatio Odos. Dosta je pisano o ovom putu i putovanje nijme je pravo uživanje. Sa samo jednom kraćom pauzom dolazimo do izlaza. 304km od granice skrecemo sa autoputa kod Janjine i dalje prema Arti i Prevezi. Negde na polovini ovog magistralnog puta shvatamo da ćemo vrlo brzo stići do podvodnog tunela kod Preveze a takođe i do pokretnog mosta koji spaja Lefkadu sa kopnom. Ideja nam je bila da prođemo zapadnom obalom Lefkade u ranim jutarnjim satima i vidimo ono što nas očekuje u nastavku letovanja po povratku sa Kefalonije, pa odlučujemo da se malo odmorimo na nekom parkingu i sačekamo svitanje. Tu smo se zadržali 1- 2 sata jer smo imali vremena obzirom da smo omašili u računici koliko nam je potrebno od granice do Preveze. Nastavljamo dalje kroz tunel gde plaćamo putarinu od 3e i na 426,2km od granice dolazimo do pokretnog mosta ka Lefkadi. Malo truckanja prilikom prelaska (dobro došlo za jutarnje buđenje dece) i eto nas u gradu Lefkada. Zatiče nas veoma lep prizor svitanja:

 

 

 

 

 

 

Kako bi izbegli put preko Nidrija, iako su nas svi putokazi  i retki prolaznici usmeravali u tom pravcu, posle kraćeg lutanja krećemo zapadnom obalom u nadi da ćemo bar na kratko, u prolazu videti te čuvene plaže na ovoj obali Lefkade. Ubrzo se to pokazalo kao bespotrebno. Ovaj put nije duži, međutim, mnogo je lošiji, sporije se prelazi deonica, ide preko  planine pa samim tim ima i više krivina, a more se gotovo i ne vidi. Ali šta je tu je, vozamo se po krivinama  i malim mestima i odbacujemo ideju da sada potražimo smeštaj već to ostavljamo za povratak. Nakon četrdesetak kilometara vožnje po ostrvu  ili 475km od granice stižemo u Vasiliki u 7:30h po Grčkom vremenu gde čekamo trajekt rezervisan putem mail-a koji polazi u 9h. Čekajući da se otvori  trafika za prodaju karata razgledamo samo mesto i konstatujemo da se ovde može lako naći smeštaj, što se i dokazalo kasnije kao potpuno ispravna odluka. U povratku smo sa lakoćom pronašli smeštaj i tu proveli još pet nezaboravnih dana.

 

 

Vreme brzo prolazi i najzad je počela prodaja karata. Pri kupovini pominjem rezervaciju (iako ne vidim da će biti gužve tj. samo par automobila spremnih za ukrcavanje), čisto iz radoznalosti  da proverim kako to funkcioniše jer mi mesto na kom se prodaju karte nije baš ulivalo mnogo poverenja. Čovek otvara neku odrpanu svesku i zaista pronalazi moje ime kao i br. tablica. Kupujemo karte (sve ukupno za auto, dvoje odraslih i dvoje dece 59e tj. 35e-auto,2x8e-odrasli i 2x4e-deca) i  ukrcavamo se. Trajekt je na kraju bio popunjen samo 1/3. Ipak, rezervacija je besplatna i jednostavno se obavlja a zaista nisam siguran kako to izgleda u avgustu pa za one koji tada nameravaju da putuju evo mail na kome mogu da rezervišu:  sambatours@otenet.gr

 

 

 

Napuštamo Vasiliki do skorog viđenja:

 

 

 

PRVI SUSRET SA KEFALONIJOM

Nakon plovidbe koja je trajala nešto više od sat vremena na vidiku je Kefalonija:

 

 

 

Iskrcavanje u Fiskardu je po ubrzanom postupku jer je već spremna kolona za povratak i krećemo put Argostolija tačnije Lasija – naše konačne destinacije. Već na samom početku puta kroz Kefaloniju, kao dobrodošlica nam se ukazuje prizor od koga nam zastaje dah – poluostrvo Asos. Sve to na slikama deluje nedodirljivo i nestvarno, međutim ovakav prizor videti sa celokupnim okruženjem nakon dosta sati provedenih u autu, zaista je sjajan osećaj. Istog trenutka se dobije snaga i zaboravljaju kilometri ostavljeni za sobom….

 

 

 

…a zatim se vrlo brzo ukazuje još jedan fantastični prizor: čuvena Mirtos plaža

 

 

 

 

Nastavljamo dalje novim putem preko sredine ostrva prema Drakati. Prilično istraumirani krivudavim putićima preko Lefkade sada ne možemo da verujemo da na ostrvu mogu postojati ovako dobri putevi: široki sa bankinama i kvalitetnim asfaltom.

 

SMEŠTAJ

Bez ikakvih problema stižemo u Lasi i sa lakoćom pronalazimo smeštaj koji smo prethodno rezervisali putem mail-a. Hvala bogu sve je onako kako smo i planirali, dočekali su nas jako ljubazni domaćini za koje smo imali osećaj kao da ih već dugo poznajemo. Apartman je još lepši nego na slikama, čist, uredan, velika terasa sa pogledom na more od koga nas je delilo tek nekoliko desetina metara (za razliku od smeštaja koji se nudi kod nas), komforniji ijeftiniji nego bilo koji koje smo nalazili preko naših agencija predhodnih godina. Nije luksuzanog izgleda ali je zato jako prijatan, okružen zelenilom i u potpunosti zadovoljava sve potrebe jedne porodice. 

 

OBILASCI

Nakon odmora od puta prvo kupanje je rezervisano u samom Lasiju – plaža Makris Gialos:

 

 

 

Već iste večeri planiramo šetnju u Argostoliju od koga nas deli tek nekoliko minuta vožnje:

 

 

Još pod snažnim utiskom prizora koji nam se ukazao odmah po stupanju na tlo Kefalonije, već sledećeg jutra se odlučujemo da krenemo put Mirtos plaže. Dočekalo nas je mirno, toplo i kristalno čisto more:

 

 

 

desni deo plaže:

 

 

i levi:

 

 

Da bi se zaštitili od sunca, na kraju levog dela plaže pronalazimo malu ali prelepu pećinu koja u sebi ima minijaturnu plažu koja je u potpuom hladu. Deci se jako svidela (što je jako važno da bi se odobrovoljila, jer još uvek ne znaju da im se sprema obilazak još jedne destinacije u toku dana) a bogami i nama, osim sitnih kamenčića koji su se stalno ronili i padali ispred nas kad god bi prošla neka životinjica na litici iznad. Naravno mi smo bili zaštićeni ali za ulazak u vodu bio je potreban niski start kako ne bi neko prošao sa čvorugom.

Ulaz u pećinu i njena unutrašnjost:

 

 

 

 

i samo naša plažica u njoj:

 

 

 

 

Sledi nastavak ubilaska ovog dela ostrva a ubrzo i pitanje: ”Tata, da nisi promašio put”, i odgovor:”Ne, na pravom smo putu, samo da svratimo ovde za čas”. Naravno, usledilo je spuštanje ka Asosu koji se nalazi tek par kilometara dalje od Mirtosa.

Ovo je jako lepo mirno, malo mestašce koje se nalazi na samom vratu ovog poluostrva, sa malom plažom, bistrom vodom kao i svuda na ostrvu, novim vilama za iznajmljivanje ali i bez Srba. Zanimljivo je bilo pitanje dve starije Grkinje na plaži na engleskom, kojim jezikom govorimo. Jasno nam je bilo da ovde retko viđaju Srbe već su to uglavnom engleski i italijanski turisti kao i na čitavom ostrvu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U povratku još jedan pogled na Mirtos dok su deca potkupljena sladoledom koji se prodavao na ovom vidikovcu. Pogled na put vijugav ali dosta širok i bezbedan za spuštanje kao i parking koji je sada već pun:

 

 

Novi dan započinjemo na terasi okruženoj zelenilom uz jutarnju kaficu planiramo kako ćemo provesti dan:

 

 

Izbor je pao na Ag.Thomas, plaža koja se nama posebno dopala zbog jako prijatnog okruženja finog peska i suvišno reći bistre vode:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kraj dana je rezervisan za večernju šetnju Argostolijem. Posle podne počinje da duva vetar ali ni malo neprijatan. Mogu reći da me je dosta brinula informacija zbog dece da tamo stalno duva jak vetar i da su večeri prohladne. Ili smo mi imali sreće deset dana ili je prošlo leto bilo naopako od kada i datiraju informacije. Vetar se pojavljuje posle 16h ali nije uopšte nešto strašno, čak je nama sveže pečenima baš i prijao.

Pogled na Argostoli sa starog mosta:

 

 

 

 

 i glavno šetalište:

 

 

Inače Argostoli je jako lep grad sa velikim trgom od koga se pruža popločano šetalište prepuno taverni i jako prijatnih mesta gde možete sesti i uživati u laganoj muzici okruženi mirišljavim svećama. Za razliku od Laganasa na Zakintosu koji je prepun noćnih klubova ovo mesto je namenjeno potpuno drugačijoj klijenteli –uglavnom parovima i porodicama. Nigde nećete čuti glasnu folk muziku a konobari vas sigurno neće vući za rukav i trčati za vama na ulici.

Danas smo planirali obilazak Paliki poluostrva. Prolazimo kroz Argostoli i nailazimo na čuvenu raskrsnicu na kojoj putevi vode u četiri pravca na različite delove ostrva. Pošto smo isprobali sve, mogu vas posavetovati da ako idete u pravcu Mirtosa, ne skrećete već nastaviti pravo i tek onda pratiti putokaz za Dilinatu i tako ćete novim, odličnim, najkraćim putem po sredini ostrva doći do Mirtosa, Asosa i Fiskarda. U slučaju da skrenete desno na raskrsnici, uzbrdo tj. putem prema Samiju takođe ćete izaći na pomenuti put ali obilazno, prolazeći kroz malo mesto Frakata. Pošto mi idemo prema Palikiju nastavljamo pravo ali ne odvajajući se prema Dilinati već ostajemo na krivudavom putu uz samu obalu, pravac Petani.

Spust do Petani, što bi reko jedan kolega sa foruma, je „sitan vez“ ali širok u odnosu na one na Lekadi i bez problema dolazimo do pomenute plaže:

 

 

 

 

i najzad stigosmo:

 

 

 

 

Ni sam ne znam zašto, ali nas jednostavno nije fascinirala. Velika, prostrana, more različitih nijansi plave boje i sve je na svom mestu. Ipak, nakon kupanja nastavljamo dalje prema plaži Platia Ammos. Već je podne i što se više približavamo plaži put je sve lošiji a za našim kolima ostaje beli oblak prašine od šljunka kojim je posut put. Već kada smo počeli da gunđamo gde je više ta plaža pred nama se pojavio parking okružen blještavo belim stenama. Sa samog parkinga, između stena sakriven ukazuje nam se veličanstveni prizor:

 

 

 

Ovakav prizor nas prosto mami da ubrzanim koracima krenemo jako strmim stepenicama nizbrdo u pravcu raja tako da ih praktično nismo ni primetili praktično trčajući. Međutim, u povratku ćemo ih dooobro proučiti…

 

 

 

Dolazak na nju nas je potpuno očarao. Osećaj kupanja u ovoj vodi se ne može opisati rečima…

 

 

 

 

 

Nakon pentranja koje je trajalo sa kracim pauzama dvadesetak minuta, krećemo na jednu plažu koja je sušta suprotnost prethodnim dvema. Pošto u ovom delu ostrva ima više malih, isprepletanih puteva zamolili smo jednog mladog Grka koji se našao tu na parkingu sa džipom da nam objasni najlakši način da dođemo do Xi plaže. Izgovorio je samo: “Follow me”, i krenuo velikom brzinom u nepoznatom pravcu. Brže, bolje upalih kola i dam gas kako bih ga stigao. Sa mukom ga prateći po krivinama, u jednom trenutku se zapitasmo da li nas je on uopšte čuo šta smo ga pitali i šta nam je ustvari odgovorio. 
Brzinom svetlosti stigli smo do znaka gde je pisalo Xi Beach. Samo je mahnuo rukom i nestao.

Ova plaža, kao što rekoh je potpuno različita od prethodne dve po boji peska, po granulaciji istog, a samim tim i boji mora a takođe i po broju ljudi na njoj. 

Deca su i ovde uživalane ne mareći mnogo za boju mora, čak šta više bila su oduševljena peskom od koga se moglo napraviti šta ti padne na pamet.

 

 

 

 

 Nakon obilaska, vraćamo se u Lasi gde deca koriste priliku da se još malo okupaju u bazenu obližnjeg hotela za koji nam je gazda rekao da ga slobodno možemo koristiti.

 

 

Te večeri krećemo Fenari putem prema Argostoliju, usput se zaustavljajući pored svetionika da zabeležimo poslednje sunčeve zrake toga dana, a zatim i da proučimo prirodni fenomen poniranja morske vode u zemlju u Katavotresu i njen izlazak u jezeru Melisani na potpuno drugom kraju ostrva. Kao dokaz kretanja morske vode prema jednom otvoru u zemlji tu se nalazi i veliki vodenični točak koga pokreće morska voda. Jako nam se svidelo ovo mesto jer veoma prija nakon obilazaka u toku dana i boravka na jakom suncu.

 

 

 

 

 

 

Sledećeg jutra pao je dogovor da krenemo u pravcu istočne obale, tačnije Samija i Antisamosa sa usputnim obilaskom manastira Ag.Gerasimos i Melisani jezera.

Manastir Ag.Gerasimos:

 

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje i najzad Melisani podzemno jezero– mesto na kom izvire voda koju smo prethodne večeri videli gde ponire. Fantastičan je doživljaj videti uživo tu igru svetlosti i te nestvarne boje ali su zato jako nezahvalni uslovi za dobru fotku. Za to treba biti pravi majstor što ja očigledno nisam…

 

 

 

 

 

 

Najzad stigo smo na Antisamos – čuvenu, kamenitu plažu sa nestvarnim bojama vode u prelepom planinskom okruženju. Ako iz bilo kog razloga nemate želju da odete na Kefaloniju nemojte dozvoliti ženi da gleda film Mandolina kapetana Korelija jer ćete u suprotnom sigurno jednoga dana podleći pritiscima, što i nije tako loše:

 

 

 

 

 

 

Jako uskim, strmim i po meni najproblematičnijim putem na ostrvu odlazimo sa Antisamos plaže. Nastavljamo put prema Porosu preko brda a zatim se spuštamo do same obale. Put jeste odličan međutim iako na karti ne deluje kao neka velika udaljenost nama je zaista delovao kao prava večnost. Sada mi je jasno zašto ovaj deo mnogi smatraju prilično nepovoljnim kao baza. Prolazimo kroz Skalu i velike plaže ali ipak odlučujemo da se zadržimo na Kaminia B., poznatoj po tome da je jako zgodna za decu, po gnezdima morskih kornjača, sitnom pesku i velikom plićaku. Prilaz do nje se u jednom trenutku grana na dva manja putića koja se strmoglavo spuštaju do same plaže. Bez obzira na sitan pesak i talase voda je i ovde veoma bistra.

 

 

 

 

o udljenosti plićaka od obale najbolje govori ova slika, dok u pozadini sa nostalgijom posmatramo obalu Zakintosa:

 

 

Okrepljeni posle kupanja, nastavljamo put. To veče po prvi put odlučujemo da ostanemo u Lasiju.

 

Pogled na nama najbližu plažu i kuću u pozadini u kojoj se nalazio naš apartman:

 

 

i noćni život u Lasiju, milina za penzionere:

 

 

Nakon ludog noćnog provoda počinje novi dan. Pogled sa naše terase na rađanje novog dana:

 

 

Odlučujemo da danas ponovimo Mirtos. Već smo se naučili da na putu prema nekoj plaži prvo pogledamo vetrenjače kako bi smo znali da li će biti talasa na njoj. Ovoga puta one su bile potpuno mirne:

 

 

 

 

Sledi pravo uživanje:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Po povratku već pominjanim novim putem nailazimo na domaće životinje koje slobodno šetaju. Nisam napomenuo da postoji jedna deonica na kojoj postoji realna šansa da na sred puta naiđete na kravu ili kozu koja slobodno šeta.

 

 

Jedna od retkih prilika kada bi se odlučili da ostanemo u Lasiju i okupamo se na Makris Gialos takođe veoma lepoj plaži.

 

 

Sledećeg dana pada odluka na Trapezaki:

 

 

 

Nakon ukopavanja u pesku odlučujemo da ipak ova plaža ne zaslužuje duži boravak a pošto smo odlučili da tog dana ne idemo mnogo daleko od Lasija potražili smo uvalu u njegovoj okolini. Iz jedne taverne na samom početku Fenarija u Lasiju ugledali smo jednu zanimljivu uvalu sa pećinama i odlučili da se spustimo do nje. Naišli smo na jako malu peskovitu plažu ali punu raznih oblika od krečnjačkih stena i manjih pećina.

 

 

 

 

 

 

Poslepodne provodimo odmarajući uz kaficu razgledajuci okolinu sa nase terase. U pozadini se vidi odličan hotel Mediteranea okružen bujnom vegetacijom:

 

 

 

Nakon jednodnevne pauze odlučujemo da sledeći dan provedemo još malo istražujući Paliki. Krećemo put Zole sa ciljem da rentiramo čamac i obiđemo Fteri plažu o kojoj je toliko bilo reči na ovom forumu a do koje je moguće jedino vodenim putem doći. Stižemo u malu luku ali potpuno pustu. Uteha nam je to što zatičemo otvorenu trafiku na kojoj je pisalo iznajmljivanje čamaca iako nije bilo nikog u njoj. Odlučili smo da malo sačekamo sve dok nismo ugledali jednu ženu koja je radila u obližnjoj taverni.Na pitanje kada će doći čovek što iznajmljuje čamce, kratko nam je odgovorila:“Maybe tomorrow”. Tu smo napravili par snimaka i shvativši da je besmisleno dalje čekati nastavljamo dalje.

 

 

Krećemo prema Aterasu:

 

 

 

 

 

Sve u svemu nešto nismo oduševljeni mestom. To je ustvari neki mali zaliv sa mirnom vodom i okolinom nalik jezeru, čak su i patke plivale na sve strane. Videli smo ovde par kamp prikolica tako da izgleda ovo nije loše mesto za kampere samo se pitam kako su se spustili tim vozilima po ovako uskim, krivudavim i strmim putevima…

Mi nastavljamo prema južnom delu Palikija tačnije ka Vatsa plaži za koju gazda smeštaja kaže da je: „Veeeery, veery good!“. Zahvaljujući Tripkovom objašnjenju sa lakoćom dolazimo do nje međutim, sama plaža je za nas pravo razočarenje naviknuti na mnogo lepše prizore. Voda je i ovde kao i svugde bistra a na samoj plaži sitan pesak braon boje karakterističan za ovu oblast. Međutim, u pozadini same plaže i to celom njenom dužinom se nalazi prava deponija sasušene morske trave što ostavlja zaista ružan utisak. Svo vreme smo provlačeći se kroz onu travuljinu gunđali besno: „Veery, veery god“. Ovo je ujedno i jedina plaža koju ne bih nikom preporučio.

 

 

 

 

Do povratka sa Kefalonije ostajemo u blizini Lasija i odlučujemo se za obilazak plaža oko White Rock kompleksa hotela:

 

 

 

i deo koji se nastavlja na Platis Gialos sa prirodnim hladom tokom većeg dela dana:

 

 

 

 

Jedanaestog dana završava se naše letovanje na Kefaloniji. Krećemo prema Lefkadi još jednom se opraštajući od nama omiljene Mirtos plaže:

 

 

Stižemo u Fiskardo malo ranije kako bi pre kupovine karata i ukrcavanja na trajekt još malo uživali u lepotama Kefalonije i ovog prelepog malog mesta za koje kažu da je jedino ostalo sačuvano od razornog zemljotresa 1953. godine:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dolazak trajekta i ukrcavanje:

 

 

 

 

Pozdrav sa Kefom do neke sledeće prilike… šmrc

 

 

Utisak za kraj

Sada, kada na miru pregledamo slike  sa uživanjem se prisećamo uspomena koje će ostati u lepom sećanju nas odraslih a naročito dece što mi je posebno drago. Započeli smo sa aktivnim odmorom još mnogo ranije kada smo letovali u severnoj Grčkoj i ni tada nas nije držalo jedno mesto već smo stalno negde lundrali istražujući obližnje plaže, a zatim, kada smo malo porasli, prešli na primenu ovakvog  tipa letovanja u pravom smislu te reči na Tasosu, Sitoniji, Zakintosu, Kefaloniji i Lefkadi. Deca k’o deca uvek su po malo gunđala brojeći stepenike i kilometre ali bi i vrlo brzo zaboravili sve to kada bi se našli na velikim, prostranim plažama sa fantastičnim osećajem slobode, kada bi se bućnuli u mlečno plavom moru ili istražujući pećine u nekoj maloj uvali, a za sve to bila još i nagrađena sladoledom.

Na kraju sa čuđenjem odgovaramo na pitanje prijatelja: „Da li se vaš smeštaj nalazio blizu ovih stepenica i da li ste svaki dan išli nijima na plažu?“

Upravo sa ciljem boljeg razumevanja ovakvog načina letovanja i uočavanja svih njegovih prednosti, čak i sa decom, postavio sam ovaj putopis. 

 Ali to nije kraj naše ovogodišnje avanture! Sledi nastavak na Lefkadi.