Pohod na Berlin

 

       U glanc novom vozu Varsava-Berlin Ekspres, gledam kroz prozor zelene ravnice i mnostovo malih parcela skockanih sa letnjim vikendicama . Po kondukteru koji je odjednom progovorio nemacki, znao sam da smo usli u Nemacku. Broj koloseka se povecava kako se priblizavamo glavnom gradu Evrope. Berlin Ostbahnof ( Zeleznicka Stanica Istocnog Berlina) je jedna od glavnih poluga transporta grada. Odlucio sam da se baziram u istocnom delu koji i dan danas nosi oziljke istorije i novog duha. Hotel INNSIDE je na 5 minuta od stanice,super lokacija, zapadni stil gradjevina, okruzena sivim blokovskim zgradama koje predstavljaju tkz. “Komunisticku Renesansu”.

 

 

Moram da priznam kada gledam ove skockane komunisticke zgrade, gledam Beograd 2050 god. Kad kazem Berlin, uvek mi padalo na pamet kosarkaski klub Alba iz doba zlatne generacije Partizana, DDR(Istocna Nemacka) frizura sa repovima i gde zapad prelazi u istok jednim skokom preko zida.

Posle chekiranja u hotelu odmah sa kreno pesice do Alexanderplatz ( Alexander Trg), mesto gde su Rusi pokazivali zapadu da i oni imaju zapad u doba hladnog rata. A danas je sastaliste mladih iz celoga sveta. Mesto gde se Matt Damon jurcao sa agentima u holivudskom hitu “Bornova Nadmoc”.

 

 

Vecina ljudi prica engleski i transport je super organizovan sto mi omogucilo brzo cirkulisanje kroz grad. Sto se tice hrane tipa lakih salata i tofu, ovde neces naci. Ovde preovladjuje panaorama mesista, kupusa i krompira i piva.

Currywurst kobasica je maskota kulinarnog Berlina, pored siromasne kuhinje DDR-a u to vreme, ipak su mogli da prosvercuju kecap od Americkih a Kari puder od Britanskih vojnika i sloze na kobasicu. “Currywurst Express” na Alexanderplatz-u valja za 3 eura.

 

 

Ja sam jos usput  ogrejo sa  Gluhwein (kuvano vino) 2eura sa dodatkom Kirch ( vocni brandi) 1euro na nekoj bozicnoj ulicnoj tezgi koji drzi neki nas brat balkanac. Odradio sam kratk setnju po turistickoj zoni bulevar Unter den Linden ( Pod Lipama) gde se ima dosta istorijskih i kulturnih znamenosti dok za mene  najveci je ostavila stara robusna mocna gradjevina ambasade bivse SSSR tj danasnje Rusije i fancy restoran preko puta “Berlin Moscow” gde sa ulice mozes da vidis uzivo  sta se desava u kuhinji.

 

 

Zbog zime otiso sam ispod zemnje na  U-Bahn(Metro), destinacija zapadani berlin. Intersatno kad krenes metrom sa istocnog dela pa do zapadnog velike razlike su vidljive, od razvlaljenih metro stanica sa pijanim pankerima na Warschauer Strasse Stanici preko dimija i feredza na Kreuzberg (Turski deo) pa do Wittenbergplatz koja je totalni engleski fazon kulturiska.

Morali smo da pozurimo do Rogacki Deli  jer se zatvara u 6 popodne.  Rogacki najpoznatija  Delikates kuca u Berlinu, radi od 1928. Preko 100 ljudi dnevno usluzuje Svabe starog kova. Preko 100 vrsta mesnih proizvoda, susenih riba, robustih sireva i dobrog piva. U toj velikoj luksuznoj kasapnici mozes da kupis hranu za poneti a mozes i da jedes na barskim stolovima. Nemci umesto prijatno kazu Mahlzeit ( vreme je za  jelo) sto znaci da su dosli samo da se napune i natrag na posao pa zato nije ni cudo sto u Rogackom nema opste stolica  nego svi krkaju stojeci. Buckasti svaba bez znanja engleskog mi preporucio apetajzer  pecene heringe umotane oko krastavca koje su specijalitet a ja sam narucio Schweinshaxe (Pecenu Prasecu Kolenicu) kulinarski simbol Svabije sa kupusom i krompirom, dok pauze smo pravali grickajuci dinstane bele Spargle. Berliner Weisser( tradicionalno psenicno berlinsko pivo) je bila strasna kombinacija uz ovu “dijetalnu hranu”. Za 20 eura i ja sam se dobro napunio i stavio tacku na taj dan.

 

 

 

                    Sledece jutro u okolini mog hotela , postavljen je nedeljni buvljak. Setajuci se po buvljaku istocnog Berlina, mozes da osetis jos DDR u vazduhu. Ovde matori nemci su debljiji, vole da tresnu pivo na ulici, jos imaju onaj neverni pogled jednom recju nekima Berlinski zid jos stoji u glavi, jedina prednost je da lokalne sljokadzije mogu da kvalitetna  piva  koja se u nekim zemnjama sluze u luksuznim restoranima. Na tezgama sve istocni retro fazon stvari znacke, slemovi, tranzistori pa cak oni nemackih miltjazeri iz nasih domacih filmova. 

 

Tresno sam jos jedan Currywurst sa  Erdinger Weiss (Psenicno Pivo) i zapalio na Prenzlauer Berg (severno istocni deo Berlina). To je boemski centar mladih. Kafei,butici i hipici na sve strane. “Caffe Anna Blume” je kombinacija sa cvecaraom u isto vreme i daje opasan smek.

Uz kaficu i svarcvald tortu sa caskali smo sa nekim matorim hipikem koga su hapsili pre 30 godina Stasi agenti zato sto je bio umetnik-revolucionar, a danas zivi i bavi se istom profesijom samo sto ga ovog puta niko ne hapsi zato sto ga smatraju  beznacajnim  hipikom na lakim drogama. 

Po povratku u hotel kupio sam neku “trip dizajn” sobnu lampu i majcu poznate atleticarke Heike Drechsler kao suvenir.