Pert, Australija
06.05.2008
Opšti utisak
Australija vazi za egzotican, nama najudaljeniji, kontinent. Ono cega se vecina ljudi seti kad im se spomene Australija su beskrajne pescane plaze, “leto kad mu vreme nije” i, naravno, ajkule. Ni sam let nije protekao bez prisecanja na ajkule jer su se u avionu, odmah po poletanju sa rimskog aerodroma Leonardo Da Vinci, davale najnovije teletekst vesti od kojih je najznacajnija bila da je u Kvinslendu, jednoj od 7 australijskih saveznih drzava, turistkinja stradala usled napada jata ajkula.
Od svih australijskih gradova nama je najblizi Perth, glavni grad Zapadne Australije. Ovo najblizi uzmite uslovno jer i najbrza moguca komunikacija preko Dubaija zahteva 24-25 sati leta. Prosto je nepojmljivo da posle 14-casovnog leta do Dubaija preko Rima imate jos 10 sati leta preko okeana. Sve se to zaboravi kada se stigne na australijsko tlo. Zapadna Australija je jedna od 7 saveznih drzava Australije. Zahvata 1/3 celokupnog kontinenta i u njoj zivi svega 10% celokupne australijske populacije. Da bi ste imali bolju predstavu o razudjenosti zapadne Australije zamislite drzavu velicine pola Evropske Unije, u kojoj inace zivi oko 500 miliona ljudi, sa samo 2 miliona stanovnika! Sam grad Pert ima oko 1, 9 mil. stanovnika sto je jos jedan od podataka o razudjenosti zapadne Australije.
Prvi utisak kada izadjete sa aerodroma u Pertu je vrucina kakvu niste ni zamisljali. Verujte mi, ja sam obiso par drzava Afrike i toplota na tom kontinentu nije ni za prici australijskim vrucinama. Bukvalno pocinjete da osecate kako vas koza pece od jacine Sunca. Drugi utisak koji sam stekao po izlasku sa aerodroma je pustos. Da, pustos. Osecao sam se kao u Vegasu jer je od vegetacije uspevalo samo nisko rastinje. Jos jedan znak da sam stigao u grad gde su letnje temperature preko 40C dok zimi temperatura retko pada ispod 18C. Moj brat, koji vec 11 godina zivi u Pertu, se zareko da ce se potruditi da svakom njegovom gostu prvi utisak o Pertu bude sto pozitivniji tako da me je odveo do King’s Park-a. “Kraljev Park” je najvisa tacka Perta odakle se pruza bozanstven pogled na oblakodere u centru grada i reku Swan. Cene kuca i stanova u tom delu grada se krecu uveliko preko milion australijskih dolara. U parku velicine 4 km2 porodice poginulih zapadnih australaca u I i II svetskom ratu su zasadile svaka po jedno drvo za svoje preminule. Park je uvek pun ljudi jer je to jedno od najomiljenijih mesta lokalaca na kojima provode slobodno vreme i uzivaju u pogledu na grad. Pored izvanrednog pogleda na grad, park je poznat po botanickoj basti sa preko 2000 primeraka australske flore i War Memorial spomeniku sa imenima svih zapadnih Australaca koji su sluzili u Borskom, I i II Sv. Ratu, kao i u Vijetnamu. Ispred spomenika gori vecni plamen. Ono sto sam vec prvog dana primetio je slicnost u arhitekturi izmedju Amerike i Australije. U centru grada su oblakoderi od celika i stakla a van centra ljudi zive u kucama i vrlo je tesko naci nekoga ko zivi u stanu. Iako se vrlo dobro snalazim u orijentaciji, jednolicnost arhitekture van centra grada mi je u prvo vreme otezavala snalazenje po gradu. Ono sto svako primeti odmah po dolasku u Pert je cistoca grada koji ima oko 2 miliona stanovnika. I zaista, Pert je proglasen za drugi najcistiji grad na svetu. Odmah posle Sinagpura. Posle King’s Park-a sledeca stanica je bio centar grada sa svojim pesackim zonama i radnjama svih poznatih svetskih marki. Ono sto Pert, a i druge australijske gradove, odvaja od ostalih gradova zapadne civilizacije je neverovatna opustenost koju osetite krecuci se gradom. Australci su poznati po svom laid back ili lako cemo stavu i sasvim je normalno da ljudi na pauzama za rucak skoknu do okeana na kupanje a da se potom vrate na posao. Ono sto sam samo u Australiji video to je da ljudi hodaju ulicom bosi. Kada sam prvi put video coveka kako bos ulazi u soping centar mislio sam da je pobegao iz lokalne Laza Lazarevic klinike. Medjutim brat mi je rekao da je to jedan od nacina izrazavanja njihove slobode. Jos jedan dokaz te slobode me je cekao u Bankwest, inace najvecoj banci u zapadnoj Australiji. Naime jedan od radnika banke je imao istetoviran svaki kvadratni milimetar svoga lica! Usi, ocni kapci, nos, sve je bilo “ukraseno” razoraznim tribalima. Nisam mogao da verujem da je igde moguce da tako istetoviran covek radi kao sluzbenik banke. Ali izgleda da je u zapadnoj Australiji sve moguce. Naravno ta velika sloboda, pokazalo se, ima i svoju negativnu stranu. Naime moj brat je imao velikih problema sa izbacivanjem nekih Australaca iz kuce koju rentira. Oni su prilikom iseljavanja nevidjen krs odlozili u kontejner za djubre skole koja se nalazi odmah pored bratovljeve kuce tako da je osoblje skole reagovalo i pozvalo lokalnu policiju. Ono sto me je zapanjilo je recnik koji su ti Australci, inace ne bas uzorni gradjani, koristili u razgovoru sa lokalnim policajcem. U poredjenju sa Amerikom, gde bi policajac imao sva prava da ga posteno prebije, Australija mi deluje kao raj za prestupnike. Zapadna Australija sa preko 70% doprinosi BDP-u kontinenta. Rudarska industrija je u tolikom razvoju da na severu, zbog nedostatka radne snage, nije moguca eksploatacija desetak rudnika. Zbog toga je vlada zapadne Australije donela uredbu po kojoj ce se do 2012 izdati million radnih i boravisnih viza kvalifikovanoj radnoj snagi. Zbog ovakvog industrijskog rasta cene nekretnina u zapadnoj Australiji rastu vrtoglavom brtzinom. Do pre nekoliko godina bilo je nepojmljivo da cene nekretnina u Pertu i Melburnu budu na istom nivou. Sada je to realnost. Pre desetak godina pokret za otcepljenje zapadne Australije od ostatka drzave je imao solidan broj pristalica. Naime, zapadni australci su ogorceni na saveznu vladu merama fiskalne politike koja se zasniva na povrsini na kojoj se prostire odredjena savezna drzava sto znaci da sto je veca savezna drzava porez koji se placa Kanberi je time veci. Pored toga australijski BDP se umnogome zasniva na industrijskoj proizvodnji zapadne Australije a te pare, po misljenju zapadnih australaca umesto da ostanu u drzavi koja ih stvara, idu u Melburn i Sidnej. Inace zapadna Australija je drzava sa najvecim brojem dzipova po glavi stanovnika. Jedan od razloga je i cena benzina koja je sada oko 70 dinara za litar supera. Australija ima najvece svetske reserve TNG-a. Rezerve su tolike da ga za dzabe izvoze u Japan. Cena gasa, bez ikakvog razloga, prati cenu benzina tako da je gas u Australiji oko 35 dinara, tj. odnos cena benzina i gasa je 2:1. To nimalo ne utice na ljude u Pertu da voze na gas sto je posledica standarda. Na gas voze uglavnom samo taksisti.
Zagarantovana plata u Australiji je A$ 2000 ili oko 1200 eura. Nasi ljudi u Australiji se uglavnom bave nekretninama, voznjom taksija, zavodjenjem reda po australijskim diskotekama, ili radom u pustinji. Nekretnine: Zbog vrtoglavog rasta cena nekretnina kupovina i preprodaja kuca je vrlo unosan biznis. Naravno neophodno je i poznavanje vise zanata kako bi i zarada bila sto veca tj. kako bi se sto manje novca odvajalo na radnike. Sasvim je normalno da cena jedne kuce, po sredjivanju, za godinu dana poraste za 100%. Nasi ljudi su pokazali zavidan preduzimacki talenat tako da se ne mali broj nasih iseljenika u Australiji bavi iskljucivo preprodajom kuca. Taksi voze uglavnom imigranti i to je jedan od prvih poslova sa kojima se susrecu nasi ljudi po dolasku u Australiju. Zanimljivo je da taksi tablica kosta oko 140, 000 eura. To je jedna vrsta biznisa jer, uglavnom, vlasnik auta i tablice iznajmljuje svoj auto i tablicu dvojici vozaca koji se na svakih 12 sati smenjuju za volanom. Na vlasniku auta je da obezbedi da auto besprekorno radi a vozaci auto predaju sa punim rezervoarom. Vlasniku auta po smeni placaju oko A$ 80. Cesto, posle visegodisnjeg vozenja tudjeg auta, taksisti kupuju svoje tablice i pocinju da “voze za sebe”. Inace, vikendom se moze zaraditi i do A$ 500. Taksi je u Pertu skup. Voznja od 12-ak kilometara kosta oko 2000 dinara. Po ulasku u taksi odmah ste fotografisani a vozac ima mali kompjuter kojim je povezan sa centralom. Inace Australci kada izlaze vikendom vrlo retko voze jer se njihovi izlasci zavrsavaju litrima ispijenog piva i raznoraznog alkohola. Kaznene mere za pijane vozace su rigorozne tako da se retko ko usudjuje da vozi pod dejstvom alkohola. Obezbedjivati australijske diskoteke zna da bude vrlo naporan posao. Time se bavi par kompanija i zanimljivo je reci da vecinu radnika cine nasi ljudi. Izgleda da jos uvek radije koristimo misice nego mozak. Subiaco i Northbridge su delovi Perta gde se nalazi najveci broj pabova i klubova. Subiaco je mesto gde se nalazi veci broj upscale mesta za provod. Za razliku od njega, Northbridge je nemirniji deo grada sa pabovima prepunih britanskih turista a i lokalaca vicnijih ispijanju alkohola. Zato je i obezbedjivati diskoteke u Northbridge-u znatno tezi posao. Bush iliti pustinja je vrlo primamljivo odrediste za rad vecine novopridoslih u Australiju zbog velike zarade. Obican perac sudova na severu zapadne Australije moze zaraditi za godinu dana i do 60, 000 eura. Razlog za ovako ekstremne zarade su ekstremni uslovi u kojima se radi. Prilikom moje posete jednom od rudnika na severu zapadne Australije u mestu Newman bilo je 56C u hladu. Sami rudnici su manja mesta sa skolom, supermarketom, zgradama sa stanovima za porodice radnika, i prikolicama za nezenje. Sve neophodno zivot je obezbedjeno od strane kompanije. Problem su temperature i izolovanost koja se oseca na svakom koraku. Dosljaci se odlucuju na rad u ovakvim rudnicima na godinu-dve kako bi skupili kapital za kupovinu kuce. Ja sam prilikom posete Newman-u upoznao engleza koji je tamo ziveo i radio preko 14 godina! Pare su cudo. Upravo zbog velikog industrijskog razvoja, ljudi iz drugih delova Australije al i sa Novog Zelanda se sele u zapadnu Australiju.
Cene u Pertu su priblizne cenama u BG-u. Jedino sto je na moju veliku zalost bilo skupo je jogurt. Ja sam, kao veliki zaljublenik u jogurt, bio, nemalo, sokiran kad sam video da litar jogurta kosta oko 200 dinara. Nama najbliza vrsta jogurta je tzv. grcki jogurt koji zna da ima i do 10% mm! Izlazak u grad je skuplji zbog taksija koji je neminovan usled vikend ispijanja alkohola. Cene pica su kao i na beogradskim splavovima. Najskuplje pivo sam placao u “The Rocks”, najstarijem delu Sidneja, odakle se pruza predivan pogled na Sydney Opera House i na Sydney Harbour Bridge. Pola litra bavarskog psenicnog piva me je kostalo 350 dinara. Kao i na bilo kom beogradskom splavu. Restorani znaju da budu skupi kao i svuda na zapadu. Ono sto se ne sme propustiti u Pertu je italijanski restoran Borsalino ciji je vlasnik nas covek Milorad koji je poreklom iz okoline Krusevca. Italiju sam obiso uzduz i popreko ali kapucino i tiramisu kao u Borsalinu nisam imao prilike da probam. Posebno mi se dopao tiramisu koji Milorad pravi sa dodatkom grappe sto nikad pre nisam ni video ni cuo. Verujte mi, samo tiramisu u Borsalinu vredi prelaska preko okeana! Restoran je a la carte ali u praksi gosti dozvoljavaju Miloradu da im predlozi sta ce se jesti. Restoran nije jeftin ali to ne znaci da nije non-stop pun. Prilikom jedne od mojih poseta u restoranu je proslavu pravio australac inace dobitnik Nobelove nagrade.
Sto se tice automobila australci najvise voze domaci ford i holden (australijska verzija opela) kao i japansku tojotu. Nemacki automobili su, kao i svuda, simbol statusa. Neretko se na njih ceka i do pola godine. Japanski automobile su vrlo jeftini. Tako jedan Peugeot 207CC kosta kao i japanska Toyota Land Cruiser. Mladi australci su zaljubljenici u domaci Ford Falcon koji je namenjen ljubiteljima sportske voznje jer najslabiji motor ima 4. 0 litre i 300KS.
Plaze Perta
Pert ima 4 gradske plaze. Cottesloe, Hillary’s Harbour, Mullalloo i Scarborough. Svaka od njih je kao sa razglednice. Prosto je neverovatno da jedan grad ima jednu takvu plazu. A tek cetiri. Meni najomiljenija je svakako Cottesloe. Plaza je pescana i prepuna je galebova koji se uopste ne plase ljudi. Ponudite li im nesto za pojesti za tili cas ce se oko vas sjatiti na desetine galebova u medjusobnoj borbi da ugrabe komad hrane. Plaza se nalazi u istomenom delu grada koji je na ceni kod mladih australaca zbog blizine plaze tako da dosta mladih iznajmljuju kuce na plazi. Inace rentiranje kuca nije skupo uzimajuci u obzir cenu istih. Tako se kuca od oko A$ 350, 000 moze rentirati za 500 eura. I sve to na jednoj od najlepsih plaza u Australiji! Uz obalu je veliki broj kafica koji su puni mladih koji sede na terasama kafica i, uz pivo, posmatraju zalazak Sunca. Nedeljom mladi u Pertu odlaze u klub na Cottesloe plazi gde provod traje od 15h-21h. Ovaj obicaj mi je bio veoma zanimljiv jer je to jedina prilika kada cete australce, inace veoma lezerno obucene, videti “sredjene”. Ovo pogotovo vazi za “nezniji” pol. Nezniji pol sam stavio pod znakom navodnika jer su australke vrlo visoke i obezbedjenje po diskotekama muku muci sa njima kada se napiju. Scarborough je jedina plaza u zapadnoj Australiji na kojoj se nalazi hotel. Vlada zapadne Australije zeli da ocuva nedirnut izgled plaza tako da je jedino jednom Ausatralcu, inace optuzenom za milionske prevare, uspelo da sagradi hotel na plazi. Hillary’s Harbour je plaza severno od Perta gde se nalazi veliki Aqua park za decu kao i Aquarium sa ajkulama. Mullalloo plaza je narocito popularna medju mladima jer je najdalje od centra Perta tako da je rentiranje kuca na toj plaza najisplativije. Na samoj plazi je nedavno izgradjen klub u koji se ne moze uci u papucama a koji ima impresivnu ponudu piva.
Sta zapadni Australci piju
Ako ste ljubitelji piva ili vina onda ce vas boravak u Australiji tim pre biti potpuniji. U Australiji alkohol se moze kupiti samo u radnjama koje su specijalizovane za prodaju istog. Mladjima od 18 godina je zabranjen ulaz. Bio sam prijatno iznenadjen izborom piva u Australiji. Lager, Premium, Lager premium, Pilsner ili Ale – sta god vam srce iste. Ako ste, kao i ja, ljubitelji psenicnog piva, ne propustite Beez Neez i Red Back. Od tamnih piva najvise mi se svidelo Carlton black pivo. Vina su posebna prica. Australija napreduje ogromnim koracima u proizvodnji vina. Zbog odlicne klime prognoza je da ce za desetak godina nadmasiti po proizvodnji i kvalitetu Francusku, Italiju i Spaniju. Kao potvrda toga je i podatak da se zvanicno najbolji Chardonnay na svetu pravi u Australiji. Od svih saveznih drzava najcuvenija po proizvodnji vina je juzna Australija. U zapadnoj Australiji se takodje prave odlicna vina. Ono sto ne smete propustiti su posete vinarijama u Swan Valley, Margaret River kao i u Pembertonu. Ukoliko volite crna vina obavezno probajte Wolf Blass Black Label koji je kupaza Cabernet Sauvignona i Shyraza kao i Wolf Blass Platinum Label koji je 2002 proglasen za najbolji Shyraz na svetu. Inace Australija je najpoznatija po svojim Shyraz vinima. Sto se tice belih vina najrasprostranjeniji je Chardonnay dok je na mene najjaci utisak ostavio Muscat sa severo-istoka drzave Viktorija.
Sta videti u zapadnoj Australiji
Da bi ste detaljno upoznali samo zapadnu Australiju potrebno vam je par meseci. Ukoliko imate svega 2-3 nedelje onda bih vam preporucio sledece destinacije:
Pinnacles su turisticka atrakcija na oko 250 km istocno od Perta. Usled dejstva kise i vetrova doslo je erozije krecnjaka i stvaranja na storine stenovitih siljaka. Prizor je neverovatan. Kao da ste sleteli na neku drugu planetu.
Margaret River se nalazi 280 km juzno od Perta, na krajnjem jugu zapadne Australije. Kraj je poznat po proizvodnji vina i po svojim talasima koje mesto cine surferskim rajem. Samo mesto se nalazi oko 9 km unutar kopna i ime je dobilo po obliznjoj reci. Ono sto se ne sme propustiti je da se proba vrhunsko lokalni ‘Leeuwin Estate’ Chardonnay. Vino je nadaleko cuveno i izvozi se sirom sveta. Region Margaret River je veoma sumovit sto je u ogromnom kontrastu sa obliznjom pustinjom. Satima smo se kolima vozili kroz sumu sa stoletnim stablima koja su bila toliko visoka da se od njih nije videlo nebo. Ne sme se propustit ni poseta Cape Leeuwin svetioniku kod koga se mesaju Indijski i Juzni okean.
Pemberton se nalazi na oko 4 sata voznje juzno od Perta. Poznat je kao dom Eukaliptus karri drveca koje je jedno od najvecih na planeti i zbog toga je zasticeno zakonom. Pemberton je poznat i po visokom drvecu na koje je moguce popeti se. Jedno od njih je Diamond Tree koje je jedno od 3 drveta na juznoj hemisferi koje se koristilo u otkrivanju pozara. Na vrhu drveta, a na 53m od zemlje, se nalazi osmatracnica i na njoj su vidljivi tragovi poseta ljudi iz nasih krajeva (Srbin je bio ovde. Knin). Najvisocije drvo je Dave Evans Bicentennial Tree koje se nalazi u Warren National Park. Visoko je visoko 75m a “komercijalizovano” je tek 1998 god. Sledece po visini je Gloucester Tree koje je ime dobilo po vojvodi od Glocestera koji se popeo na drvo 1946 god. Drvo je visoko 61m i ima 300 stepenika po kojima se mozete popeti do vrha drveta odakle se pruza pogled na Yeagarup Dine koje su najvece, zemljom opkoljene dine, na juznoj hemisferi. Formirane su pre oko 8, 000 godina i sire se ka sumi priblizno 6m za godinu dana.
Valley of Giants, ili Dolina Divova, se nalazi na oko 400 km jugo-istocno od Perta blizu mesta Denmark. Park je velicine 20, 000 hektara karri drveca. Turisti imaju prilike da hodaju kroz krosnje drveca na 38m iznad tla. Osecaj je neverovatan. Imate osecaj kao da hodate jednim visecim mostom kome nema kraja. Najvise dve osobe mogu istovremeno hodati jednom sekcijom. Na tlu je, Ancient Empire, staza koja turiste vodi kroz upoznavanje sa najstarijim drvecem u parku.
Esperance se nalazi na oko 7, 5 sati voznje jugo-istocno od Perta. To je gradic sa oko 10, 000 stanovnika. U okviru Cape le Grand nacionalnog parka, a u blizini grada, je cuvena Lucky Bay plaza koja je u Australiji proglasena za plazu sa najbeljim peskom. U Pertu su mi prilikom odlaska u turisticku agenciju pokazali uzorke peska sa pojedinih plaza da bih lakse odlucio koju cu plazu da posetim. Tada sam pretpostavljao da je u bocici sa lucky Bay plaze u stvari so. Toliko je beo i sitan pesak na toj plazi. To se ne da recima opisati. Treba da napomenuti da to nije jedina lepa plaza u okolini Esperance. Druga na listi najbeljih plaza u Australiji je takodje u okolini Esperance. Rec je o Hellfire Bay plazi koja se takodje nalazi u nacionalnom parku Cape Le Grand.
Monkey Mia se nalazi 850km severno od Perta. Mesto se nalazi na 4km dugoj Dolphin plazi, i poznato je sirom sveta mesto po hranjenju delfina. U mesto smo stigli oko podneva gde smo zatekli turiste sa svih strana sveta kako cekaju u redu da bi dodirnuli i hranili delfine. Monkey Mia se nalazi u okviru Shark Bay World Heritage site-a. Zaliv obuhvata oko 10, 000km2 sa preko 1, 500km obale. Jedino naseljeno mesto je Dehnam sa najlepsim pogledom na zvezde na nebu. U okviru zaliva je i Hamelin Pool sa stromatolitima, velikim kolonijama fotoautotrofnih bakterija poznatih kao cijanobakterije. One su rasle na površini kamenja blizu obala mora, i drugim sličnim vlažnim površinama. Procenjuje se da su stare oko 3, 8 milijardi godina. Ovi moderni stromatoliti su otkriveni 1956 godine. Na 20km od Hamelin Pool-a je i posta koja tamo postoji od polovine 19. veka. Radnik. Paolo, je inace italijanskog porekla i na pitanje zasto se odlucio za rad u takvoj jednoj nedodjiji odgovorio mi je da je u Pertu bio moler i da je zeleo neki laksi posao. Ovo ne bi bilo cudno da na ulazu u postu ne stoji plaketa za najteze radno mesto u zapadnoj Australiji jer je temperatura u Hamelim Pool-u redovno preko 40C. “Sada turisti mogu i da prenoce kod nas jer smo dobili 24-casovno snabdevanje strujom. Ranije je struja iskljucivana u 22h kada spoljna temperature zna da bude oko 38C”, rekao mi je Paolo. Inace, prilikom nase posete bilo je skromnih 43C u hladu.
Karijini National Park se nalazi na oko 1055km severno od Perta is a 6274km2 je drugi najveci nacionalni park u Australiji. Park se nalazi u Pilbarra regionu koji je dvaput veci od Engleske, Skotske, Velsa i Severne Irske zajedno a u njemu zivi manje od 40, 000 stanovnika. Do parka se moze stici samo automobilom sa pogonom na 4 tocka. U parku zaista osetite izlovanost kakvu nisam osetio nigde na svetu. Vodopadi, litice, i bazeni sa vodom su na mene ostavili snazan utisak. Ono na sta se nikako nisam navikao su muve koje nam nisu davale mira. Obavezno sam nosio sesir sa mrezom za zastitu od muva. To muve nije sprecavalo da ih bude po 30-40 na majici. Kisa tamo retko pada ali kada padne onda je nemoguce kampovati tako da smo mi noc morali da provedemo u vozilu. U okviry nacionalnog parka se nalazi i centar za posetioce gde se turisti mogu informisati o vremenu, dostupnosti mesta za obilazak, kao i kupovini hladnog pica i suvenira.
Caversham Wildlife Park se nalazi u samom gradu Pertu. Prosto je neverovatno videti na desetine kengura kako se izlezavaju na Suncu i kako vam jedu iz ruke. On sto je mene najvise impresioniralo je wombat, torbar koji po rodjenju tezi svega 1gr i kraci je od 3cm dok odrasli primerak naraste i preko 1m i moze da tezi do 35-36kg. Turisti cekaju po pola sata u redu da bi se slikali sa wombatom. Najsmesnije je to sto sama zivotinja ide iz ruke u ruku turista pritom ne ispustajuci nikakav zvuk. Tu su svakako i koale koje su totalno nezainteresovane za svet oko sebe. Spavaju 22-23h sata na dan. Ostalo vreme jedu sto im ne ostavlja vreme za razmnozavanje zbog cega ih je sve manje. Tasmanijski djavo mi je delovao veoma pitomo i nimalo nije licio na lik iz crtanog filma. Sto se dinga tice, treba reci da cistokrvnog dinga mozete sresti jedino na Fraser Island, u drzavi Kvinslend sto je nekih 5, 500km istocno od Perta. Primerci koji su bili u Caversham Wildlife parku su ukrstani sa obicnim psima sto je slucaj sa vecinom dinga u Australiji.
Na kraju bih nesto rekao i o Aboridzinima, australskim domoricima. Vecina Aboridzina zivi na severu zapadne Australije kao i na Severnoj Teritoriji, najsevernijoj saveznoj drzavi Australije. Moj je utisak da se nisu najbolje snasli u modernom drustvu kakvo sada postoji u Australiji. Veliki procenat njih nista ne radi vec prima socijalnu pomoc od drzave. Procenat alkoholicara medju aboridzinima je veliki. Ono sto nikada necu zaboraviti je da mi je brat odmah po dolasku u Pert rekao da sa Aboridzinima ne treba imati kontakt ocima. To mi je tada bilo cudno ali sam kasnije u gradu naiso na turiste koji to pravilo nisu znali nakon cega im je jedna Aboridzinka takvu kolicinu najgorih psovki na engleskom das am bio zapanjen.
Sta reci na kraju? Australci su retko ljubazni ljudi. Na svakom koraku ce vam priteci u pomoc i pokazati najblizi put do zeljene destinacije. Ukoliko imate vremena i finansijskih mogucnosti ne propustite da posetite Australiju. To je kontinent kao nijedan drugi. Promenice vas zauvek. Ja planiram da ga do kraja ove godine ponovo posetim.
Komentari