Pataja – Egozticni vasar

Pataja – egzoticni vasar

 

                             Moskva Sehermeteyevo aerodrom, napolje zverska zima unutra toplo u ugodno. Ne samo zbog grejanja nego zbog vrucih cena I riba. Flase vode  8€ plus  strasna ruskinja za kasom daje ti samo osecaj na kasicisu kako izgleda petak uvece u centru Moskve. Putinove majce kako se mazi sa medvedom, drvene babuske i „Beluga“ vodka koju cuvaju ko Mona Lisu su neke od finih pokloncica.

Ovog puta preskacem tu pricu, I kacim se na Aeroflot za Veneciju Istoka ( Bangkok).  I pored velike magle ruska posada kao uvek spremna  na vreme da poleti bilo gde.  Kad su se Ruje boljali icega. Slatke nasmejane stujardese sa marama oko vrata na kojoj lezi srp I cekic logo me vraca u proslost, dok muski stujardi sa ispeglanim kratkim frizurama bez osmeha me podsecaju kao da im ovaj posao sekundarni a KGB primarni.

Sve u svemu vec polako napustamo vazdusni prostor Rusije. Zanimljivo da je ovo jedina linija na kojoj Aeroflot ne sluzi alkohol. Nije uposte za cudo.  Mora da im Tajland Zabranio. Ipak Rujama kad das kombinaciju slobodu ruskog jezika u avionu, egzoticna finalanu destinaciju i vodku dobijes smrtonosnu formulu. Mogu da zamislim po sletanju na Bankog aerodrom gde su statute Bude cak na pasoskoj kontroli gde se oseca tihi azijski spokoj, rano ujutru naviru puzeci pijani rusi.  Ipak i pored zabrana uhavatio sam par njih u avionu kako cugaju „nesto“ zavijeno u peskir.

Posle osam i po sata slecem u vodeni Bangkok . Kacim se na bus i pravac jug. Dva sata voznje u lukszuznom busu za 6 € mi vec daje znak da je ovde strasno jeftino. Samo zbog mojih poslovnih obaveza put me odveo za Pataju. Inace Tajland ima mnogo lepsih I originalnih mesta za videti. Sodoma I Gomora Azije, grad grehova , i ako sam ziveo 10 godina u Las Vegasu , mogu priznati da je Vegas  naspram Pataje Tibet.

 

 

Za vreme vijetnamskog rata, ameri su se iskrcavali na to malo tajlandsko seoce I nastavljali put severa kao Vijetnamu “ da se igraju ramba I komandosa“

Naravno seoce je imalo predivnu devicansku plazu, nenormalni jeftin standard I atmosferu tako da su ameri ostajali tu I uzivali u blagodetima pocev od manga preko 25 centi piva  pa do prelepih seljancica. Koje se bile malo malo vise skuplje od piva. Sve u svemu Pataja  je sada to sto jeste.

Bacamo stvari u hotel Twelve, smekerski hotel na Jomiten Plazi. Vlasnica strasna macka. Dugo vremena zivljenja u Kaliforniji  Mrs. Bi  je doprinela je svom hotelu da poseduje taj opusteni simplicirani „chill out“ ambijent gde preovladava drveni dizajn. Vec po prvom kontaktu Mrs. Bi nam nasla odgovore za sve nasa nesvakidasnja pitanja. Najbolja  loklalna masaza, lokalna kafana , loklalna pijaca, pa cak I dobro autenticno  selo, jednom recju „sto dalje od belog coveka“. Odgovori su bili zapisani na malom papiricu koje izgledalo kao izvestaj EKG za srce. Ipak tajlandsko pismo nije uposte naivno.

Prva stvar po izlasku iz hotela su bile nove reci na tajlandskom „zdravo“  I „hvala“ I uz to brzinski gest rukama u tipu molitve.

 

 

Ti potezi sva vrata otvaraju. Ekipa sa mnom je bila takva da bi mogao da napisem knjigu o  njima. Ortake  koje znam ceo zivot su razbacani po celoj planeti . Prva stanica je bila masaza tacno odmah pored naseg hotela. Tajlandska masaza na Tajlandu je totalno druga prica. Prvo sestra ti opere noge , navuces neke strasno udobane pantalone od cistog pamuka takozvane riblje pantalone. I posle profi maserka sa mango uljem na drvenom krevetu pod svilenom zavesom ti „otvori I zatvori svaku kosku“ . Cena? smesna, 5€ na sat.  Po zavrsetku tako razvaljen te pocaste sa jasmin zeleni cajem I nekim keksicem tipa nase plazme ali sa  ukusom djumbura. Izlazim ko svez ko Brus Li. Kao da se nisam se lomio 8 sati u avionu I prosao 3 vremenske zone. U komsiluku hotela mala kafanica nam upala za oko.

„Lucky inn“ , mali kafic gazda englez filip I njegova loklalna mlada zena Mi . Bracna Harmonija na najvisem nivou. Sa engleskom penzijom ovde radis sta hoces.  Flasa ladnog piva lagera  Leo 1€ je zabodena u neku sundjerstu casu koja odrzava hladnu temperaturu. Nije losa fora. Uz to makademijski orasi  umesto suncokreta idealni za pivce.Nasmejane  konobarice opustene u svakom pogledu . 

Sasvim slucajno nalecemo  na naseg nesudjenog taksistu koji ce biti sa nama  bukvalno cele nedelje svaki dan za 20€ dnevno.

              Ime mu nikad nisam znao, po prostu smo ga zvali  Tuk Tuk ( inace tuk tuk je poznati otvoreni tajlandski taksi na tri tocka – motorna riksa). U startu Tuk Tuk je bio nasa “ krvna grupa“ sve nas kapirao sta trazimo , mi sa njim na srpskom a on na tajlandskom nam uzvraca. Vise nas skapirao nego neki nas beogradski taksista. samo sto za razliku od naseg taksiste umesto pistolja,  Tuk Tuk je nosio petoparac u uvetu za srecu.

 

 

Selo Wat Yang Yai pola sata od Pataje je bila nasa destinacija. Posto smo dosli u periodu kada tajlandski kralj  je slavio rodjendan,ta nedelja je bila bas u praznicnoj atmosferi. Zanimljivo je da se Kralj Rama 9  rodio u okolini Bostona jos od 1946 nosi krunu pa do dana danasnjeg. On je bog ovde. Njegovi portreti su na svakom cosku. Ne do ti bog da zakacis sliku. Odma letis u zatvor. Cak ponedeljkom ljudi nose zutu majcu u znak postovanja kralja.

Selo svaka treca svetiljka radi, nema „T“ od turiste. Totalno druga planeta. Skuteri svi stoje otkljucani sa kacigama totalno opusteno. Shavtio sam da je ovde ipak bezbedno

Na Tajlandu postoje tri uslova koje stranci treba se pridrzavaju. Prvo da ne stupas u konflikt sa lokalcima. Drugo da nemas nikakav kontakt sa narkoticima. I trece da mozes da privedes u hotel bez problema koga hoces.

Ulazimo na vasar , odnosno selo slavi rodjendan kralja. 2€ je  upad. Murja na ulazu nas preskace da pregleda. VIP smo u najavi. Zadnji put sam bio na sabackom vasaru pre mnogo godina, ali ovo nikad nisam video u zivotu. Veliki  Buda, przeni pacovi, insekti, profi trandze sve nam jednom mestu. Bina svetli ko Vegas, grand parada ali sve u duhu budisticke tradicije. 

 

 

Pod satorima domaci viski Hong Thong se sipa u prazne plasticne iskoriscene flasice 05l  i mesa sa nekom fore koka kole. Dobijas kesicu leda i praznu plasticnu casu sa strane. Ceo paket kosta manje od 2 €. Pod sledecim satorom otvoren bar sa insektima. Duboko przeni skakvci,zabe, larve od svilenih buba i ko zna sta jos sto ja uposte neznam. Ja sam probo samo ono sto sam prepoznao. Sve polazi iz glave. Narod Zapadne hemisfere je programiran da su insekti odvratni. A kad uporedis na primer insekte i svinju. Shvatices da su insekti bogastvo proteina za razliku od svinje. Samo sa jednom svinjom najedes fudbalski tim,  dok sa insektima bice problem. Uglavnom ukus je fenomenalan, veoma slicno nasem Smokiju. Brzinsko przenje u ulju zavrseno sa soja sosem I limunovim sokom daje nesvakidasnju aromu.  Taj “ organic azijski cips” uz to ladan Leo ( pivo) klize ko dobar dan. Przeni Bambus pacovi su bili isto u ponudi, prodavac mi garantovao da su pacovi su sumskog porekla slobodanog bega hranjeni na bambusu.Preskocio sam ih, probao sam  samo sos uz koji sluze „pacotinju“ .( djumbir, beli luk, soja sos, i Kiriki ulje) je bio vrh vrhova. 

 

 

 

Tranvestiti lete sa svih strana. Ovde je to vid kulture. Totalno normalan stvar.

Neke izgledaju kao nase folk pevacice a neke nemozes da provalis uposte da su bile musko. Uglavnom izda ih velicina stopala I grublji glas. Zato uglavnom sapucu dok pri caju. 

 

 

Sve u svemu narod nas tretirao mnogo dobro. Ljubaznost, gostoprimstvo na najvisem nivou.Tuk tuk nas cekao sa taksijem ispred vasara tacno na mestu gde nas ostavio. Pravac hotel. Sutra je novi dan. Preskacem hotelski dorucak, vatam ove ulicne motorcice sa hranom. Ovog puta prelepa tajlandzanka na skuteru vuce sveze voce. Pored klasicnog tropskog voca koje mozes da nadjes u nasem dragstoru Maksiju po 5 puta visoj  ceni. Ja cepam Mamey dobro meni poznato voca iz Meksika. Tamno crvene naradzaste boje kombinacija lubenice I vanile sa mlecnom teksturom. Znaci ludilo.Pola kile 1€. Lokalci cak pospu plevenu ljutu papriku preko voca. Daje fenomanalan balans izmedju slatkog i ljutog.

 

 

Dorucak zavrsen.Nazad na masazu. Tuk tuk  sa petoparacem u uvetu zapet ko strela cek ispred hotela. Uvek pored sedista  drzi katalog sa Go Go devojakama cisto ako neko pita. Ovog puta u ceo Dan cemo biti u njegovoj otvorenom taksijiu piti Leo ( pivo) I obilaziti Pataju. Mesto  se razvilio u zadnjih nekoliko godina, oblakoderi, privatne rezindecije na sve strane. Sto hiljada Rusa svih profila zivi ovde.Od moskovskih prepodavaca oruzja pa do porodicno orjentisanih sibirskih rusa .Budva je mali mis za pataju . Ako si nostalgican za neki originalnu rusku supu Borsc ili  Beluga kaviar sa ledenim Ruskim Standardom ( vodkom)  naci ces na svakom drugom cosku.

           Takodje Kineske turisticke grupe i Indijski parove mozes da sretnes na ulicama. Ali najveci razlog posete ove destinacije je sex turizam. Ljudi iz svih krajeva sveta dolazi da se zaljube na 5 minuta  ili do kraja ziviota. Holandjani, Nemci, i Englezi koriste sve discipline sex turizma. Oni su najopasniji. Majca bez bretela i sandale sa carapama. Lako ih za prepoznati. Voznjom kroz pataju, nas brat Tuk Tuk nam pokazuje “Walking Street” ulica greha. Crveni distrikt Azije. Kad padne noc tamo je sajam prostitutki, trandza, klovnova, ukrotitelja zmija I pijanih turista. Sve ima za svakoga po odredjenoj ceni. Cak imas brkatog turcina koji ti zonglira sa sladoled kuglama. Jednom recju lokalci ovde igraju turisticku igru.

 

 

Od Walking Street-a ogrebo sam se samo za sladoled, ali ne turski. To je bila obicna bela lepinja sa njihovim tradicionalnim lepljivim pirncom( bukvalno je lepljiv) i kuglom sladoleda od kokosa.  

 Otisli smo na Pataja vidikovac da udarimo par fotki I do Budistickog hrama. Cela Pataja pod nosem ti lezi. Najveci trip je bio taman posle slikanja od maksimalno 2 minuta,  grupa klinaca istrcava sa tanjirma na prodaju na kojima se nalaze nasa lica. Nije ni cudo sto azijati najbrze stancuju. Nas Tuk tuk ih odmah rasterao da nas uznemiravaju. A u isto vreme ubacio nam neke kineske turistkinje da nam prave drustvo kroz Pataju. Na zasluzen rucak idemo mnogo strasnog bistroa. Naziv mesta totalno amerikanski „Apple Bee Centar“  na Jomiten plazi ali hrana 100% lokalna. Mnogo pozitivna gazdarica sa odlicnim vladanjem engleskog jezika.

 

 

Za pocetak zeleni caj ledeni shake, cistac organizma.Tom Yum supa simbol tajlandske kuhinje.2 € ( limunova trava, skampi, korijander, pecurke, riblji sos limun i kokosovo mleko) .

 

 

Som Tam (ljtutkasta izrendana zelena papaja salata sa makademijskim orasima, suvi skampi, riblji sosem i secerom od palme) 2€ je bila nesto najbolje sto sam je ovde. Tako osvezavajuca I hrskava

 

.

Uz sve to jos jedan lokalno pivo ovog puta Singha lager , etiketa na flasi poznata . Redovan sponzor na trenerkama Celsijevih igraca.

 

 

Umesto kolaca gazdarica Ann nam donosi Pad Tai klasican lokalni specijalitet ( rezanci od pirinča, jaja, suvi škampi, kikiriki, beli luk) i naravmo uz svako jelo velika doza svezeg korijandra.

 

 

Ovde kod misle slano koriste riblje ulje ,slatko palmin secer a kiselo tropska kisela voca. Sirce je ovde nepostoji !. Chiil paprika je svuda oko nas. Tajlandjani obozavaju mnogo ljuto, ne znam zasto ih nazivaju nacija sa osmehom naravno za razliku  njihovog kralja koji se nikada ne smeje.

Posle svih tih djakonija I dalje sam bio gladan, jer je sve to stavri mnogo lagano. Ali odmah po izlasku  iz bistroa napolje,  30C I velika vlaznost mi ubila apetit.

Prva i  zadnja stanica nam je kao I uvek bila kafanica engleza Lucky Inn. Tamo okrenes turu konobaricama i dobijes odmah masazu stopala. Dobro dodje posle napornog dana. Zadnjeg dana osoblje zajedno sa Filipem englezem nam pravili ispracaj, napunili nam kofere sa makademiskim orasima, laznim roleksima, malim kamenim budama i etercnim uljima.  Ogrlicu sa svezim lataicam hibiskusa oko vrata sam nosio u povrataku do Evrope.  Sta reci a ne probati Tajland.