ODVOJITE DAN ZA KAVALU !

Svašta-nešto smo planirali godinama unazad. Videćemo – ovo i videćemo – ono, ali ono što smo imali u planu (već godinama) je da posetimo Kavalu! Ove godine, najzad, odvojismo dan i za ovu avanturu.

Grčki Monte Carlo i Hollywood – mini Solun… mesto koje se zavuče duboko ispod kože.

Novi grad, ili ti Neapolis, su osnovali kolonisti sa Tasosa u VII veku PNE. Ovde se na Evropsko tlo iskrcao Sveti Apostol Pavle u misiji pokršćavanja stanovništva (prva hrišćanka na Evropskom tlu je Sveta Lidija krštena u mestašcu Sveta Lidija na 15-om kilometru od Kavale). Zbog ovoga je grad jedno vreme dobio naziv Hristopolis. Godine 350-te PNE Filip II pruža zaštitu lokalnom stanovništvu i grad postaje glavna luka Filipija. Tada Neapolis (Kavala) počinje da raste. Aleksandar Makedonski je nastavio da radi na prosperitetu grada, tako da su, nakon njegove smrti, mnoge vojske ukrštale koplja u ovoj oblasti. Prvenstveno mislimo na sukob vojske Bruta i Oktavijana koje su nagovestile propast Rimskog carstva.

Vizantija je u ovom gradu prestala da postoji najezdom Turaka. Otomansko carstvo je razrušeni Neapolis iznova izgradilo 1500-te godine pod imenom Kavala.

Veliki akvadukt (koji i danas dominira gradom) gradi se pod zapovedništvom Sulejmana veličanstvenog 1530-te godine.

Mohamed Ali Paša, je rođen u ovom gradu 1769. (sahranjen 1849. godine u Alabaster džamiji u Kairu). Mohamed Ali slovi kao otac modernog Egipta zbog ekonomskih i društvenih promena koje je sproveo u toj zemlji tokom poluvekovne vladavine.

Poreski službenik, trgovac duvanom, vojnik u albanskoj vojsci koji je u Egiptu ratovao protiv Napoleona, samoproglašeni paša koga je sultan imenovao za guvernera Egipta, bio je vešt vladar, modernizovao je Egipat i vratio mu blagostanje kakvo se vekovima nije videlo. Zajedno sa najstarijim sinom Ibrahim Pašom, vrlo veštim vojskovođom, osvojio je Sudan, Grčku i Siriju, a uspeo je i da od Britanije i Francuske izdejstvuje naslednu titulu paše. On je izgradio najveći Imaret na mediteranu. Kao zanimljivost moramo da navedemo da je detinjstvo proveo Na Tasosu – u selu Rahoni (dat je seoskoj porodici na osnovno obrazovanje).

Posle 1850-te Kavala postaje najveći centar prerade i izvoza duvana. Narednih 50-ak godina se nazivaju „zlatnom erom Kavale“ i grad je prozvan „mekom duvana“.

Kavala je 1913-te oslobođena od Turskog ropstva i postaje sastavni deo Grčke. Nakon razmene stanovništva iz Turske se, u ovo područje, seli oko 25000 Grčkih izbeglica, tako da nakon II Svetskog rata, Kavala postaje II najvažniji industrijski centar.

U današnje vreme je najzastupljenija drvna industrija, istraživanje nafte i zemnog gasa, i naročito ribarstvo (treći u Grčkoj i među najboljim u Evropi).

Mnoge poznate ličnosti su rođene u ovom gradu… muzičari (Despina Vandi, Nikos Vertis, Vasilis Karas), sportisti (Anna Verouli, Theodoros Zagorakis, Sofoklis Schortsiantis), pesnici (Vassilis Vassilikos, Giorgios Heimonas), glumci, političari…

Ovo su neke činjenice koje i sami možete pronaći i pročitati, ali hajde da vidimo šta od svega ovoga nama može da bude korisno.

Kada krenete sa Tasosa i stignete trajektom iz Prinosa, u luku Svetog Pavla, u Kavali, tu vam je sve na dohvat ruke! Maršruta je vrlo jednostavna:

– 15 minuta na levo do arheološkog muzeja (subotom je tu, uz put, i pijaca)
– 15 minuta uzbrdo (malo na levo) do muzeja duvana
– 15 minuta (na gore, pa levo) do gradskog muzeja i (desno) do akvadukta
– 15 minuta (skroz na desno) do starog grada i Mohamed Alijevog konaka, akropolisa, Halil-begove džamije, imareta…

Grad „od 15 minuta“, ali se ne može sve videti za samo 15 minuta!

Odvojite dan za Kavalu!

Moj otac je imao jednu sjajnu izreku – „prvo idi na pijacu da vidiš gde se nalaziš!“

Tata – idemo! Naravno prva stvar je pijaca u Kavali. Svake subote se ovde skupi mnogo sveta na pazar. Oni što prodaju su glasni, oni što kupuju su u prednosti – mogu da biraju. Mi smo samo prolaznici, ali gledamo. Ima svega…

http://www.youtube.com/watch?v=7GqWvoWrZbU

Arheološki muzej nismo obišli s’obzirom da smo već bili u Filipi, Lidiji, Amfipolisu i u muzeju u Limenasu koji poseduje najveću zbirku predmeta sa ovog prostora.

Idemo dalje i „krstimo“ ulice… na desno pa uzbrdo. Ne znamo gde smo, ali pitamo. Tobacco museum… evo ga odmah preko puta u „običnoj zgradi“ – neprimetan. Ulaz se ne plaća, a ima šta da se vidi. Zlatno doba Kavale. Od manufakture do prosperiteta i propasti… Danas samo zgrada. Muzej u kome su izloženi alati, oruđe, fotografije i drugi arhivski materijal koji svedoči o vremenu „istočnog duvana“.

http://www.youtube.com/watch?v=osoARL_ybu4

Ulicom nazad – samo ravno, pa na dole … i tu je gradska kuća, a ispod nje spomenik i park. Bista koja bi (u ovo doba krize) mogla da bude prezentovana parom patika, ali ipak je tu Nike – boginja pobede.

Kroz park se dođe do pošte i skrene na levo prema zgradi Gradskog muzeja, na trgu Kapnergati, u kojoj je trenutno smešten i nautički muzej. Bogata zbirka pomorskih artefakata ostavlja bez daha. U prijatnom razgovoru sa gospodinom iz muzeja saznajemo da tragaju za većim prostorom jer imaju mnogo predmeta za prikazati. Nova zgrada muzeja treba da bude izgrađena u staroj luci. Većina predmeta je donacija g-dina Timotheos Kakalisa i kompanije „Harland & Wolf“ vlasnika Titanika. Najveći nautički muzej u ovom delu Evrope, a ulaz je dž.

http://www.youtube.com/watch?v=F5JJugZulKA

Na dalje sledi „špacirung“ kroz ulice i uličice koje ne možemo da opišemo. Pravi kosmopolitski grad treba doživeti. Kako inače opisati ulazak u uličicu punu taverni i restorana u kojoj ne možete da čujete čak ni svoje misli. Takvu galamu (a nije galama) treba stvoriti. Masa sveta (i starog i mladog) i svi u glas!!! Ne znamo kako je pčelama, ali ovo baš zuji i bruji… mlađarija po sredini, a starija gospoda (sa cegerima) po obodu – i po pravilu na stolicama prema sredini, tako da su one spreda, uz prolaz, slobodne… posmatraju ko prolazi!

Tu stižemo do crkve Svetog Nikole iza čijih zidina je urađen monumentalni mozaik posvećen Apostolu Pavlu i njegovom dolasku na Evropsko tlo.

Ovde shvatamo da izuzetak jeste pravilo. Ovo je nekada bila Ibrahim pašina džamija (sin Mohamed Alija)… ali… minareti u ovom gradu ne postoje! Ili je na njihovom mestu sazidan zvonik, ili je jednostavno postavljena velika saksija sa cvećem. Nepobitni tragovi istorije su sačuvani, ali su neki od njih pretvoreni u hotel… ili kafić… ali su tu. Ovde nećete videti putokaz za Istanbul… postoje putokazi, ali odredište je Konstantinopolj.

Odmah iznad crkve, sa leve strane, se otvara pogled prema akvaduktu – Kamares. 60 apsida – ukupna dužina 280 metara. Stvarno veliko i lepo… Ispod akvadukta Amfipoliski lav (mnogo manji nego original). Istraživači (čitaj ja) naravno moraju da vide nešto više od proste panorame… idemo da vidimo gde sve to počinje. Kroz neke staze i bogaze, između nekih kućeraka, izađemo do mesta odakle kreće ova kolosalna građevina. Poslikamo, posnimimo, i to je to. Ograđeno je tako da ne možete na Kamares. Baš bi mogli da naprave koridor do akropolisa preko ove građevine – cela Kavala bi bila pod nogama!

Idemo naniže i ispod zadnjeg luka krećemo naviše u stari grad – Panagiju. Ima pešačenja, ali sve vreme vidite iza sebe akvadukt i grad koji u vašim očima dobija na značaju. Prolazite stare zidine i ulazite u gusto naseljen prostor. Kućice i kućerci do glavne kapije akropolisa. Ulaz je 2,5€ ali vredi. Dole je amfiteatar, a levo ulaz u prostor gde se nekad nalazila barutana (kasnije zatvor), rezervoar za vodu i kuća za stražu, ali ono glavno je kula! Uskim stepenicama se penjete na vrh… na vrh Kavale! Pogled puca na celi grad, na Tasos, na Samotraki… prava osmatračnica duše.

Uskim uličicama se spuštamo do Halil-begove džamije (minaret ne postoji), i imareta koji je sazidan na ostacima svetilišta Boga Parthenosa iz VII VPNE (danas luksuzni hotel-muzej), Mohamed Alijevog konaka, crkve Uspenja Presvete Bogorodice i na litici Panagije – stari svetionik.

Nizbrdo, prema luci, prolazimo pored zgrade pete Kavalijske gimnazije i pažnju mi privuče tabla na ulazu – „MUČILIŠTE – u ovoj zgradi su zatvarani i mučeni Grčki patrioti u vreme Bugarske fašističke okupacije (1941-1944)“… lepo brate napisano… na Grčkom, Engleskom i Bugarskom !!! pa neka se zna… eeee, svašta nešto mi još moramo da učimo…

Stižemo do luke i time smo „zatvorili krug“. Stvarno smo bili zatečeni ovim neočekivanim iskustvom. Moramo da Vam skrenemo pažnju da razmišljate i o stomaku, a ne k’o mi – grlom u jagode. Subota je, a fast-food radi samo do 15-16:00… giros se raspaljuje posle 18:00, tako da – sendviče u ranac, ili klopa oko podneva!!!

Postavljamo ovaj video kao naše viđenje Kavale… kao neke slike sa izložbe… zato smo ga tako i nazvali, ali vam želimo da svoje slike napravite sami – odvojite dan za Kavalu!

http://www.youtube.com/watch?v=y2wOq1xi064

Planirajte subotu za ovaj izlet (zbog pijace) i pripremite noge za ovaj put. Trajekt iz Prinosa kreće u 7:15. Putovanje traje sat i petnaest minuta, a nazad krenite ferryjem u 16:15 (može i kasnije). Karta je 4,7 € po osobi u jednom pravcu, ali vredi!

Odvojite dan za Kavalu.