Naša velika Grčka avantura (Moj život u ruševinama)

Naša velika Grčka avantura (Moj život u ruševinama)

9/11… ili ti 254-ti dan u godini… još 111 dana do kraja 2015-te i 23 dana do povratka kući…

Planirali cele godine i u ponoć krećemo u našu veliku Grčku avanturu.

Plan: Niš – Tempi – Pefki (Evia) – Skiathos – Halkida – Maraton  – Atina – Delfi – Termopili – Meteora – Vergina – Pella – Niš… 3500km.

665 km pred nama… Niš, preko BYRM, do Glyfe u Grčkoj gde nas čeka trajekt za Eviu. Odredište – Pefki, naša baza za obilazak. Namerno planirano letovanje za ovaj period kako bi zadnjeg vikenda u septembru skoknuli do Atine na dan svetske kulturne baštine kada su besplatni ulazi na sve arheološke destinacije.

Kišica i kiša kroz Grdeličku klisuru sa radovima na izgradnji auto-puta smaraju. Kišica oko Skoplja i Velesa. Granice kao formalna mesta zaustavljanja (nema gužve, zeleni karton na prvoj i lupanje pečata na obe).

Putarina u jednom pravcu oko 20€ (Niš, BYRM i GR), trajekt 18,5€ i gorivo (diesel) u BYRM 50 denara, a u Grčkoj oko 1,1€.

Grčka u svitanje i sunce. Vožnja auto-putem prema Atini prijatna i opuštajuća.

Želeli smo da obiđemo dolinu reke Tempi (Agia Paraskevi i Afroditini izvori), ali smo promašili skretanje.

Nauk za sledeću godinu… očekivali smo da na putokazima duž auto-puta budu i naznake za sva ta kulturno-istorijska obeležja, ali toga jednostavno (od Soluna pa sve do Atine i prema Meteorima) NEMA! „Nevenu“ sam isključio jer je počela da me nervira svojim savetima i „preračunavanjem“ i vratio se starim dobrim auto-kartama. Na auto-putu mi nisu bili potrebni saveti o smanjenju brzine, a i sledeća godina je već nekako bila predodređena za reprizu ove – sa sve „dopunom „programa“.

Izlaz sa državnog A1 PAThe (Piraeus – Athens – Thessaloniki – Evzoni) puta  na PELASGIA/GLYFA. U Glyfu stižemo u 08:50 (09:50 po Grčkom) taman na trajekt za Agiokampos koji kreće u svaki parni sat.

Red vožnje i cene trajekta možete pogledati ovde:

http://www.ferriesglyfa.gr/timetable-glyfa-ferries.php

Iz Agiokamposa idemo prema magistrali… skretanje levo i 25 kilometara do Pefkia.

Ispred Istiee Lidl… Naravno da smo svratili i snabdeli se najosnovnijim namirnicama. Sve to je 10-ak % jeftinije nego u Srbiji.

U samoj Istiei postoje 3 velika marketa – Lidl, My Market i Galaktios + mini format Carrefoura… sasvim dovoljno za jeftiniju kupovinu. Ponedeljkom je tu i pijaca sa ponudom sveže ribe i povrćem… 30% jeftinije nego kod nas. Uz put prema Pefkiju plantaže pistaća.. 8-10€ za kilo.

Pefki nakon 10 km. Smeštaj na obali mora (samo nas put kroz mesto deli od doka i plaže). Gazdarica – kraljica…

Bili smo smešteni u Panajotu Kleopatra iiii… Kleopatra je stvarno KRALJICA sa svim velikim slovima i znacima uzvika !!!

Naša Grčka avantura bi bila nedorečena da nije bilo nje!

Pefki. Ne znam šta bi smo rekli o mestu… nismo žurili, a i mesto je kao stvoreno za ljude našeg kova. Easy living.

Mesto za odmor – sasvim taman. Plaža dugačka i široka, sitan šljunak, a u luci peščana. More čisto i bistro.

Ispod nas doktor i prekoputa apoteka (za ne daj Bože). Tu je i kladionica i prodavnica kožnih jakni – naganjali smo se sa vlasnikom do zadnjeg dana da nam proda dve jakne (koje je cenio po 120€) za 200€- da uđemo nas dvoje i iznesemo šta nam se sviđa.

Na uglu, sa desne strane dragstor i nadalje Proton market. Na levo još jedna prodavnica i pekara (Lidl je jeftiniji za spanako i tyropitu).

Nema džidža-midža prodavnica, ali je nama odgovaralo što smo u luci svakoga jutra imali mogućnost da pazarimo svežu ribu po 1-2€, paradajz za 0,5-1€, krastavac (onaj Grčki) 3 komada za 1€, tikvice male i mlade sa cvetom i med i začine. Naravno i cipora po ceni od 6 € za 1,5 litar, masline po 2€/kg i saganaki sir po 9€. Slične i niže cene su na pijaci u Istiei ponedeljkom.

Nema žurki, nema provoda… samo odmor! Ponekad Grčko veče i izleti do Atine (sa posetom crkvi Svetog Jovana Rusa), Edipsos, Lichadonisia, severna Evia i Skiathos… eee, to je ono što vredi!

U planu za ovu godinu je bio i Skiathos, a to nas je koštalo po 10€. Prvi izlet je bio naš. Argonaftisove ture su nesves’.

Kupanje na Koukunaries beach 3 sata i isto toliko vremena za grad.

Ko se nije kupao u moru sa belim i crnim labudovima na brašno-peščanoj plaži Koukuraniesa i nije se pentrao do crkve iznad Skiathosa posmatrajući avione koji sleću na gradski aerodrom – taj ostrvo nije pohodio. Sam grad je prelep i treba mu posvetiti vreme. Prošetajte uličicama ovog predivnog mesta.

Na brodiću (u povratku) atmosfera za primer. Odavde je krenulo „ludilo“ koje je ovo letovanje stavilo u sam vrh naših Grčkih „vizita“. Vodiči svih agencija iz Srbije, koji imaju goste na Eviji, su tu i rade na istoj stvari – letovanje pretvaraju u uspomenu!  Kolektivno fotografisanje, piće za sve na brodu i žurka su bile dovoljne da se svi osete „gusarima“ i ovo blago od izleta probaju da sačuvaju u svojim srcima glasnim uzvicima BROD JE NAŠ !!! Kapetan i kompletna posada su mogli samo da aminuju i naprave počasni krug na ulazu u luku u Pefkiju.

Narednih dana smo malo ronili, pecali i istraživali severnu Eviu.

Plaže istočno od Pefkija – Koutsoupri (Agriovotano), Ellinika, Vasilika (Psaropouli) i Kotsikias.

Prema zapadu – Asmini, Kefales, Agia Eleni, Kanatadika, Oreoi, Neos Pirgos, Nissiotissa,  Agiokampos, Lihadonisia, Banja Edipsou, Ilia, Rovies i Limni.

Plaže uglavnom sitan šljunak i šljunak-pesak.

Lihadonisia… grupa ostrva nastala nakon katasrofalnog zemljotresa, ili po mitilogiji, Herakleova ženica Dianeria, izdana od svoga mužića poslala zatrovanog ljubavnika Lichasa pa se gore pomenuti toliko iznervira da ga baci u more i tako nastadoše ova ostrva… eto
Sve u svemu 30km vožnje od skretanja sa puta… tamo imate dečka brodovlasnika, čamdžiju, koji za 5€ vozi… njegova plaža, njegov brod i njegovo more, tako da to naplati po povratku, ali u cenu uračunato uživanje i ležaljke… lepo

P.S. obiđite Manoliu… Nemački brod potopljen u WWII i porodica foka… mama, tata i 3 bebe… neprocenjivo

Obavezno posetiti Edipos (banja sa toplim sumpornim izvorima), Lichadonisiu (vulkanska ostrva i porodica foka u moru), plaža Ellinika (sa crkvom Svetog Nikole na ostrvcetu do koga se lagano dopliva), Oreoi i ići ponedeljkom na pijacu u Istieu.

Putevi su sasvim solidni. Ako idete prema Chalkidi i Atini preporučujemo zapadnu rutu – preko Edipsosa, Roviesa i Limnia (140 km – oko 2 i po sata vožnje). Put je duži 25 km nego istočnom stranom, ali je širi, ravniji i bez i serpentina, a vožnja isto traje. Od Pefkija prema Vasiliki plaži i dalje prema Agia Anna je krivudav, uži i vodi kroz borovu šumu, ali OK za vožnju.

Kod mesta Strofilia se zatvara taj „severni prsten“ ostrva i put, na dalje preko planine Pagantas (serpentine, na gore i nizbrdo), vodi do Chalkide – glavnog grada ostrva.

Subotom i nedeljom možete uz put sresti planinare na strani prema Chalkidi. Videli smo da se u dane vikenda raspaljuje ražanj u mnogobrojnim restoranima pored kojih smo prolazili i parking mesto i sto u kafani (na osnovu popunjenosti) može da predstavlja problem.

Selo Prokopi se nalazi u središtu Evie gde su se 1924. godine iz Turske, u procesu razmene stanovništva, naselile grčke izbeglice iz Kapadokije. U tom mestu je izgrađena crkva Svetom Jovanu Rusu čije su mošti sa sobom doneli iz grada Urgupa koga su grci zvali Prokopion. Prelepo – obavezno posetiti.

Chalkida je grad koji živi na dve obale mora – većim delom na ostrvu i sa dva mosta je povezan sa kopnom. Most u samom centru grada je pokretan – na svakih 6 sati se menja smer morske struje i tada se brodići i čamci prebacuju sa jedne na drugu stranu ovog „kanala“.

Obišli smo Karababa tvrđavu i muzej na kopnenom delu Chalkide – preporučujemo.

Na 3,5 km je mesto Agios Minas – lepo, malo i ljupko… tamo smo lepo ručali u jednoj od taverni. Preporuka Grka – na ostrvskom delu je skuplje i lošije, a ovde se ide na klopu.

Idemo dalje… zadnji vikend u septembru je „Dan Svetske kulturne baštine“ i tada je ulaz za dž na sve lokalitete, pa je bilo logično da se 100-tinak € potroši pametnije. Naš izbor je bio – 2 dana sa noćenjem u Atini.

Od Chalkide do Atine skoro 90 km. Nešto više od sat vremena vožnje auto-putem do tamo.

Želja je bila da posetimo Marathon, ali podsećam da na auto-putu ne postoje natpisi koji nagoveštavaju valjana skretanja za lokalitete. Sada znam da treba skrenuti za pravac Agios Stefanos. Ulaz u veliki grad je uvek usporen, pa nam je tako, recimo, u povratku bilo potrebno sat i po vremena samo za izlazak iz ove svetske metropole (humanitarni maraton – sa sve zatvorenim ulicama u samom centru).

Atina… šta reći… ovo je mesto koje nikada ne spava. Videli smo Partenon u Starom gradu (Acropolis), slikali se sa Kariatidama u novom muzeju i videli izložbu sa Samotrakia, hodali Plakom, videli Monastiraki, trošili novce na buvljoj pijaci, odšetali do Sintagme i Omonie, prošli pored Hadrianove kapije, pregazali ostatke hrama Zevsa Olimpijskog i poslikali Panathinaikou stadion.

Noć u Atini je nešto sasvim drugo… ulica Apostola Pavla ispod Akropolja je posebna priča. Uvek se nešto dešava. Performansi, umetnici, muzikanti i prevaranti.

Znamo gde smo stali i šta nas čeka narednih godina… Nacionalni arheološki muzej nismo posetili zbog nedostatka vremena. Atina je, ipak, jedna duga priča koju iznova treba dopričavati!

Po završetku „oficijelnog“ dela letovanja mi krenusmo da „doglavimo“ odmor… baš je glupo doći kući u petak ujutru kad je vikend pred nama!

Nazad se ne ide istim putem, već putem kojim se ređe ide.
Razmena recepata, ljubljenje, slikanje i pozdrav sa Kleopatrom…

Sedi, vozi, pravac – Edipsos – 30km. Dolazimo u banju na trajekt koji kreće u parni sat prema Arkitsi. 24€ za naš slučaj, a red vožnje i cene na linku:

http://www.ferriesedipsos.gr/timetable-edipsos-ferries.php

Nešto manje od sat vremena vožnje preko mora i krećemo na Delfe.

Izabran je auto-put i pravac prema Lamii sa skretanjem ka Bralosu i Gravii kod Termopila. Naravno da smo spomenik na Termopilu promašili (nema znaka ni za Delfe), a i samo skretanje je posledica izviđačkog iskustva. Vreme putovanja je isto (oko sat i po vremena), a kilometraža do Delfa 130 km.

Predeli fantastični… Termopilski klanac… stižu Spartanci… oni ‘vamo, mi tamo… preko zapadnih obronaka Parnasa se penjemo i spuštamo u Korintski zaliv… Nepregledno polje maslina – Amfissa! Na raskrsnici vidim putokaz za Nafpaktos… 75 km. malo je falilo, ali ipak idemo na svetilište. Pentranje tim putem je poseban osećaj… i tu smo!

Nalazimo smeštaj za 28€ u malom hotelu i krećemo. Arheološko nalazište Delphi i  Tholos, muzej. Ima pešačenja i penjanja do vrha, ali su staze lepo isplanirane, tako da se sve lagano može obići. Muzej je stvarno dobar. Nismo očekivali, ali nas je oduševio. Sam gradić je mali i komplet posvećen gostima kojih ovde baš ima. Neopisivo… Lepo… VR’

Izjutra krećemo dalje… propustili smo Termopile, pa, po povratku na auto-put, ne izlazimo na isti već skrećemo na stari put i dolazimo do mesta gde 300 Spartanaca sa Kolonosa poručiše kralju Leonidasu da nema predaje… Come and take them !

Od Delfa do Meteora je razdaljina auto putem od 310 km i 4 sata vožnje, tako da idemo dalje prema Kalambaki. National road do Larisse, skretanje na magistralni, polu/auto-put do Trikale i magistrala do Kalambake. Stižemo oko 15:00, ali treba naći smeštaj. Petak je jako nezgodan dan jer su vikendom skoro uvek rasprodati svi smeštajni kapaciteti  … nalazimo smeštaj u Kastrakiu za dve noći po 30€ … ispod visova Great Meteora. Kastraki je prelepo malo mesto ispod samih manastira i vredi ga obići. Kalambaka je stvarno interesantna i prijala nam je večernja šetnja, pogotovu što se održavao prvi festival pečuraka ( u gradiću postoji i muzej ptica i pečuraka).

Izjutra krećemo kolima od manastira – do manastira. put je super, nema puno krivina i nema prevelikog uspona. Manastiri su posebna priča… ovo nije ova planeta! Utisci su ono što što ostaje u duši i tera na razmišljanje.

Ako možete da birate posetite ovo mesto subotom jer je to jedini dan u nedelji kada su svi manastiri otvoreni za posetioce.

Spavanjac i zadnji dan, ali ne i zadnji izazov!

170 km do Vergine… izviđač u meni skreće desno ispred Mourgkani… malo levo, malo desno, malo gore, malo dole, ali važno je da se u startu ne ide na levo – prema Metsovu i Igoumenitsi. Pratite znake prema Mikani i Greveni. Tu se izlazi na Egnatia Odos auto – put i vozimo prema Solunu (Thessaloniki) do izlaska za Veriu… NEMA oznake da je tu Vergina !

Grobnica Filipa II Makedonskog, oca Aleksandra Velikog… nešto najlepše što smo videli… tu je i zlato i aure i dijademe i sama grobnica, a sve je uređeno kao velika humka u koju se ulazi u polumrak i mrak! Ovo morate da doživite! Nijedan predmet pronađen ovde se ne nalazi u muzejima Soluna, Atine ni Londona (pu, pu) sve je ovde… nema ni snimanja, ni slikanja… samo Vi!

Prepuni utisaka idemo u Pellu… mesto rođenja sina Filipovog, kralja Makedonskog.

Vraćamo se na auto-put (Egnatia) i skrećemo prema Alexandrii i Giannitsi (naravno da nije napisano da je „tamo negde“ mesto rođenja velikog vojskovođe) i nakon sat i nešto vremena i 70 km. stižemo u Pellu (jedva pronađosmo)  Predivan (novi) muzej i arheološko nalazište. Sve je tu… mozaici, zlato i „oni tipovi za koje ne znam ko im je lomio ruke, glave i noge“ + izložba Makedonskog blaga!

Povratak… nešto više od 400 km… vozimo putem prema Solunu (Thessaloniki) pa na raskrsnici idemo prema Srbiji… na granici smo s’ odmora, stigli kući puni utisaka u 22:00.

Ujutru – ponedeljak… ma, bre… ovo naše u glavi nas plavi… eto