Hangdžou (Hangzhou), Kina
03.11.2019
Ovu rečenicu je za vreme Juan dinastije (1279-1368. n.e) izrekao čuveni pesnik Jang Čaojing. Još i danas je Kinezi često ponavljaju. Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) uvrstila je Hangdžou na listu 15 svetskih gradova sa najboljom praksom u turizmu od 193 članice UN. Hangdžou je na listi zbog inovativnosti u zaštiti i razvoju, kao i zbog stalnog investiranja u istorijske i kulturne resurse. Glavni grad provincije Džeđang. Posebnu pažnju u svetskoj javnosti izazvao je 2018. godine kada je tu održan samit G20.
pogled na savremen grad s vrha Pagode “6 harmonija”
Kina je za većinu nas Evropljana neotkriveno područje iako je venecijanski trgovac i istraživač Marko Polo stigao do Hangdžoa još u XIII veku u doba pomenutog pesnika Čaojinga. O tome znamo iz knjige Il Milione ili u prevodu Putovanja Marka Pola objavljene krajem XIII veka. “Ovaj nebeski grad je bez sumnje najbolji i najraskošnji grad na svetu”- govorio je. Radi se o svedočenju ovog pustolova o putovanju Putem svile. U to vreme Hangdžou je sa oko million stanovnika bio jedan od najvećih gradova na svetu, Danas ima oko 9 miliona stanovnika.
Bašta Lingyjin hrama.
Grad poznat po visokom kvalitetu života, ubrzano postaje visokotehnološko čvorište. Pa ipak uspeva da održi tradiciju i sačuva svoje korene. Kad smo ujutro stigli brzim vozom na modernu železničku stanicu uzeli smo taksi do lIuhe Pagode poznatije kao „Pagode 6 harmonija“.
Vožnja dobrano preko pola sata gradskim saobraćajnicama prepunim automobilima koštala je oko 500 dinara. Problem saobraćanog zagušenja ovde su rešili tako da su angažovali veštačku inteligenciju da im organizuje saobraćaj. Pomoću online trgovine Alibaba, koje ima sedište u Hangdžou, s njihovim izumom – platformom City Brain. Na taj način su od neslavnog 5-og kineskog grada po zagušenosti u godinu dana došli na 54 mesto.
Do kraja sledeće godine trebala bi da se završiti izgradnja prizmatičnog objekta mešovite namene Ksinhu Hangdžou Prizma površine 50.000m2, koja će činiti srce nove tehnološke gradske četvrti. Ovaj projekat je dodatni korak u takmičenju ovog kineskog grada s Pekingom i Šangajem, kako bi se privukao što veći broj mladih stručnjaka iz oblasti ekonomije i tehnike.
Iluha pagoda
Pagoda 6 harmonija je smeštena na brdu iznad Qiantang reke, tako da je pogled na reku i grad s njenog vrha izuzetno lep. Kako se u starom Hangdžou sve određuje prema Zapadnom jezeru ova pagoda je jugozapadno od njega. Unutrašnjost pagoda je prazna. Očuvana je uglavnom konstrukcija. U parku iznad tornja su postavljene minijature najpoznatijih pagoda iz cele Kine.
Minijature pagoda s leva nadesno: Haibai, Jinćuan, Ninxia, Qinqjinghuayu Vajrasana, Peking
Severozapadno od Zapadnog jezera nalazi se Linguyin hram naš sledeći cilj. U prolazu pored zoološkog vrta videli smo da je izuzetno posećen. Kako smo već više puta gledali pande koji su ovde glavna atrakcija, od bečkog Šenbruna do Pekinga, nismo se zadržavali. Imali smo samo jedan dan za razgledanje.
Za ulaz u kompleks Linguyin hrama je bila prilična gužva. Studenti, domaći penzioneri i neki profesori imali su popust. Iznenadilo me koliko je bilo mladih ljudi.
Nedeljom je kompleks hrama izuzetno posećen
Na putu do hrama razgledali smo brojne statue, većinom izvajane u stenama. Među njima se izdvaja Smešni Buda koji svojim smehom pozdravlja svakog prolaznika. Celo jedno brdašce je ispresecano statuama, reljefima i porukama koje su nastajale vekovima. Poneki posetioci su se pentrali strmim stazicama da bi bolje osmotrili sve ove dokaze prošlosti koji su i danas odlično očuvani.
Smešni Buda na početku staze
„Smešni Buda“
Skuplture u stenama.
U gornjem delu je polazna stanica vozića koji vozi u krug uz verske objekte raznih namena i završava svoj put blizu ulaza. Mi smo prvo pešice obišli sve hramove do vrha brda. Predivna priroda. U povratku smo iz vozića videli udaljenije delove.
ulaz u Lingyin hram
Jedan od brojnih objekata koji su „utopljeni“ u prirodu
Mnogi turisti obilaze plantaže čaja u ovom delu, ali nas to nije interesovalo. U Šri Lanci smo početkom ove godine videli kako izgledaju te plantaže. Tamo kažu da mnogi Kinezi na veliko kupuju njihov čaj. Privatno nose u džakovima od po 50 kg.
vez svilenim koncem
U galerijama muzeja posebno su bili interesantni svileni vezovi. Vrhunsko umeće. Oko same tehnologije više smo videli u fabrici svile u Sudžou. Ovde se to prikazuje samo za veće grupe što kod nas nije bio slučaj. Bila je u toku prigodna izložba Dior by Dior 1947 – 57.
Između muzeja i Zapadnog jezera nalazi je predivan Čangčiao močvarni park. Podsetio me na prirodni park sa livadskim cvećem u Cirihu na trgu pored crkve Frauminster, ali je mnogo lepši. I naravno veći. Neki su policajci nešto pretraživali po močvari, ali to šta su tražili nisu našli dok smo prolazili. Mi smo ovde našli mir i lepotu prirode.
Dok smo prilazili tom toliko čuvenom Zapadnom jezeru osećao sam neki nespokoj. Na šta li ću tamo naići? Kakve su obale
i na šta to liči? Kako ću naći brod koji plovi po njemu? Šta smo bliže prilazili to je saobraćaj bio gušći. Brojni autobusi, auti
i naravno motori.
jugozapadna strana Zapadnog jezera
Odjednom smo se našli u gužvi ljudi na stazama oko jezera. Neki su vežbali. Drugi polako šetali ili odmarali na stazi.
Na užas vozača prepunih vozića koji su svako malo prolazili stazom.
Vozić se probija kroz gužvu
Već se spuštao sumrak, a mesta u prevozu nije bilo. Tek nakon nekih pola sata uspeh da se
ubacim u jedan vozić. Na pitanje dokle idem rekoh do mesta odakle idu brodovi. OK treća stanica.
pogled preko jezera na Leifeng pagodu
Prva je bila Leifeng pagoda. Jedina pagoda na svetu za koju sam čuo da ima pokretne stepenice do vrha kao u tržnom centru. Sva ulickana bila je prepuna radoznalih turista. Evropljane nisam video. Verovatno smo zato mi izazivali veliku pažnju. Hteli su da se slikaju sa nama. Ali nama nije bilo do toga. Stigli smo do malenog pristaništa u 16h45. Poslednji brod je polazio u 17 ali je blagajnica odlučila da je za taj dan dovoljno radila i prestala je prodavati karte iako je 7taj brod bio poluprazan.
sumrak nad Zapadnim jezerom
Naravno više nismo uspeli uloviti mesto niti u jednom voziću, pa smo se hteli ne hteli uključili u mnoštvo ljudi sa kojima smo vežbali hodanje po nasipu do mesta gde se održava večernja predstava. Bodrili su nas posteri sa porukama. “Hodanje smanjuje šećer i holesterol!” “Hodanje je dobro za zdravlje!” I slično. I tako više kilometara.
Lotosi su se zatvorili na spavanje na Zapadnom jezeru.
Kad smo stigli do obale gde su tekle pripreme za večernju predstavu bili smo već preumorni, a kišica je sve više padala. Nigde u blizini nismo videli taxi stajalište tako da je prevoz do železničke stanice bio problematičan. Šetali smo skroz pokisli do nekog autobuskog stajališta. Nigde nismo videli taxi.
kineski fast food
Preko prevodioca na telefonu sam na prvom kiosku pitao za železničku stanicu. Srećom žena koja tamo radi me je razumela i pokazala na autobusku stanicu. Kako je tu stajalo više autobusa počeo sam da joj redam brojeve autobusa. Već kod drugog me zaustavila. To je bio taj. E, sad je trebalo proveriti kako se kupuju karte. Brzo smo razumeli da se kupuju u samom autobusu i da koštaju 2 juana. Uskoro je stigao pravi autobus u kojem smo našli mesta za sedenje i posle dosta muke doživeli olakšanje.
To je bio peti dan našeg putovanja. Naravno u hotelskoj sobi smo imali televizor ali bili smo preumorni da ga gledamo. E pa u autobusu je bio televizor. I šta smo videli na njemu? Našeg predsednika. Čini se da nas je sledio da bi se pojavio ovde.
Za svojih 30 dinara putovali smo skoro sat vremena do železničke stanice. Naravno bila je gužva, ali imali smo karte i trebalo je samo proći uobičajenu kontrolu na ulazu. Jedva smo našli mesta za sedenje pred našim ulazom za peron. Nakon desetak minuta se ulaz otvorio. Čekalo nas je putovanje vozom biznis klasom. U dolasku smo putovali I klasom koja je valjda ista kao kod nas. Bar bila. Vozom se nisam vozio poslednjih nekoliko godina. Hteli smo videti šta je to biznis klasa u vozu. Pa eto, To je isto kao biznis klasa u avionu. Udobna sedišta koja se pomeraju kako god želiš i na kojima se može spavati do mile volje. Naš komšija je dobro iskoristio svoju kartu. Povremeno je hrkao, ali bi se ipak na vreme probudio tako da je bilo podnošljivo. Naravno, dobili smo i lanč pakete da se okrepimo. Tih 160 km prešli smo za oko 45 minuta. Još toliko nam je trebalo u Šangaju da metroom dođemo do svog hotela
Mnogi od kineskih najpoznatijih pesnika živeli su ili proveli značajan deo života u Hangdžou. Jedan od njih je Bao Đu Ji koji je napisao pesmu Sećanje na jug:
Kada se sećam bajkovitog juga
Kao i uvek, najviše mi se vraćaju slike Hangdžoua
Između planinskih hramova
Tražim latice hibiskusa
Iz kojih je mesec pao.
Stojim u paviljonu i gledam
Kako se talas plime od Čiantanga polako diže
Kada ću još jednom posetiti Hangdžou?
/preneto iz reportaže Kineskog radija “Hangdžou, grad koji nikad nećete zaboraviti” od 24.5.2011./
Komentari