Iako je do tog putovanja došlo igrom slučaja, ispostaviće se, sada nakon 2 godine, da je postalo jedno od mojih omiljenih putešestvija po Srbiji. Ustvari, svaki moj odlazak u  Beograd, još od onih ekskurzija iz osnovne škole, duboko mi je ostao urezan negde u glavi. Tada verovatno zbog muzičkih ploča ispred SKC-a i kalemegdanskog zoološkog vrta, a sada pre svega zbog arhitekture koja uvek iznova budi moj istraživački duh i vodi me kroz balkansku metropolu u potrazi za novim, mojim očima do tada neviđenim arhitektonskim blagom.

 

Tog kasnog septembra 2014. godine uputismo se moja supruga, naš četvoromesečni sinčić i ja u Beograd. Supruga je imala neku važnu edukaciju koja je trajala 5 dana, tako da je moj zadatak bio da čuvam klinca, a obzirom da je on bio još uvek dosta mali i uglavnom je spavao, meni se otvorila mogućnost da mogu da šetam po Beogradu do mile volje. I tako je moj mali čovečuljak spavao u svojim kolicima a ja sam zajedno sa njim obilazio i istraživao grad. Jedini problem je predstavljalo vreme, dosta jak, hladan severni vetar, neuobičajen za ovo doba godine. Sećam se da sam negde na televiziji čuo da je na Kopaoniku čak pao i sneg. Ipak, to me nije pokolebalo. Po prvi put sam unapred mogao da, makar i na brzinu, napravim plan obilaska, koji sam ipak na kraju samo delimično uspeo da ostvarim. Pre svega zbog samog vremena, jer je poslednja dva dana padala kiša, tako da sam za skitaranje imao svega 3 dana.

 

Sve što sam za to vreme video u Beogradu  teško da može da stane na jednu stranicu nekog internet portala, pa ću ovaj putopis napisati iz nekoliko delova.

 

Elem, da krenem redom…

 

Smeštaj smo našli u jednom privatnom stanu u Birčaninovoj ulici preko puta ambasade Finske, na 3 minuta šetnje do trga Slavije i 7-8 minuta do Karađorđevog parka i Hrama Svetog Save. Dakle, na više nego odličnoj lokaciji, u srcu grada. To je bilo važno, jer odatle je skoro sve na dohvat ruke.

 

Trg Slavija

 

Za početak, krenuo sam u obilazak Slavije i okoline. Da budem iskren, na samoj Slaviji osim pekara i fast fudova sa sasvim solidnom hranom, ništa nije posebno privuklo moju pažnju. U središnjem, ozelenjenom delu kružnog toka nalazi se bista Dimitrija Tucovića, istaknutog socijaliste po kome je trg dugo nosio ime, sve do početka ovog veka.

 

Na Slaviji, tačnije između ulica Kralja Milana i Nemanjine, nalazi se nova zgrada Narodne banke Srbije, moderno zdanje u staklu, koje mnogi smatraju jednom od arhitektonskih znamenitosti Beograda, ali meni nije privukla neku posebnu pažnju, verovato jer nisam ljubitelj moderne arhitekture.

 

 

 

Narodna banka Srbije slikana iz Nemanjine

Tu je i jedan od poznatijih beogradskih hotela – hotel Slavija, koji je meni ostao upečatljiv po kockarnici iz čijih je vetilacionih otvora kuljao gust dim od cigareta. Treba pomenuti da je Slavija bila prva lokacija u ovom delu Evrope na kojoj je počeo da radi jedan Mekdonalds restoran.

 

Trg je inače jedna od najvažnijih saobraćajnih raskrsnica u Beogradu, tako da je gužva obavezna. Od Slavije se u različitim pravcima pružaju Nemanjina ulica  – prema Glavnoj Železničkoj stanici, Deligradska – prema Kliničkom centru Srbije, Bulevar oslobođenja – prema Autokomandi, Svetosavska ulica – prema hramu Svetog Save, Mekenzijeva – prema Čuburi, Beogradska – prema Bulevaru Kralja Aleksandra i Tašmajdanu, kao i ulica Kralja Milana – prema Terazijama.

 

Nemanjina ulica

 

Ja sam se najpre opredelio za šetnju Nemanjinom. Uz ovu ulicu, dugu oko 1 km, smešteno je nekoliko manjih parkova, između ostalog i Manjež i Finansijski park. Nemanjina ulica je prepoznatljiva po tome što se u njoj uglavnom nalaze zgrade važnih državnih institucija, kao i veći broj poslovnih objekata.

 

 

 

Zgrada Vlade Srbije, nekada Palata Ministarstva finansija

Najjači utisak na mene je ostavila zgrada Vlade Srbije, smeštena na raskrsnici Nemanjine i ulice Kneza Miloša.  To je monumentalna građevina podignuta u razdoblju od 1926. do 1928. godine, dakle za nepune tri godine. Treći sprat je dozidan 1938. godine, a svi radovi izvođeni su prema projektima čuvenog arhitekte Nikolaja Krasnova, ruskog emigranta čija su grandiozna dela ostavila snažan pečat na današnji izgled srpske prestonice. Inače, ovo zdanje ubraja se u najreprezentativnija dela beogradske arhitekture akademizma između dva svetska rata. Meni su posebno bile zanimljive skulpture koje dekorišu spoljnu fasadu, dela Đorđa Jovanovića, poznatog srpskog vajara i akademika. Objekat je podignut kao simbol uspona novooformljene države, za potrebe Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije.

 

 

 

Bombardovana zgrada Generalštaba u Nemanjinoj ulici 

Ono što ruži Nemanjinu ulicu jesu ruinirane vojne zgrade, teško oštećene tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Prizor je zaista jeziv.

 

Kada je osamdesetih godina 19. veka podignuta Glavna železnička stanica, Nemanjina ulica postaje važna za funkcionisanje saobraćaja, jer preko nje se sa beogradske železničke i autobuske stanice lako stiže do trga Slavije, kao što malo pre rekoh, jedne od glavnih raskrsnica u Beogradu. Nakon šetnje Nemanjinom, istim pravcem sam se vratio do stana, pre svega zbog mog bebana koji se u međuvremenu prilično ponervozio.

 

Ulica Kralja Milana

 

Posle nekoliko sati bili smo spremni za drugu turu skitanja. Ovog puta sam odlučio da od Slavije krenem u obilazak ulice Kralja Milana, koja je za mene, bez ikakve sumnje, najlepša od svih ulica Beograda kroz koje sam do sada prolazio.

 

 

Početak ulice Kralja Milana kod Slavije, u daljini se vidi Beograđanka

Kroz nju se stiže u epicentar gradskih zbivanja – na Terazije, u Knez Mihailovu, u Skadarsku, na Trg Republike, na Kalemegdan.  U njoj je uvek prisutan duh grada. Kada čovek defiluje ulicom Kralja Milana prosto ne može da uhvati sopstveni pogled i da pažnju fokusira na jednu tačku. Mnoge se znamenitosti nižu jedna za drugom i kod svakog namernika i nenamernika koji se tu obreo izazivaju osećaj divljenja.

 

Menjala je ova ulica često imena u svojoj istoriji. Zvala se Kragujevački drum, Milanova ulica, ulica Kralja Milana, ulica Maršala Tita, ulica Srpskih vladara i najzad opet ulica Kralja Milana. Ali su njene monumentalne građevine ostale tu. Neke, doduše izgubiše svoj autentični izgled usled oštećenja u bombardovanjima, ali i posle obnove ostaše lepe. I danas se lako može zapaziti da se Beograd sa puno pažnje brine o njima. O svim tim monumentalnim zdanjima, ali i o svakom pedlju ove predivne ulice. Sve je čisto, trotoari, asfalt, zelene površine, iako ljudi i vozila cirkulišu neprestano. Ne može se sve to rečima ni približno opisati.

 

 

 

Palata Beograđanka fotografisana iz parka Manjež

Čuvena Beograđanka, jedan od najvećih simbola današnjeg Beograda, podignuta je 1974. godine prema nacrtima arhitekte Branka Pešića. Bila je prvi soliter u užem centru Beograda i u vreme svoje izgradnje najviša beogradska zgrada. Palata je visoka 101 metar, sastoji se od 24 sprata i podzemnog prostora u kom se nalazi tržni centar Merkator.

 

Ulica Kralja Milana – jedna od najprometnijih raskrsnica u Beogradu, gde se ulica preseca sa ulicom Kneza Miloša. Mesto je poznato kao London, nazvano tako po istoimenom hotelu i kafani koji su nekad bili tu. 

 

 

 

Stari dvor, strana zgrade koja gleda na Andrićev venac

Jedna od najlepših zgrada, pravi arhitektonski biser Beograda i Srbije, bez sumnje je Stari dvor. Podignut je u razdoblju od 1881. do 1884. godine za prvog sprskog postosmanlijskog kralja Milana Obrenovića, baš onih godina kada je Srbija iz kneževine prerasla u kraljevinu.

Stari dvor – skulpture koje ukrašavaju spoljnu fasadu i njegova prelepa kupola u pozadini

Skulpture Starog dvora u krupnom planu

Ovo reprezentativno zdanje karakteriše arhitektura akademizma sa prepoznatljivim renesansnim elementima u njegovoj dekoraciji. Ipak, kao posledica teških oštećenja koja je dvor pretrpeo tokom Prvog i Drugog svetskog rata, njegov današnji izgled je donekle drugačiji od originalnog.

Kupola Novog dvora 

 

 

Izgradnja Novog dvora trajala je od 1911. do 1922. godine. Podignut je u duhu akademske arhitekture, sa jasno vidljivim renesansnim i baroknim primesama. Međutim, njegov originalni izgled je dosta promenjen, najviše tokom rekonsturkcije izvršene između 1948. i 1950. godine, kada je proširen i adaptiran za potrebe tadašnjeg Izvršnog veća Srbije. Tom prilikom najočiglednije promene nastale su na spoljnoj fasadi objekta.

Andrićev venac i Stari dvor

Andrićev venac slikan iz ulice Kralja Milana. Levo odavde je Stari a desno Novi dvor (šteta što mi ovaj auto upade u kadar)

Tu je i Andrićev venac, prelepo uređena zelena površina i pešačka zona posvećena slavnom srpskom nobelovcu Ivi Andriću, koji je nekada u ovoj ulici imao i svoj stan. U tom stanu, na Andrićevom vencu br. 8, danas se nalazi Muzej Ive Andrića. 

U ulici Kralja Milana još je mnogo znamenitosti, poput zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta ili zdanja u kome je smešten Studentski kulturni centar, ali je nemoguće sve ih opisivati.

Nešto pre nego što smo došli do Terazija, odlučio sam da se vratimo, pošto je čitava šetnja kroz ovu znamenitu ulicu trajala nekoliko sati, a ja sam izgubio pojam o vremenu. Zabezeknuo sam se kada sam pogledao na sat. To je ujedno bilo sve što sam prvog dana obišao i video u Beogradu.

 

Nastaviće se…