Moje viđenje Malte

Moje iskustvo je sigurno malo drugačije od većine ovde ali ću pokušati da iznesem moje viđenje Malte, njene kulture, tradicije, običaja na vrlo realan i slikovit način.

            Pripadam generaciji ne tako mladih ljudi u Srbiji ali ni tako “matorih“.  Turizmolog sam po vokaciji, večita šunjalica po opredeljenju J , da kažem eto da sam malo više putovala u zadnjih deset godina, što kao turista, što poslovno, što kao student na razmeni jer sam živela i studirala u više zemalja Evrope i USA.

            Na put Malte sam se otisnula januara 2016.  sa namerom da tamo odem ne kao klasičan turista niti da radim ili studiram, već sam sve to pomalo upakovala u 21 dan mog boravka tamo. Pre puta se nisam specijalno pripremala, naravno da sam svih ovih godina čula i čitala na raznim forumima utiske putnika, preporuke, savete ali sam negde znala da kad odem tamo da će sve biti drugačije. I bilo je.

            Avionske karte sam najpovoljnije našla preko Turkish Airlines-a, varijanta Beograd-Istanbul-Malta. Direktni letovi Beograd-Malta u zimskoj sezoni ne postoje, a Wizz Air-om iz Budimpešte mi se učinilo malo komplikovano jer mi se nisu uklapali datumi polaska i povratka kao i satnice leta kao i gomila dodatnih taksi i troškova koje te “low cost“ kompanije dodatno naplaćuju.

            “Turkish airlines“ je zaista ozbiljna kompanija, tačna, odgovorna, i nisam se pokajala što sam izabrala da letim sa njima. I preporuka za svakog zaista!

            Dakle, moj boravak od tri nedelje bio je ispunjen jednako lepim i ružnim stvarima i trudiću se da vam što verodostojnije prikažem situaciju sa lica mesta. Malta je mala zemlja, minijaturna reklo bi se, svega 45 km je dužina ostrva  a oko 25 km širina. Sa kraja na kraj stignete za oko 60 min.  O vidovima transporta i mogućnostima prevoza ću malo kasnije. Ono što bih odmah u startu upozorila i na šta bih skrenula pažnju svima jeste klima. Mlađima to verovatno ne smeta, niti primećuju ali ljudi poput mene a i stariji to odmah primete – vlaga, užasna vlaga i vetar od kog vam je stalno hladno, stvari su stalno vlažne i mokre, ne može da se osuši ništa iako je temperatura vazduha bila oko plus 16 stepeni. Ja sam se vratila u Beograd sa koferom duplo težim ne zbog suvenira koje sam kupovala, iako nisam ništa ni kupovala specijalno jer je sve preskupo već zbog garderobe koja je bila natopljena vlagom. Rekli su mi da je cele godine tako s tim da su leta nepodnošljiva. Zime su sa malo padavina ali vetar konstantno duva, jeseni su vlažne takođe i čak je i meštanima teško jer nemaju grejanje pa se snalaze ko kako ume. Da! Nemaju grejanje! Tamo centralni sistem grejanja ne postoji, a grejanje na struju za većinu je preskupo, tako da ukoliko se odlučite da idete zimi tamo ponesite topliju garderobu!

            Drugi veliki problem je voda. Za nas odavde koji je trošimo nemilice kad odete tamo shvatite koliko smo mi ovde srećni. Ako poželite da se okupate ili istuširate vrlo teško će to ići jer je pritisak jako slab, u svakoj kući je tako, u svakom restoranu, svuda. I opet parola – snađi se kako umeš i znaš. Voda za piće se kupuje, jer sa česme nije za piće. U supermarketima flašica vode je oko 50 centi, a balon od 5 litara je oko 2 evra. O hrani i cenama voća i povrća ću nešto kasnije.

            Mesta u kojima sam boravila su bili Sent Džulijans, Sliema i Valleta. Obišla sam za 21 dan koliko sam boravila dosta toga ali ostavila sam za neki drugi put ostrvo Gozo i Komino i Popaye village. Nemoguće je obići Maltu i okolna ostrva za tako kratak period ali uspela sam dosta toga da vidim.

            Ono što mi je prvo upalo u oči je gustina naseljenosti, prenaseljena je država, skoro pola miliona ljudi živi na tako malom prostoru. Svaki maltežanin ima dve kuće, dvoja kola i dva psa, minimum. Vrlo je prljavo svuda, đubre na sve strane, rupe na putevima (svi se žale da su putevi ovde najgori, verujte tamo je gore). U tako, reklo bi se, uređenoj zemlji najmanje čemu se nadate je da ćete videti tako prljave ulice, tako bezobrazne vozače koji nenormalno jure, nigde i nikome ne staju, ne poštuju saobraćajne propise, o vozačima autobusa tek neću trošiti reči. Jednostavno, ne umeju da voze.

            Što se tiče njihovog mentaliteta, vrlo su rezervisani, čudni, hladni i pomalo drski, i obavezno se na sve i svakoga žale, sve im smeta, i svi odreda kritikuju zemlju, ekonomiju, politiku, svi se “u sve razumeju“… Imala sam prilike da razgovaram sa puno ljudi, različitih starosnih dobi, sa nativnim maltežanima, i došla sam do zaključka da su podeljeni između istoka i zapada, da je uticaj arapske kulture mnogo izraženiji, i sve se to vrlo odražava na njihov mentalitet. Izjašnjavaju se kao katolici a žive i ponašaju se po muslimanskim običajima. Svi govore po tri jezika, engleski, italijanski i malteški, ali vrlo loše govore i akcenat im je vrlo izražen npr. pri izgovoru engleskog jezika, te se jako teško može razumeti šta pričaju. Iako su bili pod patronatom Engleske jako dugo, skoro ništa nisu prisvojili od engleza osim da eto voze levom stranom. Daleko je izraženiji arapski uticaj, to se vidi i oseća svuda, i u kućama i u restoranima, prodavnicama, svuda. Moram da istaknem i to da su ljubazni, ali hladno ljubazni, bez osmeha.

            Bila sam gost u porodičnom domaćinstvu, u mestu St Julians, po meni najbolje mesto za pozicioniranje i odatle razgledanje Malte. Bila sam smeštena u dvokrevetnoj sobi koju sam delila sa još jednom devojkom. Vrlo skromna soba, hladna, bez grejanja, vojnička, jedan krevet na sprat, pomoćni ležaj, sto i stolica i orman. Posteljina se menjala nakon dve nedelje i to nakon moje intervencije, peškiri stari memljivi, nisam ih ni koristila. O kupatilu ne bih jer mi je to posebno bolna tačka. Kuhinja stara, zapuštena, jedino je hrana koju su domaćini spremali bila dobra. Posle sam čula od  drugih studenata i cimera da sam imala sreće, da su na drugim mestima bubašvabe šetale po zidovima, da je hrana bila bljutava, domaćini neljubazni i sl. Za cenu koju sam platila, a nije baš mala cifra u pitanju dobila sam zagušljiv prostor, memljiv i hladan, ali dobro nije bilo baš tako sve crno, imala sam fino društvo koje me je i zadržalo da ne odem i da se ne žalim predstavnicima agencije.

            “Ostrvo snova i vitezova“ kako zovu još Maltu, u prevodu je ostrvo kocke i marihuane, koja se puši u svakoj kući, jer je to tamo navodno legalno. Kockarnice su svuda, Pri svakom hotelu i u svakom većem mestu imate velike kockarnice a u svakom skoro kafiću i restoranu imaju kutak gde u sred bela dana najnormalnije možete videti grupice žena koje igraju neku vrstu pokera i to za nakit i novac. Pričali su mi da je to tamo najnormalnije i da se žene vrlo često zaborave pa igraju po ceo dan i velike sume novca troše na to.

            Moje obilaženje i razgledanje ostrva izgledalo je ovako – skoro svakodnevno sam obavezno išla do glavnog grada Valete, jer je od prvog trenutka kada sam posetila taj grad ostavio na mene snažan utisak, svaki put kada bih išla u Valetu otkrivala bih nešto novo, skrivene uličice, prolaze, prelepe vidikovce, katedrale od kojih zastaje dah, zaista poseban grad sa pitoresknim pejzažima i prelepom arhitekturom. Ostala manja mesta, poput Slieme, St Džulijansa, Paole, Buggibe, Meliexe, Rabata i Mdine lepa su svaka na svoj način. Takođe, izdvojila bih i prelepo mestašce po imenu Marsasxlok. Letovalište Buđiba mi se zaista dopalo, obišla sam i tamošnji Akvarijum koji jeste mali i obiđe se za pola sata  ali je vrlo ljupko mesto.

            Sva ta mesta obilazila sam autobusom, javni prevoz im je vrlo dobro organizovan i zalaze zaista u svaku uličicu i naselje. Autobusi su manje više tačni, idu na 20-30 minuta, idu dosta retko naročito vikendom, ali su najpouzdaniji i najbolji vid transporta na ostrvu.  Karta košta 1.5 evro, važi za dva sata neograničene vožnje, nedeljna karta je 21 evro i ne isplati se kupovati nedeljnu kartu jer je sasvim dovoljno da karte kupujete kod vozača i da uzmete jednu eventualno dve karte dnevno. Ja nisam išla u obilaske ostrva svakodnevno jer je to prenaporno već sam par dana bila u mestu i obilazila Sent Džulijans i Slimu koji su vrlo blizu i praktično spojeni gradići i može se laganim hodom za 20-tak minuta stići od jednog mesta do drugog duž prelepog šetališta koje ide uz samu obalu. Postoji i opcija vožnje taksijima i oni su ok rešenje ako krene više ljudi pa se podele troškovi. Obilazak najudaljenijih mesta taksijem je oko 20 eura.

            St Džulijans je žila kucavica Malte, urbano mesto, gusto naseljeno, stecište bogatstva i luksuza sa jedne strane, a sa druge strane tu su sve škole jezika i svi studenti su uglavnom tu smešteni. Naselja u St.Julians-u koja bih izdvojila su Swieqi i Pembroke, mirna naselja, lepa, ljupka, sa divnim rezidencijama, kućama i vilama, baštama sa prelepim mediteranskim rastinjem. Vrlo lep i miran kraj, idealan za studente. Turisti su uglavnom smešteni u kraju koji se zove Pacevill (Paćevil) i tu je bezbroj fensi klubova, striptiz barova, kockarnica, nešto kao Ibiza, i tu najnormalnije možete videti klince od 15-16 godina koji se opijaju i drogiraju na ulicama i niko ih ne dira. Policije nigde nema, klincima je sve dopušteno, ko pušteni s lanca. Na mene je to ostavilo odvratan utisak. Policijski službenici se ne mogu videti na ulicama, deluje sve prilično opušteno, svi pričaju da je bezbedno, sigurno a daleko je od toga. Par puta sam prisustvovala tučama na sred ulice u po bela dana, sudari automobila su česti jer svi voze prebrzo, a policiju nikad nigde nisam videla.

            Što se nekih okvirnih cena tiče, na Malti je sve dosta skupo za naše prilike, npr. u restoranima (onim jeftinijim) pica nema ispod 8eu, špagete isto tako, u lancima brze hrane poput KFC obrok najjeftiniji je 4 evra, u McDonalds-u hamburger je 2 evra, u Burger Kingu isto tako, sve je duplo skuplje nego kod nas. Sendvič obični ili kebab nema ispod 3 evra.

            U supermarketima je stanje sledeće: vekna hleba je oko 1 evro, flašica vode 0,5 evra a balon od 5l je 2 evra, voće i povrće duplo skuplje nego kod nas, čokolade i slatkiši duplo skuplji takođe. Suhomesnato, namazi, grickalice duplo skuplji, kilogram limuna ili pomorandži je 2eu, sve sve je skuplje nego kod nas.

Potreban vam je i dupli džeparac.

Možda će se nekome ovaj putopis učiniti malo negativan, naravno da nije sve bilo tako loše i naravno da nije sve bilo tako crno, Malta ima svoje čari, prelepa arhitektura od koje zastaje dah, povoljna klima sa prelepim mediteranskim rastinjem, preporuka za svakog pravog turistu.

Februar 2016.