Meksiko Siti i Majanska rivijera 3

TREĆI DEO PUTOPISA – Templo Mayor i Teotihuacan

Ovaj putopis ima i svoju video verziju:     https://youtu.be/RzSio1q1rhE

 

Nakon doručka odlazimo u Templo Mayor, jedan od najpoznatijih open street muzeja u svetu. Tokom rekonstrukcije dela Trga Konstitucije u Meksiko Sitiju, na svetlost dana je ponovo izronio kompleks glavnih gradskih hramova posvećenih Huitzilopochtliju, bogu rata, Tlaloku, bogu kiše i  Ehecatlu, bogu vetra.

 

 

 

1523 godine, Španci definitivno uništavaju Astečko carstvo i delimično ruše ove hramove. U neposrednjoj blizini počinje izgradnja katedrale Metropolitane. Tokom narednih godina, ceo kompleks je zasut zemljom i na njemu su sagrađene kolonijalne palate.

 

Dvehiljadite godine kreće otkopavanje celog lokaliteta, ruši se 16 zgrada iz XIX i prve polovine XX veka – i hramovi su ponovo vidljivi u punom sjaju.  Tako nastaje ovaj muzej.  Ulaz je besplatan.

 

Nešto pre devet stižemo, po jučerašnjem dogovoru, na polaznu stanicu autobusa koji će nas odvesti na izlet u Teotihuacan. Tu zatičemo šaroliko društvo, mahom turiste iz južnoameričkih država. Jedan vodič sa znanjem engleskog jezika je zadužen za nas. Dobijamo crvene narukvice po kojima ćemo se razlikovati od drugih grupa. Krećemo na vreme odličnim klimatizovanim autobusom. Put nas vodi kroz Meksiko Siti. Gradska periferija je ogromna. Tek tu spoznajemo realnu veličinu prestonice.

 

 

Nakon sat ipo ugodne vožnje stižemo do velike suvenirnice, u neposrednoj blizini arheološkog parka. Tu počinje trgovačka igrica – u koju smo neprimetno uvučeni. Dočekuje nas lokalac i besplatno časti tekilom. Domaća radinost. Proizvode dve vrste – od agave i meskalina. Mi degustirali samo ovu prvu. Svi koji su probali obe vrste, kasnije su kupili u toj suvenirnici  ili tekilu ili neku rukotvorinu. Vodič nam daje dovoljno vremena da detaljno razgledamo celu radnju. Izbor suvenira je impozantan – ali su cene nepristojno visoke. Naravno – ništa nismo kupili. Po izlasku, ljubazni domaćini nas upoznaju sa lokalnom florom i faunom.

 

Tu sretosmo i prodavca pohovanih skakavaca – to je gastronomska prilika koja se ne propušta. Njihov ukus se pefektno slaže sa degustiranom tekilom (prikazano u videu).

 

Ulazimo u Arheološki park. Ispred nas nekoliko odlično snabdevenih manjih suvenirnica. U njima identična ponuda kao u onoj malopređašnjoj – ali sa nižim cenama. Prodavci diskretno napominju da se nećemo vratiti ovom rutom jer naš autobus odlazi na drugi parking, 4 km dalje. Neki iz grupe krenuše u kupovinu. Mi smo i ovaj put odoleli iskušenju.

 

Ovdašnji lokalni turistički vodiči izbegavaju, ili minimizuju, pominjanje istorijskih događaja, ličnosti i datuma u svojim prezentacijama. Fokusiraju se na kulturološke specifičnosti mezoameričkih naroda. Identična praksa je uobičajena i na Majanskoj rivijeri. Tako je i naš vodič zaustavio grupu ispred zaleđa hrama Pernate zmije pa pričao o vrsti trave, zmijama, kamenju koje se koristilo za gradnju, a zaboravio napomenuti da se baš tu, iza nas, desilo najvažnije arheološko otkriče u Teotihuacanu ikada – pronađen je tunel koji simbolizuje ulaz u podzemni svet.

 

Hram Pernate zmije – Kvcalkoatla su sagradili Asteci. Današnji izgled je rezultat totalne rekonstrukcije – u originalu su bili sačuvani samo pod i delovi stubova ofarbani crvenim cinoberom.

 

Iz hrama odlazimo na vidikovac. Odatle je moguće napraviti najefektnije fotografije piramida Sunca i Meseca i Aleje Mrtvih. Na moju veliku žalost, fotografisanje i snimanje dronom nije dozvoljeno.

 

 

Silazimo ka piramidi Meseca.  Jasno se vidi da je ona dograđena. Originalna konstrukcija je u pozadini a u prednjem planu je petospratna piramidalna platforma – sagrađena u tipičnom astečkom stilu.

 

 

Stepenice su tako sagrađene i pozicionirane da se svake godine, prvog dana proleća i jeseni, na njihovom obodu pojavljuje senka koja asocira na zmijsko telo. Tako je simbolički demonstriran povratak Pernate zmije nazad na zemlju. Legenda o ovom božanstvu je fascinantna – i njoj ću posvetiti poseban prostor u narednom nastavku putopisa o poseti Antropološkom muzeju u Meksiko Sitiju.

 

Evo bitnih informacija o Teotihuacanu:

• Dogovorom je odlučeno da mu godina izgradnje bude 400 pne. Objasniću zašto. Arhitektonski raspored mezoameričkih gradova odslikava nebeski svod. Zato su hramovi i glavne ulice (ose) uvek usmereni u pravcu bitnih astronomskih odrednica – a najčešće ka stranmama sveta. Tako je i Aleja Mrtvih (a preko nje i ceo grad), na početku izgradnje, bila usmerena ka magnetnom severnom polu. Graditelji grada su posedovali magnetni kompas. Jedan njegov primerak (napravili ga Olmeci 1000 – 1200 pne)  je pronađen u današnjem San Lorencu. Danas, pravac Aleje Mrtvih odstupa u odnosu na severni magnetni pol za 15.5ᵒ . Ovaj otklon je posledica neprestanog pomeranja magnetnog pola. Geološkom analizom tla utvrđeno je da se položaj  severnog magnetnog pola poklapao sa pravcem Aleje Mrtvih tri puta u bliskoj prošlosti: 100 pne, 400 pne i 17000 pne. Pošto ne postoje biološki tragovi iz vremena početka gradnje – nema načina da sa sigurnošću definišemo taj datum. Iz tog razloga je dogovoreno da je najlogičniji datum 400 godina pne. Ovaj datum je kasnije izazvao polemiku – ko je osnovao grad, Olmeci ili Tolteci? – jer su u to vreme još uvek egzistirala oba naroda. Nekoliko arheologa smatra da je grad mnogo stariji i da datira iz 17000 godina pne.
• Grad su kontrolisali njegovi osnivači do, otprilike, 350 godine nakon Hristovog rođenja. Tada se nešto desilo i vlast se menja. Novi vlastodršci vladaju još 250 godina i – na kraju, spaljuju večinu objekata. Od tada pa do dolaska Asteka, znači tokom 700 godina, Teutihuacan je napušten – i skoro pust. Nije ostao ni jedan dokument ili napis iz tih vremena.
• Asteci su fascinirani grandioznošću grada. Pošto niko od domorodaca ne zna ko su osnivači, oni su ubeđeni da su ga izgradili bogovi. Zato mu daju ime Grad Bogova – na astečkom Teotihuacan. Takođe i imena naroda Tolteci i Olmeci su astečkog porekla.
• Mi danas ne znamo izvorna imena Tolteka i Olmeka – koji su prethodili Astecima. Ne znamo ni pravo ime Teotihuakana.
• Sve građevine, putevi, trgovi i piramide u Teotihuacanu su „krštene“ tek od 16 veka do danas – njihova imena vuku koren iz astečkog jezika ili su nastala na sugestiju arheologa. Mi danas ne znamo izvorno ime ni za jedan pojam vezan za ovaj arheološki park.

• 

• Dve hiljadite godine su vršena iskopavanja u piramidi Sunca. Pronađeni su grobovi čiji sadržaj nije razrešio ni jednu misteriju – otkriveni nalazi su iz astečkog perioda ili nešto stariji.
• 2014 je započeto istraživanje okoline Mesečeve piramide. Otkriven je tunel ispod hrama Pernate Zmije. Nalazi u njemu su još više zamaglili celu priču – nije pronađen ni jedan grob ali zato ima tečne žive u izobilju i na desetine šupljih lopti nepoznate namene. Pretpostavka je da tunel predstavlja ulaz u podzemni svet.

Sad je jasno zašto lokalni vodiči izbegavaju pominjanje istorijkih pretpostavki – mi praktično  o ovom gradu ne znamo ništa.

Krećemo lagano Alejom Mrtvih ka Piramidi Sunca.

 

 

Sve hramove duž Aleje Mrtvih su rekonstruisali Asteci, tako da nije moguće videti njihov originalan izgled. Piramide Meseca i Sunca se drastično razlikuju po stilu gradnje i vrsti korišćenog građevinskog materijala od njih. Asteci ne koriste kose zidove pri gradnji piramida – već samo vertikalne i hotizontalne. Ovo se ne odnosi na stepenista.

Ova aleja je trgovački raj. Tu ponovo srećemo sve one predmete iz suvenirnice pre ulaza, i na ulazu, u arheološki park – ali po mnogo nižim cenama. Tu treba kupovati – cenjkanje se podrazumeva. Cene srebrenog nakita su ubedljivo jeftinije nego u Meksiko Sitiju. Majanski kalendari su prelepi i mogu se kupiti već za 15 USD. April mesec je idealan za ovakve obilaske – i shopping na otvorenom.

Stižemo do piramide Sunca.

 

 

 

 

Na žalost, turistima nije dozvoljeno penjanje na piramidu – pa smo se zadovoljili posmatranjem i fotografisanjem iz podnožja. Ovu piramidu Asteci nisu dograđivali – platforma ispred nje je originalna (građena kad i piramida) i niža je od one ispred Piramide Meseca.

I ovde smo sreli mnoštvo lokalnih trgovaca. Očigledno da svi oni prodaju robu onog vlasnika suvenirnice sa početka putopisa. Svaki predmet se nudi za po tri različite cene – jedna pre ulaza u arheološki park, druga odmah nakon ulaska i treća – pored piramida i u Aleji Mrtvih. Najstrpljiviji kupci pazare po najpovoljnijim cenama.

 

Lagano napuštamo Piramidu Sunca.

 

 

 

 

Izlet završen. Jedan dan je isuviše kratko vreme za posetu ovom lokalitetu – jer Teotihuacan zauzima mnogo veću površinu od ove koju smo posetili. Ako bi morali da ga ocenimo – onda bi to bilo 5+. Na žalost, neko će se smoriti čitanjem istorijskih i arheoloških podataka u ovom nastavku putopisa – ali manje nije moglo.