Madrid i okolina

 

 

Za glavni grad Španije zaputili smo se 24. avgusta, popodnevnim letom Spanair-a preko Barselone. Pre par godina smo posetili Barselonu i Valensiju, i od tada mi se vrzma po glavi kako bih rado proputovala celu ovu divnu zemlju, korak po korak. Na ovom putovanju, dečko i ja smo obišli Madrid, Toledo i Segoviu, a zatim se prebacili na Majorku. Sa uspostavljanjem Spanair-ovih letova iz Beograda prošle godine, uvedene su dve direktne linije – Barselona i Madrid. Međutim, linija za Madrid nije obnovljena ove godine, pretpostavljam zbog nedovoljne zainteresovanosti. Sa kratkim presedanjem u Barseloni (40min), u Madrid se stiže oko 20h (5,5h nakon polaska iz Beograda). Zbog kašnjenja od desetak minuta iz Beograda, bilo je malo trčanja po aerodromu u Barseloni, ali stigli smo na vreme na drugi let (a i naši koferi). Na Spanair-ovim letovima posluženje nije besplatno.

Od madridskog aerodroma Barajas do centra grada može se stići na nekoliko načina. Mi smo se opredelili za metro (roze linija br. 8), koji ima dve stanice na aerodromu, jednu kod terminala T1, T2 i T3 (Spanair koristi T2), i drugu kod terminala T4. Karta za metro košta 1,5€, a za vožnju od/do aerodroma se kupuje i „supplement“ od 1€. Kako smo mi išli do hotela u blizini trga Sol i istoimene metro stanice, promenili smo tri linije metroa i stigli za oko 45min. Druge dve varijante za transport od aerodroma su: bus 200 do stanice Avenida de America, i bus Airport Express do trga Placa de Cibeles i Atocha železničke stanice. Madridska metro mreža sa 12 linija pokriva veliki deo grada i predgrađa. Postoje višednevne turističke karte za prevoz, u trajanju od 1, 2, 3 (13€), 5 (19€), i 7 dana. Mi ih nismo koristili, jer se nismo previše vozili metroom – centar grada se može sasvim lepo obići pešice.

Smeštaj za pet noćenja smo rezervisali preko booking-a u hostelu Marlasca po ceni od 50€ za dvokrevetnu sobu bez doručka. Kao i mnogi hoteli/hosteli u centru Madrida, zauzima jedan sprat stare zgrade, međutim, čim uđete na ulazna vrata vidite da je sve renovirano. Soba je bila pristojne veličine, sa sefom u koji ubacite 1€ da bi ga aktivirali. Lokacija je odlična, u starom kraju grada Huertas, na par minuta od Sola, jedino vam može smetati žamor sa ulice, jer – Madrid nikad ne spava. Kako smo uveče stigli, ostavili smo stvari i odmah izašli napolje da bacimo prvi pogled na Madrid. Na ulicama i trgovima nas je dočekalo mnoštvo sveta – na Solu, „Kapiji Sunca“ (Puerta del Sol) neke mirne, omanje demonstracije (što je, ispostavlja se, uobičajeno), omladina koja uvežbava vratolomije na rolerima, biciklima, muzičari… Obišli smo statuu medveda sa drvetom madroño – simbol Madrida, prošetali se do trga Major i svratili u pijacu na zatvorenom Mercado de San Miguel koja radi do kasno u noć. Ovo mesto je preporuka za sladokusce, gde se mogu za lepo sređenim štandovima-tezgama probati razni tapasi i vina. Inače, u Madridu je uobičajeno vreme za večeru u restoranima od 22h do 24h i tada je sve puno, te možete zamisliti kada je vreme za izlazak. Šetajući nazad do hotela, bili smo i dalje opčinjeni gužvom na ulicama, sastavljenom od omladine, porodica, kućnih ljubimaca, starijih, … Još jedan upečatljiv utisak te prve večeri bilo je nenametljivo, ali za nas iznenađujuće, prisustvo policije. Po jedna parkirana policijska kola na glavnim trgovima, brojne oznake za postavljene kamere po gradu, policijski motor koji s vremena na vreme prokrstari ulicama… Često im, tako stacioniranim na raznim mestima u centru, prilaze i turisti i pitaju za neku informaciju.

Sutradan ujutru, prvo malo posete muzeju. I to ne bilo kom muzeju, već Muzeju šunke! Museo del Jamones je odlično mesto za doručak, gde iznad vaših glava vise osušene šunke, promet je neverovatan, a za kružnim, centralnim šankom samo lete tanjiri sa kroasanima i šunkom, španske tortilje, sendviči, kafe i ceđeni sokovi od pomorandže. Cene su povoljne, kafa, sok i sendvič sa šunkom je oko 2 – 3€. Ovih „muzeja“ ima po celom gradu, obavezno treba svratiti. U njima se može i ručati „s nogu“, piletina sa pomfritom i sl.

Prošetali smo se preko Sola do trga Major, gde se nalazi Tourist info ispred kog se svakodnevno u 11h i 16h okupljaju grupe za besplatnu šetačku turu Madridom. Ova organizacija vodi u besplatno razgledanje desetak evropskih gradova, a princip je – ukoliko ste zadovoljni vodičem i turom, na kraju ostavite napojnicu, koliko i ako želite. Dok smo čekali da krenemo, snabdeli smo se besplatnom mapom u Tourist info-u, vodom (šetnja traje 3,5h) i prijavili se kod vodiča za turu na engleskom. U grupi nas je bilo oko dvadeset, a vodič iz Engleske koji je u Španiju došao pre pet godina da uči jezik i ostao, se maksimalno potrudio da nam šetnju učini zanimljivom. Krenuli smo sa trga Major ka trgu Plaza de la Villa, i usput videli najstariji restoran na svetu Botin (bar tako kažu), u kome je Hemingvej bio čest gost. Lokalna šala je da je Hemingvej u svakom restoranu/baru bio čest gost, što mnogi i ističu kao reklamu. Ipak, postoji i jedan sa natpisom: „Hemingvej nikad nije bio ovde!“ Prošli smo malo uličicama La Latine, starog dela grada gde je uveče velika gužva u nekoliko ulica sa barovima, i otišli do katedrale Almudena i Kraljevske palate. Zatim, preko trga Oriente i pored Opere, stigli smo do čokolaterije San Gines, gde smo napravili pauzu. Usput smo čuli gotovo celu istoriju Madrida, vladara i kraljevske porodice, a pridružilo nam se i još nekoliko turista. U Madridu ima nekoliko čokolaterija, gde možete probati churros-e, slatko, dugačko testo nalik tulumbama koje se iseče na štapiće i umače u toplu čokoladu. Po povratku sa putovanja, u Beogradu sam slučajno videla da je otvoren Churros bar, u Maksima Gorkog br. 72, mada nisam još bila da probam. Preko trga Sol smo sišli do trga Santa Ana i dalje do Neptunovog trga sa prelepom fontanom, odakle počinje bulevar Passeo del Prado. Tu smo završili našu šetnju i druženje, i nastavili ka Atocha železničkoj stanici, kako bi kupili karte za voz.

 

Plaza Major, Madrid

 

Churros-i

 

U Passeo del Prado su smeštena tri glavna muzeja u Madridu, muzej Prado (radno vreme uto-ned: 9-20h, cena ulaznice je 8€, besplatan ulaz je uto-sub: 18-20h i ned: 17-20h), Reina Sofia National Art Museum (radno vreme pon-sub: 10-21h, ned: 10-14:30, utorkom ne radi, ulaznica je 6€, besplatan ulaz je radnim danima 19-21h, sub 14:30-21h i ned 10-14:30) i Thyssen-Bornemisza (radno vreme uto-ned: 10-19h, ulaznica je 8€). Tu je i Caixa Forum, neobični kulturni centar sa besplatnim galerijama i radionicama, a na zidu zgrade pored je smeštena petospratna vertikalna bašta – biljke rastu „iz zida“. Takođe, na ovom potezu se nalazi i fenomenalni park Retiro. No, prvo obaveze pa uživanje u parku.

U Atocha železničkoj stanici je napravljena prava botanička bašta, sa palmama, kornjačama i raznim drvećem. Ovde smo kupili karte za Toledo i Segoviu koje smo planirali da obiđemo u naredna dva dana. Izabrali smo da idemo brzim AVANT vozom umesto busem, kako bi uštedeli na vremenu. Cena povratne karte za oba grada je ista – 19€, putuje se oko 25min. Nezgodno je što morate odmah pri kupovini izabrati vreme povratka. Voz za Toledo kreće sa Atocha stanice, a voz sa Segoviu sa severne stanice Chamartin. Nakon što smo ovo obavili, Retiro je bio naš do večeri Park se nalazi uz sam centar grada, na površini od oko 1,5km², sa jezerom, skulpturama, Kristalnom palatom, spomenicima… Na velikom jezeru ispred spomenika kralju Alfonsu XII, mogu se iznajmiti čamci na veslanje, a oko jezera se nalazi nekoliko kafića. Uživancija na travi i odmor od šetanja… Vraćajući se do hotela, prošli smo pored jedne od kapija grada Puerta Alcala, zatim pored prelepe zgrade Cibeles (nekad zgrada pošte, a sada gradska kuća) i istoimenog trga, i ulicom Cale de Alcalla. Večera i mala, komšijska pivnica sa odličnim tapasom, a onda, nakon 15h provedenih napolju, najzad hotel.

 

Neptunova fontana, Madrid

 

Jezero u Retiro parku i statua kralja Alfonsa XII, Madrid

 

Puerta Alcala, Madrid

 

Sledećeg dana otišli smo na voz za Toledo u 9:20. U predivnoj železničkoj stanici u Toledu nalazi se Tourist info, gde smo uzeli mapu grada i dobili instrukcije kako da dođemo do centra, jer se stanica nalazi sa druge strane reke Taho, koja okružuje Toledo. Peške je potrebno oko 15-20min, a ispred stanice kreću i busevi 5, 61, 62 koji voze do grada (cena karte je 1€). Izabrali smo da idemo peške, preko mosta Azarquiel, do kapije utvrđenog starog jezgra, Puerta de Bisagra, zatim smo se spustili do glavnog trga Zocodover i onda se prepustili simpatičnim, uskim uličicama. Toledo je stara prestonica nekadašnje kraljevine Kastilje, smešten na uzvišenju i okružen rekom Taho gotovo sa svih strana, te izgleda kao ostrvo. Ova reka prelazi veliki deo Iberijskog poluostrva, da bi se u Lisabonu ulila u Atlantski okean (u Portugaliji se zove Težo).

 

Pogled na Alcazar, Toledo

 

Puerta de Bisagra, Toledo

 

Primetili smo brojne prodavnice mačeva i oklopa, što pravih, što suvenira, jer se u Toledu nekada proizvodilo naoružanje za celo kraljevstvo i njihov čelik je bio čuven. U ovom gradu su svoj trag ostavile tri kulture – hrišćanstvo, islam i judaizam, i Toledo je najočuvaniji srednjevekovni grad Španije, u kome iza svakog ćoška izviruje neka crkvica. Toledom dominiraju katolička katedrala (ulaz je 7€) i utvrđenje Alcazar (5€). Nismo ih obilazili iznutra, već smo se prošetali dalje pored trga Ayuntamiento i El Greco-vog muzeja do sinagoge Santa Maria la Blanca i manastira San Juan de los Reyes. Usput ćete videti prodavnice najraznovrsnijih poslastica od marcipana, po kojima je Toledo takođe poznat. Pauzu za ručak je ovde, kao i u Madridu, najbolje praviti u periodu od 12-15h, zavisno od restorana, jer tada je u ponudi „dnevni meni“ koji uključuje predjelo, glavno jelo, dezert i piće. Cena ovog obroka je oko 10-12€, što nije malo ali se opet isplati u odnosu na pojedinačna jela u restoranima. Nekad smo koristili priliku za ove dnevne ponude, a nekad svraćali u Mek ili pomenuti Muzej šunke. Nakon još lutanja Toledom, fotografisanja i kupovine suvenira, zaputili smo se preko trga Zocodover (gde se nalazi i bronzana statua Servantesa) drugim putem nazad ka železničkoj stanici. Prešli smo preko starog mosta Alcantara na drugu stranu reke, odakle je divan pogled na grad, i u 17:25 uhvatili voz za Madrid.

 

Katedrala, Toledo

 

Iskoristili smo priliku za besplatan ulaz u muzej Reina Sofia od 19h, najviše zbog nekoliko Dalijevih slika. U 19h se formira duži red za ulazak, ali se on brzo pomera i ne čeka se dugo. Ovo je bio i jedini od pomenuta tri muzeja koji smo posetili, iako smo mislili da ćemo poslednjeg dana možda otići i u Prado.

 

Za Segoviu smo otišli naredno jutro u 9:40. Na železničkoj stanici smo ponovo uzeli mapu grada, i ispred stanice ušli u bus 11 do trga Azoguejo u samom centru, ispred akvadukta (karta je 1€). Simbol grada, akvadukt, sagrađen je još u 1. veku kako bi vojsku snabdevao vodom iz planina Sierra de Guadarrama, dugačak je oko 14km i predstavlja najočuvaniji rimski akvadukt. Najviša tačka akvadukta od 28,1m i nalazi se upravo na gradskom trgu Azoguejo. Na trgu se, odmah pored akvadukta, nalazi još jedan Tourist info. Segovia je malo manje pretrpana turistima od Toleda, ali (bar nama) ne i manje interesantna. Šetajući uličicama, zapazili smo neobične, reljefne fasade koje izgledaju kao ispupčene tapete sa raznim šarama na zgradama. Kada smo stigli do trga Major, pred nama se ukazala ogromna, veličanstvena katedrala, sa ornamentima kao od čipke. Da nismo videli, ne bi ni pomislili da nešto ovako velliko može da se smesti u ovaj mali grad.

 

Akvadukt, Segovia

 

Katedrala, Segovia

 

Nastavili smo dalje do dvorca Alcazar, koji se nalazi na kraju starog grada i sa jedne od kula se pruža divan pogled na bedeme, panoramu grada sa upečatljivom katedralom i u pozadini planine Guadarrama. Alcazar je napravljen u 12. veku, na ruševinama rimskog utvrđenja i do 17. veka je bio rezidencija kraljeva Kastilje, da bi zatim služio kao zatvor, i na kraju, vojna škola. Ulaznica za dvorac je 4,5€, i dodatno 2€ za kulu Juan II. Iz dvorca se vidi i malena crkvica Vera Cruz u ravnici van starog grada. Postoji i turistički bus (oko 6€) koji kreće od akvadukta i koji vozi oko Segovie sve do obližnjeg sela Zamarramala, ali ga mi nismo koristili. Nakon obilaska dvorca, vratili smo se pored bedema starog grada gde se nalazi jevrejska četvrt nazad do trga Major i ovde ponovo iskoristili ponudu za „menu del dia“. Nakon još šetnje i kupovine suvenira, odvezli smo se busom do železničke stanice na voz za Madrid u 18:30. Možda treba napomenuti da nam je sa sve pauzom za kafu i ručak, vreme provedeno u Segovii, kao i u Toledu, bilo sasvim dovoljno za neko brzo upoznavanje sa ovim gradovima.

 

Dvorac Alcazar, Segovia

 

Po povratku u Madrid malo smo šetali po shopping ulicama, bila je subota ali sve prodavnice, kao i radnim danom, rade do 21-22h. Nakon kratkog odmora u hotelu, kasnije smo otišli do četvrti La Latina gde ima par uskih uličica sa naređanim barovima (nemaju bašte, već je sve unutra), jedan do drugog, i svi su prilično puni. Negde oko 2h smo šetali nazad do hotela, i dalje opčinjeni brojem ljudi na ulicama. Nismo se osećali nebezbedno ni u jednom trenutku, jer kao što sam rekla, policija se svaki čas provoza na motorima, ljudi su pozitivni i uopšte, atmosfera u Madridu je neki najveći utisak koji smo poneli iz ovog grada.

 

Poslednjeg dana u Madridu obišli smo katedralu Almudena i Kraljevsku palatu. Red za kupovinu ulaznice za Kraljevsku palatu može biti duži, te je poželjno stići ujutru, ulaz je, čini mi se, bio 9€. Zatim smo preko trga Oriente otišli do Španskog trga, gde se nalazi spomenik sa statuom Servantesa koji sedi, a ispod njega su statue Don Kihota i Sančo Panse. Tu je i početak Gran Via ulice, „žile kucavice Madrida“ gde se nalaze poslovne zgrade, prodavnice, hoteli. Na samom početku se nalazi monumentalna poslovna zgrada Edificio Espana, koja je danas prazna, zatim prodavnica National Geographic-a, kao i jedan od Starbucks-a u gradu, gde smo morali da svratimo da se podsetimo divnog cheesecake-a.

 

Kraljevska palata, Madrid

 

Nakon pauze, vratili smo se ka Kraljevskoj palati i prošli kroz vrt Sabatini do još jednog velikog parka Oeste. Na početku parka nalazi se potpuno nesvakidašnji spomenik – egipatski hram Templo de Debod. Ostatke ovog hrama je Španija dobila na poklon od Egipta, za pomoć u očuvanju Abu Simbel lokaliteta. Hram bi bio uništen prilikom izgradnje brane kod Asuana, a na ovaj način je sačuvan, samo na drugom mestu. Nakon šetnje parkom, vratili smo se u Gran Via i prošetali, preko Callao trga do Sola. Seli smo na piće, i još malo upijali živu atmosferu ovog grada. Sledilo je pakovanje i rani odlazak iz hotela na let ka našoj sledećoj destinaciji – Majorci, o čemu sam pisala na istoimenoj temi.

Neko naše mišljenje je da se Barselona i Madrid zaista ne mogu porediti (što su nas najviše pitali po povratku), jer se potpuno razlikuju. Barselonom smo bili očarani najviše zbog Gaudijevih dela i mediteransko-morske atmosfere u tako velikom gradu. Madrid je opet, pravi kraljevski grad, užurbana prestonica gde je na nas najveći utisak ostavila gradska vreva u svako doba dana i noći, kao i opuštenost i pristupačnost „Madrileños-a“ (Madriđana). Moram priznati da sam se slobodnije i sigurnije osećala u Madridu, mada, to je možda samo utisak. U svakom slučaju, ostalo je još ponešto što nismo videli u Madridu i okolini (El Escorial), te bi bio pravi pogodak ukombinovati još jednu kraću posetu ovom gradu, uz obilazak severa/juga zemlje. Uskoro ću postaviti i foto-ture, a ako nekom trebaju dodatne informacije, pitajte!

Za mene, Španija je „izvor bez dna“ kao destinacija, a za druge zaljubljenike u ovu zemlju ostavljam za kraj par reklama zvanične turističke organizacije Španije, sa nosećim sloganom sa kojim se u potpunosti slažem: „I need Spain“!

 

I need Spain – Friends (Amigos)

I need Spain – Couple (Pareja)