Лесковачка роштиљијада 2015

Годинама, при крају сваког лета, док нам врућине још муте памет,причамо како ћемо отићи на Роштиљијаду,да пробамо нешто другачије,да чујемо тај специфични говор,да нам у ушима зазвони Југ Србије.Па, тек сад су се стекли услови,без неког великог планирања.Повезали смо приватни  одлазак од Београда  до Матарушке бање, а онда преко Крушевца,Блаца,Прокупља,стигли старим путем до Лесковца. Ја знам, на свакој пијаци (Бањичка,Каленић,Душановац) , оригинал продавце поврћа из околине Лесковца,обично пријатне и духовите људе, а од којих редовно купујем све врсте паприке,лука,корнишон краставаца и пасуља ,па сам се ту и тамо распитивала како и где да одем , кад најзад дођем. Тако ми је Зоран објаснио, за пар кафана,где се добро једе – Колиба,Сандокан,Грош,Браћа Ђокић ,где су цене уобичајене и прихватљиве за све,независно од Роштиљијаде.  Јер на Роштиљијади су,наравно више цене. То гледиште опет  зависи . Нас у Београду по ресторанима толико одвале са цифрама,да кад смо дошли на одличан и обилан ручак у кафану Сандокан, па цео цех за четворо, хране и пића,платили 2100 динара,просто нам било смешно, а тек мило око срца и новчаника.

 Е сад ово је стара и позната кафана ,одмах поред железничке пруге,где се једе квалитетан роштиљ.Пробали смо ћевапе на кајмаку и обичне,пуњену пљескавицу,лесковачке уштипке,домаћу кобасицу и фефероне са белим луком и невероватно добру шопску салату. А све залили пивом. Нема слика, јер је једноставно непристојно у кафани пуној људи, сликати храну. Укус фантастичан,порције нормалне, не превелике,чиста јунетина за ћевапе,без адитива. На крају домаћа кафа, скувана мераклијски, да нас из Београда подсети, шта више не можемо да нађемо у нашим градским кафанама.

Потом смо кренули у центар Лесковца, где је у главној улици, била организована Роштиљада.

На улици су постављеени штандови свих најпознатијих кафана овог краја, а има их и из Чачка, Бугарске, као и свих других делова Србије.Музика трешти са свих страна,обављају се последње припреме пред свечано отварање, заказано за 21,оо. Има све од роштиља и пића. Ту је и вашар свих других производа од сланог до слатког. Глинене посуде, кожа, обућа,ракија и украсне флаше, иконе, књиге,ножеви за све намене и пећи за грејање.

Прошетали смо омамљени свим укусима и мирисима, гледамо радње каквих нема код нас у Београду, застали смо да се одморимо поред реке.

Док смо шетали окружени мирисима роштиља и гледали свакојаке занимљиве штандове, тражили  смо и мушког фризера да се моји ошишају. Наиђемо тако на Берберски салон Перица. Унутра гужва,а три фризера шишају натенане сваку муштерију. Салон је старински опремљен и нема журбе. Са сваким се поразговара и нашали, они знају сваку главу и косу напамет, мераклијски угођај. Клима ради и прича се о свему, оним врцавим лесковачким говором. На зиду дипломе од пре 80 година па све до данашњих дана.Нисам сликала, не би било у реду  да реметим тај склад мушког света. Савршено искуство, којег ћу се сећати, једном кад полако овакви салони нестану из великих градова , а верујем да ће преживети у мањим срединама.

На самом отварању је дечије КУДруштво, мажореткиње и оркестар блех музике. Наравно ватромет.

Фешта Роштиљијада 2015 може да почне. Наредних неколико дана овде ће хиљаде људи уживати у храни,пићу и музици Југа Србије.

Долазе познате групе и певачи, правиће се највећа пљескавица на свету и мајстори роштиља ће се такмичити , ко је најбољи.

Ми смо кренули колима за Београд, срећни због овог доживљеног искуства.