Kraj Baltičke bajke – Krakov (I deo)

O ovom gradu trebalo je da pišem mnogo ranije, ali sam ga ipak ostavila po strani, znajući da ću ga obići i drugi put, po završetku Baltičke ture. Podsećanja radi, naša prva stanica bila je poljska prestonica  Varšava, pa je nekako očekivan sled okolnosti da nam poslednja opet bude Poljska, ali ovog puta Krakov. Za priču o Krakovu, ne postoji bolji trenutak od ovoga jer su mi slika grada i utisak, sada kompletni, a jesen je pravo vreme da ga posete svi koji još uvek nisu. Koliko mogu da primetim ovih dana, veoma je popularna destinacija u ponudama turističkih agencija.

Iako grad nije veliki, kulturno i istorijski je veoma bogat, zbog čega je potrebno do pet dana da bi se najbitnije obišlo, a što smo mi uspeli iz dva puta. Od opštih informacija, izdvojiću to da je nastao u 7. veku i veoma dugo bio prestonica Poljske. Između ostalog, predstavlja i studentski grad zbog velikog broja univerziteta, dok su Stari grad i najveći trg iz srednjeg veka pod zaštitom UNESCO-a. Kroz Krakov protiče reka Visla, broji oko 780.000 stanovnika i jedan je od najlepših i jeftinijih gradova Evrope.

Naš prošlogodišnji smeštaj nalazio se u glavnoj ulici – Floriańska, odmah pored zidina i kapije, poznatih kao Brama. Krenućemo u obilazak baš iz ove ulice, ali ćemo se svakako njome vratiti i videti šta nas čeka iza Brame. Floriańska izgleda otprilike kao Čika Ljubina u Beogradu i izlazi pravo na glavni trg – Rynek Główny sa najviše gradskih znamenitosti. Na ovom trgu je Tadeuš Košćuško započeo revoluciju protiv Rusije i Pruske, a za vreme II svetskog rata, zvao se Trg Adolfa Hitlera. Iako obuhvata površinu od 40 000 m2, za obilazak nam ne treba mnogo vremena i jednim potezom obuhvatamo: Baziliku Sv. Marije, koja datira iz 14. veka, visoka je 80m i predstavlja simbol Krakova, a na svakih sat vremena sa tornja se čuje truba u spomen trubaču iz 13. veka koji je pogođen u grlo dok je obaveštavao stanovništvo o napadu Mongola; Sala tkanine – Sukiennice, renesansni tržni centar, unutar kog se nalaze tezge sa suvenirima, umetničkim radovima, nakitom i raznim ,,džidža-bidžama“ na temu Krakova, a ako ste zainteresovani za poljsku umetnost 19. veka, galerija se nalazi na spratu zgrade; Kula gradske većnice, visoka 70m, stoji tik uz Salu tkanine, predstavlja jedini preostali deo Stare palate, nekada se u njoj nalazio zatvor i mučilište, a sada je u njoj opservatorija; crkva Sv. Adalberta; spomenik poljskog pesnika Adama Mickiewicza; i skulptura ,,Glava“, privremeno postavljena 2004. godine, a koja je zbog interesovanja turista, tu i ostala. Pored ovih znamenitosti, na Trgu se nalazi veliki broj restorana (najstariji je restoran Wierzynek iz 14. veka), tezge sa cvećem, fontana, golubovi i turisti. Odatle, kojom god ulicom da krenemo, nailazimo usput na crkve i ostale objekte iz srednjeg veka, a ako krenemo Grockom ulicom (Grodzka), stižemo do najpoznatijih crkava u Krakovu (od ukupno 120 koliko ih ima), jedna do druge – rimokatoličke crkve Sv. Petra i Pavla, u baroknom stilu iz 1619. sa statuama apostola koji je ograđuju i crkve Sv. Andreje iz 1098. godine. U toj istoj ulici, mogu da preporučim restoran koji funkcioniše po principu menze i porcija se naplaćuje po gramaži, a ne po sadržaju, pa tako možete uzeti šta god vam se dopadne, a 100 grama košta manje od 4 zlota, što je oko 1e.

Vratimo se na kratko do Florijanske ulice i krenimo ka zidinama kojima je Stari grad opasan. Sa leve strane, nalazi se Czartoryski muzej gde je između ostalog, izloženo delo Leonarda da Vinčija ,,Dama s hermelinom“, i Rembrantov ,,Pejzaž sa dobrim Samarićaninom“. Nastavljamo dalje, prolazimo kroz Florijansku kapiju, najvažniju od ukupno sedam koje vode u grad, a kroz koju su kraljevi ulazili posle pobeda u bitkama. Na drugoj strani, kada prođemo kapiju, nalazi se utvrđenje Barbakan koje je nekada povezivalo gradske zidine, u cilju odbrane od Turaka, a sada se tu održavaju izložbe i koncerti. Duž zidina nalazi se park Planty u kom je jedan naš ,,član“ ekipe, svakog jutra trčao poput lokalaca i sa njima razmenjivao sportske pozdrave.

Moram priznati da dugo nisam ovoliko pisala o znamenitostima jednog grada, a nisam još ni do pola stigla. Dok se još vrzmamo u ovom delu, obavezno posetite ulicu Szewska, treća ili četvrta ulica, paralelna sa Florijanskom, a do koje se opet stiže sa Trga. U njoj se nalazi knjižara u kojoj smo za po 5 zlota (što je manje od 150 din) pokupovali knjige o nama poznatim i nepoznatim slikarima i umetnicima; tu se nalazi i restoran tradicionalne poljske kuhinje – Pierogarnia Krakowiacy gde možete jesti najbolje pirogi (njoke punjene mesom, krompirom, spanaćem, sirom…) uz kefir ili samo pojesti supu, a osim što je ukusno, nije ni skupo; zatim prodavnica čokolade, ako vam padne šećer; i za kraj, svratite u Pijalniu na pivo, preko puta restorana, u kafić koji je iznutra oblepljen novinama iz doba komunizma, a na crno belom TV-u se vrte snimci sa otvaranja prvih samoposluga, u komunističkoj Poljskoj. Ako tu nema mesta, posetite to isto mesto samo na drugoj lokaciji, nešto dalje, u Świętego Jana 5.

Nedaleko od trga, na levoj obali Visle, uzdiže se brdo Vavel sa impresivnim Kraljevskim dvorcem i katedralom. U dvorcu su živeli i godinama unazad se krunisali kraljevi, zbog čega ceo ovaj kompleks ima izuzetnu važnost za Poljsku. Sada je u odajama dvorca muzej, a u katedrali se nalaze kripte i kapele kraljeva, narodnih heroja, pesnika i ostalih istaknutih ličnosti Poljske. Priznajem da mi poseta katedrali nije prijala, posebno oni delovi ispod, u čijim lavirintima počivaju mrtvi, tako da ne preporučujem nikome ko pati od klaustrofobije, jer sam se i sama jedva izborila sa napadima panike. Ali je zato penjanje uskim stepenicama do zvonika obavezno, zbog pogleda na Krakov i crvene krovove Starog grada. U podnožju zidina, nalazi se turistička atrakcija – spomenik zmaju koji bljuje vatru, a za koga se vezuje nekoliko legendi. Ovaj obilazak košta 12 zlota. Poseta Vavelu je obavezna, odakle se pruža i pogled na reku i grad, ali ulazak savetujem ako baš imate vremena na pretek.

Spomenula sam da je Krakov između ostalog i studentski grad, a najvažniji univerzitet u Krakovu, Poljskoj i Evropi jeste Collegium Maius ili Jagelonski univerzitet koji datira iz 1364. godine, lepa, crvena zgrada u neogotskom stilu sa dvorištem otvorenim za posetioce i najstarijim globusom na svetu. Jedan od najpoznatijih studenata bio je Nikola Kopernik čiji se spomenik nalazi ispred univerziteta. Treba obići celu ovu univerzitetsku oblast gde je sve tako lepo sređeno i organizovano, da prosto mami i budi želju za učenjem i ponovnim studiranjem. U blizini studentskog Krakova, nalazi se veliki park sa bistama poljskih velikana. Prošle godine u vreme naše posete, slavio se nacionalni praznik, pa je svaka bista bila ukrašena cvećem, medaljama i zastavama, a u podnožju brda Tadeuša Košćuškog, koje se nalazi odmah preko puta parka, održavala se vojna parada i razni programi namenjeni deci i starijima. Ovo brdo je veštački napravljeno i visoko je 34m, sa vidikovcem na vrhu, i muzejem na dnu (nekadašnja kuća Tadeuša Košćuškog). Ne mogu da prenesem utisak sa vidikovca, jer nas je mrzelo da se penjemo, ali od drugih smo čuli da je pogled fantastičan.

Na dvadesetak minuta od Krakova, nalazi se istorijski spomenik Poljske i jedini rudnik na svetu koji je pod zaštitom UNESCO-a. U pitanju je rudnik soli Vjelička (Wieliczka) i sastoji se od ukupno 9 nivoa ispod zemlje. Prva tri se koriste u turističke svrhe, dok se ostali nivoi koriste za proizvodnju soli. U ta tri nivoa postoji čitav grad pod zemljom, napravljen od soli, statue rudara, celi procesi proizvodnje, sve je prikazano kao u muzeju, a osim ovoga, u rudniku se nalazi koncertna dvorana sa kristalnim lusterima (naravno, od soli), kapela za venčanja, restoran, pošta, suvenirnice itd…Opet spominjem prošlogodišnju posetu, kada nam je Vjelička bila poslednje mesto u Krakovu, nakon kog smo se zaputili u Beograd, pa nekako nisam bila impresionirana rudnikom. Ali to ne znači da ga zbog moje impresije ne treba obići, prosto me je progutala mračna istorija ovog grada, pa na rudnik nisam reagovala. I zato ću se ovde zaustaviti, jer će sledeća priča biti posvećena Jevrejskom Krakovu, koji je na mene ostavio najjači utisak, i zbog kojeg mi svaka misao na Krakov, koliko god da je grad lep, stvara tegobu i kao da me pritiska neki težak i crni oblak.

Nastavkom priče o Krakovu, završiće se i putovanje po Baltiku koje me svakako i dalje drži i koje neću nikada zaboraviti, a nadam se da sam i na vas prenela malo te atmosfere i podstakla vas da planirate put u neku od ovih fantastičnih zemalja, nepravedno zanemarenih.

Priča preuzeta sa mog bloga , a ako vam se dopadaju i ostale priče, posetite FB stranicu Pozdrav, 

Majus