Kipar u januaru – od Limasola ka zapadu

„Putovanja se , kao i umetnici, ne stvaraju vec se radjaju“ rece L. Darell . Spominjeg ga odmah na pocetku jer je pomalo kriv za ovo putovanje sto se rodilo neplanirano. A bas navalilo da se rodi. Ko u onim glupim emisijama na TLC „Nisam znala da sam trudna“. Nisam znala da cu na put.

Dosadno neko popodne, jednog sivog dana koji  jos ceka da svane. Moje hiper-hiperaktivno kerce ni da promoli glavu iz tople korpe,  prebiram po tastaturi, nesto bi… i ne bi… „Gorki limunovi Kipra“ onog Darela s pocetka, tek naceti, leze pored tastature. Bezvoljno gricnut predgovor, nekako ne ide… Listam Sonjinu foto turu „Kipar u novembru“, pa se  bezveze prebacim na Wizz, cackam, kuckam, brljam  i… BINGO! 

Oci mi se sirom otvorile, puls ubrzao, gadna zavisnost je u pitanju. Gledam cenu na Wizzu, gledam knjigu, pa motam Sonjinu turu. Hmmm. Sa korica knjige fiksiraju me direkt u zenice dva brkata Kipranina zavaljena u grcke (kiparske?) stolice, treci se naslonio na dovratak i gleda niz ulicu ko da ceka nekog. Ceka nekog?!  Ispred njih soljica kiparske kafe, a scena smestena u senku pod  krosnjom nekog drveta, na nekom kamenom poplocanom trgu, ispred neke kafanice sa plavim lucnim zaluzinama. Cudna podudarnost. Pa i Darell je u Trstu, pred put na Kipar, usled haosa, ne trazeci je, naleteo na knjizicu neke lady o ostrvu. Knjiga je zurila u njega izmedju voca, starih gramofonskih ploca i raskupusanih korica unistenih knjiga. „Osecao sam se da je to bila neka vrsta znamenja“ kaze on, a potvrdjujem i ja, te ODMAH  kupujem karte, pa sta bude neka bude.

Kazem muzu: „Idemo na Kipar!“ „Ko bre?“ „Pa nas dvoje!“ „Kad?“ „Tad i tad.“ „Posto?“ „Malo“ „A, sto idemo?“ „Da nam d… vidi puta!“  „Sta kazu, oce biti lepo vreme?“  „Oce“ slazem ja iz cuga, ne znaju ni meteorolozi, de cu ja…  Eto, tako to kod nas biva. Voli on, volim ja. Kad valja – ja kriva, kad ne valja opet ja kriva. Bar ce biti mora, mozda sunca, Let the sunshine in, za pocetak to nam je dovoljno.

A o Kipru pojma nisam imala. Samo to da je podeljen sa Turcima, da su imali Makarijusa i da je  u pitanju ostrvska zemlja zabodena tamo daleko u Mediteranu. Da, i da su Englezi nesto petljali.  Ipak, obuzela me ona prijatna putnicka groznica. Samo da se skita. Joooj, sto  to volim!!!  Rezervisem sve po redu, iskopam stare brosure pokupljene ko zna pre koliko godina na Sajmu turizma (svasta ja tu imam, uvek govorim da cemo propasti kod komsije od silnih papira). E samo  jos onaj odozgo da se smiluje i ne posalje potop.

Vreme u januaru na Kipru moze da bude vrlo zeznuto. Zimski mesec sa najvise padavina, a kad pada, tamo  bas pada, poplava se desi ocas posla. Kad nema kisa onda je  lepo, toplo i suncano. Priroda se  probudi kao kod nas u prolece, trava socna i zelena, stabla agruma puna plodova,  ciklame, anemone, divlje lale i narcisi. Gusteri se vec gusterisu, a zrikavci zricu. Uh.

Kipar nas docekao domacinski i gostoljubivo, kako im tradicija i nalaze. Nebo ko sa razglednice. Plavo, sa onim malim pufnastim oblacicima gde andjelcici leskare. A flamingosi  ronjaju li  ronjaju po slanom jezeru uz pistu, mrtvi ladni za  grmljavinu aviona. Kola smo  rezervisali unapred preko Autodirect agencije,  ispostovali su sve dogovoreno. Sacekao nas je kombi blizu aerodromske zgrade i nakon par minuta bili smo u njihovoj kancelariji zabavljeni sredjivanjem formalnosti. Dobili smo sasvim pristojan mali automatik, nebesko-morske plave boje ( da budemo u harmoniji sa okruzenjem) i crvenim tablicama (upozorenje lokalcima) Sva moja dramljenja  oko  voznje „suprotnom“ stranom bila su bezvezno kidanje.  Uz pomoc Here aplikacije na mob telefonu i odlicnih putokaza duz  puteva, snalazenje je bilo prosto ko pasulj. Malo je u pocetku bilo prejakog kocenja, ali to je vec problem koji ima veze sa automatskim menjacem , a ne sa stranom kojom se vozi. Kad je moj Covek  tj. vozac naterao jednu nogu da miruje, sve je islo mnogo bolje.

Setaliste od Amathusa ka gradu

Od Larnake  brzo stizemo do prvog znaka za iskljucenje sa auto-puta ka Limassolu. Spustamo se do mora u oblast Amathus koja predstavlja istocnu granicu grada. Limassol je smesten izmedju dva anticka nalazista, Amathusa na istoku, i Kouriona na zapadu. Proteze se kilometrima duz obale uz koju je uredjena pesacka staza, pa ljubitelji pesacenja ovde imaju ozbiljan zadatak. Ja vec srecna i sve mi se nesto dopada, a nista jos nisam ni videla. Sunce, more, da. U tome je stvar.

Replika cupa sa nalazista, ruine grada drzave, pogled sa brda gde je arheol. nalaziste, drvene rampe ispod ruina

Amathus je drevni grad drzava, najstariji na ostrvu. Arheolosko nalaziste je pored puta u blizini mora, na maloj litici. Penjemo se stazicom uzbrdo odakle puca pogled na morsku pucinu, novi beli grad koji se protegao u daljinu i kamene zidove sa razbacanim stubovima upodnozju. Stanovnici nekadasnjeg grada bili su Grci i Fenicani, Ptolomeji i Rimljani. Od ostataka ovde se nalaze neki grobovi, stara kupatila, rimski hram Afrodite. I kakav bi to drevni grad bio kada ne bi imao i svoje mitove. Ovde je Tezej ostavio trudnu Arijadnu, koja je umrla na porodjaju.  A ona mu pre toga pomogla da ubije Minotaura. Pih. Kazu i da se Ricard Lavlje Srce iskrcao ovde. Na ulazu u lokalitet postavljena je replika ogromne kamene posude iskopane ovde, original se nalazi u Luvru.

Ispod ruina Amathusa, iznad mora,  podignute su  drvene pesacke rampe, garantuju uzivanje po suncanom danu dok talasi ispod zapljuskuju obalu sa crnim oblutcima i  izbusenim,  naboranim oker stenama. Pecaju ljudi i vade  palamare, a lepo stoji ogromna tabla na kojoj pise Protected area, nema pecanje.

Limassol je drugi po velicini grad, a najveca luka na Kipru. Ovde ima dosta vinarija i najznacijniji je centar proizvodnje vina. Moguce je obici neke uz degustaciju, nalaze se na vinskoj ruti koja je obelezena putokazima, a ima je i na mapama u besplatnim brosurama. Promenada je lepo sredjena, sa stazama za bicikliste, mediteranskim rastinjem, neizbeznim vitkim palmama, restoranima, drvenim dokovima gde lokalci pecaju (ovde nije valjda zabranjeno) i rado provode slobodno vreme. Duz setalista je smesten Park skulptura sa brojnim postavkama koje su radovi kiparskih i stranih  umetnika.

Park skulptura

U blizini stare luke nalazi se tradicionalna cetvrt, staro jezgro grada, sa svojim tipicnim poplocanim ulicicama. Srednjovekovna tvrdjava koja je promenila mnogo vlasnika, sada je srednjovekovni muzej. O tvrdjavi kruzi prica da je tu Ricard Lavlje Srce ozenio Berengariju od Navare i da ju je tu i krunisao za kraljicu Engleske.

Limasolska tvrdava, dvoriste muzeja

Da li se ozenio tacno u ovoj tvrdjavi, ne znam, ali istina je da je on zaista bio na Kipru u toku svog krstaskog pohoda i da je preoteo Kipar od Isaka Komnina. Isak prethodno nije bio dobar domacin, nije pomogao damama u nevolji koja ih je snasla na moru. Dame su bile Berengarija i Ricardova majka. Ricard je kao pravo Lavlje Srce uz riku razrusio sta se razrusiti dalo ( pa tako i onaj gore pomenuti Amathus), popljackao, a nevaspitanog Isaka okovao u srebrne lance. Ricard pravi dobar posao pa Kipar prodaje Templarima, malo se druzi sa Gi Luzinjanom (koji ojacava  utvrdjenje), on je jos jedan zestok momak, a ko je gledao Nebesko kraljevstvo, zna o kome pricam.

Stara cetvrt Limasola, arhitektonski miks

Oko tvrdjave  je prostran trg za dokolicu i dobru klopu.  U starim kucama su  zanatske radionice, umetnicke galerije, restorani i suvenirnice. Ima i crkava, ostataka kolonijalne arhitekture preostale iz doba Engleza, Velika dzamija iz doba Otomana. Ova dzamija Eski Jami, i danas aktivna, nikla je na temeljima vizantijske crkve iz 13 veka, ova pak na ostacima ranovizantijske iz V veka.

Velika aktivna dzamija, temelji bazilike na kojima je podignuta

Sta reci, osim opet citirati Darella: „ Nadmetanje vladara i carstava umrljale su ga krvlju, vise puta iznova su iscrpljivale i podmladjivale njegov krajolik dzamijama, katedralama i tvrdjavama…mnogo puta je iznova bio zariste na kom su se Arijevci i Semiti, hriscani i muslimani susretali u smrtonosnom zagrljaju“

Detalji sa promenade u Limasolu

Setnju zavrsavamo u novoj marini iza starog jezgra grada. Vrlo popularno mesto za izlazak stanovnika, sa obiljem kafea i restorana, ima i onih brze hrane. Nama se dopala kafa u Nero kafeu, a mozda i ona nije bila toliko fantasticna, ne znam. Bila  nam je hitno, hitno, hitno  potrebna kofeinska doza. Krizirali smo zbog ranojutarnjeg leta i budjenja u 4. Marina ko Marina, jos se gradi, ima kuca i apartmana na prodaju, jahti za iznajmljivanje, radnjicica i vreve. Lepo mesto da se odmore noge. Stize nam poruka od vlasnika rezervisanog smestaja sa detaljnim uputstvom kako da ih pronadjemo. Hvala im, jos mnogo puta smo se uverili u istinitost price o tradicionalnoj kiparskoj gostoljubivosti.

 Nova marina i stari deo za ribarske brodove

U ovom sedmodnevnom maratonu kroz 10000 god staru istoriju ostrva nismo vodili racuna o hronoloskom, vec geografskom rasporedu.

Drugi dan pravcem ka zapadu vozimo starim putem Limassol-Paphos. Vodi cas iznad, pa ispod novog auto puta, odlican je i mnogo zanimljiviji, a i duz njega je ono sto zelimo da obidjemo. Na putu su postavljeni dobro vidljivi putokazi,a  obilje saobracajnih znakova voznju cine bezbednijom, pogotovo za levopocetnike. Ima ogromnih tabli sa upozorenjima tipa Vozite levom stranom, „strasni“ uspon od 7% sve sa podsecanjem da se promeni brzina, very dangerous krivinama, gde mi se ledila krv u zilama zamisljajuci neka zmijska uvijanja, a radilo se o smesnom zavijutku. Na ovoj ruti se pejzaz menja od plodnih ravnica, plantaza i bujnog zelenila po pitomim brdascima, do golih kamenih stena. Prolazimo pored engleskih baza sa bodljikavom zicom, na brdima su im sagradjena naselja sa indenticnim belim  kucama, ko das u ih deca crtala. Ovo je njihova teritorija. Cula sam da tu vladaju engleski  zakoni, ne znam. Nigde zive duse nisam videla.

Kolossi utvrdjenje je 14 km od Limasola u istoimenom uspavanom mestu. Cetvrtasta vojna gradjevina na 3 sprata, vrlo debelih zidova ima ravnu terasu na krovu, sa koje ja bajkovito zamisljam da su vitezovi prosipali vrelo ulje na nepozeljne. Koliko su zidovi zaista debeli moguce je shvatiti kada se ugledaju udubljenja sa prozorima u koje su sa strane postavljene kamene klupe, na svaku moze da sedne bar 3-4 viteza. Uske kruzne kamene stepenice povezuju spratove, u sobama ogromni kamini u koje sam uspravno ladno stala, ukraseni isklesanim ljiljanima, a na inace sada golim zidovima, deo freske Isusa na raspecu i ljiljani Luisa de Magnaca.

U prizemlju je izduzena sala sa lucnim svodovima u kojoj se ponekada odrzavaju koncerti. Spolja su uklesani grbovi sa amblemima Jerusalima, Kipra, Luzinjana.Kameno zdanje Jovanovci su podigli u 13 veku kad je pala Akra, a onda dodjose Templari,malo popravise, pa se vratise Hospitalci. Dogradise ponovo.Kad su se smirili pocese da prave vino sto se i dan danas zove Commandaria. Bavili su se i prozvodnjom secera o cemu svedoci stari pogon pored tvrdjave i ostaci akvadukta. Na poljima u okolini su bile plantaze secerne trske, a danas su tu plantaze mandarina, pomorandzi i maslina. Ovo mi je bio prvi susret uzivo sa Templarima i Hospitalcima, zadovoljna sam, lepo su to oni uredili. Pokusali smo da pronajemo gde to akvadukt vodi, zavrsava se u nekim dvoristima pa odustajemo, ali nailazimo na staru krstastu kamenu crkvicu.

Po dvoristima limun rodio, popadale mandarine iI pomorandze, banana se okitile grozdovima a bugenvilija i muskatle cvetaju ko da nije januar.

Na lokalitetu smo kupili kartu za 7 dana koja je ukljucivala posetu svim arheoloskim nalazistima i muzejima pod upravom Odeljenja za antikvitete. Cena je 25 eur po osobi, dobije se roze parce papira nalik racunu, a na pozadinu se pri svakoj narednoj poseti, lupaju pecati. Napravili smo lepu kolekciju pecata, ustedeli nesto. Na nekim mestima su zaposleni vrteli taj papir u ruci, zvali nekog telefonom da provere. Izgleda da se ovo ne koristi cesto. Ja sam informacije nasla direktno na sajtu pomenutog odelenja. Postoje  jos ulaznice koje vaze 1 dan za 8,5eur, 3 dana za 17 eur. Svi lokaliteti su odlicno obelezeni, uredjene su staze, postoje info table, na ulazu besplatne mape i brosure, sto je sasvim dovoljno za snalazenje bez vodica.

Nedaleko je Kourion, arheolosko nalaziste koje se predstavlja  kao najznacajnije na ostrvu. Prvo svracamo na obalu da posrcemo kaficu uz zvuk talasa, na dugackoj plaza  podno kurionskog brda. Doduse, zalutali smo pa se nasli ovde, al omasivanje puta je ispalo ko da je planirano. Preporucujem toplo ovo mesto, sa zapada zaklonjeno visokom razudjenom kamenitom obalom, litice poput dzinovskih prstiju grabe more.

Kurionske iskopine 

Za Kourion treba izdvojiti vremena. Razbaskario se po celom brdu, a odatle pogled fantastican, pa se ne zna sta je lepse. Dal plavetnilo pucine, polja ciklama, stubovi i mozaici, ili naprosto setnja po ovom spokojnom predelu. Po predanju osnovan je prilikom dolaska  Mikenjana koji su bezali od Dorana, a kao i na drugim lokalitetima smenjuju se civilizacije i ostavljaju tragove. Rimska agora okruzena je ostacima stubova, zavrsava se javnim kupatilima gde se i danas vide sistemi za dovod vode i zagrevanje. Privatne kuce su imale podove od mozaika i  nose nazive po scenama koje su na njima prikazane. U kuci Gladijatora su sacuvani prizori borbi gladijatora, jedini na ostrvu. A u kuci Ahila scene iz prica o njegovom zivotu.

Mozaik iz kuce hriscanina Eustoliusa

Veliki amfiteatar, znalacki smesten na najlepsoj poziciji sa pogledom na pucinu, rekonstruisan je i leti se odrzavaju razni spektakli. Verovatno je izuzetan dozivljaj sedeti uvece na kamenom stepeniku pod zvezdanim nebom, dok vetric hladi,  i gledati izvodjenje neke drame. Impozantan kompleks bogatog ranohriscanina Eustoliosa sa kupatilima, dvoristima, velikim brojem soba gde su ocuvani mozaici, natkriven je solidnom konstrukcijom radi zastite. Ovde sam videla i metalne table sa informacijama napisane Brajevim pismom, stvarno svaka im cast. Ako ne mogu da vide, bar da im se docara tekstom. Na zgodnim mestima podignuti su vidikovci sa klupama i natpisima sta se odatle vidi od iskopina.

Kuca za stanovanje u kojoj su pronadjeni kosturi stradale porodice i zivotinja, na osnovu kojih je shvaceno kako je dnevni zivot ovde funkcionisao.

Cena karte za Kourion 4,5 eur.

Zidovi stadiona

Par km dalje uocavamo strelicu, pise  Stadion, moramo i to da (pr)overimo. Ovaj jedini stadion na Kipru je primao oko 6000 gledalaca, opstao je  zid od velikih zutih blokova koji ga okruzuje. Nista spektakularno, al moze, kad smo vec tu. Odavde se  obelezenom pesackom stazom, kroz makiju pored ljutog mirisljavog rastinja, stize do svetilista , udaljenog par km. Idemo ipak kolima, u rancu mi medicina za kicmu. Leba ne trazi, a trebace. Naokolo nigde nikog, ovo doba godine nije za  masovne najezde.  Prija ta tisina i samoca na drevnim mestima prekrivenim belezima. Nema ulaznica, besplatno je i pusto.

Obnovljen deo Apolonovog hrama, veliki kameni cup u Palesti, sveti put, ostaci Trajanovih spavaonica

Mi kolima, a nekada su mnogi peske do Svetilista Aplona Hilatesa ne bi li prineli zavetne darove  zastitniku Kuriona. Na ulasku sa Kurionske strane stajala je velelepna dvokrilna kapija, a danas  biletarnica i dvoje zaposlenih sto u hladu pored procvetalog ruzmarina igraju karte da  ubiju vreme. Kakvo radno mesto, kakav posao, uh, mnogo sam im zavidela!  Na ulazu je Palesta, skola i boriliste  gde su mlade atlete  vezbale rvanje. Najocuvaniji je, doduse rekonstruisan, deo samog hrama koji se nalazio na kraju svetog puta. Nekoliko vitkih stubova izranja iz poludele trave i  poljskog  cveca, tako i treba,ovde se radi  o bogu suma i prirode. Obilazimo Trajanove spavaonice, pokusavajuci da shvatimo kako su stvari ovde funkcionisale. Doneses darove, izribas  se u kupatilu gde obidjes sve cetiri sobe sa razlicitim temperaturama vode, dremnes u spavaonici, pa ko nov krenes svetim putem, strpas darove u sveti cup i nadas se da trosak i tabananje po pripeci nije bilo  dzaba. Posle malo pogledas kako se momci rvaju, pokupis nove traceve, pa ponovo put pod noge. A dotle svestenik, iza svoje kuce, cuva blago u trezoru.  Cena za kompleks   2,5 eur, mrzelo ih da nam lupe pecat, mi ih ljubazno zamolili da upotpunimo kolekciju.

Petra tou Romiou je Grcka stena, popularnija kao Afroditina stena. Kult Afrodite je bio veoma jak i rasiren po ostrvu, danas postoji  Afroditina ruta koja povezuje sve tacke koje imaju bilo kakve veze sa njom. Ruta bi trebala da pocne odavde, jer po predanju ovde se rodila. To svi znamo, iz morske pene i tako to. Ima vise verzija o njenom rodjenju, opste poznata je ova Hesiodova iz Teogonije.  A tamo  stoji  nekoliko stena posejanih blizu obale, i more se peni, i talasi luduju, i vetar siba, i galebovi krice… Belezi od poredjanog kamenja, tracice vezane po zbunju, ostavljeno od mladih, starih, zaljubljenih, razocaranih,  srecnih, samaca i parova…  Ma divna je priroda i dugacka je plaza, surova brda su iza, pusto je i nema hotela, kuca, naselja. Ptice, huka, neobuzdana sila mora i vetra…  i mi.  Idealno. Iznad asfalta kozja staza vijuga  u brdo, sa klupom na vrhu. Pogled za secanje. Ko ne voliko tako divlje, moze kolima do restorana, na   susednom brdu, pa sa terase uz klopu i picence da se divi.

Stizemo u Pafos, lako nalazimo rezervisani smestaj. Treba tu da prespavamo tri noci. Nasmejana gazdarica nas srdacno poziva da udjemo  kod nje na kafu, caj, nesto. Kafa je magicna rec sto gvozdena vrata otvara i nasa rezervisanost se topi. Ugostila nas u svojoj dnevnoj sobi, ponosno posluzila kiparsku kafu, ne znajuci da mi u Srbiji pijemo istu takvu. Kafa je bila odlicna, razgovor zanimljiv, bas mi bile udobne one njihove fotelje. Muzevi  odma o fudbalu i tako tim dosadnim stvarima, ja i gospodja o deci, sta bi majke drugo. Sin joj u vojsci, to tamo traje 2 godine, idu cim napune 18, pa posle na studije. Kuka majka kako je dete daleko, cak u Nikoziji, bio bolestan, a hrana teska samo neki makaroni i gluposti. Ja je belo gledam, sta daleko, pa to ima sat i po voznje. Pa se setim da sam na ostrvu, da je cela drzava na ostrvu, da je ostrvo veliko, ali drzava mala i da je 180 km iz njihove perspektive (narocito majcinske) jaaaako daleko. Dali nam ogroman apartman pored bazeni, iako smo platili manji. Na stolu nas docekalo sveze nabrano cvece, korpa puna voca. Kiparska gostoljubivost.

Setaliste u Donjem Pafosu, turistickom delu grada

Paphos je neko cudno mesto ne siri se mnogo uz more, vec gore u kopno.Centar je 3 km  dalje od mora i tamo vode neke ispretumbane ulice. Arhitektura u gornjem delu bezveze, samo  bezlicne cetvrtaste gradjevine sa ravnim krovovima, a oni  zatrpani satelitskim tanjirima, solarnim plocama  i ogromni belim rezervoarima za vodu. U centru  su administrativne zgrade,  tipicno grcka  gimnazija sa stubovima ispred ulaza , neke biste sto mi nista ne govore i zapusten park. Mnogo lokala zatvoreno, na prodaju, za izdavanje. Kriza i kod njih.

Centar Pafosa

Posle vidimo da je bolje da smo otisli u Geroskipou kvart gde postoji bar lep trg sa starom kitnjastom fontanom i kafanicama. Elem, Kato Paphos, Donji Pafos je zanimljiviji, sad shvatam da u   gornjem i  nema sta da se trazi. A pored mora lepa klasika od poplocanog setalista sa dekorom od palmi i privlacnih restorana, stara otomanska tvrdjava koja ko da raste iz ribarske luke, i konacno ono sto je najvaznije arheolosko nalaziste  Nea Paphos. Ceo grad je uvrsten na UNESCOvu listu svetske bastine. Katakombe i arheolosko nalaziste, Kraljevske grobnice, ostaci najvece bazilike na ostrvu, tvrdjava,muzeji…

Pafoska otomanska tvrdjava

Rano lezemo ko kokoske, mrtvi umorni, rano se i budimo. Krajem januara sunce pocinje da zalazi oko 5 sati,  a s obzirom na nasu  kondiciju, cinilo nam je uslugu.

Treci dan smo ko streberi  osvanuli na lokalitetu. Zaposleni nisu stigli ni da srknu kafu, a vec su morali da lupaju pecate. Nea Paphos je neposredno uz more, na ravnom terenu, a ulaz je kod ribarske luke, blizu tvrdjave.  Parking je velik, ne placa se. Ulaz za arh nalaziste je 4.5 eur. Iza zicane ograde nalazista tik uz ivicu obale prostire se dugacka staza za setnju duga par km. Nea Paphos znaci Novi Pafos posto je grad ovde nastao nakon sto se preselio sa mesta  u brdima udaljenog 14 km, kod danasnjeg mesta Kouklia. Najlepse sto se ovde moze videti su ocuvani mozaici bogataskih vila.

Naime, u doba vladavine Ptolomeja, koji su upravljali iz Aleksandrije, Kipar je bio deo carstva. Nea Paphos postaje  administrativno srediste ostrva. Nakon dolaska Rimljana, znacaj Paphosa je nepromenjen. Razvija se sve do razornog zemljotresa 365 god, kada se stanovnici sele i grad zamire.Visoki zvanicnici i ugledni gradjani podizali su raskosne palate i rezidencije.Postoje ostaci kuce  vece od 2000 m sa preko 500 m mozaika. Centralna cetvrtasta  dvorista bila su jezgro kuce, oivicena kolonadama, sa brojnim sobama naokolo. Na mozaicima su prikazane scene iz lova, berbe, alegorije godisnjih doba, mitoloske price.  Mit o Persefoni i Hipolitu koji posramljen cita njeno pismo puno strasti, pa Dionis koji sa peharom u ruci docekuje Ikara a ovaj na volove natovario vrece pune tek nabranog grozdja, dva pijana pastira iznad kojih stoji natpis Ovo su prve vinopije (iliti ispicuture)… Ima ovde i Lede, Zevsa, Ahila bebe, Orfeja sa zverinjem, Scile i Odiseja, citave galerije poznatih likova. Sve je lepo objasnjeno na tablama, da se zna ko je ko i sta se gleda.

Ostaci rezidencije, tetar, Saranta kolones gornji nivo, detalj u utvrdjenju Saranta kolones

Vreme potrebno za obilazak je stvar interesovanja i licnog tempa, spoljasnje temperature i kojecega. Smatram da je greh ne izdvojiti bar 2.5 sata posto je nalaziste na velikoj povrsini.  Saranta kolones ili 40 stubova je tvrdjava iz 12. veka koja je izgradjena radi zastite od morske najezde Arabljana. Naziv je dobila po velikim stubovima od sivog mermera koji nisu sa Kipra, ovde nema takvih stena. Dovezeni su verovatno iz Libana ili Sirije. Za gradnju je korisceno obilje materijala pronadjenog na ruinama drevnog Papfosa pa se moze videti kako su npr, stubovi iz dvorista nekadasnjih vila iskorisceni za pravljenje jasli za konje. Velika agora granici se sa teatrom i Asklepionom ukopanim u padine brezuljka na kom se uzdize savremena bela kula svetionika. Odlicno mesto za fotografisanje.

 Manastir Sv. Neofitosa

Nakon antike krecemo 9 km van mesta do manastira Sv. Neofitosa kod sela Tele. Sv. Neofitus je samacki ziveo i molio se u pecinicama na padinama brda u 12 veku. Pecinice su oslikane divnim freskama gde preovladava vizantijsko plava. Manastirski kompleks je smesten na mirnom mestu u malom klancu, zaklonjen od pogleda. Zimi radi do 16 h i vredno je posetiti ga. U predelu Trodosa, velikog planinskog lanca, nalazi se veliki broj znacajnih vizantijskih manastira koji su pod zastitom UNESCO a. Nismo posetili taj deo Kipra, pa nam je ovaj manastir bio izbor zbog blizine. U manastirskom muzeju vidimo knjigu o kiparskovizantijskom nasledju koju je pisao nas covek, zaboravih ime.  Cika na ulazu nam rece da mu je to prijatelj, da se dobro prodavala kada je prevedena na Ruski. Nekada su oni u velikom broju dolazili, zadnjih godina osetno manje.

U katakombe nismo silazili, nisu nam delovale sigurno, tj. bilo je nekog djubreta i lokvi vode od nocne kise. Nalaze se u centru  Donjeg Pafosa pored puta. Sveto drvo iznad katakombi iskiceno je vezanim plasticnim kesama svih boja,  valjda umesto zavetnih tracica za zdravlje.

Bazilika Chrysopolitissa

U Donjem Pafosu su i  ostaci nekada najvece ranohriscanske bazilike na ostrvu,  Chrysopolitissa. Mala crkvica je podignuta na delu njenih temelja, a ostaci sa podnim mozaicima geometrijskih sara mogu se videti setnjom po drvenim rampama. Tu je I cuveni stub Sv. Pavla. Naime Pavle je sa Varnavom obilazio ostrvo, a zeleci da pokrsti tadasnjeg rimskog guvernera Sergiusa Paulusa , po predanju je  bio vezan za ovaj stub i bicevan. Pokrstavanje mu je na kraju ipak uspelo.

Uvece brzinski obilazimo neki trzni centar Kings Mall. Isto ko i svuda, ma nismo mi za te stvari, al ajde da napomenem da i toga ovde ima.

Cetvrti dan se odmaramo od ruina i arheologije. Ali od Afrodite i mitologije se ne moze pobeci, dugacka joj je ruta.  Vozimo ka Polisu na severozapadnoj strani, cilj nam je Akamas poluostrvo. Ime je dobilo po Akamantasu, sinu Tezeja, koji je ovde stigao posle trojanskog rata.  Nema hotela, asfalta , civilizacije. Zasticeno brdovito i zeleno podrucje nacionalnog parka je staniste raznih zivotinjskih i biljnih vrsta. Kornjace mirno polazu jaja u skrivenim pescanim uvalama, ptice selice  zimuju, koze se veru po krsu , divlje lale cvetaju. Posetioce privlace staze za trekking i Afroditino kupatilo. Kupatilo je jedno bazence vode nad koji se nadvila ogromna stara smokva, a do njega se dolazi kratkom setnjom kroz botanicku bastu. Nista posebno, izuzimam prirodu iz komentara.  Kao ovde se ona kupala i srela svog dragog Adonisa. Malo smo to obisli, sreli dvoje mladih koji su tocili vodu u flase pa nestali negde u siprazju. Kasnije smo im nasli sator na vrh cuke u divljini odakle se pruzao fantastican pogled . Sve je lako kad si mlad.

Afroditina ruta

Dobar deo dana proveli smo pesaceci Afroditinom rutom, koja ide od kupatila ka vrhu brda, pa sa tog brda, oko drugog jos visljeg brda, pa… totalno pogresno smo shvatili da ruta ima 2,5 km. Nakon par sati pesacenja nije vise bilo putokaza, te se muz setio da ukljuci Here aplikaciju. A ono sto nam je ona pokazala nije bilo ni malo utesno, a bilo je tacno. Trebalo nam je jos 3,5 sata da stignemo na polazno mesto (ruta je kruzna)!!! Lepo se mi okrenemo nalevokrug pa pravac dole istim putem. Sreca te kod Afroditinog kupatila napravili  restoran „Afroditino kupatilo“ (kako drugacija) sa terasom i pogledom za aaah i uuuuh. Prvi uzdah za dolazak, drugi uzdah za odlazak. Tu nas Ruskinja odrala za kafu, naplatila nesto drugo. Moj Covek takve stvari ne dozvoljava ni pod razno, ovde mu bilo sve ravno.

Marina u Lasiju

Malo setkamo po marini u Lasiju, poslednjem mestu na ovom delu obale. Luka pripada obliznjem Polisu a sem jahti i restorana nema nista zanimljivo. Izuzimam odlican polozaj, zeleno okruzenje I to sto je mestasce dobro za kratak odmor.Ka Pafosu se vracamo drugim putem zeleci da prosetamo pored obale i fotografisemo morske pecine. Vozimo kroz plantaze banana ciji grozdovi vise umotani u plasticne kese. Kod crkvice Sv. Nikole na litici iznad mora, pocinju da se navlace teski oblace noseni vetrom s juga. Poneka kap i poslovna poruka koja stize, kvare nam planove. Vracamo se u Pafos pod kisnom zavesom i mojim tmurnim raspolozenjem sto nisam ovekovecila ni jednu morsku pecinu. Posao ne moze da se odlozi i to je ono sto me najvise nervira na putovanjima.

Sv. Nikola

Peti dan smo se izljubili sa gazdaricom, srecnom sto joj je sin vojnik dosao malo kuci, pa za oprostaj sa Pafosom obilazimo Kraljevske grobnice. Smestene su par km od Nea Paphosa , rec je o nekropolama koje su osnovane u vreme ptolomejske uprave.  Nisu tu bili sahranjivani nikakvi kraljevi, a ime je dato radi raskosnih grobnica. Pretpostavlja se da su gradjene po uzoru na Egipatske. Ukopane su u zemlju, tacnije isklesane u kamenito tlo. Otkriveno je 8 grobnica razlicitog tipa. Neke su tek rupe isklesane u steni, druge mnogo komplikovanije sa stepenistem, kolonadama oko centralnog dvorista poput kuca za stanovanje.

Meni je najupecatljivija bila jedna u kojoj je umesto centralnog dvorista, isklesana kockasta forma sa prostorijama u unutrasnjosti, a okolo se nalaze prolazi. Pretpostavka je da su se tu odigravali pogrebni rituali. Nekropole su koristili i Rimljani, a ranohriscani su u rupama nalazili skroviste. Silazimo u svaku provlaceci se kroz tunele i prastare stepenice. Golubovi se gnezde u rupama, ciklame nicu iz pukotina, ni ovde nikog nema, bas je morbidno, ali i lepo. Stojimo u necijoj grobnici i divimo se mukotrpnom radu drevnih majstora. “ Da li samo vreme daje nesto ostacima i rusevinama sto nije prisutno u graditeljskim nacrtima?“ pita se Darell, a ja dodajem – sto nije prisutno u prvobitnim namenama.

Vracajuci se na istok ka Larnaki, obilazimo jos jedan lokalitet kao  vaznu tacku na Afroditinoj ruti, a i da kompletiramo pricu o Pafosu. Oko 15 km od Pafosa sa auto puta se skrene ka mestu Kouklia. Na uzvisenju odakle puca pogled na pucinu (po stoti put kazem kako su stvarno bili mutavi ovi drevni narodi pa nisu znali da izaberu) lezi Palaipafos, grad stariji od Pafosa. Poklonici  Afrodite dolazili su izdaleka u velelepni hram, na  sredisnje i najvaznije mesto njenog kulta. Prinosenje zrtava, paljenje tamjana, obredna prostitucija, to je ono sto se ovde desavalo. Proticali su vekovi, menjali se Grci pa Rimljani, kult nije zamirao. O kultu i istoriji obozavanja Velike boginje od neolita pa kroz helensko i rimsko doba moze se procitati obilje informacija na velikim panoima.

 U okviru ovog kompleksa se nalazi i srednjovekovna plemicka kuca, danas renovirana. Nekada Luzinjani, kasnije Otomani, a sada muzej. Luzinjani, dinastija francuskog porekla, je vladala ostrvom 3 veka. Ovde se nalazila kuca upravnika, proizvodio se secer kao u ranije pomenutom Kolossi zamku. Nakon otomanske najezde  ostaje administrativni centar kuklijskog citluka. Muzej sa nekoliko prostorija nije velik, ali je zanimljiv.Poseta je ukljucena u ulaznicu za arh. nalaziste, 4,5 eur. Izlozeni predmeti su sa ovog lokaliteta, crni kamen simbol boginjine moci, mozaik Lede i Zevsa, sarkofag sa isklesanim i obojenim scenama iz Ilijade i Odiseje (najvise mi se dopao), zavetne figure od keramike i kamena, natpisi sa kiparskim slogovnim pismom…  

Plemicka kuca glavni ulaz, unutrasnje dvoriste, proizvodnja secera, luzinjanska crkva

 Kiparsko slogovno pismo se koristilo u toku I milemijuma  pne, kojim se pisao grcki jezik.  Najraniji dokazi o njegovom koriscenju su pronadjeni bas u ovoj oblasti. Do danas se zna za 58 simbola, koji su desifrovani kao slogovi, a 5 predstavljaju vokale. Crni kamen je pronadjen u necijoj napustenoj stali,a  dok nije zavrsio u muzeju zene i devojke  su ga  nocu zalivale bademovom vodicom  i  uljem, ostavljale su prstenje i delove  podsuknji.  U muzeju mi doslo  da isprobam jednu kamenu kadu koju su naski u nekoj grobnici, a imala je bas lepo uzvisenje za sedenje i spolja zgodno mesto za sapun i sundjer.  A mozaik Lede i labuda je bas lep, nalazio se na podu private kuce, ovo je original. Bio je ukraden pa presecen na pola, kada su ga pronasli poslali su ga u Kiparski muzej u Nikoziji gde su ga restaurirali i vratili tamo odakle je potekao. Postoji i TV sala sa dok. filmom o ovoj oblasti.

Detalj sa sarkofaga Odisej i Kiklop, zavetna bista, kiparsko slogovno pismo, mozaik Leda i labud

Moj Covek i ja mnogo volimo da se muvamo po  kamenju i muzejima,  sve vidjeno je  prevazislo ocekivanja. Nigde nismo zurili, ispostavilo se da je ovako osmisljen plan ostavljao dovoljno vremena za svaki lokalitet i muzej, za setnju i dokolicarenje po restoranskim bastama.  

Nisam imala u planu da se ovoliko raspisem, ali nisam imala u planu ni da odem na Kipar. Ma nisam imala u planu ni da putujem pre proleca. Nesto mi ova godina krenula otrgnuta kontroli :).  Ipak, ovakvo nekontrolisano ponasanje zelim i vama, kad se malo nadas mnogo dobijes.

Nastavak puta na istok i sever ka Nikoziji, neki drugi put.