Kipar – ostrvo boginje Afrodite II deo

Afroditina plaža

Jedan od izleta na koje smo išli sa vodičem je bio izlet u Pafos.
Celo vreme na Kipru smo imali istog, odličnog vodiča, gospodju Kulu.
Na ovaj izlet smo krenuli rano ujutru autobusom.
Prvo smo stali kod Petra tou Romiou, popularnije kao Afroditina stena gde se, po legendi, boginja Afrodita rodila iz morske pene.
Kult Afrodite je veoma jako raširen na ostrvu i na sve strane ćete sretati njen lik. Postoji čak i Afroditina ruta koja povezuje sva mesta koja imaju bilo kakve veze sa njom.

U blizini nema hotela ni naselja osim na susednom brdu gde je jedan restoran.Pogled sa terase restorana na Afroditinu plažu je očaravajući…

Baš se u vreme kad smo mi bili na plaži odvijala ceremonija venčanja. Kažu dolaze parovi iz celog sveta.

Kafa, hladno pivo i sendviči koje smo sami spremili (za poneti), uživanje, odmor u dubokoj hladovini… Englezi, koji su bili u našoj grupi, valjda se nisu uopšte treznili. Rano ujutru su već bili pijani i glavni štos im je bio da se slikaju pored statue Afrodite koja je bila na terasi restorana, pipkajući je na njima najinteresantnijim mestima (gde je bronzani kip bio usijan)! Nisu nam smetali, već smo se svi zajedno slatko smejali!

 

Pafos

Bili smo samo u Donjem Pafosu. To je deo grada uz more sa lepim šetalistem i alejom palmi i puno restorana. Samo mesto je interesantno i živopisno.

Ribarska luka sa šarenim brodićima koji se ljuljuškaju…

Tu je i stara tvrdjava uz samo more. Spasa je morao sve da vidi, a ja sam ostala u hladovini. Kud krenusmo na Kipar u avgustu?!

Ručali smo riblje specijalitete u restoranu na samoj obali. Sreća da je restoran bio u dubokoj hladovini i velikim ventilatorima koji su prskani vodom, jer je vrućina bila nepodnošljiva.

Pelikan koji je zaštitni znak Kipra se šetao oko nas.

Ceo grad je uvršten na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Kad smo malo došli k’ sebi nastavili smo naše putešestvije.
Autobus se parkirao na jednoj ledini tik uz more. Tu su zastupljena sva prevozna sredstva, i automobili i kamile.

 

Nea Pafos

Nea Pafos je arheološki grad koji datira iz IV veka pre nove ere i nalazi se blizu Pafosa.

Tu smo videli ostatke velikog broja luksuznih kuća visokih zvaničnika i uglednh gradjana. Podizali su raskošne palate i rezidencije u kojima su podovi bili prekriveni mozaicima i do danas odlično sačuvani. Na njima su prikazi mitova o Dionisu, Orfeju…

U Orfejevoj vili, koja je muzej šetali smo drvenim stazama iznad mozaika.

Na mojim slikama su nekako jednog tonaliteta…A ustvari su jako šareni.

Posetili smo i Kraljevske grobnice. Smeštene su nedaleko od Nea Paphosa. To su nekropole koje su napravljene u vreme ptolomejske uprave. Ukopane su u zemlju, tačnije isklesane u kamenito tlo. 

Silazi se kamenim stepenicama.

Izuzetno lepe prostorije sa stubovima, isklesane u kamenu ispod nivoa zemlje.

Izlazi se na drugu stranu.

Iznenadilo nas je drvo na kog su zaljubljeni, samci, stari i mladi… zapisivali želje na krpice i kačili na drvo. Zakačili smo zajedničku poruku!

Kad smo se vraćali prema autobusu naišli smo na staru hrišćansku bogomolju sa vrlo interesantnim zenitarnim svetlom u kupoli.

Neobično, zar ne?

Pored crkve je staro hrišćansko groblje obraslo u kaktuse. Opuncije su bile zrele i mogli smo da ih jedemo.

I crkva iz malo novijeg perioda.

 

Agija Napa

Jedan dan smo proveli u Agija Napi na jugoistočnom delu ostrva.U gradiću ima puno kafića, restorana i drugih oblika zabave za sve uzraste. Žurke traju ceo dan, puno je mladih i posebno jako puno pijanih engleza i rusa. Gužva je neverovatna 24 časa! 

Luka je predivna!

Mi smo bili samo na nekim plažama, čisto da se bućnemo jer je bila strahovita vrućina. Najpoznatije plaže su u Konnos bay, Nissi Beach, Makronissos a ima i puno malih plažica okolo! Ukupno 14 plaža ima plave zastavice.

Kad bismo opet išli na letovanje na Kipar, mislim da bismo odabrali malo i znatno mirnije mesto pored Agija Nape, koje se zove Protaras, čije plaze takodje imaju plavu zastavicu.

Obavezno jedan dan rezervišite za posetu Lefkare i Kirokitije koji se nalaze na obroncima planine Troodos, oko 30 km Larnake. Na taj izlet smo takodje išli sa vodičem.

 

Kirokitija

U blizini auto puta, na pola puta izmedju Limenasa i Larnake, pronadjeno je naselje iz mladjeg kamenog doba Choirokoitia. 7000 godina pre nove ere ljudi su došli ovde i oformili naselje od kamena na padini brda okruženo šumama, a u blizini reke.

Pronadjene su posude i orudje od uglačanog kamena i kostiju, nakit… koji se sada nalaze u narodnom muzeju u Nikoziji.
Život se ovde odvijao nekoliko milenijuma, ali je civilizacija odjednom nestala. Pretpostavlja se da je reka uz naselje presušila.

Neverovatan osećaj sam imala hodajući izmedju tih ostataka drevne kulture iz neolita, zamišljajući kako su tu ljudi živeli, radili, lovili, vodili ljubav…deca se igrala… u isto vreme kada je cvetala kultura kod nas u Lepenskom Viru!

 

Lefkara

Lefkara je tradicionalno planinsko selo sa kamenim, uskim ulicama i ljubaznim domaćinima.

Bila je užasna vrućina, avgust mesec!

Vrata i prozori su bili širom otvoreni da bi napravili kakvu-takvu promaju, a žene su u zasenčenim prolazima sedele zaposlene domaćim poslovima. Muškarci, malo dalje od njih su pravili planove kako dalje…

Lefkara je u celom svetu poznata po heklanim ručnim radovima. Postoji priča da je Leonardo da Vinči posetio Lefkaru, video te predivne čipke i odneo ih u Italiju. Stolnjak na čuvenoj slici „Tajna večera“ u crkvi Santa Marija de la Gracije u Milanu, je od baš te čipke.

Na nekim terasama-izlozima neobični slatkiši vise k’o neke kobasice. To je sudžuk od grožđanog sirupa sa celim orasima, lešnicima ili bademima u sredini. Morali smo malo da probamo!

Nekoliko kilometara dalje u brdu je jedno čisto tursko selo. Ljudi tu žive vrlo siromašno, pa kiparski vodiči tamo često vode grupe turista u nameri da nešto od njih kupe i tako im pomognu. Autobus je stao ispred jedne kuće u kojoj se prodavao ratluk u prostim kartonskim kutijama sa starim gravurama. Ispostavilo se da smo svi kupili po kutiju-dve, jer je bio odličan! Mogli smo da isprobavamo kolko smo hteli.