Karpatos – jul 2019.

Na Karpatosu smo boravili od 06. do 16. jula i mogu reći da nas je zaista oduševio. Ostrvo pruža sve što je nama potrebno za idealan odmor: prelepe plaže na kojima nema gužve, simpatičan miran gradić sa lepim tavernama za večernju šetnju, lepe predele za vožnju i zanimljiva seoca za predah u toku dana. Ostrvo nije veliko (što je za nas bila velika prednost), pa se na udaljenosti od 15ak do 30ak kilometara (od glavnog grada) mogu pronaći zaista predivne plaže.

Mi smo bili smešteni u Dolphin hotel aparts u samoj luci u Pigadiji (tj. glavnom gradu Karpatosu) i nakon boravka na ostrvu potpuno smo sigurni da smo izabrali savršen smeštaj za naše potrebe. Takav pogled nismo imali nigde drugde (sa 3.sprata se vidi i cela luka, i more), sobe su veoma prostrane, čiste (spremačica sredjuje sobe svaki dan osim nedelje, a peškiri i posteljina se menjaju svaka 2, 3 dana), kreveti su udobni, gazdarica je vrlo simpatična i govori engleski. Vrlo bitna stvar je i lift koji vrlo dobro dođe pri nošenju kofera. Pre odlaska brinula nas je moguća buka jer je smeštaj iznad mesta gde pristaju trajekti, ali zaista nam to ni u jednom trenutku nije bio problem, najviše zbog vetra koji skoro sve vreme duva i anulira većinu zvukova i talasa koji se čuju konstantno. Ujutru su dolazili djubretari koji su lupali prevrćući kontejnere oko 7 ujutru, ali mi smo tada već uveliko bili budni i obratili smo pažnju na njih tek kad su nam susedi u smeštaju ukazali na njihov dolazak, tako da sve je individualno. Kuhinja je solidno opremljena, ima čak i toster za sendviče i ketler, nama su falili jedino duboki tanjiri ali nam ih je gazdarica donela kada smo tražili. Od luke do smeštaja vodi 40ak stepenica kod kojih nas je i ostavio bus (nije fizički izvodljivo da on prođe uličicom koja vodi do smeštaja), i to je bio jedini naporni momenat na letovanju – popeti kofere uz te stepenice.

Pošto smo stigli već oko 8 (let nam je bio u 02:25 i sve je prošlo po planu osim pasoške kontrole na Karpatosu gde je službenik malo gnjavio), a sobe bile spremne oko pola 10, rešili smo da odmah prošetamo po gradiću i raspitamo se za cene rent-a-car-a.

Većina agencija se otvara oko 8, pola 9, ali ima i onih koje se otvaraju tek od 9 (sve rade dvokratno, pauza je od 13 do 18h kao i u većini manjih prodavnica u gradu). Najbolju ponudu smo dobili su agenciji Superbikes – 200e za 8 dana, full insurance (with 0 risk/excess), ono što smo mi tek naknadno primetili je da na ugovoru eksplicitno piše da je odlazak na plaže Agios Minas i Kato Lakkos kršenje ugovora pa ko planira da ih poseti treba na to da obrati pažnju. Mi smo mislili da nam je službenica rekla da ne smemo do tih plaža jer generalno u agencijama smaraju za njih, ne da baš u ugovoru to piše, ali pošto nismo ni planirali da ih posetimo jer sam u trenutku putovanja bila u drugom stanju i nije mi se upuštalo u takve avanture, to nam nije predstavljalo problem. Agencije često imaju neku special offer za tačno određen broj dana (nama su u Automoto centru nudili 5 dana za 120e, ali nam je to bilo malo dana, a za 7 ili 8 dana nisu hteli da nam ponude nikakav popust – ne umeju ljudi da uzimaju novac), u Superbikes su imali ponudu za 6 dana, ali smo uspeli da ih ubedimo da je bolje da nam snize cenu i da uzmemo auto na 8 dana (prvobitno je ponuda bila 6 dana za 160e, 8 dana 240e bez full insurance). Treba obratiti pažnju jer u svim agencijama govore da daju full insurance dok ih eksplicitno ne pitaš koliki je risk (u nekima je ta cifra išla i do 600e). Ukoliko neko uzme auto sa tom varijantom osiguranja, moj savet je da slika vozilo sa svih strana čim ga preuzme pred njima, jer smo viđali u šetnji po gradu da agencije vrlo detaljno zagledaju automobile pri vraćanju, pa čisto da vam ne naplate ogrebotinu za koju niste krivi. Naš auto ni pogledali nisu, kao ni koliko smo goriva vratili (dogovor je uvek da vratiš onoliko koliko je bilo, što smo mi takođe slikali). Nisu nam tražili nikakve depozite, dodatna dokumenta ili kartice (dali smo im samo obične vozačke, iako smo imali i međunarodne), auto smo uzeli veče pre prvog dana koji smo plaćali, a auto vratili u agenciju poslednjeg dana u 20h.

U Pigadiji ima nekoliko javnih parkinga, nigde nema zone i nigde nismo imali problem sa parkiranjem. Mi smo kolima išli sve do smeštaja (što ne preporučujem neiskusnim vozačima jer su uličice jako uske, a Grci sede na sred ulice i parkiraju gde stignu), a parkirali smo uz kuću pored samog smeštaja (kada se ne zadržavamo dugo), ili na samom kraju ulice na proširenju kod crkvice (u toku noći), i nikakvih problema nije bilo.

Na ostrvu smo prešli 700km i sipali ukupno 75e benzina. Samo tri pumpe su radile kada smo mi bili tamo – kada se iz Pigadije krene ka Aperiju, takođe i sa druge strane ka Amoopiju, a radila je i pumpa blizu Arkase. Ne rade sve tri pumpe po ceo dan nedeljom, tako da paziti i na to.

Put koji vodi pored aerodroma i nastavlja ka Arkasi i Lefkosu je znatno bolji od deonice Pigadia – Spoa koji je dosta uži i krivudaviji, pa je samim tim i potrošnja veća, a brzina manja.

Nama se čini da je najlošiji deo puta od Kira Panagije do Spoe jer ima dosta suženih delova (što zbog odrona, što inače) koji su slabo pregledni, a gde može da prođe samo 1 auto, čega na zapadnoj strani ostrva nema.

Kada se iz Pigadije ide ka Kira Panagiji i Apelli, bolje je pratiti putokaze i skrenuti na obilazni put oko Aperija pored čuvenih stadiona (tu je i skretanje za Achatu), nego ići kroz selo gde je put uži i krivudaviji (navigacija uvek navodi kraći put, ne i bolji).

Put od Spoe do Olimposa je širok i odličan, samo na dva mesta je bila kratka i pregledna deonica gde je zbog odrona bila prohodna samo 1 traka.

Vetar je česta tema kad je Karpatos u pitanju, ali za vreme našeg boravka samo dva dana je bio jači vetar pa smo ih mi proveli na plažama Lefkos i Christou pigadi koje su zaklonjene, ostalih dana je bio vrlo prijatan i suncobran je fino izdržavao (potpomagali smo ga kanapčićima koje smo kupili u radnji sa opremom za pecanje). Pratili smo kretanja i jačinu vetra najviše na sajtu Windfinder, posebno zbog Diakoftisa.

Temperature su bile jako prijatne, 27-29 stepeni, samo je dva dana bilo 31 (kada je vetar potpuno stao), a temperatura mora je generalno bila ok, nigde nije bilo previše hladno da ne možeš da se okupaš, ali smo stekli utisak da je na zapadu gde su većinom peščane plaže mahom toplija voda, ili se bar nama tako potrefilo.

Voda je čista, ali ništa specijalno čistija u odnosu na ostala ostrva na kojima smo bili, trave je bilo dosta na nekim plažama (sreća uvek samo u jednom delu plaže, u drugom je moglo normalno da se pliva), nigde nije bilo ježeva. Komaraca nije bilo uopšte, bukvalno nijednog nismo videli za 10 dana, generalno jako malo insekata ima, zbog vetra.

Što se plaža tiče, mi najviše volimo plaže sa peskom ili sitnim šljunkom sa prijatnim ulaskom u vodu, tako da su nam se takve plaže najviše i dopale.

Gradska plaža u Pigadiji je jako duga i peščano-šljunkovita, s tim što smo mi najbolji ulazak u vodu našli u delu najbližem luci tako da smo se tu kupali kada nismo imali auto, u ostalim delovima smo u vodi nailazili na nezgodne ploče i kamenje. Plaža je solidna za prvu pomoć, velika je pa nema gužve, ali zaista kaska za ostalim plažama na ostrvu i nama je bilo šteta da idemo tamo ako postoji varijanta da odemo na bilo koju drugu.

Plažu koju bismo izdvojili kao za nas najlepšu na ostrvu je Diakoftis. Do nje se stiže putem oko aerodroma, a poslednji deo puta (oko 3, 4 km) je zemljani koji je u solidnom stanju. Nama su offline mape pokazivale drugi put koji je zatvoren, tako da je najsigurnije pratiti putokaze do same plaže. Ova plaža se sastoji iz dve uvale, prva je sa većim brojem ležaljki i suncobrana, ali beli pesak (na plaži i u vodi) i predivna boja mora nadomešćuju određenu gužvu na plaži. Mi smo imali svoj suncobran tako da smo se sklonili sa strane u donjem delu plaže kod stena gde je bilo dosta manje ljudi.

Druga uvala je znatno mirnija, ima tek 10ak suncobrana pa smo mi bili sami sve do 11 ujutru. Ova plaža je sa sitnim žućkastim šljunkom, jako je lepa ali boja mora nije ni približno plava kao u prvoj uvali. Sa desne strane uvale je bolji ulaz u vodu jer je i tu sitan šljunak, u levom delu bližem aerodromu u vodi su malo nezgodniji kamenčići. Zanimljivo je i posmatrati avione kako sleću na pistu koja je odmah pored ove uvale, ali ih nema mnogo jer Karpatos (bar do sredine jula) nije toliko posećen. Kada smo mi bili tamo, vetar je bio slabiji u drugoj uvali, a talasa nije bilo uopšte.

Veoma nam se dopala i plaža u Lefkosu, sva tri zaliva su interesantna mada se u srednjem malo ko kupa zbog ploča na ulasku u vodu.

U trećem zalivu se nismo kupali jer je bio jak vetar a u vodi dosta trave, iako je odozgo delovao jako lepo.

Prvi zaliv je bio zapanjujuće miran, bez talasa i vetra, našli smo i lep hlad ispod velikog drveta na samom kraju plaže, koji je izdvojen od niza ležaljki kojima je prekrivena skoro cela plaža (mada ni na njima nije bilo mnogo ljudi kada smo mi bili tamo, vrv jer je početak sezone). I na ovoj plaži je beli pesak i na plaži, i na ulasku u vodu.

Odmah pored Lefkosa, nalazi se veoma lepa i mirna plaža Potali. Ispod borova ima dosta prirodnog hlada. Plaža je kombinacija belog peska i kamenčića, malo je bio nezgodniji ulaz u vodu (zbog tih kamenčića) kada smo mi bili jer je bilo talasa. Ima kabina za presvlačenje, što nismo previše često viđali na ostrvu (bilo ih je u Lefkosu i Amoopiju, za ostale plaže se ne sećam da sam videla, bar ne u delu gde nema ležaljki gde mi boravimo).

Najužurbanija i najzagužvanija plaža na kojoj smo bili je svakako Agios Nikolaos (kod Arkase), ali dug plićak sa konstantnim talasima i pesak i na plaži i u vodi ubedili su nas da treba zanemariti gužvu i naći sebi prostora za uživanje na ovoj plaži. Talasi su zaista zabavni, a voda je bila veoma topla. Iznad plaže ima bar i to je jedina plaža na kojoj se čula (ne previše glasna) muzika, tu su i teren za odbojku na pesku i instruktori koji uče decu/odrasle da surfuju.

Posetili smo i obližnju plažu Agios Teodoros, do koje je najbolje produžiti asfaltiranim putem posle Agios Nikolaosa. Plaža je šljunkovito-kamenita, duža je ali veoma uska tako da može da se napravi gužva. Boja mora je lepa, ali plaža kao plaža nam nije ostavila neki naročito dobar utisak. Čuli smo za lekovitu glinu koje ima na ovoj plaži, ali nismo se time bavili. Ovde dosta rano zalazi sunce.

Od ove plaže postoji zemljani put do plaže Araki, ali nije nam se truckalo po njemu jer je trebalo da vratimo auto u agenciju, tako da smo se vratili asfaltiranim putem ka Agios Nikolaosu.

Na zapadnoj strani ostrva posetili smo i manje poznatu plažu Kamarakia, koja se nalazi na izlasku iz ribarskog mesta Finiki. Do nje nema putokaza, skrene se sa asfaltnog puta na zemljani put (pored ograde nečijeg poseda) koji je dosta neravan, ali nije dug. Plaža je divlja, u peščanoj uvali sa vrlo interesantnim stenama u desnom delu plaže. U vodi ima ogromna ploča, ali se u desnom delu plaže ona može zaobići. Vrlo je dug plićak i pesak i u vodi i na plaži. Pošto je bilo vetra i talasa prethodnih dana, na plaži je bilo dosta prljavštine (sitnih delića plastike koje je more nanelo), tako da se suprug na brzinu okupao i nismo se zadržavali.

Plaže oko aerodroma su nam bile jako interesantne i zgodne jer se lako stiže do njih. Parkirali smo se iznad divlje plaže Karpouzaki koja je odmah pored aerodroma, sišli na nju i desno preko plićaka došli do prelepe uvale u kojoj je pod prvom pećinom bilo hlada i do 13h kada smo mi otišli (u ostalim pećinama malo kraće), na plaži je sitan šljunak, u vodi u levom delu šljunak i kamenčići, a skroz na kraju u desnom delu sitan šljunak. Bio je par nudista u najdaljem delu plaže, ali ostalih 5, 6 posetilaca plaže su bili obučeni kao i mi, tako da nismo stekli utisak da je plaža nudistička. U zidovima pećine se nalaze slojevi školjki iz Boga pitaj kog perioda, vrlo interesantan prizor.

Vrlo blizu nje je plaža Michaliou Kipos (Michaliou o Kipos) na kojoj ima 15ak suncobrana i ležaljki, ali levi deo je slobodan i ima prirodnog hlada u pećinama tokom većeg dela dana (i u ovim pećinama ima školjki), svakako celo jutro i popodne posle 16h. Na levom i desnom kraju plaže se nalaze interesantne stene u vodi, sitan šljunak je i na plaži i u vodi. Do parkinga iznad plaže se dolazi zemljanim putem pored kafića Syko bar koji je prijatan za kraći boravak. Iako su ove plaže odmah pored aerodroma, uopšte nije bučno jer ima jako malo aviona koji poleću u toku dana, mi smo svega dva čuli a nekoliko puta smo boravili u ovoj regiji.

Do nje se nalazi plaža Nikoliou o Kolpos, zemljani put izmedju ove dve plaže je malo lošiji, možda je najbolje vratiti se do asfalta pa sići do plaže sa druge strane. Plaža je veoma mirna, u uvali je i do nje se silazi improvizovanim stepenicama. Pošto je na njoj krupniji šljunak i kamenčići, nismo se zadržavali.

Vrlo blizu je i peščana plaža Agrilaopotamos, na kojoj se nažalost nismo okupali jer smo došli popodne kada su je već potpuno zaposeli kajtsurferi i od njih nije bilo moguće ući u vodu.

Kada je bio jači vetar, sklanjali smo se na plažu Christou pigadi, koja je u vrlo lepoj i mirnoj uvali u kojoj uopšte nije bilo talasa. Veoma sitan šljunak je i na plaži i u vodi, a popodne ima i prirodnog hlada ispod velikog bora. Na ovoj plaži dosta rano zalazi sunce, kao i na svim plažama sa istočne strane.

Svratili smo i do plaže Damatria, ali nije bila po našem ukusu. Iako je boja mora prelepa, sama plaža je vrlo uska i skoro u potpunosti prekrivena ležaljkama. Na plaži je ogromno kamenje koje je vrlo neprijatno za ležanje, tako da nas ni divan pesak na ulasku u vodu nije ubedio da se zadržimo na ovoj plaži.

Pored ove plaže odvaja se zemljani put koji vodi do nekoliko lepih peščanih uvala, mi smo došli kolima do prve koja se zove Argilos, ali delovalo nam je da je poprilično nezgodno (ili možda nemoguće) spustiti se do plaže niz stene, tako da smo odustali.

Plaže na istočnoj strani ostrva su šljunkovito-kamenite.

Na plažu Achata smo samo svratili, duvao je jak vetar, a sama plaža nas ničim nije privukla pa smo produžili dalje do susedne plaže Kira Panagia i na njoj proveli jedno prepodne. Na plaži je sitniji šljunak a na ulasku u vodu kamenčići. Levi deo plaže je slobodan, dok je desni pod ležaljkama. Lepa je boja mora, ali nismo bili naročito impresionirani, plaža lepše izgleda na slikama.

Apella nam se najviše dopala od ove tri plaže jer ima dosta zelenila i prirodnog hlada pod borovima. Plaža je šljunkovito-kamenita, a na ulasku u vodu je poprilično nezgodno kamenje pa to kvari utisak o ovoj plaži. Boja mora je divna, ali plaža na slikama deluje dosta veće nego uživo. Iako vrlo lepa, mi je nikada ne bismo proglasili za najlepšu plažu u Evropi (kao što se desilo 2003.) jer smo i na Karpatosu i na drugim ostrvima bili na (za nas) lepšim plažama, ali svakako je vredi posetiti.

Na putu ka Olimposu, jedno prepodne smo proveli na plaži Agios Nikolaos (kod Spoe) i vrlo nam se dopala jer je bila veoma mirna (ljudi nije bilo do 11 ujutru). Prvi zaliv je prekriven ležaljkama, dok je drugi divlji, a pod najvećom pećinom na kraju plaže prirodnog hlada ima od pola 10 ujutru pa do kraja dana. I na plaži i u vodi je krupniji šljunak i kamenčići, ponegde ima sitnijeg šljunka. Kada smo mi išli, put do tamo se odronio na 2 mesta i popravljali su ga, ali to nije predstavljalo problem.

Posle Olimposa, spustili smo se do male luke Diafani, ali plaža nam se uopšte nije dopala jer nismo ljubitelji kamenitih plaža, posebno kamenja koje je vrlo neprijatno za ležanje. Razmatrali smo da odemo do obližnje plaže Vananda, ali pošto je do nje vodio zemljani put dug oko 4km (sudeći po navigaciji) a na slikama smo videli da je slična plaži u Diafaniju, nije nam delovalo vredno truckanja.

Poslednjeg dana, kada smo vratili auto, otišli smo do plaže Big Amoopi. Taxi do tamo je bio 13e za jedan pravac, a u Pigadiju smo se vratili busom (2,3e karta po osobi). Plaža je lepa peščana, ali je toliko pretrpana ležaljkama da već oko 10 ne možeš da uđeš u vodu od gomile ljudi i dece. Ima nešto malo hlada ispod drveća i tu ima malo manje ljudi (ukoliko pomeriš ležaljke koje su kafići načičkali ispod drveća). Do druge dve uvale nismo išli. Naš generalni utisak je bio da je ova plaža daleko bolja od gradske u Pigadiji, ali da svakako ne vredi trošiti dan kolima na nju, ok je da se dođe busom, ali bismo baš pogrešili da smo dolazili do nje dok smo imali rent-a-car jer je manje interesantna od drugih plaža koje smo obišli.

Iako je od 08.07. uveden red vožnje u sezoni, delovalo nam je da autobusa nema baš često, očekivali smo da će ih bar ka Amopiju biti više (mi smo se vratili busom u 12.45, a sledeći je bio tek u 16.10, pa poslednji u 18.30, svega 6 polazaka dnevno). Ka ostalim plažama većinom ima samo 1 polazak dnevno (do Lefkosa bude i 3) i to ne svaki dan.

Što se obilazaka mesta na ostrvu tiče, Pigadia je veoma simpatična luka sa lepim šetalištem uz more i tavernice (od 19h do 01h se ulica u luci zatvara za saobraćaj). Paralelno sa lukom ide uličica sa suvenirnicama u kojima nije baš neki naročit izbor, a prilično je skupo.

Što se hrane tiče, najbolji giros i ufo smo jeli u restoranu Apse svise, domaćini su vrlo ljubazni a porcije su izdašne, za razliku od recimo Manolisa, gde je meso ukusno, ali ga je malo, a i pomfrit im ne valja.

U Pigadiji smo jeli još i u restoranu The life of angels, bili smo u toku dana i pogled na luku i more je fantastičan, što se nažalost ne može reći i za hranu i uslugu. Porcije su manje, cena visoka, a ukus ništa specijalno, i domaće vino je najlošije koje smo pili na Karpatosu, kao da je razređeno sa vodom. Makarunes kod njih je užasan, bez kozjeg sira, tek kad smo ga probali na Olimposu dopao nam se.

U restoranu To kyma u luci nažalost nismo ručali, ali smo pili domaće belo vino i tu nam se najviše svidelo od svih koje smo probali na ostrvu.

Žao nam je što nismo probali čuveni art coffee u kafiću Enplo, ali biće možda prilike nekada u budućnosti.

Poseta prelepom selu Olimpos je vrlo interesantno iskustvo. Nama su utisak kvarile dosadne bakice koje te na svakom ćošku pitaju kako si, odakle si, hoćeš da svratiš kod njih u restoran ili prodavničicu, baš nam je to bilo isforsirano i “preturistički”. Ali ako ostavimo njih po strani, samo selo je veoma zanimljivo, nama je taj dan bila magla pa smo prisustvovali nesvakidašnjim prizorima. Ono što nas je začudilo jeste da su cene meda i maslinovog ulja bile povoljnije tu nego u Pigadiji.

Jako lepo iskustvo koje nam je upotpunilo boravak na Olimposu jeste odlazak kod Nikosa u Blue garden. Naravno, odmah s vrata je pitao odakle smo i kad je čuo da smo Srbi i još da navijamo za “Red Star” povileneo je od oduševljenja. Jako je simpatičan i dobar domaćin, a stekli smo utisak da kod njega nema menija, već je samo mene pitao da li volim jagnjetinu (vrv jer sam trudna, ostale goste nije pitao), i krenuo da iznosi ceo meni koji se sastojao iz grčke salate, pa raznih jela tipičnih za Karpatos (makarunes, punjeni i pohovani bundevin cvet, sarmice u vinovom listu, fava, i još ponešto) i na kraju jagnjetine i pomfrita. Na kraju nam je izneo i poslasticu – jogurt preliven medom koji se proizvode kod njih u selu. Sve piće je bilo uključeno u cenu, a sve košta 35e za 2 osobe, što za količinu hrane stvarno nije mnogo, mi ništa nismo mogli da okusimo do sutradan. Na kraju nam je dao i flašicu hladne vode za usput jer ne sme trudnicu da pusti bez vode, tako da nam je stvarno ulepšao boravak na Olimposu.

Luka Diafani je jako mala, sa nekoliko simpatičnih taverni uz more, ali na nas nije ostavila poseban utisak, kada bismo ponovo išli na Karpatos sigurno bismo je preskočili.

U povratku smo svratili do sela Avlona, koje je vrlo autentično, do ulaska u selo vodi solidan asfaltni put tako da smo mi po savetu lokalaca svratili i napravili par fotografija.

Selo Menetes je veoma simpatično i zgodno za predah za vreme najvećih vrućina. Ukoliko se popnete do crkvice, sa jedne strane pružaće se divan pogled ka celom selu, a sa druge na zaliv u kome se nalazi Pigadija. Ručali smo u taverni Perdika i sve je bilo odlično, hrana je bila jako ukusna (jagnjetina i ćuftice), kao i domaće belo vino.

Kroz ostala mesta na ostrvu smo samo prozujali, kao npr.kroz Finiki, gde su nam taverne delovale jako interesantno, ali nažalost nismo imali vremena da se zadržavamo.

U Lefkosu ima jako lepih kafića iznad plaže, kao i simpatičnih taverni, ali mesto nam je delovalo previše malo i nezanimljivo da bi bilo naša baza na ostrvu. Arkasa nam je delovala dosta veće, ali ni tu nismo proveli mnogo vremena, to nam je bilo tranzitno mesto.

Jedan dan smo pauzu pravili i u čuvenoj taverni Under the trees blizu Finikija i Arkase. Ambijent nam se veoma dopao, lamb chops su bili sjajni, a za kraj smo kao poslasticu dobili mali sladoled na štapiću koji je bio odličan pa smo po njihovom savetu svraćali u Arkasu u supermarket (uz samu ulicu, blizu javnog parkinga) i kupovali ga kad god smo tuda prolazili (sladoledi su u Kri kri frižiderima, bez omota su i kupuju se na komad, 0,5e je jedan).

Želeli smo da svratimo i u selo Mesochori, ali samo smo jednom prošli tim putem prvog dana, kasnije smo birali druge rute i ono nam prosto nije došlo na red.

Što se tiče marketa, mi smo se snabdevali u onom koji se nalazi baš kod Taxi stanice blizu restorana Apse svise (neko ime na grčkom, nisam zapamtila). On nam je bio najbliži, a kasnije smo ustanovili i da je jedan od povoljnijih, Cash&carry su dosta skuplji od njega. U marketu su često poluprazni rafovi, ali ono što ima je ok cena, mi smo kupovali manji broj namirnica kojih je uvek bilo. Iako su cene na ostrvu generalno malo više u odnosu na ostala ostrva na kojima smo bili, najviše nas je iznenadila cena vode (nema Lidla i paketa za 1e J). Paket najčešće košta 2,7-3e, mi smo u nekoj maloj prodavnici videli reklamu za 1,9e i to je ubedljivo najjeftinije na šta smo naišli.