Kampania -Sto juznije to ukusnije

 

 

                 Nikad nisam bio od Rima juznije. Sto bi rekli sto juznije to tuznije, mada u ovom slucaju za mene je bilo sto juznije to ukusnije.Ali ovog puta sa Rimske glavne zeleznicke stanice kacim se na brzi voz Avogiago i za okolo sat vremena si u „gradu sunca“ ( Napulj). Voz puno severnih italijana, spremni za godisnji odmor negde na jugu italije. Skockani, nalickani, pedikir, manikir kako kod zena tako kod i muskaraca.

      Prijatelj iz Londona Leonardo poreklom napolitanac, ceka me na Napoli Centrale ( glavna zeleznicka stanica). Vrucina me odmah udarila po izlasku. Taksisti nas stil, ko vukovi u papucama okupljeni oko jednog auta I cekaju turistu sa duplom tarifom da im ulepsa dan! Dobro dosli glavni grad regije Kampanje. 

Ulizam u iscukan nov auto. To mi je prvo zapalo za oko. Nakon pola sata voznje shavtio sam da su svaka kola iscukana na ulici. Jednom recju ovde se terorise auto! Svi su pod nekim „speedom“ kad sednu u auto. Fiat Pande lete sa svih strana !.Kamo srece da su brzi i efikasni u poslu van auta , Napulj  bi bio Cirih na Mediteranu.

I ako je bila noc, po ulicnim lampama, moze da vidis razlicite zone grada. Ako primetis da su ulice tammije I gde bas kipi djubre iz kanti, znaci okreni auto. Inace djubre je uglavnom svuda na ulicama. “ Izgleda da im nije sezona prikupljanja djubreta“

 

 

Zadnji put sam video te kratke betonske zidove sa istrcanim armaturama pored puta bez znakova, slomjene ulicne svetiljke,nedovrsene kuce bez krovova u radncikm naseljima Gudalajare, Meksiko. A da mi neko rekao da toga ima u EU 2014 ne bi mu poverovao

Penjem se na vrh brda severno od Napoli (Pozzuoli ) gde zivi moj prijatelj. Malo selo pod nazivom Bacoli. Totalno druga prica .Terasa bez cene. Cist pogled na na tri poznata ostrva Procia, Ischia i Capri.

 

 

Nasmejana mama  vec na ceka sa al dente ( polu zivom) pastom „penne“ na stolu. Pasta nemoze biti prostija. Svez sos od paradajza San Marzano i trodupla doza kremastog sladunkavog Riccota sira i flasa domaceg maslinovog ulja za zalivanje.

Riccota sir cesto koristim u mojoj kuhinji ali ne ovako da mi se tanjir beli.  A ustvari sto vise riccote sira to je vise ukusnije. Pa takom vrucem danu, umesto vina sluzilo se „Nastro Azzuro“ hladan kao zmija u vinskim casama iz flase sa nesvakidanjom zapreminom od 0.66L.

 Mama Martina sa leve strane ti neprimetno ubacuje na tanjir Napuljsku tradicionalnu Salsiccia (svinjska kobasica) na prazan tanjir. Posle kobaje, rukola salata sa malim paradajzom je bila samo da ocistis usta. 

Pojedinacno serviranje prostih domacih produkata I pijuckanje piva me odusevilo!!!! 

     Umoran od puta odmah u krevet. Sutra destinacija ostrvo Ischia! Rano ujutru sa terase, Metideran te te pozdravlja. Dole „grande mama“ vec je spremila dorucak. Ponovo ista prica odvojeni prosti ukusi.Prosciutto crudo (susena prsuta) i Parmigiano sir kao parce stene lezi na tanjiru. Da otkrnis parce treba sa „busilica za asfalt“. Maslinke, suseni paradajz i articoke potopljene u maslinovom ulju. Kolac „Gato“ je bilo nesto nesvakidasnje.To je u stvari zapecen pire krompir u plehu sa pancettom( slaninom) i buffalo mozarelom ( mladi bivoli sir) i od gore prezle. Tako prosto a tako dobro.

 

 

Napolitanci su poznati po celom svetu da od nista naprave mnogo ukusno.  Pre dorucka njegova keva pocinje da nam radi parastos na stolu. U plasticnoj flasici sa sprejom, bas ona sto frizeri koriste se nalazi sveta voda iz Vatikana. „Nasa“ majka Martina je pocela liturgiju nad nama tako sto je pocela da  „strica“ vodu  po nama kao da smo cvece u saksiji. Sav sam bio mokar.Leonardo mi kaze da je to klasicna jutarnja rutina njegove keve. Inace ova kucerina je  kao manastir iznutra. Isus i Sveta Marija na svaki metar. Mali TV u kuhinji je 24 sata upaljen na kom je uvek neka misa uzivo. Od bivse Jugolsavije keva samo zna jedno mesto a to je Medjugorje u Hrvatskoj.

Dok je njegov cale Enzo ( ja sam ga nazvo Don Enzo) totalno u Berulskoni fazonu. Posto su stari Grci prvi naseili ovu vulkansku regiju koja je kipi od vrucih podzemnih voda i lava do danasnjeg dana mozes da se slikas pored grckih termalnih kupatila iz tog vremena . Njegov cale je iskoristio taj prirodni fenomen, i ispod kuce izbusio rupu napravio grcko kupatilo sa saunom, stolom za masazom i otvorenim barom pica iz koga konstatno „siba“ vrela voda. Umesto vodometra Don Enzo je okacio ogromnu plazmu da gleda FC Napoli. 

          

                 Odmah posle dorucka, pravac pristaniste. Don Enzo nas vec ceka sa gliserom. Mama spremila sendvice „Svete trojce“ ( mozzarella, prsuta i domaca lepinja ) Zalizani pumpadzija sa roleksom ,Andrea Pirlo fazon nam napunio gliser do vrha i pravac na ostrvo. Ischia je sat i po vremena od Bacoil-a. More je puno razlicitih jahti, camaca koji su se upuitili ka ostrvu. Uglavnom to je popularna vikend destinacija za Napolitance.

To je ostrvo bogatih Svaba i Engleza. Jedna od svetski poznatih faca je „Tetka“ Angela Merker koja  poseduje finu „vikendicu“, pre nje “Elizabet Tajlor i Richard Burton su se valjali u lekovitom blatu”. Tu je blisko ostrvo Capri sa ljudima koji imaju jos dublji dzep .Oko ostrva su same plantaze skoljaka.

Inace Ischia je termalno ostrvo.U isto vreme je zeleno ka da su Havaji. Na zapadnom delu ostrva je mali riblji restoran “La Sorgente”  sa plazom iz koje izvire vrela voda. Prilaz toj plazi je tezak ali vredno iskusiti. Tokom celog dana turisti leze u plicaku ko morzevi namazani sa lekovitim blatom.

 

 

 

Odradili smo dvosatni termin u blatu koji je platila majka priroda, zveknuli jednu salatu sa incunima i kaparima  i nazad na gliser u „patrolu oko ostrva“. Posle finog krsateranje po plavom mediteranu, vratili smo se nazad u Bocoli.

Vecernja varijanta nas odvela u stari grad Napulja. Gde smo trazili jednu od najboljih pizzeria u gradu. Posto ovo je rodni grad najpoznatijeg jela na svetu, morao sam to da narucim. Odmah po parkiranju ispred restorana neki ogromni  matorac tipa Tasko Nacic fazon nam iskcocio sa baterijskom lampom iz mraka trazeci 3 evra za cuvanje automobila. Ja sam se otkinoo od straha. „Tasko nam napravio ponudu da nismo mogli odbiti’. Restoran pizzeria „La Notizia“ je bio nas izbor.  Po ulasku u restoran primetio sam da su konobari  vise ignoranti nego nase devojke iz Strahinjice Banja. Ako pocnes da mislis ispred konobra sta ces naruciti, on ce ti u tom trenutku poslati „demars“. Izgleda da Italijanski konobari pocinju da se smeju jedino kad imigriraju u Ameriku.

    Jedna od prvih originalnih pica slece na sto. „Zucca Pizza“ U glavnoj ulozi parcici pecene tikve ludaje koja pliva u riccota siru poprskana sa devicanskim maslinovim uljem  (8 eura). Druga pizza ponovo seljacki fazon. Ovog puta klasicna nasa blitva sa svinjskom kobajom koju sam vec je kod mame Martine. A treca poznata nasa „sestra“ Margarita na kojoj su lezale kugle mozzarele velicine jabuke. Inace 2004 Italijanski ministar agrokultue napravio EU standard za pizzu precnik 35cm centralni 1.5cm krajevi 3 cm debljine u kamenoj pecnici od  250C .  Sve to ih je povezivalo testo koje je bilo na fazon nase vojvodjanske piroske. Jednom recju perverzija. ponovo ledeni lager Nastro Azzuro (pivo) je bilo kao prateci vokal. Kad sam pitao vlasnika picerie koja je tajna ovakvog ukusa. Matori „Zabar“ mi odgovorio  kratko i jasno. Mi ne koristim mnogo produkata ali to sto koristimo je najboljeg kvaliteta na svetu.

 

 

 

Na slatkise smo otisli iznad starog grada do Posilipo (fancy kraj). Mali Caneloni napunjeni riccotom i Baba ( slicno tufagijama sa gde sirup i rum se izlivaju sa tanjira su bili preporuka mog „brata“Leonarda.

 

 

Pored pize koja se rodila ovde italijani tvrde da i espreso potice odavde zato sam „zvekno“  klasican kratki bez mleka ali sa secerom. To je bio poslednji potez te veceri.

Posle takve velike vecere morali smo da odradimo setnju po keju. Prelepe zene maslianaste koze na sva strane. Ipak ne sme se zaboraviti da Sofija Loren potice odavde. Panaroma skupocenih jahti obasavja stari grad. To su same mega jahte sa uskim majcama, istetoviranim zabarima koji nose bradicu George Michale fazon. Napoli je u stvari sveto mesto organizovanog kriminala. Evropski grad koji u stavri je blokiran od strane Gomore. Ta mafijaska oranizacija drzi sve u saci od djubretara pa do premiera. Iako regija je mnogo bogata Gomora je iz dana u dana srozava.  Ovde ako hoces da zivis dobro, ili radis za njih u nekom vidu ili palis na sever Italije ili cak sta vise London, New york.  Deca svih bogatih Napolitanaca uglavmo studiraju  na zapadu. Uglavnom sto bi rekli use i u svoje kljuse.

 

 

    

 

Sledeci dan je bio rezervisan samo za „istoriju“. Posle „svetog dorucka“ otiso sam do Kume. Kuma je staro arheolosko mesto sagradjeno od strana starih Grka na nedotaknutoj kilometarskoj plazi gde nema zivo pile. Maslina do masline i tu po koji razvaljen kamen temeljac iz 8 veka p.n.e . Da budem iskren, u knjigam lepse izgleda nago u stvarnosti. Izgleda da su italijani sve sto je vredelo preneli u Rimski Muzej a tu ostavili par „cigala“. Prekino sam cas istorije i ponovo presao na cas gastronomije. Ovok puta parkiro sam se u neku kafanicu pored kraterskog jezera cudne drecavo zelene boje koje se zove Averno ( inace legenda kaze da su to ulazna vrata za pakao).

 

 

Mala krcma puna ko oko lokalnih napolitanaca kako mrmljau na napolitanskom .Da nisam video sliku foto montazu Messi kako cisti cipele Maradoni.  Mislio bio da sam u nekoj buregdzinicu u Ulcinju. Izgled i jezik me asocirao na Albance sa portugalskim akcentom.

 

 

„Arancini di riso“ je bio vrh vrhova. Pohovani pirinac sa graskom, mocarelom, bosiljkom u obliku ping pong loptice klizi uz ladan lager Morreti (etika me podsetila na nase Jagodinsko).

 

 

Posto sam nosi Maradoninu majcu i  bio drustvo Argetinca Teoldia, gazda kafane nam narucio gelato Brioche ( Sladoled sandvic je kugla nutele spakovano u obicnu belu lepinju) Znaci trip tripova. Polako moj odlazak se priblizavao kraju.

 

 

Sve u svemu, ako pazis kako vozis skuter, cuvas novcanik u unutrasnjem dzepu, ne rendas sir na pastu morskih plodova, ne pijes kapucino posle 10 ujutru mislim da ces se provesti extra u Napulju.