Kako smo upoznali Temišvar – grad trgova i cvetnih parkova

Nekoliko slobodnih dana je dovoljno dug period za organizaciju putovanja, ali suviše kratak da bi se kvalitetno obišla neka evropska prestonica ili prirodna oaza koja zahteva ozbiljnu pripremu. Mi smo se zato tokom malog prolećnog odmora odlučili za Rumuniju – Srbima najbliže inostranstvo. Kao dovoljno bliska da nikog ne umori, a ujedno i vrlo povoljna da nikog previše ne istroši – Rumunija je definitivno bila ono što nam je trebalo.

Odlučili smo se za Temišvar, 160 km udaljen od Beograda, jer smo želeli da proverimo odakle ovom gradu nadimak “mali Beč”. Ujedno nas je zanimalo i kako izgledaju čuveni temišvarski trgovi koji su naširoko poznati po lepoti i posećenosti.

Put do Temišvara vodi prugom preko Vršca

Put u Temišvar ne bi bio isti da nismo izabrali putovanje vozom. Iz Beograda smo krenuli u ranim jutarnjim časovima, a u Vršcu smo napravili malu pauzu radi presedanja na drugi voz koji je vodio ka rumunskoj granici, i samo 60 kilometra od nje udaljenom Temišvaru.

Na jednom turističkom portalu smo se raspitali za ponudu putovanja u Temišvar, i uprkos sjajnim aranžmanima, ipak smo odlučili da u ovu kratku avanturu krenemo u samostalnoj organizaciji. Ukoliko je neko od čitalaca i sam u potrazi za kratkim odmorom u Temišvaru, a želi da za razliku od nas to realizuje u organizaciji agencije, evo preporuke gde možete pogledati ponude različitih agencija za ovaj grad: https://putujsigurno.rs/.

Kako putovanje vozom nije naročito redovna praksa u vreme jeftinih avio karata, brzih automobila i brojnih turističkih agencija koje nude destinacije za ceo svet, moglo bi se reći da je sam put bio vrlo zanimljiv. Posmatranje vojvođanskih predela kroz koje smo prolazili, uz sendviče koje smo pripremili za put, vraćalo je u neke mlađe dane i vreme ekskurzija koje smo odavno prerasli. 

Prvo što smo videli u Vršcu je velika žuta građevina u kojoj je smeštena železnička stanica, a koja je 2018. godine proslavila svoj 160. rođendan. Iako smo prvi put bili u Vršcu, zgrada nam je bila poznata iz nekoliko domaćih filmova koji su svoje kadrove zabeležili i na ovom mestu.

Jedna od najstarijih železničkih stanica u Srbiji je i dalje frekventna, iako se ne bi moglo reći da na njenim peronima vlada gužva. Naprotiv, stanica je delovala prilično pusto, kao i Bulevar oslobođenja koji se pruža pored nje. Ono što ostavlja jak utisak na svakog ko nije odrastao u Vojvodini su nizovi međusobno vrlo sličnih kuća koje se pružaju duž celih ulica.

Temišvar – grad jeftinog taksija i skupih cigareta

Na temišvarskoj železničkoj stanici nas je dočekala gužva tipična za pijace. Iako ovde nije bilo reč o pijaci, primetili smo mnogo tezgi naredanih oko zgrade železniče stranice, sa raznovrsnom robom – ko je bio raspoložen, mogao je da jeftino da pazari čarape, prsluke, kuhinjske krpe ili kišobrane. Čak i oni koji nisu bili zainteresovani za kupovinu, poput nas, nisu tako lako mogli ignorisati svu ponuđenu robu, pored nametljivih trgovaca koji su nudili “najbolji kvalitet za male pare”.

Na loš utisak o urednosti rumunskih gradova, koji smo stekli još tokom prethodne posete drugom rumunskom gradu, nadovezale su se slike temišvarskih kontejnera oko kojih su bile gomile kutija sa otpadom. Brzo smo shvatili da Rumuni vode računa o čistoći i urednosti gradskih trgova, na uštrb periferije gradova koje ne mogu da se pohvale istim epitetima.

U potrazi za taksistom, primetili smo jednog Rumuna koji se, koliko smo razumeli, žalio svom kolegi na poskupljenje cigareta koje su u ovoj državi ionako skupe. Bez mnogo razmišljanja smo se uputili ka njemu, želeći da što pre ostavimo stvari u hostel i krenemo u obilazak.

Kao turisti koji dolaze iz Beograda, želeli smo da na taksi potrošimo zaista najmanju moguću sumu bez naduvenih cena tipičnih za srpsku prestonicu, pa smo predložili pomenutom taksisti da nas poveze do hostela za samo 10 evra, a mi bismo ga zauzvrat preporučili gostima u hostelu. Predlog je, na naše oduševljenje, vrlo ljubazno prihvaćen.

Oduševljeni Rumunom koji je odmah pristao na ponuđenu cenu, dovezli smo se do hostela i odmah se pohvalili recepcionaru svojim pregovaračkim uspehom. Recepcionar nam je tada, takođe vrlo ljubazano, saopštio kako u Temišvaru gotov nijedan taksi ne košta više od 2 evra kada su regularne vožnje u pitanju, a naš taksista je već uveliko prelazio raskrsnicu i udaljavao se prema glavnim gradskim ulicama, verovatno nameren da kupi nekoliko pakovanja cigareta.

Čarobni temišvarski trgovi – najlepši adut ovog grada

Nakon stanične gužve po dolasku u Temišvar, skupe taksi vožnje koju smo sami tako udesili, i smeštanja u jedan simpatični hostel – uputili smo se ka glavnim gradskim trgovima. Poučeni iskustvom sa taksisom, izdvojili smo nekoliko minuta za razgovor sa recepcionarom i gostima hostela koji su nas uputili u cene hrane, pića i suvenira. Ispostavilo se da su cigarete zaista jedina skupa stvar u Temišvaru, jer su nam predstavljenje neobično niske cene u restoranima i barovovima u samom centru grada.

Sa mapom obeleženom crvenim markerom, krenuli smo prema centru, do koga su vodile brojne zanimljive kaldrme, ali i one moderne, široke ulice koje su se pružale duž reke Begej. Na ulici smo smo imali priliku da čujemo različite jezike, pre svega engleski, ali pažnju nam je privuklo nekoliko manjih lokala odakle je dopirala srpska muzika, a još više rumunski konobari koji su bez problema pevušili reči pesama. Kada smo jednog od njih upitali koji pravac vodi prema glavnom trgu, na relativno dobrom srpskom jeziku nas je uputio u željenom smeru.

Probili smo se kroz nekoliko uskih uličica među viskim zgradama, a onda se pred nama pružilo definitivno najlepše temišvarsko prostranstvo – famozni Trg Ujedinjenja.

Trg ujedinjenja i Trg Slobode – Veliko parče baroka u srcu Temišvara

Trg ujedinjenja i Trg Slobode su izazvali oduševljenje kakvom se nismo nadali, a samo jedan prelaz pogledom preko ogromnog prostranstva je bio dovoljan da objasni zašto ovaj bajkoviti grad nosi nadimak “mali Beč”. Trgovi se nadovezuju jedan na drugi formirajući tako ogromno prostranstvo pogodno za šetnju, dok je na svakoj strani moguće smestiti se u neku lepu baštu kafića i posmatrati prizor uz dobru kafu.

Tragove nadgledaju elegantne građevine u pretežno baroknom stilu, obojene najlepšim pastelnim bojama, među kojima se izdvaja nekoliko zgrada u jarko crvenoj i tirkiznoj boji. Iako nas je zadivljujuća arhitektura oduševila zajedno sa svojim bojama, veliki deo pozitivnog utiska moramo pripisati i odličnom vremenu koje nas je savršeno poslužilo tokom razgledanja Temišvara.

Zanimljivo u vezi sa Trgom ujedinjenja je poreklo njegovog imena. Naime, pogled koji se pruža sa trga “ujedinjuje” Sabornu pravoslavnu crkvu i rimokatoličku crkvu, koje se nalaze na vrlo maloj udaljenosti jedna od druge. Spoj ovih suprotnosti je bio sjajna inspiracija za naziv trga.

Vladičanski dvor i Saborna crkva

Vladičanski dvor i Saborna srpska pravoslavna crkva su vrlo važan deo Trga za Srbe, budući da je u ovim zgradama formirana Srpska Vojvodina i Tamiški Banat. Zbog ovog Trg Ujedinjenja nazivaju i starim srpskim jezgrom.

Ono što ovaj trg vezuje za Srbe je i ime čuvenog pisca Miloša Crnjanskog, koji je svoje detinjstvno proveo u Temipšvaru i više puta pružio predivne opise Trga Ujedinjenja u svojim delima. U dvorištu crkvene zgrade mu je podignut spomenik od strane lokalnih Srba, a dijagonalno u odnosu na Sabornu pravoslavnu crkvu, smeštena je i crkva Sv. Đorđa poznata po baroknom enterijeru i raskošnim ikonama uokvirenim zlatnim ornamentima.

Na istom trgu se nalazi i škola Nikolas Lenau, u kojoj je bilo smešteno prvo temišvarsko pozorište. Nakon što smo obišli pomenute crkve i nekoliko puta čuli srpski jezik na Trgu Ujedinjenja, više se nismo osećali kao potpuni stranci. Naprotiv, bili smo gotovo domaći, vrlo lepo dočekani od strane svih Rumuna kojima smo se obratili sa pitanjem ili za pomoć u snalaženju. Na kraju krajeva, i dalje smo se nalazili u Banatu.

Trg Pobede – Rumunska saborna crkva

Nakon kraće pauze koji smo napravili u jednom kafiću na Trgu ujedinjenja, uputili smo se ka Trgu pobede, jednom od najlepših temišvarskih trgova koji je takođe smešten u samom centru grada. Trg je vrlo frekventan, budući da se na njemu nalazi ogroman natpis sa nazivom grada koji turisti rado koriste za fotografisanje. Ni mi nismo bili izuzetak, pa smo napravili par fotografija koje je ogromno jato golubova dodatno ulepšalo.

Na južnoj strani, nasuprot velikog natpisa sa nazivom grada, nalazi se raskošna rumunska Saborna crkva. Specifična je zbog crvenih i zelenih crepova koji su poređani kao mozaik, a sa visinom od 90,5 metara, važi za najviše pravoslavno svetilište van ruskih granica. Ispred crkve je smešten spomenik posvećen žrtvama Revolucije 1989. godine, tokom koje je svrgnut komunistički režim.

Oni koji žele da saznaju više o ovoj važnoj crtici iz rumunske istorije, mogu da posete Muzej revolucije koji nudi bogat uvid u tadašnja dešavanja. Kako je dan bio i više nego lep, odlučili smo da ga provedemo na ulici, a da posetu muzeju ostavimo za drugu priliku.

Trg pobede je bio sjajan povod za zaključak do koga smo jednoglasno došli, a to je da lepota Temišvara zaista leži u prelepim parkovima, prostranim trgovima i bujnom zelenilu koje se može videti svuda po gradu, uključujući i Trg Pobede koji je vrlo lepo ukrašen cvećem i drvećem.

Park ruža – romantična strana Temišvara

Nakon razgledanja trgova, pažnju nam je privukao Park ruža, tačnije sam naziv koji je najavljivao vrlo prijatne prizore u ovom cvetnom ambijentu. Pomoću mape smo se uputili ka njemu, a usput smo saznali da Park ruža poseduje preko 600 različitih vrsta cveća i uređenih staza koje vijugaju kroz ovaj prostrani ružin raj. Kao što možete da pretpostavite, park je vrlo popularan za profesionalna fotografisanja, naročito kada su venčanja u pitanju.

U parku smo sreli mnoge parove, ali i roditelje koji su došli na izlet sa mlađom decom. Cveće je retka stvar na svetu koju vole gotovo svi, pa je u Parku ruža moguće sresti različitite posetioce svih generacija.

Za ovaj park se vezuju i mnoge legende, a jedna od najzanimljivijih govori o anonimnoj bogatoj ženi koja je, zahvaljujući svom materijalnom položaju, uvozila ogromne količine ruža i sadila ih u parku. Ukoliko ima istine u ovoj priči, verujem da stanovnicima Temišvara nije drago što je ime dotične gospođe nepoznato, budući da je ovom gradu poklonila jedan od njegovih najlepših kutaka.

Pregled dana i upoznavanje Temišvara noću

Celodnevno razgledanje grada smo završili u restoranu na jednom od trgova, koji nas je privukao vrlo zanimljivim menijem, ali i izrazito niskim cenama u odnosu na one koje se mogu videti u Beogradu. Pre ručka smo svratili u jednu od brojnih suvenirnica i izabrali lutku obučenu u tradicionalni rumunski kostim, nekoliko magneta i šolja za koje smo odlučili da će biti glavni podsetnik na ovo putovanje, kada se nađu na policama naših domova.

Još jedna važna stvar koje smo postali svesni tek po smeštanju u restoran, jeste da smo gotovo sve atrakcije Temišvara razgledali peške, bez ijednog prevoznog sredstva. Sve lepote ovog grada su skoncentrisane u njegovom centru, pa smo ih vrlo lako obišli i peške, pri tom potpuno nesvesni toga koliko dugo hodamo, budući da su nam razne građevine, spomenici i drugi detalji konstantno odvlačili pažnju.

Povratak u hostel je takođe bio peške, a kratak odmor u našim sobama je bio samo priprema za istraživanje noćnog života u Temišvaru. Ovog puta smo zaobišli gradske parkove i istražili uske uličice koje su nas pozivale da posetimo baš njihove pivnice, barove, restorane i slične sadržaje. Odlučili smo se za pivnicu koja nas je zadržala na mestu nešto više od 45 minuta. Naime, iako je ponuda lokala bila vrlo dobra, malo ljudi je uživalo u njima.

Pripisali smo ovo činjenici da je u pitanju radni dan, te da je Temišvar jedan od onih gradova koji su najživlji vikendom, kada i najveći broj turista dolazi da ga poseti, a stanovnici koriste svoje slobodne dane. To nas ipak nije sprečilo da uživamo i degustiramo poslastice na koje smo naišli u jednom restoranu, a onda smo se laganom šetnjom uz Begej vratili u hostel i pripremili za jutro kada je planiran povratak u Srbiju.

Do skorog viđenja, Temišvaru

Doručak smo obavili u jednom lokalu nedaleko u centru grada, koji je nudio fenomenalnu kajganu u kombinaciji sa seže ceđenim voćnim sokovima. Posle ukusnog doručka, uputili smo se u prodavnice i snabdeli se rumunskim slatkišima koje smo planirali da isprobavamo u povratku, tako da smo birali najrazličitije artikle u većoj količini od one koja nam je realno trebala.

Izašavši iz centra grada koji pleni elegancijom i prefinjenošću, uputili smo se na železničku stanicu koja deluje potpuno izopšteno iz prethodno opisane slike Temišvara. Prodavci kuhinjskih krpa su i dalje bili tu, raspoloženi da predstave prolaznicima najbolje od svoje ponude.

A tu je bio i taksista koga smo upoznali prethodnog dana i nenamerno počastili novcem kojim smo mogli platiti pet taksi vožnji. Činilo se kao da opet iznosi žalbe na račun cena u gradu. Ipak, čitava situacija nam je bila vrlo smešna i poučna za naredni put, a jedna od odluka koju smo doneli je ponovna poseta Temišvaru u skorije vreme.

Ukrcali smo se u voz i nismo ni primetili kako smo vrlo brzo došli do granice, budući da smo bili zauzeti isprobavanjem kupljenih poslastica. U Beograd smo se vratili u popodnevnim časovima, izuzetno zadovoljni vikendom koji nam je pružio novu stranicu u našim dnevnicima putovanja. Sledeći put kada poželimo da prošetamo prostranim trgovima i cvetnim parkovima, definitivno znamo gde ćemo se uputiti, a verujemo da ćemo u Temišvaru uvek biti dočekani ljubazno, kao što je to bio slučaj i ovog puta