Kako je u Den Haag-u?

Iz Genta, preko Antverpena, stigli smo u Hag vozom. Bio je to veoma dug dan. Kasno uveče, kiša pada, nemamo mapu, samo kratko uputstvo našeg domaćina koji je te dane provodio u Srbiji i trebalo je da nam se pridruži pred naš odlazak iz Haga. Bićemo kod njega u stanu naredna četiri dana. Znamo da ispred železničke stanice staje tramvaj koji direktno vodi do njegove ulice, ali pošto ni na jednoj stanici nije bilo te linije, potražili smo pomoć prvog prolaznika.

Ok, shvatili smo da u Hagu postoje dve železnicke stanice: Den Haag Hollands Spoor i Den Haag Centraal. Trebalo je da idemo do Den Haag Centraal, ali naš voz je išao do Den Haag Hollands Spoor, gde je trebalo da presednemo na sledeći voz do Centralne stanice, pa na tramvaj. Dečko nam je objasnio da umesto toga, nastavimo pravo ulicom koja vodi kroz Kinesku četvrt, zatim do shopping ulice u samom centru i spustimo se na podzemnu gde konačno hvatamo dvojku. Bilo je pomalo jezivo, ljudi skoro da nije bilo, po neka skitnica bi se zateturala, prodavnice i restorani zatvoreni, đubre svuda po ulicama. Stigosmo nekako do tramvaja uz pomoć još nekoliko prolaznika i konstatujemo da su svi veoma ljubazni. Karta za prevoz u jednom pravcu košta 3.5e. To je skoro 1000 din za nas dvoje, za samo 5 stanica. U narednim danima nekako smo se dovijali na razne načine do grada i nazad, dok nam Đura nije objasnio kako funkcioniše prevoz, a detalje možete pogledati ovde i ovde. Ko nema u glavi, ima u nogama. Stan se nalazio na 5 min od tramvajske stanice, ali uspeli smo da zalutamo i stignemo nakon 45min, mokri od kiše. Lutamo praznim ulicama i nailazimo na devojku koja nije znala da nam kaže kako da stignemo do odredišta, ali nas je povela do svoje kuće, nekoliko blokova dalje gde je pozvala mamu ispred da nam objasni. Oh, kako će nam biti teško kada se vratimo u Srbiju posle ovog neviđenog gostroprimstva. Ono što mi je u tom lutanju skrenulo pažnju, jesu poređane prizemne kuće sa malim baštenskim stolicama i stolovima ispred kuća, tu na trotoaru, saksijama sa najraznovrsnijim cvećem, biciklima, fenjerima, lutkama – patuljcima i raznoraznim predmetima koje niko ko tuda prolazi – n e  d i r a, što meni nikako ne ide u glavu, jer sam ispred svog stana u Beogradu ostala bez otirača.

Naredne dane iskoristili smo za obilaske Roterdama i Delfta, tako da smo u Hagu dobro upoznali samo rutu od stana do stanice i nazad, deo grada Schilderswijk – muslimanski geto, najsiromašniji kraj u Holandiji i moram priznati da to što smo videli, uopšte nam se nije svidelo. Ali da Hag nisu samo prljave ulice i bezizražajne zgrade, otkrili smo kada se (ne)očekivani Đura iznenada pojavio i rešio stvar vodeći nas po Hagu koji do tada nismo videli.

Iako je tek treći grad po veličini, i iako je logična prestonica Holandije – Amsterdam, Hag je službeno glavni grad, jer se ovde nalaze tri međunarodna suda, vlada, parlament, nekadašnja rezidencija kraljice Beatrise, skoro sve ambasade i veliki broj korporacija i velikih firmi. Postoji izreka međ’ Holanđane: ,,Money is earned in Rotterdam, divided in The Hague and spent in Amsterdam“. Sastoji se od osam celina, među kojima je i Sheveningen na obali Severnog mora, a koji često smatraju odvojenim gradom.

Centar – Stari grad predstavlja kontrast starih, uskih zgrada koje su ovde vekovima, i novih, modernih zgrada koje su se na čudan način lepo uklopile u taj ambijent. Čine ga trgovi: Plein, Plaats, Grote markt i Buitenhof, pešačke zone i najveći broj trgovačkih ulica u Holandiji koje krasi mnoštvo uličnih skulptura. U samom njegovom jezgru, nalazi se jezero Hofvijver ispred Binnenhofa – srednjovekovnog kompleksa zgrada u kojima se od 1446. godine nalazi Parlament. Trg ispred Parlamenta, zove se Buitenhof i tu smo jeli haringe koje obavezno probajte ukoliko volite ribu. Samo, pazite se galebova, vrlo su snalažljivi i ispraksovani u otimanju hrane. Uđite u dvorište Binnenhofa i pogledajte kako izgleda Ridderzaal – Viteška dvorana, gotička zgrada iz 13. veka koja se i dalje koristi za političke događaje, a na samom izlazu iz dvorišta su muzej Mauritshuis i meni omiljeni trg – Plein. Tu se prvenstveno nalazila bašta u okviru dvorca Binnenhof, gde se gajilo povrće za sud i bila je okružena kanalima. Godine 1632, kanali presušuju i nastaje ovaj trg, pravljen po uzoru Place Royale u Parizu. U sredini se nalazi spomenik Vilijema Ćutljivog – holandskog vođe u borbi protiv Španaca. Najzanimljiviji prizor na trgu je izgled starih, autentičnih, holandskih zgrada, dok iznad njih vire vrhovi modernih nebodera koji paraju oblake svojim špicastim i četvrtastim krovovima, a koji su tu tek petnaestak godina. Iako ga bije glas dosadnog grada, bez uzbudljivog noćnog života, kulturni život buja, pa se tako ovde nalazi veliki broj muzeja, a nekoliko njih je u neposrednoj blizini jezera. Ovde se nalazi spisak svih muzeja. U Mauritshuisu možete pogledati holandsku Mona Lizu – Vermerovu Devojku sa bisernom minđušom, Rembrantov Čas anatomije i mnoga druga dela koja pripadaju Janu Stenu, Poteru, Brojgelu i drugim holandskim i flamanskim slikarima.

Preko puta trga Buitenhof, na trgu Plaats na kome su se nekada vršile javne egzekucije, nalaze se zatvorska kapija – muzej Gevangenpoort, a pored je Galerija princa Vilijama V. U pravcu Grote markt, prolazimo pored luksuznih prodavnica i galerija, kroz ulicu Gravenstraat, do stare Gradske većnice u lepoj renesansnoj zgradi i velike protestanske crkve iz 15. veka – Grote of Sint-Jacobskerk. Za ovaj obilazak nam je trebalo sat vremena, jer sve je tu, na dohvat ruke. Odlučujemo se za šetnju do Sheveningena, jer vremena imamo na pretek, a posle nekoliko kišnih dana konačno je lepo i sunčano. Ukoliko ipak planirate odlazak gradskim prevozom, do tamo idu tramvaji 1 i 9 i autobus broj 22. Usput prolazimo pored Noordeinde palate, u vlasništvu Kraljevske porodice, u kojoj se nalaze nekadašnje kancelarije kraljice Beatrise, sada kralja Willem-Alexandra (kraljica je abdicirala pre par godina).

Sledeće na šta nailazimo je, može se slobodno reći, simbol grada Haga – Palata mira. Zgrada je napravljena u neorenesansnom stilu i u njoj se nalaze Stalni arbitražni sud, Međunarodni sud pravde, najveća pravnička biblioteka i Haška akademija za međunarodno pravo. Zanimljivo je da je gradnja počela 1907, a završena 1913. godine, pred početak Prvog svetskog rata. Palata se nalazi u velikom parku i otvorena je za javnost nekim vikendima, inače je zatvorena, osim malog dela ispred palate koji nije vredan pomena.

Nastavljamo kroz šumu, prolazimo Haški tribunal, zatvor, bogato naselje u Sheveningenu koje podseća na Dedinje, zatim kroz centar Sheveningena i izlazimo na obalu Severnog mora. Plaža je peščana, a voda ledena. Umesto kupanja i sunčanja, glavna zanimacija su surfovanje i puštanje zmajeva zbog vetra koji neprestano duva i po sunčanom vremenu. Uspeli smo da na toj vetrometini napravimo mali piknik i krenemo nazad.

Vratili se po stvari i opet produžili do stanice kako bismo se ukrcali na voz za Brisel, gde smo proveli još dan – dva do našeg povratka u Beograd. Nakon svih ovih gradova, Hag nam se najmanje dopao, ali ako planirate da ga posetite, mislim da će vam ovo biti dovoljno za obilazak. Naš domaćin kaže da bi samo najradoznaliji trebalo da posete Hag, svi ostali neka ga preskoče. Međutim, ovo nije kraj pričama iz Holandije, jer vas u narednim postovima očekuju priče iz Roterdama i Delfta.

Vidimo se uskoro 🙂

Više priča i fotografija, pogledajte na mom blogu ili FB stranici.

Pozdrav,

Majus