Iz rubrike Srbija – Novi Sad

Plan za 2016. godinu, između ostalog, podrazumevao je obilazak Srbije. Zamišljala sam mnogo više destinacija nego što sam realno ostvarila, ali nadam se da ću do kraja godine popraviti prosek. Krenuvši od severa ka jugu, napraviću svoju listu posećenih mesta u Srbiji, od početka godine. Potrudiću se da narednih dana predstavim po jedno mesto. To će vam možda dati ideju da odete negde na vikend. Toliko puta sam već ponovila da je Srbija veoma lepa, a nepravedno zanemarena. Naravno, volela bih da i vi date vaše predloge i možda napišete u komentaru nešto o vašem gradu i date neku preporuku.

Danas idemo u Novi Sad.

Volim ovaj grad. Imam tamo prijatelje pa se uvek osećam kao kod kuće. I volim da s vremena na vreme pobegnem iz brzog Beograda i uplivam u mirne vode. Sačekam voz na Novom Beogradu – sada ide ovaj novi, crveni, lep, čist i udoban voz, pa sednem pored prozora i uživam u prizorima predivne ravnice. Beskrajna zelena, zlatna i žuta boja, spajaju se sa nebom. Uz prugu poređane kućice sa sređenim baštama. Tu i tamo protrči neki zec ili srna. Prava uživancija do Novog Sada.

Dok sam bila mlađa, tamo sam uglavnom odlazila za vreme Exit festivala. I od zezanja, nisam obraćala pažnju na pravu lepotu koju Novi Sad ima. Čak se dešavalo da odemo kod drugarice na nekoliko dana i ne izbijamo iz stana jer priči nikad kraja i samo skoknemo preko puta zgrade da kupimo giros, picu ili palačinku. Ne znam za grad u kojem ima toliko Fast food kioska i pekara, koliko u Novom Sadu, pa je prava borba odoleti svim tim mirisima, pogotovo kad sam na dijeti. Sada, pri svakoj poseti, posmatram ga drugačijim očima i svaki put imam osećaj da sam tamo prvi put. Umesto celonoćnog divljanja na festivalu, gušt mi je da prepodne odem na Petrovaradinsku tvrđavu, sednem sa jednom od mojih novosadskih drugarica pored zidića u blizini kule sa satom i dok pijemo kafu, uživam u panorami Novog Sada. Simbol tvrđave i grada, kula sa satom, postoji od 18. veka i poklon je Marije Terezije. Mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate i kada je hladno, sat kasni, a leti žuri. Onda se promuvam po praznoj i mirnoj tvrđavi i preslišavam se, aha, ovde je bio ovaj stejdž, tamo je bio onaj, ovde mi se desilo ovo, tamo mi se desilo ono. Pa stanem nasred poljanice na kojoj se nalazi glavna, najveća bina i u neverici sam kako to zapravo izgleda kada je uobičajeno stanje i pitam se, da li oni povade svo ovo drveće za potrebe festivala, pa ga vrate posle, ili…

Onda napravim đir kroz glavnu ulicu u Petrovaradinu, ispod tvrđave. Po meni, to je najlepša ulica u Novom Sadu. Iako su sve kuće veoma stare i poprilično oronule, meni su baš zbog toga toliko divne. U jednoj od njih nalazi se kuća u kojoj je rođen Ban Jelačić. Ponekad uhvatim autobus broj tri do Narodnog pozorišta, a ponekad nastavim šetnju preko mosta na Dunavu. Posle mosta, skrenem li levo, stazom uz obalu Dunava, završiću kod Spomenika žrtvama racije. Na tom mestu, mađarski fašisti su za vreme Drugog svetskog rata, izvršili masovnu likvidaciju novosadskih Srba, Roma i Jevreja. Nastavim li pravo posle mosta, mogu da svratim do Dunavskog parka, sa dugim akcentom na A – Dunaaavski park. Ili da preko nekoliko novosadskih bulevara, dođem do samog centra.

Na Trgu Slobode, dominiraju Gradska kuća, preko puta je Rimokatolička crkva ,,Ime Marijino“, međ’ Novosađane poznata kao ,,katedrala“, iako to nije i hotel ,,Vojvodina“. Na trgu i dugom šetalištu u Zmaj Jovinoj ulici, nižu se zgrade od kojih se ne zna skoja je lepša. Mešaju se svi stilovi, od baroka, klasicizma do neorenesanse. Usput skoknite u ulicu Laze Telečkog i svratite u neki od kafića, ili uđite u jedan od prolaza sa desne strane glavnog šetališta. Popularna je pivnica ,,Gusan“ gde osim piva, možete se dobro i naaaajesti. Na kraju šetališta, dočekaće vas statua Jovana Jovanovića Zmaja, koja se nalazi ispred najlepše zgrade i najvrednijeg arhitektonskog dela u Novom Sadu – Vladičanskog dvora. Iza dvora smeštena je Saborna crkva.

Lutajte ulicama Novog Sada i obratite pažnju na svaku zgradu i fasadu. Videćete kako se i u Novom Sadu menjala arhitektura po etapama. Nikad se ne zna da li ćete na nekoj od kuća zateći spomen tablu sa natpisom da je u toj kući nekada živeo Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić ili da su baš u toj kući ,,Mileva Marić i Albert Ajnštajn, provodili slobodno vreme sa prijateljima svirajući klavir i violinu“. I obratite pažnju na novosadske, meni omiljene, murale. U Jevrejskoj 11 možete posetiti Sinagogu iz 1909. godine, napravljenu u stilu mađarske secesije. Danas se u njoj održavaju koncerti klasične muzike i predstave.

Ako ste iz Novog Sada i znate za još neko dobro mesto koje nisam spomenula, pišite.

Ovde možete pogledati fotografije iz vojvođanske prestonice.

Pozdravljam vas,

Majus