Helsinki za jedan dan

Volim severnu Evropu i Skandinaviju. Iako sam posetila samo Helsinki, volim je. Umesto mora, uvek biram da leti odem negde ,,gore“. I volim više da je hladno i dug dan, nego nesnosne vrućine. Znam da je preskupo, a znam da je i divno. I sviđa mi se njihov mentalitet, običaji, standardi, sistemi. I gradovi i priroda. Iako o tome znam samo iz knjiga, sa neta i iz tuđih priča. I jezici su im lepi. I filmovi. Mislim da je tako i jedva čekam sledeću godinu da odem i uverim se.

Drugi dan u Talinu, posvetili smo poseti Finskoj. Već sam spomenula da je Talin udaljen od Helsinkija 80km preko Baltičkog mora. Ovaj izlet smo organizovali u svojoj režiji, pa smo tako karte kupili online mnogo ranije i putovali Šiljom, brodom nešto manjim od kruzera. Polazak je bio oko 7h, a povratak u 22:30h. Putuje se 2h. Finska je poznata po velikom broju ostrva, pa su nas ista dočekala na ulazu u Helsinki. S obzirom na to da je u severnoj Evropi generalno sve veoma skupo, napravili smo sendviče pred put, jer smo hteli da malo prištedimo tog dana. Kao i u svakom gradu, držali smo se naših ,,skripti’’ koje smo pravili pred put i pratili uputstva šta posetiti. Bilo je baš rano kada smo stigli, nedelja, sve je bilo mirno i ništa nije radilo. Od luke do grada, lagano smo pešačili i stigli za oko pola sata. Stambeni deo na koji smo prvo naišli je mesto gde sam uspela da u nekoj od tih lepo sređenih zgrada, zamislim svoj idealan život, u idealnoj zemlji. Već sam videla kako bih sredila tu terasu, gde bih stavila bicikl, cveće i ostalo. Podsetio me je na moderni deo Amsterdama, s tim da su ovde zgrade mnogo jednostavnije arhitekture. Iako je malo dalje od centra, nije zanemaren kako to obično biva sa periferijom. Polako smo zalazili u grad, preko modernih trgova, sređenih parkova sa jarko zelenom travom.

Helsinki, kao prestonica, predstavlja najveći grad u Finskoj i jedan od najvećih u Skandinaviji. Sam grad ima blizu 600 hiljada stanovnika, dok sa širim područjem broji preko milion. Finska je posle Norveške i Japana najskuplja zemlja na svetu, sa najvišim kvalitetom života i prva je zemlja na svetu bez korupcije. Takođe predstavlja jednu od high-tech zemalja severne Evrope, sa najviše internet konekcija, pa smo internet mogli da koristimo na svakom koraku, kao i u Talinu, dok je Nokia upravo odavde.

,,Skripta“ nas je vodila od dela grada koji se zove Taka-Töölö gde se nalazi crkva u steni o kojoj smo toliko čitali prethodno i očekivali neko čudo. Osim njenog naziva Temppeliaukion Kirkko, uopšte nam nije bila zanimljiva. Ali verovatno zato što je bila okružena skelama zbog restauracije i zbog čega nismo mogli da je sagledamo spolja, a unutra nije moglo da se uđe. Radi se o crkvi u steni, napravljenoj 1969. godine, od strane braće Suomalainen, sferičnog je oblika i natkrivena bakarnim krovom. Ali toliko o tome.

Kada je reč o arhitekturi, prepliću se severni – skandinavski i ruski stil koji podseća na arhitekturu St. Peterburga i sa velikim brojem zgrada u stilu secesije. Iako smo očekivali nešto nalik Kopenhagenu, uticaj Rusije ga čini jedinstvenim. Ima dosta ruskih spomenika, koji nakon nezavisnosti Finske i dalje ponosno krase grad, jer su Finci i Rusi, uprkos svemu, imali dobre odnose.

Naše kretanje se nastavilo preko Narinkka trga na kom se nalaze Kamppi tržni centar i Kamppi kapela za koju smo prvo iz daleka mislili da je ogromna saksija, ali je u stvari luteranska crkva, poznata kao ,,Kapela tišine“ i veoma je neobičnog oblika i spolja i iznutra. Zatim bulevarima sa duplim kolosekom u sredini kojima idu tramvaji i prodavnicama poznatih modnih marki, preko trgova, stižemo do art-deko Glavne železničke stanice, sa satom i četiri statue koje drže lampe i koja predstavlja jednu od najlepših železničkih stanica na svetu. Na trgu pored stanice nalaze se Narodno pozorište i spomenik finskom pesniku Aleksisu Kiviju i na tom trgu smo prvi put našli kafić i seli da konačno popijemo kafu koja je koštala oko 2e.

Odmah iza trga, nastavljamo put do samog centra grada i luke. Prolazimo pored fontane sa stautom Havis Amande, sirene koja je poznata i kao Manta i koja predstavlja simbol Helsinkija i Finske. Prelazimo ulicu i tu smo već na čuvenoj pijaci – Kauppatori, na velikom trgu pored luke. Tu se može naći sve i svašta, jeftina klopa, kobasice, morski specijaliteti, sezonsko voće, suveniri sa losovima i irvasima, a u vazduhu se oseća miris luke, mora i pečene hrane. Iznad trga, malo dalje, na ostrvu Katanajoka koje je spojeno sa kopnom, crveni se ruska Uspenska crkva, napravljena od crvene cigle u ruskom stilu. Penjemo se do nje, odakle se proteže pogled na luku, more, pijacu, najlepše zgrade iz 19. veka u maniru ruskih građevina, brodove i panoramski točak. U ulici paralelnoj sa 
Pijačnim trgom, nalazi se ogroman Senatski trg gde dominiraju statua ruskog cara Aleksandra II i stepenice koje trg povezuju sa belom, luteranskom Crkvom Sv. Nikole. Nije toliko romantično kao Sekr-Ker i Montmartre u Parizu, ali podseća malo. U svakom slučaju, odlično mesto za ,,zabod“, sendvič, fotografisanje, posmatranje okolnog sveta i odmor.

Ostatak dana provodimo u obilasku delova grada gde se nižu visoke, art nuvo zgrade, prolazimo pored crkava na prostranim zelenim površinama, ulazimo u naselje koje podseća na Dedinje, šetamo stazom pored mora, sunčamo se na kamenju u nekom ooogromnom parku, kupujemo sireve u marketu, klopamo na klupi u parku, i pravimo veliki krug, kada se u jednom momentu nalazimo na suprotnoj strani od pijace i gledamo na centar iz drugog ugla i ponovo stižemo do tog istog mesta. Imamo još vremena i ne znamo šta
ćemo jer smo sve sa našeg spiska štiklirali i obišli. I setimo se našeg Finca, Kita Ričardsa iz Rige. Objasnio nam je još u Rigi gde se nalazi kafić gde radi i zaputismo se tamo. Čim smo kročili unutra, bilo nam je jasno da je to pravo mesto za njega. Za ljubitelje rock ‘ n ‘ roll-a, živih svirki i dobrih bendova, ovo je pravo mesto ako se nađete u Helsinkiju, a zove se ,,Bar Loose“. A onda se setili da je pričao o nekoj svadbi tog dana, tako da se na našu žalost nismo videli.

Iako smo ceo dan pešačili, nije nam palo teško da se pešaka vratimo na terminal i sačekamo Šilju. Dok su se iskrcavali, zaprepastila nas je količina ljudi koji su se vraćali iz Estonije, noseći kofere, torbe, kolica puna alkohola. Naslagani paketi piva i drugog pića, prepune kutije, horde ljudi, bez obzira na godine, bukvalno su svi, od 7 do 77 vukli svoje pakete. Čak smo videli i devojčicu do 4-5 godina, kako vuče svoju ,,hello kitty“ torbicu na točkiće, iz koje vire flaše. Iskrcavanje putnika je potrajalo sigurno dvadesetak minuta i nismo mogli da se načudimo. O čemu se zapravo radi, našli smo informaciju na internetu. Finci su veoma skloni alkoholu, zbog čega je Vlada ukinula slobodnu prodaju, pa se u marketima može kupiti samo pivo koje je podeljeno u četiri klase u zavisnosti od procenta alkohola. Šveđani na primer nemaju veću klasu od 3%, pa često dolaze u Finsku kako bi se ,,normalno napili“. Ali zato Finci odlaze u Talin koji je blizu, povratna karta Šiljom je 28e, nema carine i mogu dovući u Finsku tone alkohola, jer je u Estoniji sve mnogo jeftinije. To objašnjava prvu noć kada smo stigli u Talin i kada smo sretali pijane Fince koji se teturaju ulicama Starog grada. Da Finci ne bi pravili gluposti po Talinu, postoji lanac kafana u samoj luci, kako bi tu došli, napili se i vratili nazad u Finsku, bez posete gradu. Dosetljivi Estonci.

Nakon dva sata vožnje brodom, oko 1h, stigosmo opet u miran i tih, srednjovekovni Talin. Nastavak priče već znate :).

https://www.youtube.com/watch?v=zS5pjxseTQM&feature=youtu.be

Za više destinacija posetite BLOG i FB stranicu.

Pozdravlja vas Majus!