DVA LICA BUDVE

Hmmm…čovek u stvari ne zna ni kako da počne pricu o ovom gradu. Svi znaju gde je Budva, svi znaju šta je Budva…neke asocira na novogodišnje koncerte turbofolk zvezda, neke na one polu gole umetnice sto se uvijaju oko šipki ispred jedne čuvene diskotekei i to u jeku turisticke sezone pred raznoraznom publikom sa puno dece…neke opet asocira na mukotrpno čekanje na parking mesto…ili na čekanje u koloni branik uz branik samo da biste prošli kroz Budvu jer obilaznica ne postoji…ono sto je dobro je sto Budva, i takva kakva je – ne može da vas ostavi ravnodušnim. To je grad koji se ili voli ili ne voli. Ja sam od onih koji je voli. Ali to nije ljubav zbog novogodišnjih koncerata turbofolk zvezda…a nije ni zbog umetnica sa šipkom. Evo zašto ja volim Budvu.

Ako niste znali, Budva je jedno od najstarijih stalnih naselja na celom Jadranu. Istorija kaze da je Budva stara preko 3500 godina. Aha! Sad da vas čujem! Gde su oni koji kažu da je Budva skorojevićka? E pa nije…nego dama sa pozamašnom istorijom iza sebe. Jedino sto je Budva, kao i mnoge dame u godinama, na sebe stavila previše šminke, trudeci se da izgleda mladje, kako bi privukla skorojeviće, jer se od istorije, nažalost, danas ne živi. Ako ste dobri sa Budvom, onda će vam za ljubav, bar na kratko, skinuti scensku šminku i pokazati se u svom pravom licu – licu jednog prelepog mediteranskog grada koji je vredan svake pažnje.

Kada treba doći u Budvu? Moja preporuka – pred sam kraj turističke sezone. Zašto bas tada? Zato što ćete moći da dišete punim plućima, čak ćete i osetiti miris one posebne vrste borova sa svetlo zelenim iglicama kojih ima i pored same plaze i na šetalistu – vašaristu. Ako dodjete u sezoni, moci ćete samo da omirišete specijalitete sa roštilja. Znam, znam..nije to tako loše…I nije…ali niste valjda došli u Budvu da jedete pljeskavice? Toga imate i u Vašem gradu…

Dakle, dišete punim plućima…osećate miris borovine? E da…to je prava stvar…a sad polako oslušnite…sta čujete? Ništa? Nemoguće…aaa..mislite – ne čujete muziku? Ne brinite…niste gluvi…i ne treba da čujete muziku jer su sve one diskoteke na otvorenom – zatvorene. Inventar pokupljen i odnet na sigurno od zimskih vetrova, ozvučenje ugašeno…hvala bogu. A sad oslušnite ponovo…more! Čujete more…talase…bućkanje vode oko čamaca i jahti u marini…i po kojeg galeba…bravo! Tako treba…..

Dakle, čujete more…ali ga i vidite…nema gužve na plaži, slobodnih ležaljki i suncobrana ima na pretek. Plaćaju se, ali na većini mesta u pola cene od one u sezoni, a negde će vas pustiti i za džabe. Tuširanje se ne naplaćuje. Na nekim plažama ima i toalet, ako nema – ima ih dovoljno u parku pored plaže. Za 50 centi – cistoca, tečni sapun, sušač za ruke sa senzorom i gospodja higijeničarka koju kod nas malo nepristojnije zovu a koja će vam reci i dobar dan i dovidjenja. Neće vas gledati mrko jer je i ona prodavac usluga – ne bih se iznenadio da joj šefovi postavljaju target a mozda treba i da pise izveštaj na kraju radnog dana…koliko je i kakvih proizvoda prodala…ko zna…

Na plaži nedaleko od Starog Grada još uvek rade dve-tri konobe…stolovi su sa obe strane šetalista ali primamljivije deluju oni na samoj plaži…karirani stoljnjaci, treperava svetlost sveća i konobari obučeni kao mornarički oficiri…hm…dobro…mozda je malo previše…neko bi rekao čak i kič..ali..hteli ste mediteranski ugodjaj…pa šta onda fali da vas usluži mornarički oficir…pa makar to bio i običan konobar…pa nećete valjda konobara obučenog kao turbofolk zvezda? Daleko bilo…

Na meniju mediteranska kuhinja…riba, školjke, rižoto sa plodovima mora..ruzmarin, maslinovo ulje, beli luk..vino. Na žalost, retko gde se moze naći sveža riba, uglavnom je sve uvezeno i zamrznuto, ali ništa manje ukusno pripremljeno…i najvažnije – lagano za stomak…zaboravite na gurmansku pljeskavicu i bacite se na neku ribicu ili školjkicu…za promenu.

Kad ste dobro napunili stomak a olakšali novčanik, nije loše da prošetate do budvanske marine. Jahte su usidrene po rastućem redosledu od manjih i jevtinijih do poslednje, najveće na vezu sa tri palube i malim helikopterom. Sve su uglavnom zatvorene a vlasnici otišli ko zna gde pa možete da se slikate do mile volje i zamišljate da ste brodovlasnik. Lep osećaj…nije da nije…

Tu je i najnovija atrakcija – razgledanje morskog dna iz turističkih podmornica. Dva “Crvena Oktobra” su u stvari obični čamci sa prozorima ispod vode, ali izgledaju kao prave podmornice. Ne zaranjaju već plove po površini a vi gledate podvodni svet. Na biletarnici gužva. Japanski turisti ne propuštaju ovakve atrakcije.

Preko puta jahti, nekoliko kafića i restorana imaju bašte koje se prostiru od gradskih zidina do marine. Opet divota – mesta koliko hoćete. Za jednim stolom sedi vlasnik lokala, malo gleda u svoj uglancani A8 a malo u svoj android velicine pločice za kupatilo i gricka lešnike i bademe. U tom prolazi jedan njegov prijatelj.

“ Dje si, Kekoooo….šjedi malo…oli badema I lješnjaka?”

“Aaaa… mene to ne treba, djavle, mene sam skače!” smeje se prozvani Keko i nastavlja dalje…

A i mi nastavljamo dalje. Pred nama je Stari grad Budva. Grad je, rekosmo star 3500 godina, a jedan sasvim novi svet iza zidina. Medjutim, sve što vidite u Starom gradu uglavnom je – novo. Tačnije, podignuto je ponovo iz ruševina posle strašnog zemljotresa iz 1979 godine. Posao je odlično uradjen, a rekonstrukcija trajala sve do 1987. Nikad se ne bi reklo da to nije ona stara Budva, u kojoj su kuće trospratnice i njihovi portali, okviri prozora i ukrasi bili sa jasnim uticajem Mletačke republike. Mlecima je očito prijala budvanska klima i položaj pa su se u Budvi zadržali celih 400 godina. Krilati lav, simbol moći republike, i dalje se može videti uklesan na jednoj od kula starog grada. I krilati lav i moćne zidine kao da štite staru Budvu od najezde skorojevića u vidu imućnih ruskih turista koju kupuju sve što im se ponudi i ne pitaju za cenu. A naročito ne pitaju za to šta i kako smeju da grade… srećom, ne i unutar zidina. Jedino što stvarno narušava lepotu kamenih fasada jesu klima uredjaji. Vise onako ružni i kutijasti ispod svakog prozora. Problem nije samo estetske prirode, već i mikroklimatske – preko leta, kada su sve klime uključene po ceo dan, utiču na mikroklimu unutar zidina grada, pa je vazduh izmedju kuća još vreliji nego inače. Ali razmaženi gosti, verovatno rodjeni pod “klimom” diktiraju uslove i ne haju mnogo što su na primorju stare kuće gradjene od kamena ne samo zato što ga ima u izobilju već zato što su kameni zidovi debeli pa se teško greju a unutra je prijatna hladovina po ceo dan i nikakvo dodatno rashladjivanje im nije potrebno.

Neka vas ne bude strah da lutate budvanskim kaletama…ne možete zalutati. Pre ili kasnije vratićete se na mesto sa kojeg ste krenuli ili izaći iz grada kroz neku od kapija. I opet ćete bolje proći na kraju sezone, jer ćete na miru moći da šetate po uličicama koje su najcešće toliko uske da se dvoje ljudi s mukom mimoidju a da se ne dodirnu. Pored brojnih restorana i radnji sa skupom firmiranom robom, u Starom gradu se nalazi i Arheološki muzej. Nije veliki ali je prebogat eksponatima. Nije cudo ako se podsetimo da je grad star 3500 godina. Sledeća kapija od muzeja krije ulaz u jedno dvoriste – u kome se nalazi pravi mali raj za ljubitelje starina. Ima tu svašta…od brodskih svetiljki i kormila pa sve do odlikovanja iz raznih perioda burne gradske istorije. Tu su stare knjige ali i kolekcije stripova, razne vrste predmeta za svakodnevnu upotrebu, originalnih ili kopija, ali u svakom slučaju – vredi pogledati. Mozda nadjete neki lep detalj koji će vas podsećati na odmor, a da na njemu ne piše – Made in China – proizvedeno u Kini…

Stara Budva ima nekoliko manjih trgova, na kojima se tokom leta održavaju razne pesničke veceri ili mini koncerti. Na kraju sezone tu je tek poneki prodavac knjiga, violinista ili gitarista. Zastanite i poslušajte…jer instrumenti u verziji “bez struje” sa kamenim kucama kao pozadinom zvuče zaista drugačije nego obično.

Najveći budvanski trg unutar zidina to u stvari i nije. To je jedan veliki plato u podnozju Citadele – najvišeg dela gradskih zidina, najčvršće gradjenog kao poslednja odbrana grada. Ovde se nalaze čak četiri crkve, od kojih je najstarija podignuta u VII veku, a najmladja u XIX. Dve najstarije praktično su deo samog utvrdjenja i gledaju na otvoreno more. Male su ali neobične, i lako bi mogle biti deo scenografije iz čuvenog serijala “Igra Prestola”.

Na Citadelu se možete popeti, ulaz naplaćuje devojka u kostimu iz doba Mletačke Republike, što mi se jako dopalo. Ali nisam se peo jer već znam kako Citadela izgleda. Rado ću se pohvaliti da sam imao tu čast da pevajući u horu Ivo Lola Ribar nastupam na budvanskom festivalu. Na letnjoj pozornici uz pratnju Beogradske Filharmonije izvodili smo grandioznu “1812”-tu Čajkovskog. Sve uz crkvena zvona i pucnje iz topa. Bilo je prelepo. Neponovljivo. A top je zakasnio pa nas je iznenadni pucanj sve preplašio. Ne bi ni valjalo da je sve baš bilo pod konac. Meni je bilo savršeno. Ne znam da li bi nas Mlečani pustili da pevamo u njihovoj Citadeli, ali bi nam svakako dali visoke ocene za umetnički dojam, jer su i te kako znali šta je dobra muzika. Jedan od cuvenih pisaca libreta za venecijanske opere rodjen je baš u mletačkoj Budvi. Kažu da se zvao Cristoforo Ivanovich. Ime i prezime bi i danas izazvalo mnoge podele i svojatanja. Srbi bi rekli Ivanović – naš je, Crnogorci bi rekli – iz Budve je, naš je…a Italijani bi rekli – jedan Cristoforo ne može biti ni Srbin ni Crnogorac nego samo – Italiano! A siroti Cristoforo…da je kojim slučajem danas živ, verovatno bi umesto libreta za opere pisao tekstove za pesme turbofolk zvezda. Daleko bilo!

Plato u podnožju Citadele sa romantičnim pogledom na zalazak sunca i otvoreno more je i pravo mesto za kraj naže male priče o Budvi. O onoj Budvi koju treba da vidite, osetite I doživite. O mediteranskoj Budvi, najstarijem naselju na celom Jadranu. O Budvi iz vremena naseg libretiste Cristofora. O Budvi mletačkih trgovaca. O Budvi kojom ne odjekuje turbofolk i ne mirišu pljeskavice. O Budvi kao staroj dami koja je, samo za vas skinula tešku scensku šminku i pokazala vam svoje pravo lice, lepo i čisto uprkos borama koje su urezali prohujali vekovi. Meni se baš takva Budva dopala. A vama?