Dva fantastična dana u Oslu

Nakon odlaska iz Malmea, napravili smo ubrzo jednu pauzu, zatim drugu i posle trećeg stajanja znala sam da je to – to. Autobus se ponovo pokvario, samo mu ovog puta nije bilo spasa. A ni nama. Bilo je tri ujutro, neki su spavali, neki pušili ispred autobusa, a ostatak se preselio u obližnji Mc Donald`s. Nalazili smo se na benzinskoj pumpi u blizini Geteborga. Negde oko 7h, stigao nam je švedski autobus koji nas je odvezao u Oslo, a u međuvremenu su u Stokholm poslali beogradski autobus koji će nas kasnije vratiti kući. Taman će za dva dana stići do Stokholma, koliko ćemo se mi u međuvremenu zadržati u Oslu.

Posebno sam se radovala odlasku u Norvešku. Sa Kristijanijom, kako se grad zvao u periodu posle velikog požara 1625. godine pa sve do 1925, upoznala sam se preko Hamsuna, a sa Oslom preko Lua, Knausgora i Laš Sobi Kristensena (knjigu Polubrat posebno preporučujem). Budući da je Knut Hamsun bio pristalica nacističkog režima, u čitavom Oslu, a pretpostavljam i širom Norveške, ne postoji nijedno njegovo obeležje. Norvežani su, uprkos činjenici da se radi o najčitanijem piscu unutar i van zemlje, ipak spalili sve njegove knjige iz svojih ličnih biblioteka. Pred put počela sam da čitam Dnevnik jednog nomada, Bekima Sejranovića. Sjajan je. Posle sam pokupovala i ostale njegove knjige koje gutam ovih dana. Ko je čitao Bekima, zna o čemu pričam, a ko nije, trebalo bi da počne. U Srbiji, njegove romane izdala je izdavačka kuća Booka. Elem, Bekim je za vreme rata izbegao iz nekadašnje nam Juge u Oslo i tamo proveo pola svog života. U knjizi se zanimljivo prepliću prošlost i sadašnjost iz Jugoslavije i Norveške, tako da ćete po njegovoj priči, neminovno stvoriti svoju sliku o ovoj zemlji.

U Oslu smo provele dva sunčana dana. Neću vam pisati o standardu, platama, najsrećnijoj naciji, najvišim cenama i skupom životu. To već sigurno znate. Reći ću vam gde sve možete besplatno da odete i šta možete za dva dana videti u ovom gradu, a da usput ne potrošite čitavo bogatstvo. Reći ću vam i to da je Oslo, od svih skandinavskih prestonica, najmanje lep, ali toliko zanimljiv, da nam je jedan od dražih. Razlog je taj što Norveška, u vreme njenog nastanka nije bila toliko bogata zemlja, 1624. godine je izbio veliki požar u kom je ceo grad stradao, pa je tako većina zgrada jednostavne arhitekture i bez ukrasa. Pred put, za Oslo sam se nekako najviše pripremala. Mapu, sa svim mestima koje smo htele da obiđemo, znala sam napamet. Jasno mi je bilo da je sve tu, ali ne i koliko je zaista blizu. Dok Sonja nije otkrila tog Youtube Norvežanina koji ide po svom gradu sa kamerom i pokazuje šta sve treba obići. Dosta nam je pomogao da napravimo naš plan i otkrijemo još neka mesta.

U tekstu je spisak stvari koje smo mi izabrale i obišle. Mnoge će verovatno zanimati informacije i u vezi sa ostalim muzejima Osla koji su veoma popularni poput Kon – Tiki muzeja, Folk muzeja na otvorenom ili Viking muzeja sa vikinškim brodom, ali o njima znam samo u teoriji, tako da ću vas ponovo poslati na link do njih. Mnogi će vam preporučiti i skakaonicu Holmenkollen. Nismo imale vremena za sve, tako da ostavljam na vama da napravite svoju listu prioriteta i to istražite.

Ovo je naša lista.

Prvi dan 

Kao što možda znate, dan ranije provele smo u Kopenhagenu, popodne otišle u Malme, a onda ujutro stigle u Oslo. Čitajte: opet se nismo kupale više od 24h. Do odlaska u hostel delilo nas je nekoliko sati pa smo rešile da ne gubimo ni minuta i da odmah krenemo u realizaciju našeg Oslo plana. Prvo smo otišle na Centralnu stanicu i u Info servisu promenile novac, kupile dvodnevnu kartu za gradski prevoz, uzele mapu i proverile par informacija. Turisti obično kupuju Oslo pass koji omogućava besplatan ulaz u preko trideset muzeja, besplatan javni prevoz, besplatne ture po gradu, kao i popuste za razne turističke atrakcije, brodove, itd… Nama se to nije isplatilo, zbog nedostatka vremena da sve obiđemo, tako da smo uzele kartu koja važi 24h od prve validacije i košta 90 norveških kruna. Zato je važno da izračunate kada ćete prvi put poništiti kartu kako bi ista važila što duže i sutradan.

Nakon ovih formalnosti, uputile smo se sa ka glavnoj ulici i pešačkoj zoni, ulici Karl Johans gate, u blizini Centralne stanice. U ovoj ulici smeštene su sve glavne građevine: Kraljeva palata – Slottet, Narodno pozorište – Nationaltheatret, Parlament – Stortingsbygningen, Univerzitet – Universitetet i Oslo i Katedrala – Oslo domkirke. U ulici su smešteni mnogobrojni restorani i kafići, lepi parkovi, fontane i statue. Statue su veoma popularne u Oslu, pa ćete na svakom koraku na njih nailaziti. Kraljeva palata se nalazi na samom vrhu ulice i iza nje je veliki i lep park koji je otvoren za javnost – Slottsparken.

Levo od Narodnog pozorišta, uz samu obalu, nalazi se Gradska većnica ili Shitty hall, kako je zove Norvežanin sa YouTube-a. Obično su ovakve zgrade u Skandinaviji i drugim zemljama Zapadne Evrope prelepe i bogato ukrašene, dok je ova u Oslu potpuno drugačija. Nastala je 1950. godine, napravljena od crvene cigle, u arhitektonskom stilu poznatom kao funkcionalizam. Zgrada je spolja ukrašena motivima norveške mitologije, istorije i kulture, dok statue oko zgrade predstavljaju norvešku radničku snagu. U holu većnice naslikani su ogromni murali koji predstavljaju život u Norveškoj između dva svetska rata i Oslo za vreme okupacije. Svakog 10. decembra, ovde se održava dodela Nobelove nagrade za mir. Ulaz u većnicu je besplatan, a tokom leta, putem e-mail adrese postmottak@rft.oslo.kommune.no, možete zakazati i organizovane ture sa vodičem koje se održavaju svakog dana u 10h i 14h i u okviru kojih možete posetiti i druge spratove, kao i Munkovu sobu sa njegovom slikom ,,Život”.

Kada izađete iz Gradske većnice i uputite se ka suprotnoj strani, okrenutoj ka vodi, odmah desno ugledaćete Nobels Fredssenter – Centar za Nobelovu dodelu nagrada za mir. Uz luku levo, stići ćete do brda na kom je smeštena tvrđava Akershus, ili Akershus festning, kako se na norveškom kaže. Reč je o srednjovekovnoj tvrđavi iz 1290. godine koja je služila za odbranu grada. Pogled sa tvrđave na Oslo, Oslofjord i manja ostrva koja ga okružuju, ne treba propustiti.

Sve ovo što smo obišle stalo je u dva – tri sata lagane šetnje. Posle tvrđave, vratile smo se nazad suprotnom stranom i usput upoznale lepe zgrade Osla u sporednim ulicama oko centra i još toliko uličnih statua i skulptura. Vreme je za hostel, ali samo koliko nam je potrebno da unesemo stvari u sobu, istuširamo se i izletimo ponovo napolje. Hostel nam je relativno blizu grada, pa pešice idemo do Centralne stanice gde hvatamo tramvaj broj 12 i stižemo direktno do naše sledeće destinacije. Tada prvi put validiramo kartu, tako da će nam važiti sutra do 17-18h.

Tramvaj broj 12 staje ispred Frogner parka sa preko dve stotine skulptura, dela čuvenog norveškog vajara Gustava Vigelanda. Gustav Vigeland je živeo od 1869. do 1943. godine. Od grada je 1921. godine dobio zgradu za život i rad u kojoj je bio materijalno zbrinut, a za uzvrat je gradu ostavio u nasleđe sva svoja dela. Osim u ovom parku, njegove skulpture možete videti i na ulicama Osla. Skulpture u parku su napravljene od bronze, granita i kovanog gvožđa. Veoma živo predstavljaju nagog čoveka u pokretu, u različitim životnim dobima, od rođenja do smrti, u različitim životnim situacijama, raspoloženjima i pshičkim stanjima, kao i čovekov odnos sa drugim osobama – odnos majke i dece, muškarca i žene, itd. Osim statua i fontana koje takođe čine skulpture, parkom dominira statua Monolit sa svojih sedamnaest metara visine. Vigeland je uspeo da u periodu od dvadest godina, u jednu stenu smesti čitav život, sa sto dvadest jednom ljudskom figurom. Osim figura, u parku se nalazi i Vigelandov muzej, pa ukoliko ste već kupili Oslo propusnicu, iskoristite priliku i besplatno ga posetite. Neće vam biti potrebno mnogo informacija, a da nakon što posetite njegova dela, shvatite da se radi o opasnoj faci, čoveku koji je ceo svoj život posvetio stvaranju i da se posle toga malo detaljnije pozabavite njegovom biografijom. Poput Gaudijevih građevina, ni Vigeland vas neće ostaviti ravnodušnim, na svoj, severnjački način. Ulaz u park je besplatan.

I da, Nobelova nagrada za mir dodeljuje se u obliku medalje koju je upravo Vigeland dizajnirao.

U avgustu, u Oslu, zalazak sunca počinje posle 21h uveče. Taman je vreme da iz parka odemo ka Operi, odakle je zalazak najlepši i gde ćete sigurno napraviti najlepše fotografije. Zgrada Opere je sagrađena 2008. godine u naselju Bjørvika, odmah uz vodu. Ono što ćete prvo pročitati u pretraživaču o ovoj zgradi je – Please walk on the roof. Zgrada je tako dizajnirana da možete hodati po njenom krovu od belog mermera i na taj način doživite nesvakidašnje iskustvo.

A kada se popnete do tačke koja će po vašem ugođaju biti najbolja za fotografiju uz zalazak sunca, iza zgrade Opere ugledaćete naselje poznato pod nazivom Barcode. Reč je o modernim zgradama koje se međusobno razlikuju i podsećaju na piksele zbog kojih i nose ovaj naziv. U Oslu i Skandinaviji, toliko se vodi računa o svemu, da možete biti sigurni da pogled sa prozora vašeg stana neće biti pokvaren izgradnjom neke druge zgrade u blizini. Tako da ako ikada kupite stan npr. u jednoj od zgrada Barcod-a, budite sigurni da će pogled iz vašeg stana zauvek pucati na Operu i Oslofjord.

Drugi dan

Moram da napomenem da je posle četvorokrevetne sobe u Kopenhagenu, ova osmokrevetna u koju smo zapale sa još šest ženskih osoba podrazumevala naše ustajanje u najranijim jutarnjim satima kako bismo se prve istuširale i iznele stvari i kako bismo izbegle gužvu koja je kasnije usledila. To znači da smo se probudile pre 6h i recimo oko 8h već bile napolju. To isto znači da smo imale dovoljno vremena za sve što smo isplanirale, pa i više, jer smo prethodnog dana obišle najvažnije znamenitosti Osla.

Idemo ponovo u pravcu Gradske većnice, jer ćemo tu u luci uhvatiti brodić kojim ćemo se provozati po Oslofjordu, sve do sledećeg ostrva. Stajalište je desno od Gradske većnice, čim prođete Nobels Fredssenter. Videćete table na kojima možete potražiti informacije o tačnom mestu polaska i redu vožnje. Po savetu YouTube Norvežanina, koristile smo brod B10, kojim smo se odvezle do sledećeg ostrva i odmah se istim vratile nazad, bez zadržavanja. Vožnja brodom u oba smera traje ukupno sat vremena. Usput ćete proći pored manjih ostrva sa malim i lepim norveškim kućama od drveta, a ukoliko želite da ih posetite, možete iskočiti s broda i onda sačekati otprilike pola sata da se sledeći vrati i pokupi vas. Detalje o brodićima koje ne doplaćujete, a koji važe uz prethodno kupljenu kartu za gradski prevoz ili Oslo pass, pogledajte na sajtu Visit Oslo.

Po završetku ture brodićem, prošetale smo desnom stranom šetališta uz luku. Celom dužinom šetališta smeštene su moderne zgrade i restorani koji nikako nisu za naš džep. Između ostalog, ovde je smešten i jedan od restorana Džejmija Olivera.

Sedamo na metro i vozimo se do stanice Tøyen u blizini Munkovog muzeja. Usput obilazimo murale koji su veoma popularni i zanimljivi u Oslu, a baš ovde ih ima na skoro svakoj zgradi u celom kvartu. Ukoliko želite da ih posetite, pogledajte mapu sa svim označenim muralima po gradu. Jedan od poznatijih murala nalazi se u samom centru grada, u blizini crkve Trefoldighetskirken, na jednoj od zgrada koje pripadaju Vladinoj četvrti – Regjeringskvartalet, a reč je o Pikasovom delu ,,Ribar”. Nakon murala, odlazimo u Munkov muzej. Priznajem da sam mnogo više očekivala. Radi se o veoma malom muzeju sa malom postavkom Munkovih dela koje smo za kratko vreme obišle. Ukoliko ste veliki ljubitelj Munka i planirate posetu ovom muzeju, radno vreme je od 10 – 17h, cena karte je 100 norveških kruna (oko 10 evra), a uz Oslo pass ulaz je besplatan.

Odmah preko puta muzeja nalazi se Botanička bašta. Koliko sam bila oduševljena onom u Kopenhagenu, ova u Oslu je osvojila ubedljivo prvo mesto. Možda prvo mesto u poređenju sa svim botaničkim baštama koje sam ja posetila. Toliko je to sve cakum – pakum da mi je bilo teško da poverujem da je ovo što vidim stvarno. U svakom trenutku, po svakoj zelenoj površini koja postoji u delu šume i bašte, patroliraju mali roboti – kosilice za travu koji su tako programirani da ne skrenu sa zadate putanje ni milimetar i na taj način pokose svaki čuperak koji štrči iz već precizno pokošene trave. Posle ove bašte moj život više nikada neće biti isti i ono đubre ispred moje zgrade, u danima koji dolaze, boleće me jače nego ikada, a moji napori da tome stanem na put biće sve agresivniji, dok jednom zauvek ne poludim.

Put nastavljamo pešice preko naselja Grünerløkka koji se nalazi na istočnoj strani reke Akerselva, a koji zbog velikog broja kafića, restorana, dizajnerskih i second hand prodavnica, važi za hipsterski kraj. Meni je bilo najfascinantnije to što smo u jednom cugu prošle pored pet kafića u nizu i niko nije pušio, niti su pepeljare bile na stolovima.

Deo uz reku Akerselva nikako ne propustite jer predstavlja jedan od zanimljivijih delova Osla. Tu, u samom centru, postoji nekoliko prelepih vodopada. Prolazićete preko mostova na reci, pored kafića i restorana u nekadašnjim industrijskim fabrikama, pored terena za sport i rekreaciju, skvoterskih zgrada sa grafitima u kojima su smešteni kulturni centri poput onog u Hausmaniji i kafića odmah pored. Svake nedelje, na mostiću koji spaja Hausmaniju sa drugom obalom reke, održava se buvljak. Promuvajte se po ovom delu i razgledajte šarenilo zidova kakvi su karakteristični u svakom gradu, od Berlina do Savamale u Beogradu. Svratite u obližnji market ili poput nas sednite u kafić pored buvljaka i popijte pivce za deset evrića. Nastavite li put uz reku izbićete na most Ankerbrua ili Fairy tail bridge sa statuama likova iz norveških bajki.

Poslednje što je trebalo odraditi u Oslu jeste poseta Nacionalnoj galeriji – Nasjonalgalleriet. Tačno nakon 24h od prve validacije, poništile smo našu kartu i odvezle se do ulice Universitetsgata 13. Ostalo nam je još po 100 kruna, taman za kartu za muzej, ali iz nekog razloga, ulaz je bio besplatan, iako te informacije nije bilo na sajtu. Muzej je fantastičan. Nikako nemojte propustiti da ga posetite, jer osim što ćete ovde videti Munkovo najpoznatije delo ,,Vrisak”, uživaćete i u drugim njegovim poznatim delima, kao i u delima Pikasa, Dege, Kroga, Modilijanija i mnogih drugih norveških i ostalih slikara. Detalje o muzeju potražite na linku. I najvažnije, u muzeju nije gužva, tako da se možete opustiti i samo polagano. Iskreno, pred Vriskom očekivala sam uobičajenu scenu kao pred Mona Lizom, ali to ovde nije slučaj.

Savršen završetak dana. Čak nam je ostalo još para, pa smo otišle na klopu. Trebalo je da se uskoro vratimo u hostel, napunimo baterije na svojim telefonima, preuzmemo stvari i ponovo se potrpamo u autobus kako bismo uveče krenuli iz Osla za Stokholm. S vremena na vreme bismo se zapitale da li će nam se ponovo nešto desiti u noćnoj vožnji i kao da smo prizvale oluju. Stigao nam je drugi švedski autobus sa dva sedišta manje. Samo je bilo pitanje koje dvoje će poslednji ući u autobus i to shvatiti. Slomilo se na Nišlijama, a scena koja će uslediti, ostaće zauvek urezana u glavama putnika na turi po Skandinaviji, u avgustu, gospodnje 2017. godine.

Do Stokholma, pozdrav!

Majus

*Pratite moju Facebook ili Instagram stranicu i pogledajte fotografije iz Osla.

*Na mom blogu pročitajte i ostale priče.