Delft: Amsterdam u malom

Čitala sam o tom holandskom gradiću ranije i počeo je da mi se vrzma po glavi kada smo dolazili u Holandiju, a zvuk njegovog imena odzvanjao je u ušima kao ritmičko udaranje točkova, dok smo vozom prolazili pored njega: Delft, Delft, Delft… Od Haga je udaljen 8, a od Roterdama 12km, tačno između, tako da je za hordašicu gradova poput mene, bilo logično da svratimo i tamo. Kada smo stigli, kiša je pljuštala kao suze moje mame tog dana jer nisam kod kuće na ručku, a Božić je.

Ono što me fascinira u Holandiji je to kako su ljudi pomireni sa vremenskim uslovima. Tamo kada pada kiša, ona baš pada i uprkos tome, svi piče svojim biciklima, bez kišobrana, bez kapuljače, u tankim patikama i golih gležnjeva – jer nema poente, svakako će ostati mokri i to je nešto na šta ne obraćaju pažnju. Mada, goli gležnjevi po takvom vremenu će mi uvek biti misterija. Na nas je vreme tog dana itekako uticalo, pa smo zaglavili u nekom kafiću na trgu satima u nadi da ćemo se ugrejati malo i nastaviti dalje. Uprkos tome, grad nas je svojim šarmom oborio s nogu i kada zamišljam svoj život u Holandiji, zamišljam ga u tako nekom romantičnom, malom mestu.

Zašto je još dobro da posetimo Delft?! Zato što je Amsterdam u malom. Njegova mirnija verzija. Zato što želimo da odemo ponovo u Amsterdam, ali da zaobiđemo sve ono ludilo i ostatke noćnog života koje taj grad ujutru iznedri. Zato što bismo da uživamo u, po lepoti, sličnom gradu kao što je prestonica, ali da malo iskuliramo, da samo šetamo i obilazimo muzeje. Ali ako vam je sve to dosadno, a i niste bili u Amsterdamu, onda Delft zaobiđite, pa svratite par godina kasnije, kada malo ostarite.

Delft je do 17. veka bio najveći grad u Holandiji, a danas broji nešto manje od 100 000 stanovnika. Čine ga stare holandske kuće i uske ulice ispresecane kanalima i mostićima koji su leti ukrašeni cvećem. Ovde se od 1653. godine nalazi Kraljevska fabrika za proizvodnju porcelana i keramike i danas je otvorena za posetioce, a sve suvenirnice obiluju suvenirama plavo – belih boja. Tako je Delft postao sinonim za evropski porcelan koji je nekada bio ozbiljna konkurencija Kini.

Johanes Vermer, jedan od najpoznatijih holandskih slikara, rođen je ovde. Delft iz 17. veka, ovekovečen je na mnogim njegovim slikama. U ulici Voldersgracht 21, nalazi se lepa zgrada u kojoj je Vermer radio kao učitelj slikarstva, a sada je tu smešten Vermerov centar (Het Vermeer Centrum) gde se možemo bliže upoznati sa njegovim stvaralaštvom i životom, a u maloj radnji se prodaju razglednice, fotografije i knjige sa opisima njegovih dela, od kojih su najpoznatija Devojka sa bisernom minđušom, Mlekarica, Pogled na Delft, Uličica, i mnoge druge. Sahranjen je u Staroj crkvi – Oude kerk, u samom centru grada. Crkva je sagrađena u gotskom stilu, 1246. godine, a visoka je 75m. Poznata je po svom krivom tornju, jer naginje 2m u stranu.

Osim Stare crkve, postoji još jedna koja se nalazi na trgu Markt – Nova crkva ili Nieuwie Kerk iz 1396. godine. Moguće je popeti se na njen vrh odakle se prostire pogled na grad. Trg je pravougaonog oblika i važi za najveći u Evropi (120mx50m), iako nismo imali takav utisak, jer je bio prekriven tezgama sa raznoraznim sirevima, povrćem, voćem i ostalim đakonijama koje su nam skretale pažnju. Na njemu se nalazi i Gradska kuća – Stadhuis, zgrada u renesansnom stilu, koja je 1536. godine izgorela u požaru, tako da je od nekadašnjeg izgleda ostao samo toranj.

Put nas je odveo i do jedine vetrenjače od ukupno 50 koliko ih je postojalo – Molen de Roos, u koju smo se popeli. Ulaz je besplatan i tu smo malo smetali ljubaznim radnicima umazanim od brašna. Popeli smo se preuskim merdevinama na vrh vetrenjače ali vetar je jako duvao i kiša pljuštala, tako da ne mogu baš da kažem kako smo se super proveli, ali nam je svakako bilo zanimljivo što smo na vetrenjači i prisustvujemo procesu mlevenja brašna.

Ako vam je Delft usput, obavezno ga posetite jer se nećete pokajati, samo ponesite malo sunca sa sobom. Pred odlazak, možete pogledati i ostale informacije na zvaničnom sajtu grada.

Ovim putovanjem ću ujedno i zatvoriti zimsku sezonu. U narednim pričama, promovisaću našu zemlju koja krije mnoga bogatstva, a posebno se radujem odlasku u Gruziju.

Srećan početak proleća i veliki pozdrav od Majusa!

P.S.  Originalnu priču možete pogledati na mom blogu ili FB stranici.