Bocvana – Foto Safari

Ako zelite da posetite deo Afrike koji se prostire sa “one strane” Ekvatora verovatno necete imati bas mnogo ponudjenih opcija.  Naime, ukoliko zelite da vidite “pravu” Afriku a da se pri tom I osecate bezbedno (koliko je to moguce u datim okolnostima) kao I da vidite neke svetski poznate atraktivnosti, izbor ce Vam se suziti na nekoliko opcija. Tome pogotovu doprinosi I ne bas razgranata mreza avionskog saobracaja. Jednostavno, na sve na sta ste navikli putujuci Evropom, mozete slobodno da zaboravite dok ste u Africi.

Ja sam pre ovog puta u Africi posetio samo Egipat I Maroko I naivno sam verovao da imam barem neko iskustvo kada je “crni” kontinent u pitanju.  Ne samo da nisam bio u pravu nego sada slobodno mogu da kazem da Maroko I Egipat, a verovatno ni druge Afro-Mediteranske zemlje, ustvari uopste nemaju nikakve veze sa Afrikom ! Bar ne sa  onom pravom ! Formalna geografska pripadnost je susta suprotnost stvarnom stanju stvari na “terenu”.

Ali krenimo redom.  Da stignete u Afriku, onu “ispod”  Ekvatora, morate da napravite bar jedno avionsko presedanje. (sem ako necete da idete u Johanesburg, koji  je ne bas mnogo bezbedan) Da li ce to da bude u Najrobiju,  Kairu ili Adis Abebi, nije mnogo bitno, ali ce te svakako primetiti da se u poslednjih nekoliko godina aerodrom u Etiopiji (Adis Abeba) naglo razvio I da ima vrlo dobru povezanost sa mnogim gradovima Evrope pa cak I Severne Amerike te da  najvise ponudjenih opcija vodi bas preko ovog grada.

Dakle, krenete za Adis Abebu I tamo promenite avion. Kao sto rekoh ovaj aerodrom je postao neka vrsta Afickog “Frankfurta” kada je avio prevoz u pitanju. Leti se na sve strane, putnika je mnogo I aerodrom se stalno prosiruje.  Ruke na srce, nije bas previse cist I organizovan. Dok sam bio u toaletu I dok sam prao ruke dvoje ljudi, mislim da su bili bas iz Etiopije, su u lavaboima pored mog prali – noge ! Podsetili su me, u jednom trenutku na flamigose dok su stajali na jednoj nozi dok im je druga bila u lavabou mada moram da priznam da je gledanje flamingosa dok stoje na jednoj nozi ipak mnogo prijatniji prizor. “Ethiopian Airlines” je izrasla u veliku kompaniju I ima puno aviona. U svakom trenutku ih je bar dvadesetak  na pisti aerodroma u Adis Abebi.  Ipak I pored toga sto sam o njima cuo mnogo toga dobrog po pitanju bezbednosti, nikako mi nije izlazila iz glave avionska nesreca koja se desila bas tu I to bas njima  nekih 2 meseca ranije….Ali tu sad nemate mnogo izbora, prekrstite se u udjete u avion pa sta Vam bog da. Da sam se time opterecivao verovatno nikada u zivotu ne bi otisao dalje od Temisvara ili najboljem slucaju Trsta. Let za  Viktorijne vodopade iz Adis Abebe  traje oko dva ipo sata a povratni let sa Viktorijinih vodopada do Adis Abebe cak – 6 ipo ! Kako je to  moguce ? Pa lepo, u pitanju je kruzna avio linija koja ide od Adis Abebe za Viktorijne Vodopade u Zimbabveu pa odatle nastavlja za glavni grad Bocvane (Gabarone) pa se odatle tek vraca za Adis Abebu.  Direktan let sa Viktorijinih vodopada za Adis Abebu – ne postoji (bar za sada). Takvi letovi su nekada postojali I u Evropi ali ih, Hvala Bogu, vec dugo nema.  Dakle treba da sletite na Viktorijne vodopade u Zimbabveu. U pitanju je jedan mali ali  nov I savrseno CIST aerodrom. Da ne poverujete kako dobro  izgleda. I tu vec na pocetku morate da obaraite paznju jer Vas greska moze kostati dodatnog troska kasnije.  Na aerodromu se vadi viza za ulazak u Zimbabve. Obicna viza kosta 30 americkih dolara (glavna valuta je americki dolar mada moram da priznam da nisu bas “gadljivi” ni na evro). Tu vizu – NE UZIMATE ! Kupujete vizu od 50 amerckih dolara jer Vam ta viza pored ulaska u Zimbabve omogucava neogranicen broj ulazaka u Zambiju u trajanju od 30 dana (dve zemlje su jako blizu I iz jedne u drugu se bukvalno moze preci pesice) ali I jedan ulaz u Bocvanu sto je

vrlo vazno.  Taj jedan ulaz mozete da iskoristite da odete na vas foto safari koji je mnogo bolji u Bocvani nego u Zimbabveu ili Zambiji. U Zimbabveu se smestate uglavnom u malim “Bed and breakfast” smestajima jer hotela ima jako malo I uzasno su skupi bar na Viktorijinim vodopadima. Smestaj u “B&B” sa doruckom za dve osobe mozete naci za nekih 60-70 evra za noc, sto je dobra cena za tamosnje prilike. Imajte u vidu da ta cela regija zivi od vodopada I turista I jedino od toga.

Odmah potom razervisete preko lokalnih agencija forto Safari u Bocvani koja je udaljena nekih 70-ak kilometara od Viktorijinih vodopada.

Bocvana je u ovom trenutku verovatno najbolja Africka destinacija jer I ekonomski I politicki vrlo stabilna. Ta stabilnost dovodi I do turisticko-bezbednosne sigurnosti.  Bocvana je dosla u tu poziju jer je vec dugo (10-15) godina najveci svetski proizvodjac I izvoznik dijamanata. U razgovoru sa jednom nasom zemljakinjom koja zivi u Bocvani vec 30-ak godine gde radi kao lekar, a koju smo sreli u avionu, saznali smo da vlada Bocvane novac od dijamanata ulaze u skole, bolnice I otvaranje novih radnih mesta sto je samo po sebi dovelo do vrlo pozitivnih promena u drustvu I bitnog uticaja na turizam.  Uopste imala je vrlo pozitivno misljenje o zemlji.

Cena samog foto safarija zavisi od toga koliko bi ste ostali I gde bi ste tacno isli. Najatraktvnija lokacija je delta reke Okavango , ali to Vam bas I ne bi preoprucio. Zasto. Prvo, delta reke Okavango je daleko a I kad stignete tamo sam foto safari je jako skup. Obicno se ide na 3,5 ili 7 dana I to moze da kosta I vise hiljada dolara po osobi. Dakle, govorim samo o samom izletu bez prevoza do tamo. Inace to je vrlo verovatno I najbolje mesto za foto safari u celoj Africi. Reka Okavango ponire u pustinju Kalahari I destinama kilometara pre toga ona pocinje da pravi ogromnu odnosno siroku I vodom bogatu deltu.  A tamo gde ima vode ima I zivotinja, a tamo gde ima puno vode ima I puno zivotinja  a takvo mesto je delta reke Okavango !

Mi smo se opredelili za Nacionalni Park “Chobe” na reci Chobe. Nekih dva sata voznje od Viktorijinih vodopada. Nacionalni park “Chobe” se prakticno nalazi na “cetvoromedji” Bocvane, Namibije, Zambije I Zimbabvea.  Dok su Zambija I Zimbabve ipak malo dalje, Namibija je sa druge strane reke I vi je gledate sve vreme Vaseg safarija.  Nekada su se Bocvana I Namibija dugo sporile oko vlasnistva na pojedinim ostrvima na ovoj reci , ali su, na srecu, vrlo brzo shvatile da im je mnogo bolje da razvijaju turizam nego da ratuju.

Umalo da zaboravim da kazem da je najjevtiniji jednodnevni safari ovde , zavisno od sezone, izmedju 130 -160 americkih dolara I ukljucuje uglavnom sve. Preuzimaju Vas iz vaseg hotela I vracaju Vas nazad na isto mesto. Ukljucen je (odlican) rucak u jednom vrlo dobrom hotelu na obali reke I osvezavajuca pica tokom voznje kroz park. Takodje je ukljucena I voznja brodicem jer se drugi deo ture obavlja na reci….

Videcete uglavnom sve zivotinje izuzev lavova I tigrova.  Ja licno nisam bas bio preterano”zagrejan” da ih vidim tako da mi to bas I nije tesko palo. Problem sa lavovima I tigrovima je taj da se oni danju uglavnom drze dalje od ljudi I dan provode “kunjajuci” u nekoj hladovini a u lov izlaze u sumrak I nocu ! naravno ovo pravilo ne vazi svuda ali tamo gde je ljudsko prisustvo evidentno tamo se lavovi danju drze malo po strani…Dakle, antilopa ima najvise pa je valjda zato  I najveca ponuda antilopinih (Impalinih) stejkova u lokalnim restoranima (30 dolara porcija). Mi ih nismo jeli a nismo hteli ni da ih probamo, nekako nam ih je bilo zao, ali smo zato odrezak od divlje svinje pojeli u slast ! Bio je odlican ! Uopste to je verovatno najpoznatiji lokalni specijalitet ne samo u Bocvani nego I u Zimbabveu I Zambiji.

Zatim tu su baffala (neka vrsta divljeg goveceta) tu su I Nilski konji (zivotinje koje su ustvari krvolocnije I od lavova I tigrova), majmuni jeleni, zirafe I slonovi….puno slonova !

Ljubazni domacini ce Vam dati sasvim dovoljno informacija o svakoj zivotinjskoj vrsti tako da ce Vam ugodjaj  biti kompletan. U prvom delu ture kretali smo se posebno dizajniranim dzipom sa potrebe safarija. Ta “posebnost” se ogledala u cinjenici da je iz bezbednosnih razloga kabina dzipa podignuta mnogo vise nego kod obicnog vozila tako da morate da se, bukvalno “pentrate”  da bi seli u nju. Ovo je pogotovu vazno jer je kabina potpuno otvorena I bez ikakvog krova ili bilo  kakve ograde sa strane. Postoje samo dva ili tri  “roll bar”-a koji imaju funciju da zastite putnike u slucaju prevrtanja, jer ne zaboravite, Vi se krecete kroz Africku savanu koja nije asfaltirana…..Stekao sam utisak da su vodici posebno oprezni kada smo se priblizavali slonovima. Upozorili bi nas da moramo da ih gledamo u apsolutnoj tisini jer je njihova reakcija nepredvidiva. Slonovi nisu , u osnovi, agresivni I nikoga ne napadaju jer su biljojedi ali imaju izuzetno razvijen osecaj za pripadnost porodici I spremni su da reaguju u trenutku ukoliko pomisle da im je porodica ugrozena. Zato je potrebno da se stvore uslovi u kojima se slonovi ne bi uplasili jer bi u provivnom mogli vrlo lako da prevrnu dzip.

U jednom trenutku, iza jedne krivine, potpuno nenadano, naisli smo na jedno manje krdo slonova I bili smo im znatno blize nego sto je to “po protokuolu” u nacionalnom parku “Chobe”. Videlo se to I po izrazu lica naseg vodica kome je bilo malo neprijatno I koji se malo unervozio zbog toga. Srecom, nije bilo nikakvih problema mada su dva najveca slona u krdu istupila korak-dva napred  prema nama “zlu ne trebalo”.

U drugom delu posete Nacionalnom Parku seli smo u brodic (katamaran) I krenuli da gledamo zivotinje  sa te , recne strane dok dolaze na pojilo. Bilo je I tu interesantnih scena I napravljene su mnoge dobre fotografije….Bilo je tu I slonova I nilskih konja  ali i divljih svinja.

Pred kraj voznje brodom zahvatilo nas je izuztno jako nevreme sa kisom I jakim vetrom. Uopste nije bilo prijatno jer je vetar mogao da prevrne brodic a reka je puna krokodila I nilskih konja I ko bi u nju usao verovatno vise nikad ne bi izasao….

Ipak sve se dobro zavrsilo. Sem sto smo bili mokri kao da smo upravo izasli iz bazena sve drugo je bilo u redu. Bili smo svi na broju. Kupio sam u lokalnoj radnji jednu majcu da se presvucem a zatim smo se spakovali na put nazad u Zimbabave.

U toku voznje, posle vrlo intenzivnog dana,  brzo sam zadremao. Probudila me nagla skripa kocnica naseg kombija. Nisam u trenutku znao sta se desava jer je to, u sustini jako slabo opterecen put….Reci vozaca su mi sve objasnile. Rekao nam je moramo biti tihi. Sa strane, pored samog puta, na nekih desetak metara od nas, stajao je ogroman slon koji je verovatno hteo da predje preko….I ovog puta smo preziveli, mada mi nije jasno kako ga je vozac uopste video u onom mraku.

Sutradan sam otisao u restoran, I dalje pod utiskom situacije od prethodnog dana svestan da je malo falilo da nam se brodic prevrne I da postanemo hrana za krokodile. Bas zbog toga narucio sam krokodilsko meso za rucak…kad vec on nije pojeo mene da pojedem   – ja njega !

Mislim da , pogotovu kada je ovakva destinacija u pitanju, slika govori kao hiljadu reci. Pogledajte 26-o minutni film I sve ce Vam biti jasno o cemu sam pricao…..Hvala na paznji, uskoro slede reportaze sa Viktorijinih vodopada I Sejselskih ostrva.

VIDEO PRILOG: