Belgija na blic

Moram da priznam da mi Belgija nije baš oduvek bila na spisku obaveznih destinacija za posetiti. Međutim, naletela sam na fotografije Briža, pa odgledala film „U Brižu“, i moja misija je postala da nekad – posetim Briž 🙂 Kupila sam vodič za Belgiju da vidim šta to još tamo ima zanimljivo – ispostavilo se da ima svašta!

Briž, trg Markt

I Wizz Air je doprineo bržoj realizaciji ove ideje, sa letovima za Brisel Šarloa po povoljnim cenama. Nažalost, ova linija je ukinuta neposredno nakon našeg putovanja, no, i dalje je tu Air Serbia ili neki od aerodroma u okruženju.

Uklapajući se sa redom letenja Wizz-a, napravili smo kombinaciju obilaska Belgije i Pariza. Leteli smo 26.4.2014. rano ujutru za aerodrom Šarloa, lociran nekih 45km južno od Brisela, u kom smo proveli 4 dana. U ovom putopisu ću se fokusirati samo na boravak u Belgiji, budući da tema o Parizu ima zaista mnogo i sve je detaljno pokriveno. Kako je putovanje malo duže trajalo (12 dana), doplatili smo Wizz-u za jedan kofer u koji smo se dečko i ja spakovali, a dozvoljena težina je maksimum 32kg. Ovo je bio prvi put da letimo low–cost kompanijom, pa je bilo malo i treme. Potrebno je odraditi online check-in i odštampati boarding pass, i to je moguće uraditi od 30 dana pre datuma putovanja. Usled otkazivanja letova, „morali“ smo malo i da produžimo putovanje, budući da nam je povratni let iz Pariza bio ukinut. Ipak, nije bilo kašnjenja, i na kraju je sve bilo sasvim ok.

Od Šarloa aerodroma moguće je doći do Brisela na nekoliko načina, od kojih je možda najjednostavniji shuttle bus koji kreće sa aerodroma na svakih pola sata, i za oko 40 minuta dolazi na železničku stanicu Brussels Midi (Zuid –jug). Kad sam već kod naziva železničke stanice, u Belgiji postoje dva zvanična jezika – francuski i holandski, i nazivi se svuda dvostruko navode. U severnom delu zemlje, npr. u Antverpu se pretežno koristi holandski, dok je u Briselu, Brižu i Gentu dominantan francuski jezik. Ukoliko se kupi ranije (više od mesec dana pre puta), karta za shuttle može biti i dosta jeftinija, a redovna online cena je 14€ (17€ za kupovinu na stanici), u jednom pravcu. Kada se kupi online, karta važi za ceo izabrani dan, i potrebno je da se odštampa. Pored shuttle busa, moguće je sa aerodroma busom otići do železničke stanice Šarloa, a odatle bilo gde dalje po Belgiji.

Rano smo stigli u hotel (Floris Avenue), oko 11h i kako soba još nije bila spremna, ostavili smo samo kofer i otišli na železničku stanicu da uhvatimo voz za naš prvi izlet – u Gent. Hotel se inače nalazi na pola puta između Midi stanice i centra grada, te smo na obe strane mogli pešice i slabo smo koristili gradski prevoz. Da nije bila subota, verovatno ne bismo baš prvi dan odmah po dolasku napuštali Brisel, ali vikendom su u Belgiji povratne vozne karte upola jeftinije – a to nije mala stvar. Kako smo imali plan da posetimo Gent, Briž i Antverp, iskoristili smo vikend za prva dva izleta. „Weekend ticket„ ponuda se odnosi na putovanja započeta petkom nakon 19h, i završena do nedelje u ponoć (u vreme većih praznika ovaj period je produžen). Karte se mogu kupiti online na sajtu belgijske železnice ili na stanici, na šalteru (može biti malo gužve) ili automatu (karticom). Obratite pažnju da na info displejima na žel. stanicama pišu kranje destinacije, te ukoliko idete npr. u Briž, gledajte voz za Ostende. Nije loše da imate otprilike ideju koliko često idu vozovi, ili da uslikate tablu na stanici kako bi znali kad imate povratak.

Preko sajta železnice se možete detaljno informisati o svemu, cenama i vrstama karata, popustima, satnicama, kao i kupiti same karte. Interesantne su karte sa via opcijom, ukoliko planirate pauzu u nekom gradu – npr. idete u Briž, a pravite pauzu u Gentu. Via karte ne mogu da se kombinuju uz weekend ticket tarifu. Kako smo želeli da budemo malo fleksibilniji i biramo izlete prema vremenskoj prognozi, nismo kupovali karte unapred, već na licu mesta. Kartu možete iskoristiti za bilo koj voz na izabranoj relaciji, ne bira se konkretna satnica. Preporučila bih da na relaciji Brisel-Antverp obratite pažnju kojim vozom idete, jer su neki brži, a neki staju bukvalno na svakih 5 minuta, te se putovanje otegne. Tako smo mi putovali 1h i 15min u odlasku, a u povratku iz Antverpa 45min.

Uhvatili smo prvi sledeći voz za Gent, do kog se putuje oko pola sata, a cena vikend povratne karte je 10€. Železnička stanica u Gentu na kojoj izlazite je Saint Peters (postoji još jedna, dalja), i udaljena je od centra grada nekih 15-20 minuta pešice, a možete se i provozati tramvajem br. 1 do Korenmarkt trga u centru, koji hvatate ispred železničke stanice. Mi smo se prošetali, da se malo adaptiramo i shvatimo gde smo. Vreme je bilo hladnjikavo i oblačno većinom našeg boravka u Belgiji, ali kiše, srećom, nije bilo mnogo. Uglavnom je nešto sitno padala krajem popodneva. Slojevito oblačenje, po mogućstvu lagana jakna koja dobro štiti od kiše i vetra, kapuljača, kišobran i dobre cipele – i nemate brige. Belgijanci se recimo, uopšte ne potresaju kada počne kiša, niko ne žuri da se skloni, bicikli nastavljaju da se voze, sve nastavlja da se odvija bez promene :). Šetajući do centra Genta, primetili smo da se i ovde, kao i u Holandiji, zgrade prave sa visokim prozorima, dok novije zgrade imaju baš pravi stakleni zid i tako dobijaju najviše svetlosti.

Graslei i reka Leie u Gentu

Gent je ispresecan sa nekoliko kanala, i poput drugih belgijskih gradova, sa kaldrmom, kamenim mostićima i zgradicama od cigle, izgleda kao da je iskočio iz srednjeg veka. U Gentu se možete provozati čamcem njegovim kanalima, tura traje nekih 40 minuta i košta 6,5€. Mi smo vožnju kanalima ostavili za Briž, gde ih ima više i čini mi se da je vožnja lepša. Najveće znamenitosti Genta su zvonik-kula Belfort na koju se može popeti (10-18h, 5€), zatim srednjevekovni zamak Gravensteen (9-17h, 10€), katedrala sv. Bavo gde se nalazi oltar “Mistično jagnje”, kao i crkva sv. Nikole. Koga zanima, može posetiti i Muzej dizajna (10-18h, ne radi ponedeljkom, 8€), dosta hvaljen po svojoj postavci na temu nameštaja i unutrašnjeg dizajna. Odličan pogled na crkvu sv. Nikole i Belfort imate sa mosta sv. Mihajla, preko reke Leie koja protiče kroz grad. Dosta informacija može se naći na sajtu turističke organizacije Genta. U Gentu smo proveli nekih 5-6h, natenane šetajući njegovim ulicama, uz par pauza za kafu i prvu degustaciju belgijskog piva :). Nismo ulazili u pomenute znamenitosti, već smo obilazak obavili spolja. Ukoliko planirate posetu muzeju ili obilazak još nekih lokacija, možete u Gentu provesti i ceo dan, ali generalno se pešice lako stiže do svih znamenitosti i obilazak nije zahtevan.

Levo: Belfort, desno: pogled na crkvu sv. Nikole

Zamak Gravensteen

Vratili smo se vozom za Brisel i oko 21h se, najzad, smestili u sobu. Hotel Floris Avenue je bio ok, sasvim dovoljan za naše potrebe, no ipak ne bih rekla da zaslužuje 4*, sa koliko ga oni cene. Nama je odgovarala lokacija i uključen doručak. Pauza za odmor nije dugo potrajala jer smo hteli i da prošetamo centrom Brisela :). To prvo veče smo se samo promuvali centralnim uličicama i trgom Grand place, i seli u baštu kafe-restorana Drug Opera gde smo uz pivce naručili meze od suvog mesa i sira, kao što smo snimili da drugi rade još u Gentu. Interesantno je da se uz pivo obično naručuje snack od kockica kačkavalja, koje bockate čačkalicom, i, iako mi nije u početku delovalo kao dobitna kombinacija – odlično idu zajedno!

Bašte kafića su uglavnom opremljene mini grejalicama i dosta ljudi sedi napolju, bez obzira što je temperatura u periodu kad smo bili iznosila oko 15 stepeni. Još jedna interesantna stvar je da je krajem aprila mrak padao oko 21:30. Prodavnice u Briselu rade uglavnom do 19h (prodavnice suvenira i čokolaterije rade i kasnije), muzeji i znamenitosti do 18h, te je najbolje vreme nakon toga iskoristiti za šetnju, parkove, klopu, fotkanje, jer još uvek ima dnevnog svetla. Kako je u pitanju bila subota uveče, ujedno je bila i dobra prilika da testiram moje bojazni da je Brisel dosadan grad koji radnim danima pripada ljudima u odelima, dok je vikendom sablasno prazan. Ne znam zašto sam na nekim mestima nailazila na takve opise, ali ono što sam videla uživo uopšte ne odgovara tome. Centar Brisela je i uveče bio pun, što turista, što domaćih i vrlo je živ. Umorni i zadovoljni, završismo i naš prvi, veoma dugačak dan u Belgiji.

Sutradan, u nedelju, krećemo ponovo na železničku stanicu i uzimamo povratnu kartu za Briž po vikend tarifi od 15€. Put traje oko 1h, a usput posmatramo oblake i razmatramo da li da produžimo do obale Severnog mora na kratko. Odlučujemo da ćemo ipak tako uraditi, te po dolasku u Briž uzimamo novu vikend kratu do Ostendea (5€), mesta na obali, i idemo prvo tamo (vožnja vozom od Briža traje nekih 15 minuta). Ostende je najveće mesto na belgijskoj obali, u kome smo mi proveli nekih sat ipo, u šetnji plažom i pauzom za vafle i kafu. Vafle su domaći belgijski specijalitet koji se može jesti i ovde, ali tamo ga prave – perfektno 🙂 Testo je gušće i krckavije, najčešće se jedu samo sa šećerom ili topljenom čokoladom i u toj varijanti koštaju par evra, na štandu. Još jedan domaći “specijalitet” je pomfrit. Sa njim u formi glavnog snack-a za šetnju gradom i obaveznim dodatkom majoneza smo se susreli na putovanju u Holandiju pre nekoliko godina, ali nam je tadašnji vodič rekao da je pomfrit izvorno smišljen u Belgiji. Kako smo sada bili na samom izvorištu, morali smo da probamo (često) i taj, originalni, pomfrit. Njam! 🙂 Naravno, možete birati i druge priloge, ali majonez je osnovni. U Briselu smo jednom dobili fenomenalan fišek pomfrita sa odvojenom pregradom za sos, pa nema šanse da vam sos bude samo na vrhu.

Šetalište uz plažu u Ostendeu

 Plaža u Ostendeu, obala Severnog mora

Nakon ispunjene želje da se prošetamo pored Severnog mora, idemo u Briž, glavni “krivac” za naše putovanje u Belgiju. Odmah po silasku sa železničke stanice primetan je veliki broj turista, koji su kao i mi pohrlili u ovaj divni gradić. Peške smo otišli do centra starog grada (15ak minuta), i usput prošli kroz predivan park Koning Albert I.

Levo: park Koning Albert I, desno: pogled na Belfort iz obližnje uličice

Briž je zasigurno jedna od najposećenijih destinacija u Belgiji, šarmantan, odlično očuvan srednjevekovni gradić koji leži na kanalima. Sa dva glavna trga Burg i Markt, kulom Belfort, nekoliko interesantnih muzeja, brojnim kaldrmisanim vijugavim uličicama koje pozivaju da zalutate među njih, Briž zaslužuje možda i više od dnevne posete. Glavne znamenitosti zasigurno mogu da se obiđu u jednom danu, pogotovo ako vas baš ne zanima ulazak u muzeje, ali meni je ostala mala želja da provedem u ovom gradiću više vremena. Inicijalno sam mislila da prespavamo ovde, ali nam je lakše bilo da se organizujemo na drugi način.

U Brižu smo se provozali kanalima, vožnja traje oko 40 minuta i košta oko 7€. Nama se vožnja dopala, vidi se Briž iz drugačije perspektive, prolazite ispod kamenih mostića… Ima nekoliko kompanija koje voze, ali sve ture i cene su iste. Čamci nisu natkriveni te ako pada kiša dobijete kišobran i nastavljate vožnju. Srećom, mi smo imali samo oblake. Zvonik Belfort nažalost, nismo uspeli da posetimo, jer je poslednji ulaz u 16:15, tačno kad smo mi došli, i ne pustiše nas… Inače je radno vreme 9:30-17h, cena 8€. Trg Markt je predivan, sa šarenim zgradicama i čipkastom zgradom Gradske kuće, kočijama koje prevoze turiste, brojnim baštama restorana i Belfortom na jednom kraju.

Od muzeja koje možete posetiti (nabrojaću samo neke), tu su Muzej čokolade (10-17h, 7€), Groeninge muzej sa delima flamanskih slikara (9:30-17h, 8€), čak i Muzej pomfrita (10-17h, 6€, može kombinovana karta sa Muzejom čokolade), … U Bogorodičinoj crkvi (Onze-Lieve-Vrouwekerk, 9:30-17h, trenutno se renovira pa ulaznica košta 2€ umesto 6€) se nalazi Mikelanđelova skulptura Bogorodice sa detetom. Na sajtu turističke organizacije Briža nalaze se korisne informacije o svemu što možete videti u Brižu.

Jedno od mesta polaska za ture čamcima kroz kanale Briža

Trg Markt

Tokom vožnje čamcem smo snimili jednu terasu kafića pored kanala i zaputili smo se tamo da nastavimo sa misijom degustacije belgijskih piva. Preporučujem posetu ovom kafiću-prodavnici – 2 be – gde se nalazi i “zid piva” sa stotinama različitih flaša i odgovarajućih čaša za svako pivo. Belgijska piva su poznata i možda neko već ima svoju omiljenu vrstu, a vrsta ima… na stotine! Svako pivo ima svoju čašu posebnog oblika, sa nazivom piva na njoj. Najneobičnije čaše imaju Kwak (8.5% alkohola) i La Corne (mislim 6%), meni se posebno dopalo Kwak. Probali smo još Duvel, Brugge Zot (lokalno iz Briža, 6%), Kriek (pivo sa sokom od višanja, interesantno, 4%), Viven (8%, meni jako gorko), Augustijn. Da ne bude zabune, nismo sve to probali u pomenutom kafiću, nego tokom boravka u Belgiji 🙂 Uvek smo uzimali različite vrste, da što više probamo. Meni su uglavnom piva bila gorka i teška, mada me to nije pokolebalo 😉

Deo zida piva u Brižu

Inače, ceo centar grada je pod zaštitom UNESCO-a, i strogo se vodi računa o dekoraciji i uličnim reklamama, te nećete naići na šljašteće displeje prodavnica ili neonske reklame. Predveče, kada se malo raziđu turisti, može se natenane uživati u šetnji, doduše prodavnice su tada zatvorene, ali je grad mnogo mirniji. Nas je iz ovog mira ubrzo poterala kišica koja je počela da pada, te smo se vratili u Brisel oko 21h, i ovaj put izašli na železničkoj stanici Brussels Centraal, koja je, jel’, bliža centru.

Šetajući centrom Brisela, došli smo do ulice Rues des Bouchers, koja je načičkana restoranima i prepuna u vreme večere. Iako ova ulica važi za zamku za turiste, sa ne baš dobrim izborom restorana, tu imate u ponudi razne “menije”, odnosno komplet obrok za otprilike 15€, gde su uključeni predjelo, glavno jelo i dezert, a koje birate između nekoliko opcija. Ova cena i nije tako loša za Belgiju. Kao pravi turisti, izabrali smo i mi jedan od njih. Popularno jelo su dagnje, koje dobijate u punoj šerpi, kuvane u belom vinu i začinama. Kažu da je njihova sezona do početka aprila, tako da smo malo zakasnili.

Nisam bila zadovoljna obrokom, dečko je prošao nešto bolje, no, svakako preporučujem da prošetate ovuda – ako ne zbog hrane, onda zbog kafića Delirijum, koji se nalazi u uličici Impasse de la Fidélité 4 🙂 Delirijum je vrsta piva sa zaštitnim znakom roze slona, postoji svetla i tamna varijanta, Delirium Tremens i Delirium Nocturnum (oba su nam se dopala). Kafića Delirijum ima nekoliko po gradu, ovaj koji sam navela nema baštu, ali je iznutra veoma zanimljiv, sa oko 30 točilica različitih vrsta piva i pravim pivskim ambijentom. Takođe, na kraju ove male ulice, sa desne strane nalazi se i Jeanneke Pis, tj. “Devojčica koja piški”, drugarica jednog od, iznenađujuće, najpoznatijih simbola Brisela – “Dečaka koji piški” (Manneken Pis), no, o njemu ćemo nešto kasnije.

Vreme je i da se malo posvetimo Briselu u dnevnom izdanju, te je naš treći dan u Belgiji bio rezervisan upravo za njega. Tog dana smo najzad imali i malo više sunca, negde do popodne. Ujutru u 11h smo otišli na besplatnu pešačku turu u organizaciji New Europe tours (postoji i tura u 14h), čije smo ture već posećivali u nekim drugim gradovima. Mesto okupljanja je  najpoznatiji briselski trg Grand Place (Grotte Markt), a ture se organizuju svaki dan na engleskom i španskom i traju oko 2,5h. Za to vreme, prošetali smo se centrom Brisela i gornjim gradom, videli katedralu, Kraljevsku palatu i park, usput ponešto naučili o istoriji Belgije, čak smo imali i brzinsku pivsku pauzu! Sve u svemu – preporučujem šetnju, naročito za individualne putnike. Na ovim šetnjama se i ja malo odmorim, i ne listam vodič svaki čas 🙂

Grand Place je možda i najlepši evropski trg koji sam do sada videla. Krajem XV veka ovde je napravljena Gradska kuća u gotskom stilu, a potom su gradski esnafi dodali trgu svoja predstavništva. Nakon bombardovanja Brisela, trg je bio gotovo u potpunosti uništen, ali su esnafi u saradnji sa gradskom upravom obnovili sve zgrade u baroknom stilu. U jednoj od zgrada na trgu neko vreme živeo je i Viktor Igo. Svake druge godine, u avgustu, ovaj prelepi trg je prekriven tepihom od cveća i sigurno je pravi doživaljaj posetiti Brisel u tom periodu.

 Zgrade esnafa na trgu Grand Place

Sumrak na trgu Grand place; levo: Gradska kuća, desno: zgrada pivarskog esnafa

Očekivano, tokom ove šetnje nismo zaobišli ni pomenutu statuu dečaka koji piški – Manneken Pis. Na magnetima i suvenirima ćete svuda naići na ovaj motiv, te je red da se “ispoštuje”. Malena statua dečaka od nekih 60cm smeštena je na ćošku ulica Rue du Chêne i Rue de l’Etuve, nedaleko od trga Grand Place. Urbani je mit da je jedan dečak na ovaj način ugasio požar koji je pretio gradu, međutim, verovatnija je verzija da je statua obeležavala mesto za otkup takve vrste “materijala” za štavljenje kože… Otkako je krajem XVII veka holandski guverner doneo kao poklon gradu plavu jaknicu za statuu, postala je tradicija da se dečak oblači u poklone šefova država. Kolekcija ovih minijaturnih odevnih predmeta nalazi se u Muzeju Gradske kuće (uto-ned, 10-17h).

Manneken Pis – deo odevne kolekcije (sliku sklapao moj dragi i nije ga mrzelo 🙂

Besplatnu šetnju smo završili na prelepom vidikovcu Jardin du Mont des Arts iznad trga Albertina plain, gde smo se pozdravili sa našim vodičem, i to je trenutak kada birate da li ćete mu, i koliko, ostaviti novca. Odavde se pruža zaista divan pogled na park i toranj Gradske kuće u daljini.

Levo: Jardin du Mont des Arts, desno: katedrala Sts Michel et Gudule

Naš sledeći cilj bio je deo grada poznat kao Evropska četvrt, novoizgrađeni deo grada sa modernim zgradama od stakla i čelika – jedna od njih je i zgrada Evropskog Parlamenta. Ovde možete besplatno ući u Parlamentarijum (pon. 13-18h, uto-pet 9-18h, vikend 10-18h) – paviljon sa brojnim informacijama o zemljama EU, kao i načinu njenog funkcionisanja. Dalje od ove četvrti se nalazi veliki park Cinquantenaire, sa briselskom verzijom Trijumfalne kapije, Vojnim muzejom i Autosvetom (muzej automobila). Nakon šetnje, vratili smo se u centar metroom, cena karte iznosi neverovatnih 2,10€. Na sajtu gradskog prevoza u Briselu se mogu naći dodatne informacije o višednevnim kartama i drugim detaljima vezanim za prevoz.

Trijumfalna kapija

Prolazimo ponovo pored katedrale Sts Michel et Gudule i spuštamo se naniže, a u ulici ispod katedrale nalazimo pomenuti pomfrit u specijalnom fišeku sa pregradom za sos 🙂 Šetamo do trga Karel Bulls gde malo odmaramo, a zatim brzinski ulazimo u prodavnice, do zatvaranja. Ja tražim čokoladice za poklon, i najviše mi se dopadaju u čokolateriji Leonidas gde imaju spremne lepo upakovane kutije od po 250g, 500g, … sa različitim čokoladicama, tj. pralinama kako Belgijanci kažu (uglavnom se radi o punjenim čokoladicama). Inače, najpoznatiji i najveći proizvođači belgijskih pralina su Neuhaus, Godiva, Leonidas i Guylian. U suvenarnicama imaju i paketi od po deset kutija manje poznatih proizvođača, za npr. 15€. Pošto smo kofer natrpali već u dolasku, nije mi ostalo puno mesta, pa sam morala da se kontrolišem 🙁 U Briselu takođe postoji Muzej čokolade (uto-ned 10-16:30, 5,5€), kao i u Brižu.

Dok čekamo da, najzad, padne mrak jer smo se spremili za noćno fotkanje trga Grand Place, obilazimo suvenarnice i usput rešavamo da prvo odemo na večeru, jer dok mrak padne i upali se osvetljenje, biće 22h i popadaćemo od gladi 🙂 Nismo baš imali neku ideju gde bismo, pa smo ponovo otišli u Drug Opera kafe-restoran, i klopa je bila fenomenalna, pogotovo goveđi gulaš na flamanski način. Nije preterano povoljno, 20ak evra po osobi, ali je hrana bila zaista ukusna. Nazad na trg, da ga usnimimo iz svih uglova, ovaj put noću. Valjda smo preterali, pa je i kiša počela da pada ne bi li nas oterala 🙂

Deo trga Grand Place noću

Poslednji dan smo ostavili za posetu Atomijumu i kratak izlet na sever zemlje do Antverpa. Za taj dan je prognoza govorila da će biti kišovito – u Briselu pre podne, u Antverpu posle podne. I tako smo se mi organizovali da prvo odemo za Antverp. Naziv ovog grada me je mučio jer je negde pisalo Antverp, a negde Antverpen, dovoljno slično da mi ne padne na pamet da je jedno engleski naziv, a drugo holandski. Francuski naziv je pak, Anvers, i zbog njega nam je otišao prvi voz jer nismo bili sigurni da je „naš“, a putnici koje smo pitali da li voz ide za Antverp nas nisu razumeli… Nešto duže smo putovali, jer je sledeći voz u koji smo ušli stajao veoma često. Kada smo stigli, prvo što nas je fasciniralo je ogromna železnička stanica, jako lepa i užurbana. Verovatno zbog rasporeda perona i više spratova, ova stanica nam je izgledala kao najveća od svih belgijskih. A onda je usledilo i razočarenje – napolju je padala kiša! Dakle, prognoza je potpuno omanula. Od stanice smo se prošetali dugačkom shopping ulicom do centra grada, gde sam morala da zastanem u par prodavnica – bukvalno sam morala, jer su mi patike propuštale vodu. A to su bile duboke patike koje sam ponela kao sigurnu, udobnu varijantu za kišne dane.  Baš su se pokazale. Grdim sebe što nisam ponela planinarske pa da zaista budem sigurna. Ne nalazim ništa na brzinu i odustajem, za sad.

Grote Markt sa dominatnom Gradskom kućom, pored koje su zgrade esnafa

Glavni trg Grote Markt i okolne uličice deluju primamljivo, ali kiša jako pada tako da sedamo na kafu u nadi da će kiša u dogledno vreme prestati. I zaista prestaje, posle nekih 45 minuta, šetamo se malo po centru, pored impozantne katedrale Naše gospe – Onze Lieve Vrouwe – smeštene između malih kuća, i odlazimo do reke Šelde. Antverp je po veličini drugi grad u Belgiji, veliko brodogradilište i jedna od najprometnijih evropskih luka. Ovde dolazi 80% sirovih dijamanata celog sveta, te je Antverp poznat i kao „dijamantski“ grad. Koga zanima, može posetiti Muzej moderne umetnosti M HKA (uto-ned 11-18h, četvrtkom do 21h, 8€), sa čijeg najvišeg sprata se priža dobar pogled na grad, kako su nam rekli, i ulaz na vidikovac je besplatan. U Antverpu se nalazi i Rubensova kuća koja je sada muzej (uto-ned 10-17h, 8€, besplatno poslednje srede u mesecu). Prošetali smo još do starog zamka Het Steen pored reke, a onda polako krenuli nazad ka železničkoj stanici. Nismo mogli previše da se zadržavamo u gradu jer je trebalo posetiti i Atomijum u Briselu, koji radi do 18h.

Levo: katedrala Naše gospe, desno: železnička stanica u Antverpu

Dolazimo u Brisel oko 16h, oblaci su tu, ali ne pada kiša i žurimo do Atomijuma. Ovaj moderni spomenik nalazi se u daljem delu grada Heysel, te je potrebno otići metroom do istoimene stanice. Atomijum je napravljen 1958. za Svetski sajam, i predstavlja kristal gvožđa uvećan 165 milijardi puta. Visok je 102m i sastoji se od devet sfera povezanih brzim liftom i stepenicama, od kojih se nekoliko može posetiti, uključujući i onu najvišu, panoramsku. Radno vreme je 10-18h (karte se kupuju do 17:30), a ulaznica košta 11€. Jako nam se dopala ova poseta, i jedva smo uspeli da nekako sve obiđemo, vidimo i pročitamo za 1,5h koliko smo imali vremena pre zatvaranja.

Pored Atomijuma se nalazi tematski park Mini Evropa (9:30-18h, blagajna do 17h), sa umanjenim maketama raznih poznatih evropskih građevina. Kako nismo imali dovoljno vremena da posetimo obe lokacije pre zatvaranja, a Atomijum nam je bio privlačniji, nismo posetili park. Sa vrha Atomijuma se, međutim, pruža odličan pogled na park iz ptičje perspektive 😉 Moguće je kupiti objedinjenu ulaznicu za Atomijum i park Mini Evropa po ceni od 23,5€, inače je karta za park 14,3€.

Atomijum

Vraćamo se metroom u grad, pravo u shopping ulicu Neuve gde u trku uspevam da nađem neke patike 5 minuta pre zatvaranja radnji. Izdržale su par kišica do kraja putovanja. Ostatak te poslednje večeri u Briselu smo švrljali centrom, kupovali još malo suvenira i veče završili u još jednom Delirijum kafeu, sa baštom na kaldrmi – adresa je 7-9 rue du Marché aux fromages, odmah pored Grand Place. Ovde smo videli i kombinaciju od 3, 6, 9, … 15! različitih čaša piva za degustaciju. Na slici ispod je naš izbor za to veče, Kwak i La Corne 🙂

Ovde se i opraštamo sa Briselom, jer smo sutradan rano ujutru imali voz za Pariz. U ovoj brzinskoj poseti Belgiji, videli smo razna mesta, a mnogo toga je još ostalo što nismo stigli. Bili smo svesni da ćemo samo okrznuti pojedine gradove, ali smo ipak prezadovoljni. Volela bih da sam stigla da odem u Horta muzej u Briselu, kuću poznatog arhitekte, ali se nismo nikako uklopili sa vremenom budući da je radno vreme muzeja uto-ned, 14-17:30. Nauživali smo se u belgijskim specijalitetima – vaflama, pomfritu i pivu, koje će mi definitivno biti prva asocijacija na ovu zemlju 🙂 Nisam vam još rekla da je Belgija rodno mesto štrumfova i strip junaka Tin Tina, ali neka ostane nešto za otkrivanje budućim putnicima… Na kraju, nadam se da će putopis uticati na nekoga da se opredeli za Belgiju kao destinaciju, kao i pomoći u planiranju puta. Živeli!

Kwak i La Corne tandem