Barselona

Opšti utisak

Uzeo sam na sebe nezahvalan zadatak – pisanje opisa Barselone. Mozda zvuci paradoksalno, ali pisem ga iako sam svestan da je tako nesto nemoguce napisati. Mozda zvuci kao fraza, ali Barselona se zaista ne moze opisati, ona se moze samo doziveti! Pre puta u Spaniju gledao sam slike, citao tekstove o Barseloni i njenim znamenitostima, ali i povrh svega toga nisam bio dovoljno spreman za ono sto sam tamo licno video i doziveo. U tom svetlu i gledajte tekst koji pred vama. On predstavlja samo jedan putokaz za one koji prvi put posecuju Barseloni i mala naznaka onoga sto ih tamo ceka. Ipak, uvek imajte na umu da ono sto sam ja doziveo na jedan, vi cete na neki potpuno drugi nacin. Ono sto je meni bilo zanimljivo, mozda vama nece i obrnuto. Nemojte slepo verovati onome sto sam napisao, jer je to proizvod mog LICNOG dozivljaja grada. Zapravo, ovaj opis nije rezultat samo moje posete Barseloni, vec je i rezultat puno vremena provedenog u istrazivanju grada jos pre puta. Trudio sam se da prikupim sto vise informacija mogu da bih jos pre puta znao GDE, STA i KAKO videti. Smatram da svaki put na ovakvoj lokaciji treba do detalja isplanirati, posebno ukoliko ste skuceni s vremenom kao sto sam ja bio. Ovaj opis je pre svega pomoc onima koji obilazak Barselone spremaju jos dok u nju nisu ni zakoracili.
Ceo tekst sam podelio u nekoliko tematskih celina. Ukoliko vam bude potrebno mozete ga procitati ceo ili pak mozete procitati samo onaj deo koji vama bude interesantan. Stoga cu ukratko predstaviti svaku od tematskih celina da biste vec na pocetku mogli da odlucite sta da procitate, a sta ne.

~@ TRANSPORT – ovaj deo sam podelio u dve celine: 1) kako iz obliznjih gradova stici do Barselone i natraga 2) koji sve vidovi transporta postoje u samoj Barseloni. Ovde mozete naci detaljne informacije o pomenutim temama. Ovaj deo teksta bi trebao da bude dovoljno precizan i jasan da mozete sami da se organizujete oko transporta.

~@ O BARSELONI – ovde mozete naci opste informacije o gradu ukljucujuci neke istorijske cinjenice, informacije o arhitekturi grada, ljudima u gradu, servisne informacije i par saveta za lakse snalazenje.

~@ ATRAKCIJE – obradio sam sve gradske atrakcije koje sam obisao i spomenuo neke koje nisam, a koje su popularne. Za ljubitelje sporta posebno bih naglasio opis NOU CAMP-a i utakmice BARSELONA-VALENSIJA, za ljubitelje umetnosti deo SAGRADA FAMILIA, za ljubitelje istorije GOTSKA CETVRT, a za gurmane LA BOUQUERIA.

~@ SHOPPING – Sta je TAX FREE SHOPPING? Gde, sta i po kojoj ceni kupiti u Barseloni? Gde su i koje su OUTLET prodavnice u gradu? Odgovore na ova pitanje potrazite u ovom delu.

~@ NAVIGACIJA – GPS navigacija za mobilne telefone – opis koji programi i mape za navigaciju u Barseloni postoje. Procitajte koji program preporucujem, uz par opstih saveta u vezi navigacije.

NAPOMENA: U Spaniji sam boravio u Lloret de Mar-u, udaljenom od Barselone 75 km i to u periodu od 3. 5. 2008. do 8. 5. 2008.

TRANSPORT (kako iz obliznjih gradova stici do Barselone)

Ukoliko svoj odmor u Spaniji provodite u nekom od gradica u blizini Barselone onda ne propustite priliku da obidjete ovaj prelepi grad. Ja sam bio smesten u Lloret de Mar-u, gradicu na Costa Bravi (Divlja obala) koji je od Barselone udaljen oko 75 km. Iz Lloret de Mar-a postoji dva nacina transfera do Barselone:

1) Prvi je autobusom,
2) a drugi vozom, tacnije autobusom + vozom.

Koju god od ove dve varijante da izaberete polazna tacka za putovanje ce vam biti autobuska stanica u Lloret de Mar-u koja se nalazi u centru grada, preko puta Grand Casino hotela.

~Autobusom~: Ukoliko se odlucite za autobus sa stanice u Lloretu uzimate direktnu liniju za Barselonu. Prevoznik je SARFA BUS, cena karte u jednom pravcu je 8. 65 EVRA, a putovanje traje oko sat vremena. Takodje je VAZNO da obratite paznju na RED VOZNJE da vam se ne bi desilo da propustite poslednji autobus za povratak. Prvi autobus IZ Lloreta ZA Barselonu polazi u 8:00, a poslednji u 20:00. Prvi autobus IZ Barselone ZA Lloret polazi u 8:15, a poslednji u 20:00. Autobusi u oba pravca idu na svakih sat vremena, s tim sto u periodu od 11:15 do 14:00 autobusi iz Barselone do Lloreta NE saobracaju, dok iz Lloreta do Barselone ne postoji ta pauza.

~Vozom~: Ukoliko od Lloreta do Barselone zelite da idete vozom deo puta cete morati da predjete autobusom, jer u Lloretu ne postoji zeleznicka stanica. Najbliza zeleznicka stanica se nalazi u gradu BLANES koji je od Lloreta udaljen 8 km. U tom slucaju na autobuskoj stanicu u Lloretu uzmite liniju prevoznika PUJOL BUS koja ide do BLANES ESTACIO!!! Ovo je vazno, jer postoji i linija koja ide do BLANES, tj. do centra grada i ova linija nije ona koja vama treba, vec ona koja ide do zeleznicke stanice u Blanesu, a to je linija LLORET DE MAR – BLANES ESTACIO („estacio“ znaci „stanica“). Na zeleznickoj stanici u Blanesu (Blanes Estacio) uzimate voz do Barselone. Dobro je to sto bez obzira na to sto se do Blanesa ide autobusom, a onda preseda i vozom ide do Barselone kartu mozete da kupite samo jednom. Naime, vec na autobuskoj stanici u Lloret de Mar-u mozete da uzmete jednu kartu do Barselone koja ce obuhvatati prevoz autobusom od Lloreta do Blanesa i prevoz vozom od Blanesa do Barselone. Ta karta u jednom pravcu kosta 5. 65 EVRA, a u oba pravac 10. 45 EVRA. Dakle, jos jednom da napomenem: sa tom jednom kartom se vozite i autobusom i vozom. Takodje je i ovde vazno da obratite paznju na RED VOZNJE: Prvi autobus IZ Lloreta do Blanes Estacio polazi u 6:40, a poslednji u 21:10. Prvi autobus IZ Blanes Estacio do Lloreta polazi u 7:00, a poslednji u 22:40. Za red voznje vozova od Barselone od Blanes Estacio se raspitajte na licu mesta da ne bi propustili poslednji voz!!! Ovaj vid putovanja iz Lloreta do Barselone (autobus + voz) traje nesto malo manje od DVA SATA. Autobusi i vozovi su prilicno dobro sinhronizovani tako da po stizanju na zeleznicku stanicu u Blanesu necete morati dugo da cekate na voz za Barselonu (cca 10-15 minuta). Od Blanesa do Barselone ima nekih 10-tak stanica od kojih se svaka najavljuje na razglas. Kada budete stigli do metroa, tj. kada sa vozom budete usli u tunel pod zemljom to je siguran znak da ste u Barseloni. Vozom mozete izaci na stanicu PLACA DE CATALUNYA koja se nalazi u samom centru grada.

Koji od ova dva nacina transporta izabrati zavisi od toga koliko imate novca i vremena na raspolaganju. Ocigledno je da je putovanje vozom jeftinija (otprilike 5 evra), ali ujedno i duza i nesto malo komplikovanija varijanta. Ja sam isao vozom i moram reci da su im i autobusi i vozovi (njihov zeleznicki prevoznik je RENFE) dobri, izuzetno cisti i uredni. Sve je odlicno organizovano, od kupovine karate, do presedanja i sinhronizacije saobracaja. Prevoz im je tako dobro organizovan da se bez ikakvih problema moze snaci bilo ko.

Ovo je nacin kako da iz Lloret de Mar-a stignete do Barselone, a slicna stvar je i sa bilo kojim gradom u blizini Barselone. Iz vecine gradova postoje direktne autobuske linije, a ukoliko u tom gradu ne postoji zeleznicka stanica mozete da se autobusom prebacite do najblizeg grada koji je ima i tu uhvatiti voz za Barselonu. Uzimajuci u obzir udaljenost Lloreta od Barselone i cene koje sam naveo mozete imati i priblizan uvid u to koliko bi vas kostao put iz nekog drugog mesta.

TRANSPORT (po Barseloni)

Postoji nekoliko varijanti transporta u gradu Barseloni. Ukoliko prvi put dolazite u Barselonu i sami ste svoj vodic onda bih vam preporucio Barcelona Bus Turistic.

~Barcelona Bus Turistic~: Ovi turisticki busevi obuhvataju TRI LINIJE (crvenu, plavu i zelenu) i 44 STANICE. Dobro kod njih je to sto ove 44 stanice obuhvataju glavne atrakcije u Barseloni, tj. sve ono sto je najvrednije za obici. Autobusi su moderni, redovni i uredni, a posebo mi se svidelo sto su double decker-i sa gornjim spratom kao terasom, pa je uzivanje u voznji Barselonom utoliko vece. Najbolje je da zavalite u sedistu na spratu i posmatrate uzurbanu Barselonu i reke automobila i turista koji promicu pored vas. Na ovaj nacin cete upoznati arhitekturu grada koja je zaista fascinantna. Autobusi su cesti, pa u njima uglavnom nije guzva. Cene karata su: 20 EVRA za jedan i 26 EVRA za dva dana s tim sto to moraju biti dva uzastopna dana. Karte mozete kupiti turistickim informativnim centrima kojih ima nekoliko u centru grada, kao i u TMB korisnickim servisima (TMB je kompanija cije su ovo linije).

S kartom koju uzmete mozete da se vozite citav dan uz neogranicen broj silazaka i ulazaka u buseve. Vazno je da isplanirate koje lokacije zelite obici, da ih pronadjete na mapi, vidite sa kojom linijom do njih mozete stici i uzivajte. Mozete da obidjete jednu lokaciju, pa sacekate sledeci bus, odete do druge lokacije itd… Kao sto sam vec napomenuo, ove linije obuhvataju sve glavne atrakcije u Barseloni tako da ne morate mnogo da razmisljate kako da do njih dodjete i da li cete nesto propustiti.

VAZNO: sa kupljenom kartom ne dobijate samo mogucnost voznje u ovim autobusima, vec i popust na dosta turistickih atrakcija u gradu. Na primer, cena karte u Akvarijumu je 16 evra, a sa ovom kartom je 1. 5 evra itd… Kompletan spisak popusta kao i mapu linija uzmite na mestu gde budete kupili kartu.

~Barcelona Metro~: Barselona ima fantastican metro koji je moderan, efikasan, uredan i redovan. Sa njim se za vrlo kratko vreme mozete prebaciti sa jednog kraja grada na drugi. Metro stanice su lako uocljive, jer su obelezene visokim znakom na kojima je ispisano crveno slovo M. Karta za jednu voznju kosta 1. 3 EVRO, a mozete je kupiti na svakoj metro stanici. Na stanicima imaju radnici koji asistiraju prilikom kupovine karte bilo da je uzmimate platnom karticom na automatu, bilo kesom. Metro u Barseloni je vrlo jednostavan za koriscenje, cak i za one koji se po prvi put voze metrom (kao sto je to bio slucaj samnom). Tokom voznje je na nekoliko tabli jasno oznaceno koje stanice su prosle, koja je stanica sledeca, kao i koje su stanice kroz koje ce se jos proci. Na nekim metro stanicama mozete menjati linije i to ce vam se to racunati kao jedna voznja sve dokle ne napustite stanicu. Ukoliko planirate da metro koristite vise puta onda bi bilo dobro da uzmeta tzv. T10 kartu koja sluzi za 10 voznji i koja kosta 7. 2 EVRA. Sa ovom kartom mozete koristiti metro, gradski prevoz (tramvaje i buseve), kao i RENFE vozove u gradskoj zoni (ukupno 10 voznji).

~Barcelona Card~: Predstavlja kartu koja vam omogucava neogranicen prevoz u svim vidovima javnog saobracaja u gradu (metro, tramvaiju, bus, itd…). Uz nju dobijate i besplatnu mapu grada kao i vodic kroz Barselonu. Barcelona card takodje donosi i popust u muzejima, restoranima i drugim gradskim atrakcijama. Ova karta za dva dana kosta 25 EVRA, a za tri dana 30 EVRA. Mozete je kupiti u turistickim informativnim centrima, gde se informisite i o popustima koje ova karta donosi. POREDJENJE sa kartom za Barcelona Bus Turistic: moje misljenje je da je, ukoliko u Barselonu dolazite prvi put, bolja opcija karta za turisticke buseve, jer ti busevi vode do ogromne vecine atrakcija u gradu sto vas oslobadja razmisljanja kako i gde da odete. Takodje ne treba ispustiti iz vida i cinjenicu da je razgledanje grada daleko lepse voznjom double decker-ima, nego recimo metrom iz koga nista od grada ni ne mozete videti.

~Taxi~: Na moje iznenadjenje taxi u Barseloni uopste nije skup, pogotovu uzimajuci u obzir cene svega ostalog. Cena voznje je otprilike ista kao u Beogradu, tako da se ne morate se ustrucavati da ga koristite. Mada taxi vozila nisu toliko cesta na ulicama Barselone, kao sto su recimo u Beogradu. Jednom sam pola sata pesacio trazeci usput taksi i nisam ga nasao ili su oni koje sam vidjao vec bili zauzeti. Na kraju sam stigao pesice do mesta na do kojeg sam mislio da odem s taksijem.

~Pesice~: Dobro za obilazak Barselone je to sto se veliki broj glavnih atrakcija nalazi u blizini centra grada, tako da cete dosta lokacija moci da obidjete pesice. Vise o ovome u odeljku ATRAKCIJE.

O BARSELONI

Barselona je glavni grad Katalunje koja je najbogatija regija u Spaniji. Na sirem podrucju grada Barselone zivi oko 4. 5 miliona stanovnika, dok je u gradskom jezgru ta cifra nesto preko 1. 5 miliona. Impozantan je podatak da u Barseloni ima cak 3 miliona stabala raznog drveca. Postoje dve legende o nastanku Barselone. Po jednoj, osnovali su je Rimljani u 1. veku pre nove ere, a po drugoj kao osnivac Barselone se uzima kartaginski vojskovodja Hamilkar Barsa (otac cuvenog Hanibala). On je navodno, po svom prezimenu, gradu dao naziv Barsino (po prvoj legendi ovaj naziv gradu su dali Rimljani). Barselona je smestena na obalama Mediteranskog mora, na oko 160 km od granice sa Francuskom. U njoj vlada mediteranska klima sa prosecnom letnjom temperaturom od oko 26-28 C. Zvanicni jezici su katalonski i spanski. Ova dva jezika su slicna, ali se ipak razlikuju. Katalonci su kroz istoriju cesto izrazavali zelju za samostalnoscu od Spanije. To rade cak i danas, pa u Katalunji cesto mozete videti grafit „Cataluny is not Spain“. Mada Katalonci nisu toliko ekstremni koliko su Baskijci. Katalonci i Spanci pripadaju istoj etnickoj grupi.

Pocetkom 19 veka grad je odlucio da izabere arhitektu koji ce napraviti urbanisticki plan grada. Arhitekta koji je bio njihov prvi izbor za taj posao je uzeo novac i pobegao. Zbog toga je odluceno da se raspise konkurs i pobedio je arhitekta koji je ponudio resenje gradnje grada u kvadratice. Oni su taj projekat ispostovali i ukoliko pogledate slike Barselone iz vazduha videcete da je prizor zaista impozatantan: stotine gradjevina koje su poredjane kao Lego kockice jedna naspram druge, sa ulicama koje ih razdvajaju. Zanimljivo za arhitekturu Barselone je i to sto se zidovi zgrada na uglovima ne sastaju pod pravim uglom, vec pod kosinom. To je uradjeno da bi osvetljenje u ulicama bilo sto bolje. Arhitektura grada je zaista fascinantna. Posebno se izdvaja deo u i oko centra grada u kome skoro svaka gradjevina zavredjuje posebnu paznju. Meni jos uvek nije jasno kako se toliko lepih gradjevina naslo na tako malo prostoru. Potrebno je bar mesec dana setanja samo gradskim jezgrom da biste sve videli i upili. Toliko toga ima da mi se cini da koliko god puta da ga obidjem uvek bih imao da vidim nesto novo, nesto nesvakidasnje, nesto zbog cega Barselona jeste jedan od najlepsih gradova na svetu!!! Tokom svojih poseta Barseloni imao sam prilike da obidjem i delove grada koji nisu u centru grada. Pre svega mislim na deo oko Nou Campa, kao i delovi grada u kojima se nalaze outlet prodavnice. Ti delovi grada nisu nista spektakularno. Tu zgrade, ulice i kuce izgledaju kao i u mnogim drugim gradovima, ali se i u tim delovima grada oseca poseban smek kojim ovaj grad svakim svojim kamencicem odise. Tu mi se svidela ulica Avinguda Meridiana, koja je dugacka i sa dve trake. Na njoj mi se svidelo to sto su prostor izmedju dve trake iskoristili da bi napravili decija igralista. Ta igralista su siroka 6-7, a duga 30-tak metara i ima ih na svakih 200-300 metara. Ogradjena su ogradom da deca ne bi mogla da izlete na ulicu.

Ne znam zbog cega, ali Barselona mi uopste nije delovala kao mnogo velik grad. Da li je to zbog toga sto je grad, tj. prevoz u gradu odlicno organizovan, sto je dosta glavnih atrakcija smesteno u blizini centra grada ili zbog toga sto grad zaista nije mnogo velik tesko mi je da procenim, jer nisam boravio dovoljno dugo. Iako mi je ovo bila prva poseta Barseloni lako i brzo sam nalazio sve ono sto sam hteo. Zato se nemojte ustrucavati da se otisnete i sami istrazujete Barselonu.

LJUDI u gradi su me posebno odusevili. Svi su bili neverovatno ljubazni. Onima koji rade u objektima koji imaju veze sa turistima je to posao, ali su na mene poseban utisak ostavili ljudi na ulici, obican narod. Posto sam vecinu obilazaka Barselona obavljao individualno cesto sam zaustavljao ljude na ulici da bih ih nesto pitao. I svi, ali bas svi koje sam zaustavio su mi sa osmehom pomogli. Milioni turista prodju kroz Barselonu svakog meseca, ali njima ocigledno to ne smeta. Koliko sam samo ljudi zaustavio da me slikaju, a da me niko nije odbio. Cak su mi i sami davali ideje kako da mi slika ispadne sto bolja. Ljubaznost i gostoprimstvo je nesto sto cete naci na svakom kutku Barselone i zato se ne ustrucavajte da trazite pomoc za bilo sta. Iznenadilo me i nije mi se svidelo to sto dosta slabo znaju engleski. Vecina je od engleskog znala samo osnovne reci, a retki su bili oni sa kojim ste mogli da imate tecnu konverzaciju. Uglavno se svodilo na sporazumevanje „nogama i rukama“. To je valjda delom zbog toga sto smatraju da drugi trebaju da uce njihov jezik, a ne oni tudj. Delovalo mi je da je jezicki nacionalizam u Spaniji prilicno zastupljen.

U gradu vlada skoz opustena atmosfera. Ima puno ljudi, jurnjave, kola, turista, ali opet je sve nekako opusteno. Nisam video da se bilo ko za bilo sta nervira, svi su nekako nasmejani i prijatni. Zanimljivo mi je bilo videti da se pesaci u Barseloni ne drze striktno saobracajnih pravila i znakova. Kada sam dolazio ocekivao sam strogo postovanje propisa cak i od strane pesaka, ali to nije bio slucaj. Npr, pesaci prelaze na crveno svetlo za pesake, kao i van pesackog prelaza i to naocigled policije. Mada skrecem paznju na to da se samo par sekundi posto se upali crveno svetlo za pesake, pali zeleno za vozila. Tako sam se par puta, naviknut na vreme koje kod nas semafori ostavljaju pesacima da predju ulicu cak i posto se upali crveno svetlo za pesake, nasao na sred ulice sa kolima koja krecu. Zato kada u Barseloni vidite da se upalilo crveno svetlo za pesake odmah otrcite do najblize strane ulice.

MAPU grada bi bilo pozeljno da imate. Mape mozete kuputi na mnogim kioscima i turistickim info centrima. Cene mapa se krecu od 4 evra, pa na vise u zavisnosti od kvaliteta i detaljnosti mape. Takodje postoji i veliki broj turistickih vodica na dosta jezika. U turistickim info centrima mozete uzeti i besplatnu mapu grada. Ta mapa je prilicno detaljna, a papir na kome je odstampana nije los, ali nije ni posebno kvalitetan. Sve u svemu mapa koja moze dobro da dodje za prvu pomoc. S obzirom na to da sam ja uz sebe imao i navigaciju ova mapa mi je bila dovoljna (navigaciju u Barseloni sam sa vise detalja obradio u posebnom odeljku). Za detaljniji obilazak Barselone ipak preporucujem kupovinu bolje mape.

JELO I PICE – Pogledati u delu ATRAKCIJE, pasus LA BOUQUERIA.

TELEFONIRANJE. U Barseloni nisam koristio javne govornice, ali mogu vam preneti svoje iskustvo iz Lloret De Mar-a, jer pretpostavljam da je i u Barseloni slicna situacija. U Lloretu sam Srbiju zvao iz INTERNET CAFFE-a. U njima postoje govornice iz kojih mozete pozivati Srbiju i druge zemlje (Crna Gora nije mogla). Cene razgovora nisu bile visoke tako da sam placao 0. 20 evra za minut razgovora sa Srbijiom (ista je cena bilo da zovete fiksni ili mobilni telefon). Kvalitet zvuka je bio odlican, a obicne govornice su bile mnogo skuplje. Procedura za pozivanje je bila ta da prvo okrecete (za Srbiju): 99381 pa broj bez vodece nule (npr: okrecete 9938163111111 za broj 063111111). Kada vam se javi osoba koju pozivate PRITISNITE TARABU (#), jer vas u protivnom osoba koju pozivate ne moze cuti. Dakle, kod pozivanja: 99381, a kada vam se javi osoba koju pozivate pritisnite # i to je sve. Nisam pitao, ali pretpostavljam da su ovi razgovori bili preko VoIP tehnologije koja omogucava mnogo jeftinije internacionalne razgovore od klasicne telefonije. Cene koriscenja interneta u Lloretu su se kretale od 1 do 2 evra po satu. Pretpostavljam da je slicna situacija i u Barseloni tako da kada budete hteli da telefonirate obavezno prvo posetite neki internet caffe.

DZEPAROSI – ima ih na svakom cosku i morate se dobro paziti!!! Takodje nemojte da vas zavara neciji izgled, jer je Barselona poznata po tome da tamo i babe dzepare. Decku iz moje grupe je baba koja prodaje cvece iz novcanika izvukla 100 evra, a da to nije ni primetio!!! Izbegavajte da nosite sa sobom puno para, a i te koje nosite gledajte da stavite na sto skrovitije mesto.

ATRAKCIJE

PLACA DE CATALUNYA – je glavni gradski trg u Barseloni. Kada se kaze „centar grada Barselone“ uglavnom se misli na ovaj trg. Trg zauzima oko 50 000 kvadratnih metara, kuznog je oblika, a u njega se sliva 9 ulica, od kojih 2 najpoznatije ulice u Barseloni: La Rambla (siroka promenada u centru starom delu grada) i Passeig de Gracia koja vazi za najglamurozniju ulicu u Barseloni. Trg je poznat po jatima golubova koji se tu okupljaju. Cesto se moze videti prizor ljudi kako hrane golubove koji ocigledno nemaju strah od ljudi, jer se okupljaju u velikom broju oko svakog ko pocne da baca zrna kukuruza. Na trgu postoji i nekoliko statua i fontana, a veoma je ziv i skoro uvek vrvi od ljudi kao mravnjak. Kroz Placa de Catalunya prolazi nekoliko metro i bus linija, a pod zemljom se nalazi i zeleznicka stanica. Osim toga trg je pozlazna stanica za dve linije turistickih buseva. Ovde se nalazi i „El Corte Ingles“, inace najveci lanac trznih centara u Spaniji. Mislim da Placa de Catalunya nije nista spektakularno, ali svakako mesto koje vredi obici i koje cete ustvari tesko mimoici, pa makar u Barseloni bili i samo na jedan dan.

LA RAMBLA – Najpoznatija i najpopularnija ulica u gradu duga 1. 2 km. La Rambla je siroka ulica koja na sredini ima setaliste sa cije obe strane tece saobracaj. Ona se ustvari sastoji od 5 manjih ulica koja se nastavljaju jedna na drugu. Naziv svih 5 ulica pocinje sa „Rambla“ i otuda jedinistven naziv „La Rambla“ za ulicu koja ih sve obuhvata. „Rambla“ predstavlja izvedenicu iz arpaske reci „ramla“ i na spanskom ta rec znaci „ispresecan vodeni tok“. Duz cele ulice postoji mnostvo kioska, turistickih info centara, cvecara, prodavnica zivotinja (uglavnom ptica), kafica i restorana. La Rambla je poznata i po tome sto u njoj mozete videti performanse mimicara, glumaca, zonglera, a i slikati se sa nekim od mnostva ljudi-statua koji su odeveni u najrazlicitije kostime tipa cudovista, coveka koji sedi na WC solji, pirata, andjela itd… Cenu slikanja sami odredjujete tako sto ubacite proizvoljan novcani iznos u posudu koja se nalazi ispred. Ovde se takodje nalazi i Grand Theatre del Liceu. U ovoj ulici mozete uzeti svoj ili portret neke poznate licnosti, kao i veliki broj karikatura. Dakle, La Rambla je veoma zivopisna, zanimljiva ulica kojoj sam mogao da spartam satima. To je ulica koju vredi obici svaki dan, jer je svaki put razlicita i svaki put imate nesto novo da vidite (bar sam ja stekao takav utisak). Pricu o La Rambli zavrsavam citatatom slavnog Spanskog pesnika Lorke koji je jednom prilikom izjavio da je „La Rambla jedina ulica na svetu za koju zelim da nema kraja“. Meni ostaje samo da se slozim.

LA BOUQUERIA – najpoznatija pijaca u Barseloni, a poznata je jos i pod nazivima „Mercat de Bouqueria“ i „Mercat de Sant Josep“. Pijaca je otvorena sredinom 19 veka, a metalni krov kojim je pijaca prekrivena je postavljen jos 1914. Jedan od ulaza na pijacu se nalazi sa ulice La Rambla, sto znaci da se nalazi u strogom centru grada. Taj ulaz mozda nije toliko uocljiv sto zbog toga sto je malo uvucen, sto zbog velike guzve koja vlada u La Rambli. Kada od Placa de Catalunya krenete niz La Ramblu pijaca se nalazi sa desne strane, a njena tacna ADRESA je: La Rambla 91. Opis pijace u jednoj reci bi glasio: neverovatno!!! Ova pijaca izgleda da nije mesto koje se nalazi na spisku za obilazak vecine nasih turistickih agencija koje vode turiste do Barselone sto je za mene potpuno neshvatljivo, jer je ova pijaca jedno od mesta koja su na mene ostavila najjaci utisak. Mozda zvuci cudno da jedna pijaca moze da ostavi iole jaci utisak, ali to nije samo pijaca – to je La Bouqueria. Ona je vise od pijace. Njena zivopisnost je neverovatna. Nije nesto preterano velika, ali tolika raznolikost ponude teska je za postici i na mnogo vecim pijacama. Na njoj izmedju ostalog mozete kupiti puno raznog voca i povrca, kolacice, morske plodove, meso, cedjene sokove itd… Ono zbog cega mi se ova pijaca posebno svidela je izbor voca. Na njoj sam video toliko razlicitog voca i povrca za koje nisam ni znao da postoji da sam se u jednom trenutku zapitao na kojoj sam planeti ziveo sve ove godine. Na pijaci na velikom broju tezgi imate pripremljem miks raznog voca po ceni od 1. 5, 2 i 2. 5 evra u zavisnosti od velicine miksa. Medjutim, ja sam se opredelio za drugu varijantu. S obzirom na to da su to bili miksevi sa dinjom, jagodama, grozdjem i drugim vocem koje imamo prilike da jedemo u Srbiji meni nisu bili posebno privlacini. Posebno pored ostalih egozticnih vocki koja je ova pijaca imala u ponudi. Ja sam uzeo 6 vrsta voca koje pre nisam jeo, a to me ukupno kostalo 10-tak evra. Od svakog voca sam uzeo po malo, cisto da vidim kakvog su ukusa. Tako sam jeo Papaya-u i Passion fruit (Voce strasti) koje su jedine dve vocke koje sam jeo ovde, a za koje sam predhodno cuo. Ukus Papaye nije bio nista posebno, a ni Passion fruita. Passion fruit se kod nas koristi za pravljenje soka Exotica i ukus voca zaista podseca na taj sok. Onda se tu nasla izvesna Pitahaya i to u dve varijante: jedna ljubicasta sa crnim tackicama i druga bela sa crnim tackicama. Ukus je bio dobar, posebno ove ljubicaste. Takodje sam jeo neko voce velicine jajeta koje ima cupavu ljusturu koju sam uklonio, a unutra me je cekala vocka za neke ljigavog izgleda, ali ukusna, a u samoj sredini se nalazilo nesto izgleda badema. I za kraj, jeo sam neku vocku koja mi je imala izgled kruske i koja je jedno od najukusnijih voca koje sam jeo u svom zivotu. Ni jedno od ovih voca koje sam jeo nije imalo ni priblizan ukus bilo kakvom nasem vocu. Moja preporuka za sva ova voca koja sam nabrojao.

JELO u La Bouqueriji. Na ovoj pijaci postoji i mesto gde mozete jesti jednako zanimljivu hranu kao voce koje sam upravo opisao. Sa ulaza na pijacu sa La Ramble idite pravo do suprotnog kraja pijace i u tom poslednjem redu cete videti vegeterijanski fast food. Tu se nude razni specijaliteti i ja sam se jedva odlucio sta da uzmem. Postoji mix koji ukljucuje glavni sastojak i jos 10-tak raznih dodataka za koje ni danas ne znam sta su. Glavni sastojak se sastoji od neke palacinke u koju je umotano nesto, a sta je to nesto stvarno ne znam. Postoji veliki izbor glavnih sastojaka, a ja sam u svako gledao kako beba u klovna, jer nisam mogao da se odlucim sta da izaberem. Sve je izgledalo mnogo primamljivo. Porcija je kostala 10 evra, a prilicno je obilna. Ja sam bio bas dosta gladan i pojeo sam otprilike pola porcije, tako da mislim da je jedna porcija dovoljna za dvoje koji imaju prosecan obrok. Jelo je bilo bogato i raznovrsno, a uz to i jako ukusno. To je bilo jedno od najzanimljivijih jela koje sam u zivotu jeo i svakako moja preporuka cak i za one koji ne mogu da zamisle obrok bez mesa.

PICE u La Bouqeriji. Na dosta tezgi u La Bouqeriji se nude 100% prirodni, cedjeni sokovi. Na ovoj pijaci su i sokovi egzoticni. Imaju sokovi od Pitahaye, Maracuye, Guayabe i jos od mnogih drugih vocki za koje je nikada nisam cuo. Ja sam uzeo sok od Maracuye i nije bio nista posebno, ali ga je svakako vredelo probati. Cena ovih sokova je 2 evra, a case su nesto malo vece od nasih casa za jogurt (2dl).

Takodje sam video i veliki broj slatkisa i kolaca od marcipana koji su izgledali fenomenalno. Posebno su mi bili zanimljivi sitni kolacici sa raznim oblicima i toliko su verodostojno uradjeni da tesko da bi iko pomislio da su to kolaci. Cena ovih kolaca je bila 65 evra po kg. Ovde sam jos video paradajiz malo veci od klikera, kao i banane duzine prsta.
ZAKLJUCAK: La Bouqeria je definitivno jedno od mesta koje morate posetiti. Ako nista drugo onda je posetite i samo prosetajte njom, vredece. Mada je moja preporuka da je iskoristite i probate sto mozete vise stvari koje u mestu vaseg stanovanja nemate prilike.

SAGRADA FAMILIA – nezavrseni hram, crkva i jedna od najupecatljivijih znamenotosti grada. Sagrada Familia je postala jedan od sinonima za Barselonu. A za crkvu je vezan jos jedan od sinonima za grad, a to je ime glavnog arhitekte koji je radio na crkvi – Antonio Gaudi. On je godinu dana nakon pocetka izgradnje crkve postao glavni arhitekta i od tog trenutka do kraja svog zivotu (preminuo je 1926. godine) posvetio se gradnji crkve. Gradnja crkve je pocela jos davne 1882. godine i jos uvek traje. Kako je krajem 19 veka industrijalizacija pocinjala da uzima maha, ljudi su se sve vise udaljavali od tradicionalnih hriscanskih vrednosti. Zbog toga je odluceno da se izgadi velelpna crkva oko koje ce se ljudi okupljati i koja je imala za cilj da se povrate te stare vrednosti. Zbog toga je crkvi dat simbolican naziv Sagrada Familia (Sveta Familija) koji bi trebao da na centralno mesto postavi svetost porodice. Postoje planovi da se gradnja crkve zavrsi 2026 godine na stogodisnjicu Gaudijeve smrti, ali to jos uvek nije 100% sigurno. Cak sta vise, postoje glasine da ni ne posoji namera da se crkva ikada dovrsi, jer cela ta fama oko duzine i same gradnje crkve daje joj neophodnu dozu privlacnosti za turiste iz celog sveta. A nastavak gradnje crkve posle Gaudijeve smrti je bio predmet zestoke debate izmedju dva tabora: jedni su smatrali da gradnja crkve treba da se nastavi i posle Gaudijeve smrti, dok su drugi (medju kojima je bio i Salvadore Dali) zalagali za konzerviranje radova, jer su smatrali da ce sve posle Gaudija da izgleda smesno. Kada sam pre puta procitao da je bilo onih koji su bili za prekid gradnje crkve malo bi je bilo cudno, jer sam smatrao da sve sto se zapocne treba da se i dovrsi. Medjutim, kada sam video crkvu licno nisam bas bio toliko siguran. Za vreme Gaudijevog zivota zavrsena je jedna od tri fasade i jedan od 18 tornjeva koliko je predvidjeno da crkva ima. Po 4 tornja na svaku od tri fasade predstavljace 12 apostola, 4 tornja predstavljat ce 4 jevandjelista, jedan toranj Devicu Mariju i poslednji Isusa Hrista. Toranj posvecen Isusu Hristu trebao bi da bude visok 170 metara sto bi Sagradu Familiu ucinilo najvisocijom crkvom na svetu. Dakle, izgradnja crkve traje veoma dugo sto zbog velicine, sto zbog raznih drugih okolnosti, a Gaudi povodom duzine gradnje crkve Gaudi je znao da kaze: „Mom klijentu se ne zuri“. Gaudi je vrlo cesto menjao planove izgradnje, tj. uglavnom je radio od danas do sutra tako da je posle njegove smrti ostalo vrlo malo skica od kojih je vecina unistena u Gradjanskom ratu u Spaniji. Sada se vracam na pitanje oko nastavka gradnje crke posle Gaudije smrti. Posto posle njegove smrti nije ostalo mnogo skica, a i mnogo posla koji je trebao da se uradi bilo je ocigledno da ce oni koji budu zaduzeni za dalju izgradnji crkve morati sami da prave planove. Kada sam uzivo video crkvu razlika izmedju onoga sto je radio Gaudi i onoga sto su radili oni posle njega je i vise nego ocigledna, jer se kasnije arhitekte se ocigledno nisu drzali Gaudijevog stila. Ne mogu da kazem da to sto su oni radili nije lepo, naprotiv. Ali kada videte deo koji radio Gaudi onda ne mozete, a da ne ostanete bez daha. Na ono niko ne moze da ostane ravnodusan. Ono sto je on uradio je neuporedivo sa bilo cim sto je kasnije dodavano. Takvu grandioznost i rad sa toliko detalja nisam nigde video. Jednostavno, to je nesto neopisivo. Koliko god da ste puta Sagradu Familiju videli na slikama, osecaj kada je vidite uzivo je neuporediv. Posle posete Sagradi Familiji malo sam korigovao misljenje o nastavku gradnje, jer nisu daleko od istine oni koji kazu se dodavanjem bilo cega na Gaudijev rad samo kruni lepota onoga sto je on uradio.
Sagrada Familija je od centra grada udaljena par kilometara. CENA ulaza u crkvu je 8 evra.

CASA BATTLO & CASA MILA (LA PEDRERA) – dve Gaudijeve gradjevine. Njih mozete obici istovremeno kada budete setali ulicom Passeig de Gracia. Ukoliko budete krenuli od Placa de Catalunya duz Passeig de Gracia prvo cete naici na Casa battlo. Ona se nalazi sa leve strane. S obzirom na to da ni jedan od slucajnih prolaznika koje sam zaustavio nije ni cuo za ove gradjevine (sto mi je bilo malo cudno) napisacu tacne adrese na kojima ih mozete naci. Casa battlo se nalazi na adresi Passeig de Gracia 43, a Casa Mila na adresi Provenca 261-265. Provenca sece Graciu, a Casa Mila se nalazi na samom cosku tako da necete morati ni da izlazite iz Gracie da biste je videli. Dakle, Casa Battlo se nalazi na levoj strani ulice Passeig de Gracia, a Casa Mila nesto dalje, ali sa desne strane. Obe gradjevine deluju impozantno i svakako lokacije koje treba obici, narocito zbog toga sto nisu daleko od centra grada i sto ih mozete obici pesice. CENA ulaza u Casa Battlo kosta 16. 5 evra, a u Casa Mila 8 evra. Kada sam ih ja obilazio na ulazu u Casa Mila je bila prilicna guzva, dok ispred Casa Battlo nije bilo narocite guzve.

NOU CAMP – Stadion FC Barcelona i bez ikakve dileme jedan od najlepsih stadiona na svetu i mesto na koje treba otici cak i ukoliko ne volite fudbal. FC Barcelona je osnovana davne 1899. godine, a njen osnivac i prvi predsednik je Svajcarac Hans Gamper. On je u Barselonu dosao zbog posla, ali se kasnije tu nastanio i s obzirom na to da je bio veliki zaljubljenik u fudbal osnovao prvi fudbalski klub u gradu. U Barseloni je poznat i pod imenom Joan. FC Barcelona je jedan od osnivaca spanske prve lige, a uz to je i jedan od najtrofejnijih fudbalskih klubova Evrope i sveta. Posebno je izrazen rivalitet sa Realom iz Madrida, a njihovi mecevi se nazivaju „El clasico“. Po prici koju sam ja cuo od vodica veliki rivalitet je poceo posle jedne polufinalne utakmice kupa jos pre vise decenija. Barselona je prvu utakmicu dobila 3-0, a posle prvog poluvremena revansa u Madridu rezultat je bio 0-0. U poluvremenu je spanska policija upala u svlacionicu fudbalera Barselone i zapretila im zatvorom ukoliko ne izgube. Barselona je taj mec izgubila sa 6-0 i od te utakmice navodno pocinje veliki rivalitet. Mada uzimajuci u obzir politicku situaciju u zemlji (tacnije teznje Katalonaca za samostalnoscu), sve sto se desavalo kroz istoriju (Barselona je cesto dozivljavala teske pritiske od strane vlasti iz Madrida, a posebno po Frankovom vlascu), kao i cinjenica da su to ipak dva najjaca kluba u Spaniji mislim da je veliki rivalitet izmedju ova dva kuba bio neminovan.

Stadion Nou Camp je sagradjen 1957. godine, a sa kapacitetom od 98 772 predstavlja najveci stadion u Evropi. Zanimljivo je da je naziv Nou Camp dugo godina bio samo nadimak, a da je tek od 2000. godine i zvanicno dobio taj naziv. Stadion izgleda fantasticno, ali vise o tome u delu gde sam opisao odlazak na utakmicu Barselona-Valensija.

Ulazak na stadion i muzej koji se nalazi uz stadion kosta 8. 50 evra. Zvanicni podaci govore da klub samo od poseta muzeju i prodaji rekvizita i suvenira u shopu koji se nalazi na stadionu ima godisnji prihod od cak 20 miliona evra. U muzeju dominira tema fudbalskog kluba, ali u njemu mozete pogledati i trofeje koje su osvojili kosarkaski, rukometni i drugi klubovi sportskog drustva Barselona. U muzeju se mozete slikati sa „trofejom“ Lige Sampiona za 14 evra. „Trofejom“, jer to nije orginalni trofej, vec replika. Muzej je jako zanimljiv. Izmedju ostalog tamo mozete videti mnostvo fotografija iz bogate istorije kluba, vitrine sa trofejima koje je klub osvojio, priznanja koja je dobio, Barsine dresove iz 1899-te, 1920-te itd… Takodje postoji i nekoliko vostanih figura koje su smestene u ambijentu iz nekih ranijih vremena. Pa tako mozete videti kako je izgledao Hans Gamper u svojoj kancelariji, kako je izgledala blagajna stadiona pre vise decenija… Takodje je zanimljiv i veliki broj sportskih revizita iz proslosti i ulaznice za utakmice stare nekoliko decenija. Postojala je mogucnost doplate (ne znam koliko je tacno kostala) za spustanje do samog terena i slikanja sa Ronaldinjom i Mesijem napravljenim od kartona. Oni koji su se slikali kazu da te slike deluju jako verodostojno.

SHOP – U sklopu stadiona postoji i veliki shop gde mozete uzeti Barselonine dresove, majice, sorceve, kopacke, stucne. Takodje mozete uzeti i salove, kape, dukserice, majice, kackete, podmetace, papuce i jos mnogo drugih suvenira sa logom FC Barcelona. Na kasi se, zbog velikih guzvi, ceka bar 20 minuta. Cena dresa (mislim samo na majicu) FC Barcelona bila je oko 63 evra bez odstampanog imena fudbalera na ledjima, a sa stampanjem cena izadje na nekih 80 evra. Ne mogu da se tacno setim cena, ali otprilike su bile tolike. Salovi su kostali 11 i 16. 20 evra s tim sto su ovi skuplji neuporedivo kvalitetniji. Vecina stvari shopu nije bila jeftina, ali mislim da bi svako trebao da uzme makar neku sitnicu kao suvenir posete stadionu. Lopte su bile na snizenju, pa su umesto 30, kostale 20 evra sto i nije mnogo. Pogotovu sto ste sigurni da je to orginal NIKE lopta. Navijacke zastave sa plasticnom drskom su kostale 15 evra.

UTAKMICA BARSELONA – VALENSIJA – I za kraj poslastica: utakmica Barselona-Valensija. Imali smo srecu da je na dan nase posete stadionu bila zakazana utakmica Barselona-Valensija (4. 5. 2008.) Kada sam, nekoliko sati pred pocetak utakmice, cuo da jos uvek ima karata za utakmicu, dileme nije bilo: ja i jos 5 drugova smo se zaputili na blagajnu stadiona po karte. Cene karata, za nase prilike, su prilicno visoke. Najjeftinija karta je bila 50 evra, a tih karata nije ni bilo. Tako da smo mi uzeli sledecu najjeftiniju koja je kostala 61 evro. Ostale karte su bile skuplje, a koliko se secam najskuplje karte su bile 120 i 180 evra. Zanimljivo je bilo to da nismo mogli da uzmemo 6 karata tako da budemo svi jedan do drugog, vec su nas razbili u tri grupe po dvoje. Navodno nije imalo karata sa kojim bi mogli da budemo jedan do drugog. Medjutim, mislim da je takva prodaja karata politika kluba. Utakmici prisustvovalo oko 50 – 60 000 ljudi, ali smo svi bili tako ravnomerno rasporedjeni da je to bilo fantasticno. Na stadionu je bilo bar 40 000 praznih mesta, ali se nigde na tribinama nije mogla videti neka veca praznina. Jednostavno su svi ljudi koji su bili prisutni tako bili rasporedjeni da je stadion delovao popunjenije nego sto je zapravo bio. Mada iako nismo bili jedan do drugog, svi smo bili u krugu od 10-15 metara. Posto je do pocetka utakmice bilo jos nekoliko sati to smo iskoristili da se malo prosetamo gradom u okolini stadiona. Svako od nas je uzeo po neki suvenir iz shopa: neko dres, neko sal, neko zastavu, pa smo pokupili mnogo znatizeljnih pogleda 🙂 Takodje smo naleteli na nekog lika koji je istrcao iz prodavnice i uzvikivao: „Valensija, Valensija“ na sto smo uzvratili smejanjem i zezanjem sa doticnim. Takodje su nam neki turisti nudili 100 evra za karte, ali ipak nismo iskoristili tu priliku da zaradimo 40 evra 🙂 Dosli smo sat vremena pred pocetak utakmice. Nou Camp ima trbine na tri sprata, a mi smo naravno dobili najgornji sprat iza gola. Kada sam prvi put izasao na tu tribinu i pogledao dole uhvatila me jeza koliko je tribina bila visoka i strma. Imao sam utisak da cu da se survam dole i citav izlomim. Ali ubrzo sam se navikao na tu poziciji i poceo da uzivam u pogledu. A on je zaista fantastican. Neverovatno je koliko taj stadion izgleda grandiozno. Ogroman je zaista, ali sam ipak imao utisak da mi je teren na dlanu. Iako smo bili na poslednjoj tribini, medju poslednjim redovima gledanje utakmice je bilo pravo uzivanje. Meni jos uvek nije jasno kako su arhitekte uspele da izvedu da se i sa te visine pruza odlican pogled na utakmicu, ali svaka im cast!!! Imao sam utisak kao da se utakmica odigrava tacno ispod mojih nogu. Tacno sam mogao da ispratim svaku akciju lepo: odlicno se videlo ko se ubacivao, ko je dobro pokriven, gde ima slobodan igrac itd… Utakmica za pamcenje, rezultat 6-0. Zezali smo se da je pao za svakoga od noas po jedan gol. Barselona je igrala u najjacem sastavu (nije bilo samo Ronaldinja). Pre utakmice smo imali prilike da gledamo Etoa, Mesija, Anrija i ostale kako se zagrevaju igrajuci seve i izvodeci razne akrobacije sa loptom. Samo to je vredelo tih 61 evro. Volim fudbal, ali nisam neki zaludjenim, medjutim i pored toga utakmica, stadion, publika je na mene ostavila toliko snazan utisak da nisam mogao samoga sebe da prepoznam. Zaista je bilo fantasticno. Nemam reci kojim bih opisao dozivljaj ove utakmice. To je nesto sto ce mi ostati u secanju ceo zivot. Navijaca Valensije je bilo oko 50-tak i bili su smesteni na 20 metara dijagonalno od nas. Nije bilo kordona policije, visoke ograde koja bi razdvajala navijace dva kluba. Svi su mirno ispratili celu utakmicu. Jedino sto mi se NIJE SVIDELO je bila pozorisna atmosfera na stadionu. Osim sto se par puta skandiralo: „Barselona, Barselona“ od navijanja nismo videli nista. Publika na nasoj tribini se zabavljala tako sto su pojedinci pravili laste od novina i bacali ih na donje tribine. Cak je jedna lasta koja se u vazduhu odrzala dosta dugo izazvala salve smeha cele tribine. Na stadion smo bez problema mogli da unesmo zastave na stapovima.
Posto je na stadionu bilo puno praznih mesta mi smo se na poluvremenu spustili na tribinu na prvom spratu. Kada smo ulazili na tu tribinu niko nam nije trazio kartu, niti nas je bilo ko dirao, pa smo celo drugo poluvreme odgledali 20-tak metara iza gola. Dole smo se spustili cisto rad zezancije da gledamo utakmicu i sa te pozicije 🙂 Karte za ta mesta su najverovatnije bile bar 100 evra, ali su ta mesta bila mnogo gora od onih na trecem spratu. S obzirom na to da smo bili skoro u istom nivou kao i igraci uopste nismo mogli lepo da ispratimo ni akciju, niti da vidimo gol kako treba. Skuplje bih platio kartu na trecem spratu, nego na prvom. Generalno gledano mislim da se najbolji pogled pruza sa drugog, pa sa treceg i tek onda sa prvog sprata stadiona. Uzimajuci u obzir nase setanje sa tribine na tribinu mislim da mozete bez problema da udjete na bilo koju tribinu sa bilo kojom kartom i to pre pocetka utakmice i na poluvremenu, jer za vreme utakmice ispred svakog ulaza stoji obezbedjenje koje trazi kartu. Naravno ovo setanje je mnogo teze izvesti ukoliko je stadion prepun. Iako je na stadionu bilo puno ljudi nije bilo guzve prilikom izlaska, jer na stadionu ima preko 100 izlaza.

GOTSKA CETVRT (BARRI GOTIC) – predstavlja staro gradsko jezgro, a nalazi se u samom centru grada. Vecina gradjevina u Gotskoj Cetvrti je izgradjena u srednjem veku, ali se u njoj moze naci i ne mali broj gradjevina koje datiraju jos iz vremena Rimljana. Cela cetvrt je ispresecana lavirintom uskih ulica, a ima i prilican broja trgova. Saobracaj je zabranjen skoro celom cetvrti. Veoma zanimljiv kraj i cini mi se mesto gde se najbolje moze osetiti duh stare Barselone. U svim drugim delovima grada osim starih postoji i veliki broj novih gradjevina koje narusavaju autenticnost. Ali ne ovde. U Gotskoj Cetvrti se utopite i vratite u neko ranije vreme. Time odise cela cetvrt. Najbolje je da udjete u Gotsku Cetvrt i lutate gde vas ulice nanesu. Moze se desiti da se izgubite, ali ne mozete mnogo da zalutate, jer ste u centru grada i uvek mozete nekoga da pitate kako da stignete do La Ramble. Veliki broj uskih ulica koje presecaju jedna drugu mozda i nije najidealnije mesto za snalazenje, ali upravo je to prava car ovog mesta. Na ovom mestu je najbolje da se izgubite i u prostoru i vremenu. Ovde treba obici KATEDRALU poznatu pod nazivom LA SEU. Ovo je ako ne najstarija, onda sigurno jedna od najstarijih katedrala u Barseloni. Izgradjena je jos u 11 veku, a u medjuvremenu je nekoliko puta nadogradjivana. U vreme dok sam ja bio radila se rekonstrukcija, pa je skoro cela prednja fasada bila prekrivena ogromnim platnom na kome je bilo odstampana fasada koja se rekonstruise. Time su hteli da docaraju izgled fasade turistima cak i tokom rekonstrukcije. Na zalost, platno je ipak slaba zamena za autentican pogled, pa sam ostao uskracen da vidim kako katedrala orginalno izgleda. Takodje, obidjite i Gradski vecnicu koja se nalazi u ovom delu grada.

MAGICNE FONTANE – predstavlja ogromnu fontanu sadradjenu jos 1929 godine u delu grada koji se naziva Montjuic. Fontane je vremenom oronula, pa je 1992 za prigodu Olimpijskih igara koje su se odigrale u Barseloni cela fontana rekonstruisana. Osim ogromne fontane postoji i veliki broj manjih, kaskadnih fontana koje se spustaju kao stepenice. Takodje postoji i tri vodopada koji se spustaju ispred jedne gradjevine koja se nalazi malo dalje. Celo mesto je prilicno veliko sto mu pajacava ionako fenomenalan izgled. Magicna fontana je napravljena kao vodeni, svetlosni i muzicki sou. Ona izbacuju veliku kolicinu vode raznih boja, a sve to uz muziku, pa je ceo prizor spektakularan. Posmatranje fontane je besplatno, a muzicki i svetlosni sou (u trajanju od 15 minuta) ide na svakih pola sada u periodu od 21:30 do 23:30.

KOLUMBOV SPOMENIK & LUKA – spomenik napravljen u cast velikom istrazivacu i morepolovcu Kristoferu Kolumbu. Nalazi se na samom kraju La Ramble, u blizini luke. Spomenik je sagradjen 1888 godine na mestu na koje Kolumbo pristao nakon sto je otkrio Ameriku. Spomenik je visok 60 metara, uradjen je sa puno detalja i zaista deluje impozantno. Na vrhu spomenika se nalazi Kolumbo sa uprtim prstom. Dugo se verovalo da pokazuje u pravcu kontineta koji je otkrio, ali na kraju se ta teorija pokazala kao netacna.

ARC DE TRIOMF (TRIJUMFALNA KAPIJA) – sagradjena krajem 1888 godine (iste godine kada i Kolumbov spomenik). Gradio je isti arhitekta koji je napravio i cuvenu Trijumfalnu kapiju u Parizu i svakako jos jedno mesto koje vredi posetiti.

STA JOS OBICI? Postoji jos atrakcija koje ja nisam uspeo da obidjem, a koje su popularne medju turistima. PARC GUELL – park u kome se nalazi nekoliko Gaudijevih dela. Jedno od mesta za koje najvise zalim sto nisam obisao. AKVARIJUM – mesto u kojem mozete videti ajkule i jos mnogo drugih morskih bica. Imam utisak da je ovo atrakcija oko koje ima najvise podeljenih misljenja. Cinimi se da je ipak najvise onih kojima se ovo mesto nije svidelo. Cena ulaznice je 16 evra. POBLE ESPANYOL (SPANSKO SELO) – mesto sa preko stotinu razlicitih gradjevina koje imaju za cilj da reprezentuju spansku arhitekturu. Cena ulaznice je 8 evra. BARSELONETA – plaza blizu luke. Ja nisam stigao da je obidjem, ali od oni koji su je obisli kazu da nije nista posebno. U Barseloni postoji i veliki broj muzeja, medju kojima i muzej posvecen Pablu Pikasu. Takodje sam primetio velike liftove blizu luke iz kojih se pruza panoramski pogled na grad. Zao mi je sto nisam stigao da se provozam njima (mada nisam ni 100% siguran da su liftovi predvidjeni za turiste). Ali sve ovo je samo deo onoga sto jos mozete videti u Barseloni.

SOPING

Karakteristicno za prodavnice u Barseloni (a mislim i u celoj Spaniji) je to sto su mnoge zatvorene za vreme rucka (od 14:00 do 16:30), mada vecina prodavnica u centru grada radi ceo dan. Radno vreme je najcesce od 10:00, pa do 20:00 ili 21:00. Rasprodaje u Barseloni su od sredine januara do kraja februara, kao i tokom jula i avgusta.

Medjutim, ukoliko u Barseloni boravite van tog perioda (kao sto sam ja) gde obaviti soping? Pre puta sam na internetu na dosta mesta nasao preporuke za trzne centre kao sto su „El Corte Ingles“ (najveci lanac trznih centara u Spaniji) ili Maremagnum i slicno, ali u vecini slucajeva cene u tim trznim centrima su previsoke za vecinu kupaca iz Srbije. U njima su najcesce (posebno u „El Corte Ingles“) jaci brendovi, pa su u skladu sa tim i cene. Iskren da budem nisam mnogo vremena proveo u ovim centrima, ali sam odmah stekao dojam da su to, u vecini slucajeva, mesta za one sa bas dubokim dzepom. Ukoliko ste ovakav kupac onda preporucujem ove trzne centre kao i ulicu Graciu koja se uliva u Placa De Catalunya. U njoj mozete naci veliki broj ekskluzivnih butika, a Replay butik koji se u njoj nalazi je najlepsi butik koji sam ikada video.

TAX FREE SHOPPING – u Barseloni, Spaniji i celoj EU mozete obaviti tzv. TAX FREE SHOPPING sto u slobodnom prevodu znaci „kupovina oslobodjena poreza“. Radi se o tome da je u cene artikala koje kupujute u Spaniji uracunat njihov PDV (Porez na Dodatu Vrednost) koji za vecinu artikala iznosi 16%. Ukoliko niste stanovnik neke od zemalja EU, onda imate pravo na povracaj ovog poreza. Tacnije ne vracaju vam svih 16%, vec 13. 79% od ukupnog racuna. Ovaj porez se vraca, jer pretpostavljaju da cete vi kada se budete vracali u svoju zemlju na carini prijaviti robu koju ste kupili u Spaniji i na taj nacin biti ocarinjeni. Ukoliko vam ne bi vratili ovaj novac to bi znacilo da biste placali dupli porez – onaj u Spaniji i onaj u vasoj zemlji. Zbog toga imate pravo da trazite povracaj poreza koja se placa na kupovinu artikala u Spaniji. Ovo naravno ne znaci da na nasoj carini morate da prijavite robu koju ste kupili u Spaniji 🙂 Da biste mogli da trazite povracaj poreza mora da bude zadovoljeno nekoliko uslova:

1) Da imate prebivaliste VAN EU,

2) Da ste na kupovinu potrosili MINIMUM 90. 15 evra,

3) Robu za koju ste kupili morate da iznesete iz Spanije u roku od 3 meseca od dana kupovine,

4) Povracaj mozete traziti samo za ono sto mozete vratiti u svojoj zemlji. Npr, ne mozete traziti povracaj novca od poreza za racun u restoranu, kaficu itd…

Tax free shopping mozete obaviti u prodavnicama koji imaju TAX FREE logo na izlogu. Medjutim, veliki broj prodavnica nema taj logo, a u njima ipak mozete obaviti tax free shopping. Zato je najbolje da u samoj prodavnici pitate da li pruzaju taj servis. U Barseloni u oko 90% prodavnica mozete obaviti tax free shopping. Da biste povratili novac prvo sto trebate da uradite je da u prodavnici u kojoj uzimate robu uzmete tzv. IVA cek (IVA je na spanskom PDV) i u prodavnici naglasite na koji nacin cete napustiti Spaniju. Jer nacin povracaja novca zavisi od nacina napustanja Spanije. Ukoliko je napustate avionom novac refundirajte na aerodromu i to PRE nego sto cekirate kartu. Da biste novac refundirali na aerodromu potrebno je da imate avionsku kartu. Takodje, imajte na umu da vam prilikom refundiranja novca sluzbenik moze zatraziti kupljenu robu na uvid. Ukoliko Spaniju napustate kolima, vozom, brodom ili neki drugim prevoznim sredstvom procedura je nesto komplikovanija. U ovom slucaju pre napustanja Spanije na granici zatrazite da vam ispecatiraju cekove koje ste uzeli u prodavnicu. Nakon povratka kuci morate da te cekove posaljete nazad u Madrid i nakon tri meseca mozete ocekivati da vam vas novac uplate na racun. Uzimajuci u obzir cinjenicu da ce banka uzeti odredjeni procenat za internacionalni transfer novca, kao i ne toliko jednostavnu proceduru mislim da se vecini kupaca koji Spaniju ne napustaju avionom ni ne isplati da trazi povracaj novca. Postoji jos jedna varijanta. U prodavnici u kojoj ste nesto pazarili mozete da trazite da vam kupljenu robu posalju na kucnu adresu putem DHL-a. Taj servis cete morati dodatno da platite, ali ono sto je dobro kod ovog nacina kupovine je to sto za robu koju kupujete i saljete putem DHL-a ne placate PDV, tako da je cena automatski umanjena. Da li ce to umanjenje pokriti troskove DHL servisa morate da proverite na licu mesta. U svakom slucaju zvuci primamljivo zamisao kupovine po Barsi uz izlazak iz prodavnica praznih ruku i kupljenu roba koja ceka kuci 🙂

Za soping u Barseloni preporucujem butike sa spanskim markama, jer u njima mozete naci robu koja je jeftinija nego kod nas. To su recimo: Mango, Zara, Springfield, Bershka, Camper itd… Mada ni u tim buticima ne ocekujte neke drasticno nize cene u odnosu na cene kod nas. Jeste jeftinije, ali ne nesto preterano. Pogodno je to sto imate zaista ogroman izbor raznih marki i butika tako da mozete da nadjete nesto sto vam se svidja, a sto nije preterano skupo. Meni se posebno svidela marka Massimo Duti.

MASSIMO DUTTI (adresa: Rambla Catalunya 60) – Ovo je marka za muskarce spanskog kreatora, pa su cene OK. Massimo Dutti kod nas nije toliko rasprostranjen (jedini butik sam video u Delta City-u). Prilikom posete Massimo Dutti butiku u Delta City-u mnogo mi se svidela jedna muska jakna koja je bila skupa. Ne mogu da se setim tacne cene, ali sigurno nije bila ispod 200 evra. Istu takvu jaknu sam u Barseloni kupio za 70 evra, a cak nije bila na snizenju. Bilo je lepih majica sa kragnom po 25 evra, bilo je kosulja za 30 evra, kao i nekih skupljih. Moja preporuka za ovaj butik za sve one koje interesuje kupovina muske odece. Pogotovu sto se nalazi u centru grada. „Rambla Catalunya“ je ulica koja se uliva u Placa De Catalunya, ali obratite paznju da ovo nije „La Rambla“!!! „Rambla Caralunya“ i „La Rambla“ su dve razlicite ulice, mada se obe ulivaju u Placa De Catalunya.

SFERA (adresa: Placa de Catalunya) – spanska marka, uglavnom zenska odeca. Ne znam tacnu adresu, ali znam da se nalazi u centru grada, tacnije na trgu Placa de Catalunya preko puta „El Corte Ingles“. Posebno bih izdvojio poslednji sprat gde se nalazi roba koja je na snizenju. Znam da su neke devojke tu nakupovale lepe garderobe za male pare. Mada se posle nekog vremena skoro sva dobra garderoba rasprodala.

LEFTIES – postoje nekoliko ovakvih butika od kojih se jedan nalazi na prvom spratu trznog centra Maremagnum (nalazi u luci). Znam da postoji i jedan ovakav butik na Placa De Catalunya, ali ne znam gde tacno. U svakom slucaju ovo je butik gde ima puno JEFTINE robe raznih marki. Ovo je jedan od najjeftnijih butika u koji sam bio u Barseloni. Primetio sam da je vecina turista iz Srbije ovde kupovala tako da ovaj butik ne moze biti skup 🙂

Za kraj poslastica 🙂 Gde kupiti jeftinu, a dobru garderobu? U Outletima, naravno. Vecina outleta su nesto dalje od centra grada, ali ima i onih koje mozete obici pesice. U daljem tekstu cu pod „centrom“ podrazumevati: PLACA DE CATALUNYA.

~*~*~OUTLETS~*~*~

MANGO 2 (adresa: Avinguda Pau Casals 12. Udaljenost od centra: 2. 6 km) – Mango outlet. Butik je velik i ne znam da li sam imao srece ili je tako uvek, elem bilo je puno lepe garderobe koja je u vecini slucajeva bila snizena za 50%. I ne samo da je imalo puno garderobe, vec je imalo u svim brojevima. Kada sam ja, koji inace u zenskim buticima ne volim da se zadrzavam ni 5 minuta, tu proveo sat vremena birajuci stvari za sestre i devojku onda to mora biti dobro mesto za soping. Jedva sam se odlucio sta da izaberem. Bilo je svakojake garderobe po niskim cenama. Odlicni dzemperi, bluze i duksevi su kostali po 15 evra. Bilo je nekih majicica od po 3-4 evra, haljina (20-tak evra), jakni (20 evra), naocara (10 evra), cipela itd… i koliko se secam nista nije bilo skuplje od 30 evra. U istoj ulici, na rastojanju od 30-tak metara nalazi se jos 3-4 outleta drugih marki. Nisam imao vremena da ih sve detaljno obidjem, ali u svakom slucaju butik i ulica koju preporucujem.

BOBOLI OUTLET (adresa: Valencia 654. Udaljenost od centra: 3. 5 km) – butik za decu od uzrasta beba do 18 godina. U ovom butiku je sve snizeno za 50%. Tamo mozete naci puno lepe garderobe za klince. Ovo je butik koji ce zadovoljiti i najvece probirljivce decije garderobe. Cene su prihvatljive, mada ne i preterano niske. Na primer, skoro sve haljinice za devojcice od 5 godina su kostale 20 evra (pre snizenja su bile 40 evra). Lanena kosulja dugih rukava za decake od 10 godina je bila 18 evra, a jakna oko 28 evra. Sva roba u ovom butiku je kvalitetna i bilo je dosta stvari koje su mi se svidele. NAPOMENA: cene na etiketama u ovom butiku su cene koje su bile PRE snizenja. To znaci da od cene na etiketi trebate da oduzmete 50% i tako dobijete aktuelnu cenu. Npr, ako za neki artikal na etiketi stoji da je 40 evra, on je ustvari 20 evra.

BARCELONA OUTLET (adresa: Arago 529. Udaljenost od centra: oko 3 km) – dobar outlet butik sa dosta robe nesto jacih brendova kao sto su Calvin Klein, Armani, Hugo Boss i jos mnogih drugih… Cene su snizene, ali za nase prilike ipak previsoke. U svakom slucaju, oni koji preferijaju robu ovih marki u ovom butiku je mogu naci po snizenim cenama.

PAR NAPOMENA: Boboli Outlet i Barcelona Outlet nisu daleko jedno od drugog (udaljeni su 1. 1 km) tako da ukoliko zelite da ih posetite oboje onda to uradite jedno za drugim. Postoji jos par outleta koje nisam uspeo da obidjem, ali cu ipak navesti njihove adrese: THE STOCK COMPANY (adresa: Torrent de l’Olla 66) i FASHION OUTLET (adresa: Paris 155). Obe ove outlet prodavnice imaju robe raznih brendova, a nisu puno daleko jedna od druge (1. 7 km). Njih nisam posetio tako da nemam nekih detaljnijih informacija o ponudi i ceni u ovim buticima. Takodje bih skrenuo paznju na butik Kwatra koji se reklamira kao outlet sportske opreme, a koji je sve samo nije outlet. Cene u ovom butiku su previsoke cak i za obicne prodavnice, a kamoli za nesto sto se reklamira kao outlet. Dakle, KWATRA butik ZAOBIDJITE u sirokom luku.

NAVIGACIJA

Kako za svako mesto koje obilazite, a koje ne poznajete najbolje tako i u Barseloni GPS navigacija je jedna od stvari koja vam moze biti od izuzetne pomoci. Narocito ukoliko ste skuceni sa vremenom, pa vam je brzo i efikasno nalazenje puta od jednog do drugog mesta od interesa. Navigaciju sam koristio na svom Nokia Symbian telefonu i to tri programa sa tri razlicite mape: TomTom, Garmin i Sygic. Garmin zbog ne bas narocito dobro uradjenog programa sam koristio vrlo malo, dok sam TomTom i Sygic koristio cesce. U pocetku sam najvise koristio Sygic iz razloga sto mu je mapa novijeg datuma u odnosu na TomTom, ali se ubrzo pokazalo da je TomTom na polju navigacije za mobilne telefone jos uvek najbolji program. Zato za navigaciju kroz Barselonu PREPORUCUJEM TOMTOM. Zadate rute je nalazio vrlo brzo, a ocrtavanja trenutne pozicije na mapi je bilo izuzetno precizno. Kao i u svakom gradu mali problem moze predstavljati hladni start, tj. inicijalno hvatanje satelita. Zbog toga bi, dok uredjaj ne pohvata satelite po prvi put, bilo pozeljno da se pozicionirate na mesto koje nije neposredno okruzeno drvecem, zgradama ili nekim drugim objektima. Za tu svrhu moze posluziti neka siroka ulica sa dve trake na cijoj sredini postoji trotoar ili zona za peske (kao sto je ulica Gracia) ili neki od gradskih trgova (kao sto je glavni gradski trg Placa de Catalunya). Kada jednom uhvatite signal onda ga necete gubiti cak i dok se budete kretali ispod drveca i neposredno pored zgrada. U Barseloni sam hvatao oko 8 satelita sto je bilo sasvim dovoljno za dobar signal. TomTom sam koristio kako dok sam pesacio, tako i u taksiju (iz razloga da me taksista ne bi vozio nekim okolnim putevima). Zanimljivo da me je taksi vodio tacno onom putanjom koju je i program isplanirao. Uz TomTom ni u jednom trenutku nisam lutao ili se izgubio, iako sam se kretao nepoznatim delovima grada koji su udaljeni od centra. Navigaciju nisam koristio u centra grada, jer tu nije potrebna. Sve je jednostavno i blizu tako da se, u uzem centru grada, mozete lako snaci i bez navigacije i bez mape. Program mi je put do zeljene destinacija nalazio za par sekundi, a uz to sam mogao da pratim gde se trenutno nalazim kao i gde je i koliko udaljeno sledece skretanje. Ipak, pozeljno bi bilo da uz sebe imate i papirnu kartu Barselone u slucaju da nesto krene naopako. To je sa GPS-om uvek moguce, jer trebate da imate na umu cinjenicu da ni GPS nije svemocan i da moze da pogresi!!!