Avgust u Holandiji, porodično putovanje

Nakon par godina opravdane pauze od putovanja, ove godine se odlučujemo da odemo na put do Holandije, kolima. Planovi su bili razni, od zemalja preko kojih idemo, do toga gde ćemo noćiti, koliko dana ćemo ostati… Razne kombinacije su se pravile. Naravno sve je trebalo uklopiti u godišnji odmor i finasijski uklopiti. Naravno vreme i finansije su faktori koji su nas ograničavali, ali znate već kako je. Svima nam je negde tako. Pokušali smo da vodimo i računa o tome, kad je u Holandiji najlepše vreme, mada sa vremenom se nikad ne zna.

Na put smo išli suprug, dete, moj otac i ja. Znači troje odraslih i dete od 3,5 godine. Išli smo kod svekrve u Holandiju. Mesto gde je moj suprug rodjen. Nažalost dosad nisam tamo bila. Prethodni put kad sam bila u Holandiji, 2010. godine, sa bila na zapadu Holandije, kod suprugove sestre. Ovaj put se odlučujemo da idemo kod svekrve, koja živi u Hengelu, grad na istoku Holandije, u oblasti Overijssel, kod same granice sa Nemačkom.

Nakon dugog razmišljanja kojom ćemo rutom ići i gde ćemo spavati, smo odlučili da idemo preko Slovačke i Češke.
Malo su se razlikovale rute u odlasku i povratku,ali o tome kad dodje vreme.

Noćenje smo rezervisali u jednom selu na nekih 30-tak km od Plzena, selo Žinkovy. Smeštaj se zove Guest house U Zlateho Jelena. Rezervacije smo uradili preko Bookinga.  Odmah smo napravili rezervaciju i za povratak, a ako nam se ne svidi lako ćemo otkazati.

Da budem iskrena prvo je plan bio da idemo preko Austrije i Nemačke, sa noćenjem u Nemačkoj u okolinu Passau. Medjutim nije bilo šanse da nadjem jeftiniji smeštaj od 100 e za nas četvoro, u tom momentu. Jer nisam mogla previše ranije da rezervišem, jer bukvalno do 3 nedelje pred put nismo znali kad tačno idemo. Onda sam se prebacila na Slovačku i Češku i tu jako brzo našla odlične smeštaje za mnogo manje para. Tad je definitivno odlučeno da idemo tuda i spavamo u Češkoj. Kilometraža nam je manje više bila ista, zanemarljiva je razlika.

Spremili smo se potrebnim informacijama o vinjetama. Napravili neki okvirni plan šta ćemo usput u odlasku i povratku obići i naravno šta ćemo sve u samoj Holandiji obilazati.

Polazak na put

Došao je napokon i dan puta, 3. avgust.

Nekako smo se potrpali, sve onako knap. Tablet sa crtnim filmovima spreman, hrana za vojsku spremna, pribor za crtanje spreman, … Inače ovo je detetu prvo ozbiljno, veliko putovanje. Pa smo malo imali tremu kako će ona to sve podneti.

Krećemo ujutru oko 07h. Lep dan je najavljen, kao i sutradan. Možda malo pretoplo, ali nema veze, samo da nisu kiše. Što mi je bilo važno zbog planiranih obilazaka u samom putu.

U odlasku je ruta bila: Srbija, Madjarska, Slovačka, Češka, Nemačka i Holandija.

Put lepo teče, granicu sa Madjarskom brzo prolazimo, išli smo na granični prelaz Horgoš-Roszke . Kupujemo mesečnu madjarsku nacionalnu vinjetu, koja košta  4780 HUF što je 16e. Forinte smo u Novom Sadu kupili.  Pravimo kratku pauzu u Tescu kod Budimpešte, reda radi, toalet, hladna pića, naravno neka igračka. Bez nekog preteranog zadržavanja.

Nastavljamo put Slovačke. Kupujemo vinjetu,za Slovačku kod nekadašnje granice, 10e, ali za 7 dana, jer povratak planiramo drugačije. Slovačku prelećemo, nismo stajali osim da gorivo sipamo. Iako je bio plan da prošetamo malo Bratislavom, ipak nismo. Jer nas je check in vremenski ograničavao.

Na ulazu u Češku uzimamo mesečnu češku vinjetu. Medjutim kako nismo imali krune, umesto da vinjetu platimo 16,5e, zbog lošeg kursa ona nas košta 22e. Blesavi, pa je nismo kupili na poslednjoj pumpi u Slovačkoj, gde verujem da je bilo da se kupi. Suprug se pojeo. Šta da se radi, dešava se.

Sledeću veću pauzu pravimo u tržnom centru Olympia Brno, kod Brna, odmah uz auto put.. Hrana, toalet, ono što je bitno menjačnice, jer smeštaj plaćamo u krunama. Kako nam je smeštaj u selu i uveče stižemo, morali smo negde ranije da promenimo eure u krune… Tako da nam je taj tržni centar uz auto put odlično odgovarao za pauzu. Odmah menjamo malo više eura, da bismo imali krune i u povratku. Kurs, 1e – 26,5czk

Žinkovy, Češka

Oko 20h stižemo u selo Žinkovy, u naš smeštaj Guest house u Zlateho Jelena. Smeštaj je odličan, ma fantastičan.  Dvokrevetna soba sa kupatilom je 22e. odnosno 600 kruna za sobu. Dve dvokrevetne sobe smo rezervisali. Dok sam se ja zezala sa malenom, suprug i otac su uživali u češkom pivu dole u pivnici/kafani. Inače postoje i sobe sa zajedničkim kupatilom, te su još jefitnije i sasvim ok izgledaju.

Sve preporuke za smeštaj. Selo je malo, crkva, trg, par prehrambenih radnji…

Ono što je jako lepo je jezero uz selo, na ivici jezera omanji zamak.  Jutro bilo predivno. Voda mirna, drveće se ogleda u njoj. Izmaglica…Uputili smo se do zamka. Nažalost zamak Žinkovy nije bilo moguće obići, jer ga je neko kupio, sad je privatan posed, stoji tabla da je zabranjeno ući. Što mi je stvarno kirvo. Tako da smo se samo prošetali malo pored jezera, fotografisali i krenuli dalje.

Definitivno smo znali da ćemo tu spavati i u povratku, to odmah i vlasnicima potvrdili, odmah im najavili kasniji check in.  Samo su nas zamolili da im ipak pošaljemo mail dan ranije, da bi im sto posto potrvrdili da dolazimo i kad očekujemo da ćemo doći.

Vreme idealno za put. Plan je bio da posetimo Nurnberg, medjutim kako smo se približili smo shvatili da nemamo vremena za sve ono što želimo. Nešto  moramo da žrtvujemo. Te smo u hodu morali odlučiti gde idemo, a šta ćemo ipak morati da propustimo. Pošto je moja želja bila Rothenburg ob der Tauber, onda smo se ipak tamo zaputili.

Rothenburg ob der Tauber, Nemačka

Rothenburg ob der Tauber je neka moja neostvarena želja. Pre par godina smo trebali da ga obidjemo, tačnije da obidjemo nekoliko gradova na Romantičnoj ruti kroz Nemačku. Medjutim taj put je otkazan bukvalno par dana pred sam polazak, jer sam zatrudnela.  Sad sam jednostavno morala da ga obidjem, tu nije bilo kompromisa. Nažalost nismo imali vremena za ostale gradove te rute.

Rothemburg ob der Tauber, fantastično očuvan srednjovekovni grad, opasan zidinima, sa karakterističnim bavarskim kućama. Žao mi je što moj rečnik nije toliko bogat i što vam ne mogu opisati lepotu tog mesta.  Nadam se da će vam fotografije to dočarati

 Uživanje je bilo šetati ulicama, gledati sve te kuće. Presrećna i oduševljena sam.

Što se tiče parkinga, ima ga dovoljno oko starog grada. Sat vremena je 2e, koliko se sećam. Grad je prepun turista. Na radost moje ćerke, uz sam parking i zidine je bilo i dečije igralište, koje isto morali posetiti.

Nakon nekih 3h boravka u Rothenburgu nastavljamo dalje. To nije ni približno dovoljno da se obidje ovo prelepo mesto, ali nažalost moramo nastaviti put. Nadam se, odnosno sigurna sam, da ćemo ga ponovo posetiti.

Vraćamo se na auto put, ali moram priznati da je vožnja lokalnim putevima mnogo lepša. Odlazak na auto put se pokazao kao greška u ovom slučaju. Ulazimo u gužve. Prvo oko Frankfurta, kako su onda zaredjani tu i Koln i Dusseldorf, pa i drugi gradovi, te gužve su sve veće i veće, baš nas usporavaju. Tu dosta gubimo vreme, jer su kolone vozila, gužve… Te kasnije i kiše počinje. Tako da ono što smo još planirali da obidjemo, ostavljamo za povratak.

Hengelo, Holandija

Uveče oko 21:30h stižemo na naše odredište. Hengelo, grad na istoku zemlje, u oblasti Overijssel, uz granicu sa Nemačkom. Tu ostajemo sledećih 12 noći. Pošto je na istoku zemlje, nije baš zgodan za obilaske, jer većina većih gradova i interesnatnih je na zapadu.  Naravno da smo ipak išli, iako nam je sve uglavnom bilo udaljeno nekih 140-170 km.

Hengelo, manji grad, ima oko 90.000 stanovnika. Razvijene privrede i karakterističnog holandskog izgleda. Važi za bogato mesto, bar nam je tako rečneo..

Trg nije impresivan, kao u gradovima na zapadu zemlje,ali stambene četvrti su prelepe. Karakteristične kuće, sa prelepim malim baštama ispred i dvorištima iza. Prepuno malih dečijih igrališta. Prepuno zelenila. Kuća je bila u širem centru, tako da nam je centar bio na par minuta peške. U blizini kuće je park za jezerom, u kom su ribe i dozvoljen je sportski ribolov, okolo patke. Prelepo. Jako lako sebe mogu da zamislim tamo na duži vremenski period.

Ima dosta ljudi sa ex yu prostora, koji su tu mahom doselili 70-tih i 80-tih godina.  Svekrva se takodje tad doselila tu, suprug je tu rodjen, ali je odrastao i živi u Srbiji, s tim da je povremeno odlazio i kraće vreme boravio u Holandiji.

Pijaca u Hengelu. Pijace se u većini gradova održavaju 2 puta nedljeno, na trgu. Pijaca u Hengelu je sredom i subotom. Ceo trg je prekriven tezgama sa voćem, povrćem, sirom, ribom, cvećem, hranom koja se sprema i jede na licu mesta. Ima takodje i garderobe, kao i na našim pijacama. Ono što je tu meni tj. nama najiteresantnije je  hrana koja se tu sprema i naravno sir. O tome više kad budem pisala o hrani.

Najveći deo našeg boravka u Holandiji smo proveli u Hengelu. Osim klasičnog šetanja, obilaženja mesta, imali smo i neka druženja. Jer kao što sam rekla svekrva tu živi već oko 40 godina, suprug je u nekim delovima svog života isto bio tu, tako da imaju dosta prijatelja… Takodje nam i kumovi žive tu u blizini. Tačnije sad su kuću kupili u Nemačkoj, ali uz granicu, ali i dalje rade i deca idu u školu u gradu Enschede, par kilometara udaljenom o Hengela.

Naravno pravili smo celodnevne izlete do drugih gradova. Šta ćemo obići smo se još u kući dogovorili. Jedino nismo odredili dane, već smo to ostavili da uradimo na licu mesta, da vidimo kakvo će vreme biti…

Enschede

Enschede, grad udaljen par km od Hengela, slobodno mogu reći da su spojeni. Izmedju ova dva mesta su kuće i velika imanja bogatijih ljudii. Grad je veći od Hengela, ima oko 160.000 stanovnika. U pitanju je univerzitetski centar, u njemu se nalazi Univerzitet Twente. Enschede je takodje sedište fudbalskog kluba FC Twente.  U Enscedeu se nalazi i glavna pivara Grolsch piva.

Do Enschede smo odlazli više puta. Kumovi tu rade, do skoro su tu i živeli. Uglavnom smo šetali, ponešto i kupovali, obišli i pijacu tu na trgu, družili se sa kumovima.

Jednodnevni izleti

Gorinchem i S Hertogenbosch

Gorinchem i S Hertogenbosch  nisam posetila ranije. Za S Hertogenbosch je suprug znao da je divan i bio je planiran da ga obidjemo, a o Gorinchemu nismo ništa znali.

Gorinchem

Prvi izlet pravimo u nedelju, 7. avgusta. Upućujemo ujutru ka gradu Gorinchem. Zašto tamo? Tamo trenutno živi i radi bivši saradnik mog oca. Do pre par godina su zajedno radili, otac otišao u penziju, a taj mladić je prvo otišao u Ameriku, zatim je pre par meseci došao u Holandiju i za sad mu je cilj da tu i ostane. Otac mu se javio, želeo je da ga poseti, da vidi kako se snašao..

Gorinchem je manji grad, ima nešto manje od 40.000 stanovnika. Kako je nedelja u gradu ništa ne radi. Bukvalno ni ljudi na ulicama nema, sve je „mrtvo“. Što smo znali, ali nekako vam je čudno kad šetate pustim gradom. Samo je ljudi bilo u kafićima na trgu.  Grad je stvarno lep.  Nekih 1,5h smo šetali svi zajedno, pokazao nam je sva lepa mesta u tom gradu. Sigurno ih ima još, ali ovo bi bila neka brzo i lepo upoznavanje sa mestom. Nažalost bilo je baš tmruno vreme, kao i većim delom našeg boravka u Holandiji.

SHertogenbosch

Ostavljamo mog oca da se ispriča sa svojim prijateljem, a nas troje odlazimo da obidjemo S Hertogenbosch ili kako ga holandjani nazivaju skraćeno Den Bosch.

Udaljen je nekih 40-tak km od Gorinchema, tako da brzo stižemo. Upućemo se odmah u centar. Totalna suprotnost od Gorinchema. Sve radi, gradi je prepun ljudi, restorani, kafići, prodavnice, trg… sve je puno. Istorijski grad, prelep, prelepog trga, ulica… Grad nas je oduševio, jako rado bih ga opet posetila, što se nadam i da hoću jednog dana. Ostajemo oko 2h u njemu, šetamo i uživamo. Naravno da nismo mogli za to vreme puno toga obići, ali dovoljno da nam se svidi i da poželimo da opet dodjemo i duže se zadržimo.  Vraćamo se po oca u Gorinchem, upućemo se nazad za Hengelo.

Haarlem i Delft, sa kratkim obilaženjem Den Haaga i Scheveningena

U Haarlemu i Delftu sam bila pre 6 godina i to su gradovi koji su me najviše oduševili prilikom te posete Holandiji. Takodje i Gouda sa njima. Kako sam tad sama išla  u obilaske, ovaj put sam želala da te gradove obidjem sa porodicom. Da i njima pokažem šta mi se najviše svidelo prilikom prve posete Holandiji. Ni suprug ni moj otac nisu ranije posetili ove gradove.

Haarlem

O Haarlemu sam već pisala prošli put kad sam bila, u okviru foto ture. Grad mi se tad jako svideo iz voza i rešila sam da ga posetim. Oduševio me je. Ovaj put smo išli kolima. Nažalost vreme je bilo lošije prilikom ove posete, uhvatila nas je i kiša baš u Haarlemu, a bilo je i prilično hladno i prilaz trgu nije bio iz istog pravca, pa nije bilo onog vau faktora.  Bez obzira grad je divan. Crkva, trg, ulice.. prelepo. Nažalost ni ovaj put nisam sela na trgu da popijem pivo, em je rano bilo, em nije bilo vremena. Valjda ću jednom i to uraditi. Ne znam zašto, ali me baš privlači da sednem u neki kafić na tom trgu, naručim pivo i uživam u pogledu. Tako da se još jednom moram definitivno vratiti.

Den Haag

Nakon toga se upućujemo ka Den Haagu i Scheveningegu, ali samo na blic. Oba sam grada posetila i obišla prošli put kad sam bila u Holandiji. U Haagu nismo ni izlazili iz kola. Mada smo planirali, ali smo se nešto spetljali, radovi su bili u centru, saobraćajna milicija nas je preusmerila kroz sam centar. Onda mi greškom krećemo za dostavnim vozilom i bukvalno kolima prolazimo kroz sam centar i pešačku zonu.  Tako da smo imali nesvakidašnje razgledanje. U celoj toj zbrci sam samo dve fotografije napravila. Posle takvog razgledanja, smo odustali od traženja parkinga i produžili dalje.

Scheveningen

U Scheveningenu se kratko zaustavljamo. Imali smo malo problem sa plaćanjem parkinga, nema aparata.. Iskreno bili zbunjeni i dalje nakon one vožnje u Haagu, a i nismo imali vremena za sve. Uglavnom zadržavamo se samo 15-20 minuta. Čisto da dodjemo do šetališta i dete vidi more prvi put.

Delft

Nakon toga smo se uputili u Delft.  Takodje jedan od meni najlepših gradova prilikom prošle posete. Pisala sam isto u okviru foto tura tad o njemu. Ne bih sad priču ponavljala. I dalje mi je predivan.i ovaj put mi je jedan od najlepših gradova u Holandiji koje smo obišli. Kanali, ulice, trg, gradska kuća.. sve je divno. Tu smo se slatko najeli sira. Prvo u jednoj prodavnci sira. Zatim u drugoj, na samom trgu, em tu smo svašta probali. Ti kafići na trgu vas isto mame na jedno pivo, ali .. baš nemam sreće. Obavezno posetite Delft ako putujete u Holandiju, grad će vas oduševiti. Mislim da ću, ako opet budem išla u Holandiju, opet posetiti ovaj grad. Jednostavno vas kupi.

Alkmar i Zaanse Schans

Kao pravi ljubitelj sira, obavezno sam morala da posetim Alkmar i pijacu sira. Zaanse Schans mi se svideo jako prošli put, želela sam da ga ponovo posetim, vredno je posete, smatrala sam da če se ocu i detetu jako svideti. Suprug je bio par puta i takodje je želeo da ponovo poseti.

Alkmar

Kao što sam gore rekla, ja sam pravi ljubitelj sira. Nisam vrsni poznavalac, ali baš volim da ga jedem. Prošli put sam na pijacu sira išla i Goudu, koja me oduševila svojom lepotom,a sama pijaca mi je bila krajnje interesantna. Ovaj put sam htela da obidjem nešto novo, te smo se odlučili za Alkmar. Pijaca sira se održava petkom od 10 do 12:30h , od kraja marta, do kraja septembra. Više je uradjeno kao turistička atrakcija. Medjutim ono što me je iznenadilo je neverovatna gužva, postavljena metalna ograda oko trga. To je malo pokvarilo utisak, jer je nemoguće bilo šta videti, guranje, paziš na dete…. Interesantno je, ali mi se mnogo više sama pijaca svideli u Goudi.  Gde je isto turistička atrakcija, ali je sve nekako umerenije, manje ljudi, šetala sam u Goudi medju sirom, slikala… Tako da ako želite da obidjete pijacu sira, moj savet vam je, da idete u Goudu, gde se pijaca odražava četvrtkom isto od 10-12:30h, od aprila do kraja avgusta.

S druge strane grad Alkmar me je oduševio. Baš oduševio. Grad je divan. Žao mi je što je bila baš tolika gužva, pa na miru nismo mogli da prošetamo i obidjemo sve. Uske uličice, šarene neobične radnje, samo se iznenada promoli kanal.. U nekim momentima me je podsetio na Veneciju. Alkmar ću obavezno posetiti, ako budem opet išla u Holandiju, ali ne za vreme pijace. Več neki drugi dan, kad nije pijaca.

Obavezno posetite Alkmar, ali ne za vreme pijace sira.

Zaanse Schans

Najbolji opis Zaanse Schansa bi bio holandsko etno selo ili muzej na otvorenom, ali takodje je i nastanjeno. Ne samo preko reke, već i tu, u tim drvenim kućama koje su deo te postavke.  Takodje sam prošli put u okviru foto tura pisala više, ali najbolje je da pogledate zvaničan sajt.

Pravo uživanje je šetati i razgledati sve te kuće. Posetiti muzej klompi, pogledati prezentaciju kako se prave. Posetiti muzej sira. Posetiti neku od vetrenjača. Ulaz u selo se ne naplaćuje. Takodje ulaz u te male muzeje,  koje su istovremeno više prodavnice suvenira, se ne naplaćuje. Što se tiče vetrenjača, u nekima je ulaz slobodan, a u nekima se plaća. Sve su to više mahom prodavnice suvenira, sa malom muzejskom postavkom. Dok tamo gde se plaća ulaz, je ipak više muzejskog karaktera i dobićete više informacija kako se nekad živelo u Holandiji.

Prepuno je zelenila, životinja, miris čokolade vas neprekidno mami iz muzeja kakaoa i čokolade. Nažalost prepuno je i turista. Kao da se većina onih turista iz Alkmara prebacila u Zaanse Schans. Nije baš takva gužva, ali je bila gužva. Bez obzira je predivno, pravo uživanje. Obavezno treba posetiti Zaanse Schans. Dete je takodje tu stvarno uživalo. Zadržali smo se nekih 2h. To je bilo najopuštenije razgledanje. Opet bih ga posetila.

Amsterdam

U Amsterdam smo išli sami suprug i ja. Tako je bilo lakše i praktičnije. Odabrali smo da bude nedelje, jer Amsterdam živi 24/7. Dan je bio lep, doduše smenjivalo sunčano i tmurno vreme, ali bilo je toplo i nije najavljena kiša. Otišli smo kolima. Naime gledali smo vozom da odemo, ali je bilo skupo. Tek veče pred posetu Amsterdamu smo saznali da ima neka opcija da se on line kupe karte, preko sajta Bloker, ali je već bilo kasno. Nismo imali vremena da se drugačije organizujemo, te smo kolima otišli. Što je praktičnije, ali je mana cena parkinga, koji je u Amsterdamu stvarno skup. 0,50 e je 7 minuta. Zašto baš na 7 minuta, ne znam, ali tako je. S tim da je parking na odličnoj lokaciji bio, ali stvarno košta, pa vas malo to požuruje, niste baš opušteni totalno. Parkirali smo ovde Parkeergarage Stadhuis-Muziektheater . Odlična lokacija za šetnju u obilazak.

Nismo imali odredjenu rutu kuda ćemo se kretati. Jednostavno smo se prepustili da nas same ulice vode. Rembrantov trg, De Wallen četvrt poznatija kao red light district, kineska četvrt, trg Dam… Za muzeje nažalost nije bilo vremena. Sam Amsterdam je interesantan, pravo je uživanje šetati i razgledati kanale, zgrade, mostove… Grad i trg su prepuni turista. Pogotovo red light district i kineska četvrt.

Stalno se osvrćem na prošlo putovanje, ali valjda je to normalno. Tad sam išla dva puta u Amsterdam, oba puta su bili radni dani u pitanju. Bilo je turista, jer Amsterdam uvek opsedaju turisti, ali nije bilo tako strašno. Medjutim sad je bila nedelja, grad je prebukiran. Trgom Dam smo više puta prošli i u jednom momentu se jedva krećete od gužve trgom.. De Wallen četvrt,  red light district, je prepuna mladih muškaraca koji su došli u provod, mahom iz Engleske. De Wallen ima najlepše kanale, stvarno su najlepše „ulice“ i kanali, ali kako je gužva i vikend, kanali su prepuni djubreta. Nisam očekivala da budu tako prljavi, jer prošli put nije bilo tako. Verujem da kad sve to očisti kad prodje vikend.

U Amsterdamu smo se našli sa suprugovom sestrom, tako smo malo i zajedno uz razgovor šetali.

Žao mi je što nismo duže ostali i imali vreme za posetu nekom od muzeja, ali jednostavno je tako moralo biti.

Ostatak vremena smo provodili u Hengelu i susednom Enschedu, sa povremenim večernjim posetama Nemačkoj, radi druženja i roštiljanja sa kumovima i prijateljima.

Kupovina

Naravno našlo se malo vremena i za kupovinu. Uhvatili smo onaj zadnji voz popusta, kada se za smešne pare može svašta naći. Doduše probrano je sve, ali za stvarno malo pare se može kupovati. Ne bih sad da nabrajam šta smo kupovali, ali moj otac je ostao šokiran, koliko sam jefitno neke stvari plaćala. Takodje u Hengelu postoji i Ikea, gde smo neke stvari za dete kupovali,a zgodno je i to što radi  do 21h svaki dan, a radi i nedeljeom od 10-18h, kada ništa u mestu ne radi sem nekih supermarketa.

Radno vreme prodavnica je do 10-18h. S tim da je ponedeljak, lenji ponedeljak, pa rade od 12-18h, a četvrtkom je dan za kupovinu, pa se radi od 10-21h. Supermarketi rade uglavnom od 8-8:30h do 18h, a četvrtkom do 21h. Mada sasvim moguće da je neki i drugim danima radio duže. Subotom se radi, dok nedeljom ništa ne radi. Radi neki od supermarketa, ali skraćeno. Dok u gradu, konkretno Hengelu i svim tim manji mestima, ne radi ništa. Pa čak ni poslastičarnice, brza hrana…bukvalno ništa, sem kafića.  Dok je u Amsteradamu naravno drugačije, pa i u Den Boschu je sve radilo.

Cene po supermarketima su slične našima. Nešto je isto, nešto je malo skuplje, nešto je jeftinjie. U proseku je možda 10-15% skuplje, moja slobodna procena. Jer kako smo bili u kući, sa detetom kome je trebalo spremiti ručak, nešto kuvano, kupovala sam sve, od luka, krompira, mesa, ulja, brašna.. pa sam stvarno stekla sliku o cenama, o nekom svakodnevnom životu.  Dobro naravno nisam baš sve kupovala, ali za ovih 12 dana tamo, sam takvu sliku stekla.

Ono što je skuplje su restoranske usluge, kafići., fast food. Opet i to zavisi gde živite u Srbiji. Jer su kod nas drastično razlike u cenama, gde je Beograd dosta skuplji, u odnosi na neko malo mesto u Srbiji. Tako da beogradjanima verovatno cene u restoranima i kafićima u Holandiji ne bi bile nešto posebno veće nego što su u Beogradu. Možda su čak i iste cene. Naravno sam Amsterdam je skuplji, ali šetajući kineskom četvrti moglo se jesti u kineskim/tajlandskim/surinaskim restoranima za sasvim ok pare, oko 6,5e su bile porcije. To su onako više fast food restorani, koji imaju mesta i za sedenje, ali je malo i nije sredjeno. Ne večeru smo išli u grčki restoran u Nemačkoj, pogranično mesto, kumovi nas vodili. Cene nisu bile nešto strašne, cene glavnog jela su od 10-16 e, najviše ih se vrti oko 12-13 e. S tim da su porcije ogromne, baš je dobra hrana bila. Pivo oko 3,5e u kafićima i restoranima, pa naviše. Opet naravno postoje razlike i tu u zavisnosti, da li si u Amsterdamu ili nekom manjem mestu, gde si seo… kao i svuda što postoje razlike. Par puta smo uzeli kinesku hranu, za poneti, koštalo bi nas 20 e, svi bi jeli i još bi ostalo, a mi smo ješni, stvarno ješni.

Hrana i piće

Jaoj, svašta smo jeli. Čak ću priznati da smo se i ugojili. Ja sam najviše jela sira,stroopwafela i vla. Vla,to je puding, koji se u radnjama kupuje u tretrapaku i ima svih mogućih ukusa, e sad da li ima neka posebna receptura u pripremi, to već ne znam. Suprug je jeo raznorazni fast food, ali u kućnoj varijanti: frikadele, krokete, bami…

Pomenula sam već pijacu i hranu na istoj. Hrana se sprema na licu mesta, ima svašta u ponudi. Najveće gužve su kod mesta gde se riba prodaje, gde imate nekoliko vrsta riba, prženih, račića… uglavnom se jedu uz neki sos. Ja sam najviše jela ribu,  kibbeling: komadići ribe, uz sos sa belim lukom, to je tipična ulična holandska hrana, ima je na svakoj pijaci. Naravno probala sam i druge stvari.  Ono što je poznato tamo, je živa haringa, filet, sa crnim lukom preko  i to se tako jede. To već nisam imala želju da probam.

Šta još ima na pijaci: vijetnamske lumpije, nisam sigurna kako se pravilno piše, zatim kebab, naravno hamburgera, takodje i holandskih fast food specijaliteta: frikadele, kroketi, bami, naravno pomfirt. Od svega smo suprug i ja kupovali po porciju i delili, da što više stvari ja probam, pošto je to njemu sve poznato.. 

Tu su i poslastice. Obavezno ima svežeg stroopwafela, koji se sprema na licu mesta, koji je fantastičan. Ima i ćurosa, što nije njihov  slatkiš, ali smo ga svuda vidjali i uživali u njemu. Mislila sam da je španski, ali sad na netu čitam da se jede u više zemalja. Svakako nije holandski slatkiš. Za razliku od stroopwafela koji je baš holandski slatkiš, prvi put napravljen u Goudi. Naravno svuda ima da se kupe bombone, drop. To su one crne, kao gumene, ali gorke. U Holandiji se puno jedu, svuda ima da se kupe, stalno smo ih i dobijali. Probala sam ih stvarno nebrojeno puta, ali i dalje mi se ne svidjaju.

Sir je posebna priča. Najviše smo kupovali i jeli goudu. Kupovali i u prodavnicama, na pijaci u radnji sira. Probali smo razne sireve, u Delftu, u prodavncii sira: sir sa lavandom, sir sa kokosom, sir sa vanilom, sir sa šampanjcem… uvek se radilo o goudi. Nekad je bio u pitanju koziji sir, ali uglavnom je u pitanju kravlji. Najviše ipak uživam u redovnim sirevima, goudi svih starosti, dimljenom siru, zatim gaoudi sa sambal sosom, goudi sa biljem. To su sirevi koje sam kupila i ponela kući.

O pivu je suvišno i pričati. Pilo se razno piivo, ali najviše Grolsch pivo.

Imaju još nekih svojih pića, liker od jaja, Advocaat, ali nsam probala.

Putevi i priroda

Putevi su naravno odlčni. Nisu prevelike gužve na putevima. Pa ni u samim gradivam nisu prevelike gužve u saobraćaju. Nijednom nismo naišli na neku gužvu saobraćaju, kakva je kod nas kad je špic.

Svuda smo lako nalazili mesto za parkiranje. Ima dosta garaža i javnih parkinga, koji se naravno plaćaju, ali bez problema nalazite mesto. Nismo imali stres da nadjemo gde ćemo parkirati, pa da gubimo vremen tražeći… Uvek smo jako brzo nalazili mesto za parkiranje. Ok, baš nam je dosta novca otišlo na parkiranje,ali tako je kako je. Ipak auto daje odredjenu udobnost, pokretljivost.

Kretali smo se uglavnom auto putem, jer je Hengelo ipak dosta udaljeno od svih tih gradova. Auto put se ne plaća. Oni ga kroz registraciju plaćaju, ali mimo toga nema dodatnog plaćanja. Ono što me je oduševilo su poljoprivredna imanja pored puta. Oduševi vas koliko životinja vidite: krave, ovce i konji. Jako puno. U velikom broju pasu na poljima pored puta. Još kad u pozadini vidite neku od starih vetrenjača, prava idilična slika. Hoću da kažem da ste u svakom momentu svesni koliko su te grane privrede razvijene i koliko se vodi računa o tome.

Priroda je predivna. Sve je zeleno. Klima je takva. Ali se naravno dosta vodi i računa o tome.

Ljudi

Ono što vam najviše upada u oči je opuštenost. Nema nervoze. Nema buke. Sve je mirno i opušteno. Već sam gore rekla da nema neke gužve u saobraćaju, nema nervoze u saobraćaju. Svi su prijatni, predusretljivi, hoće da objasne i pomognu. Uglavnom znaju odlično engleski. Doduše suprug priča holandski, ali ne baš savršeno, pa se po potrebi prebaci na engleski.

Vikendi su za druženja, za opuštanje. Ide se na plažu, ide se na jahanje, na vožnje biciklovima po prirodi, na roštiljanje. Vidi se da baš znaju da uživaju. To je neka slika koju sam ja stekla. Žive život.

Vreme

Poznato je da u u Holandjii česte kiše. Nisu ni nas zaobišle. Sad kad se vratim unazad, mogu reći da smo imali ok vreme. Bilo je kiša, ali smo imali dosta dana bez kiše i par stvarno prelepih dana. Prošli put kad sam bila sam imala neverovatno lepo vreme za Holandiju, 2 puta kiša pala za 11 dana, uglavnom je bilo svo vreme sunčano i toplo. Sad je ipak bilo hladnije sa više kiše, ali sve u svemu je bilo ok vreme. Kažu da im je ovo leto baš loše. Jedino što je sad uglavnom bilo tmurno, pa su fotografjie dosta mračne. To mi je baš krivo. Dok vreme u samom putu u odlasku i povratku je bilo predivno. Šteta što nam u Holandiji nije bilo malo lepše vreme.

Dan dugo traje, mrak, sad u avgustu, pada oko 21:30h, pa čak i malo kasnije. Prošli put sam u julu bila, dan je još duži u julu, do 22:30h.. Tako da se dan baš iskoristi.

Povratak

Ruta za povratak je nešto drugačija. Ovako izgleda: Holandija, Nemačka, Češka, Austrija, Madjarska, Srbija.

Povratak je planiran za 17. avgust. Krećemo ujutru, nešto nam se jutro oteglo, pa smo kasnije krenuli. Naravno nismo uspeli da se spakujemo, pa su neke stvari ostale da se pošalju po nekom. Uvek ima neko da putuje za Srbiju, pa će doneti stvari.

Divan dan, sunčan. Polako krećemo kući. Osim nekog slučajnog lutanja po Nemačkoj, odmah na polasku, sve protiče ok.

Limburg an der Lahn

Krećemo put Nemačke. Prvu pauzu pravimo u mestu Limburg an der Lahn. Limburg smo u dolasku trebali obići, ali zbog gužve na nemačkim auto putevima, nismo stigli. Zato ga sad u povratku obilazimo. Grad je predivan. Stari grad, prelepe kuće, uske ulice. Prelepo. Ako vas put ikad nanese tuda, obavezno ga obidjite.

Nastavljamo put ka Češkoj. S tim da silazimo sa auto puta, da ne bismo opet uleteli u neke gužve. Pa se neko vreme vozimo magistralama, koju su naravno odlične. Po potrebi ulazimo u neko mesto da sipamo gorivo i i u nabavku. Da bi smo se negde kod Wuzburga vratili na auto put.

Oko 21h stižemo u mesto Žinkovy, u Češkoj, gde nam je rezervisano noćenje. Sve isto kao i u dolasku, dve dvokrevetne sobe. Sve preporuke za smeštaj.

Ujutru nastavljamo put, Divan sunčan dan. Krećemo se lokalnim putevima. Prolazimo pored nekoliko manjih i većih jezera, kroz šume, kroz mesta i gradove. Upućujemo se ka mestu koja je moja želja bila da obidjemo.

Češky Krumlov

Velika želja mi je bila da obidjem Češky Krumlov. Još dok smo put planirali stalno sam pokušavala da  namestim da ga obidjemo. Onda kad smo rešili da ćemo ići preko Češke, sve se savršeno uklopilo. Češky Krumlov je bilo mesto koje moramo obavezno obići.

Nismo pogrešili. Predivno je. Oduševljeni smo. Već planiram kako da opet odem. Preslatko mesto, ulice, pogled na zamak vas ostavi bez daha.  Poseta zamku u kuli, me je jako privlačila, ali imala sam malo vremena, pa sam se popela samo na kulu. Ulaznica je 50 czk. Inače nisu skupe ulaznice. Kao što sam kod Rothemburga rekla, žao mi je što nemam bogat rečnik u tu sposobnst da vam rečima dočaram tu lepotu. Zato će fotografije morati to da urade.

Nakon šetnje od nekih 1,5h vremena, penjanja na kulu i fantastičnog pogleda na grad, nastavljamo dalje. Vremena za obilazak zamka nije bilo, ali doći ćemo opet, sigurno.

Spuštamo se lokalnim putevima i idemo prema Austriji i Linzu. Priroda je fantastična, kroz šumu, pratimo reku, koja je izgleda poznata po raftingu. Svuda vidite čamce, turiste, reklame za rafting… Prelepo.

Ubrzo ulazimo u Austriju. Kupujemo vinjetu na jednoj pumpi, košta 8,7 eura za 10 dana. Kod LInza se uključujemo na auto put, krećemo prema Beču. Nažalost opet gužve, vučemo se auto putem. Prolazimo Austriji i Madjarsku, uz kratke pauze. Oko ponoći 18. avgusta stižemo kući u Novi Sad

Za kraj

Na put smo krenuli 3. avgusta ujutru, vratili smo se 18. avgusta nešto pre ponoći u Novi Sad. Sa obilascima smo prešli oko 5.500 km. Nočili smo u Češkoj i u odlasku i povratku. Najviše zadržavanja smo imali na auto putevima u Nemačkoj i Austriji, dok smo ostale delove brzo i lako prolazili. Put do tamo i nazad, sa 2 noćenja u Češkoj, za nas četvoro, sa vinjetama je koštao oko 550 e.

Da je bilo više vremena i finansija, put do Holandije i nazad bi trajao još duže, jer toliko toga može da se obidje, ali nažalost želje i mogućnosti se ne poklapaju uvek.

Dete je prilično lako podnelo put, crtani su tu najviše pomogli, mogla je do Norveške da putuje tako. Medjutim obilasci je totalno nisu zanimali. Što je i očekivano od deteta koje ima 3,5 godine, ali preživesmo. U sve obilaske smo išli svi zajedno, jedino u Amsterdam smo išli samo suprug i ja, kao i na večeru sa kumovima. To smo uspeli zahvaljujući dedi, koji ju je čuvao, da bismo se mi malo opustili.

Gradovi koje smo obišli po Holandiji su prelepi,stvarno prelepi. Ako moram da izdvojim koji su mi najlepši, to bi ovaj put bili Delft, Alkmar, Haarlem, S Hertogenbosch.  Medjutim najveći utisak, sa celog ovog putovanja, su mi ostavili ipak gradovi koje smo u putu obišli, Rothenburg ob der Tauber, LImburg an der Lahn i Češky Krumlov.

Bilo mi je baš potrebno ovo putovanje, nakon par godina pauze. Svi smo uživali. Nadam se da ćemo ga ponoviti za koju godinu u nekoj sličnoj varijanti.

Hvala na čitanju

Putopis je prenet i na

Sviđa mi se putopis