U slovenačkim gorama

Slovenija! Ta mala alpska zemlja koja je uzela najnolje od italijanske renesanse, habzburške elegancije i yu komunizma. Ljubljana, većini Srba dosadna, jer, zaboga, ona je monoton gradić na dohvat ruke. Ma šta to tamo može da se vidi? Upravo zbog takvih stavova paradajz turista, odlučio sam da sam odem u slovenačke gore! A onda kreće oduševljenje.

Čista reka Ljubljanica, na kojoj je vožnja (10e) obavezna, sa mnoštvom mostića me podseti na Veneciju i njene kanale. A onda brojne crkve i zgrade sa kulama ukazuju da je tu često obitavao car Franja Josif kako bi varao svoju Sisi sa plavokosim Slovenkama! Ukus mu ne možemo osporiti. 😀 

Kod gradske kuće nude se odlične kranjske kobaje koje se tope u ustima. Za 4.90e možete dobiti kobaju sa supom koja više podseća na slavsko žito pomešano sa slanom vodom.

Dok degustirate čuvenu kobaju, opazićete glavni trg na kojem Francu Prešernu nad glavom lebdi čuvena Julija. Ne ona Romeova. Ovo je ona slovenačka. Primicova. 🙂 

Po običaju, na svakom putovanju me prate ili provala oblaka ili rekonstrukcija centra grada. Mene je zadesilo ovo drugo. Sa koliko pažnje Slovenci obradjuju svaki kamenčić na trgu! Fasciniran sam! Radovi na našem, beogradskom Trgu republike izgledaju kao popločavanje stočne pijace u Kaluđerici! Amaterski i jeftino! Tu u centru su i prelepe zgrade sa očuvanim fasadama! Znači, imaš staru zgradu sa prelepom fasadom! Takva zgrada se ne ruši radi zadovoljenja inetresa nekog poluposmenog investitora koji će u centru sagraditi kulu od 250 m, već se o tim građevinama vodi računa zarad očuvanja kulture i istorije. Takođe, nigde nema pvc kiča i roštiljskih svetlećih reklama. Da ne govorim o klima uređajima koje sam izbrojao na prste leve ruke obilazeći grad.

Laganom šetnjom pored reke, dolazi se do Zmajskog mosta koji je postao dom brojnih zmajeva i zmajića, simbola ovog grada, zelene prestonice Evrope. Na ova mitološka bića možete naići svuda u gradu. Sa istog mosta se pruža pogled na kolonadu stubova. Laik bi pomislio da je to neki muzej. Ali ne! Tu je glavna pijaca. Pravi hram posvećen zelenišu, voću i kvalitetenom mesu ( pogotovo medvedjim salamama!!!!). Cene nisu male, ali uz visok kvalitet ide i visoka cena. Standard je vidno viši nego kod nas. 

Prava atrakcija je na brdu iznad grada gde je smeštena tveđava, večiti dom zmajčeka. Vožnja uspinjačom ( povratna karta je 5e) nam pokazuje kako su Alpi, po vrhovima snežno beli, ušuškali ovaj grad. Iako je tvrđava mala u odnosu na naš Kališ. Slovenci su je doterali tako da izgleda skupo i veličanstveno! Po priči vodiča, ljubljanski grad je bio omiljeno izletište carice Sisi koju je Franc Josif sklanjao od pogleda znatiželjnih Bečlija.  Ulični svirači, opušteni žitelji, prijatna klima, razgledanje grada iz ,,riblje“ perspektive dok krstarite Ljubljanicom i perfekcija u svakom pogledu je mnogo više od onoga što svako od nas može videti na netu.

Iako smo bili drugovi i drugarice, jedan narod sa tri imena, mi Srbi od Slovenaca ništa nismo naučili. Zar će nama tamo neki mali Slovenci držati lekcije o čistim ulicama i fasadama? Ko su oni da nama kažu da je duh preduzetništva neophodan za opstanak i razvoj nacije? Mi ćemo u inat da pravimo deponije po ulicama i da ležimo u sdržavnim jaslama! Samo jedno zaboravljamo! Taj inat teramo samo nama i našim potomcima! Sve dok starlete i žitelji imaginarijuma budu naš ponos, nazadovaćemo! Neka nam ti mali Slovenci budu uzor na putu napretka. Slovenci imaju taj mali komad balkanske međe koji znaju da čuvaju! Čuvajmo i mi našu Srbiju, jer drugu državu nemamo!