Gastronomski dnevnik – kulinarske institucije Trsta

Danas vam predstavljam kulinarske institucije Trsta ili kako je to lepo Đole Balašević objasnio: Al se nekad dobro jelo! Tu su i servisne informacije o ovom, prelepom italijanskom gradu.

Njihov je otac gotovo isključivo poznat u gradu kao Pepi Šćavo, vlasnik najpoznatije gostionice u kojoj smo svi bar jedanput bili posluženi – Mladenci iz ulice Rosseti, Fulvio Tomica.

 

Gostionica Buffet da Pepi ili Pepi Šćavo

Priča o ovoj gostionici, koja je prava gradska institucija, vodi na početak dvadesetog veka. Za nju sam saznala iz romana književnika i novinara Fulvija Tomice. Elem, vlasnik gostione je bio otac Danice Tomažič, koja je glavni ženski lik u romanu Mladenci iz ulice Roseti, napisanom prema stvarnom događaju. Priča o ljubavi u vreme rata, borbi za slobodu, o odricanju, žrtvovanju, idealima, o slovenačkoj zajednici u Istri i Trstu…

Jedinstvena kuhinja Buffet da Pepi ima svoje korene u austrougarskoj tradiciji, koja je neprekinuta do danas. I dalje se koristi lokalni način kuvanja mesa. U ovoj gostioni sam degustirala jela tradicionalne kuhinje, a na meniju je isključivo meso. Idealno scenografija za pesmu Đola Balaševića, Al se nekad dobro jelo!

Maleni stolovi, drveni enterijer i stolice, vitraži na prozorima, topla atmosfera. Svi stolovi su bili puni meštana, putnika namernika. Za ljubitelje mesa ovo je rajsko mesto.

Prepuni ovali svinjskih specijaliteta: mesa, slanine, kolenica, kobasica, služe se uz kupus, malo rena i senfa. Prste da poližeš! Gospodin Pepi bio bi ponosan na svoje naslednike.

 

Kod Đovanija (Tratorria da Giovanni)

Kod čuvenog Đovanija u ulici Svetog Lazara (moje porodične slave) sam po preporuci moje tetke, a i pokojni Voki Kostić je pominjao ovu tratoriju u svom Gastronomskom dnevniku. Mesto je zaogrnuto tršćanskom tradicijom, bakinom kuhinjom i tajnim recepturama sušenja i obrade mesa.

Već pedeset godina ovde se može probati neodoljivi kuvani pršut u kombinaciji sa senfom i renom. Mesni delikatesi služe se uz vruć, hrskav, domaći hleb.

Sušena šunka, lokalna salama, sir i velika, čudesna mortadela od preko 100 kg, vizitkarta su čuvenog Đovanija. Sve je sveže, mirisno, ručno se seče. Nema mašina za sečenje mesa. Ukusi koji se ne zaboravljaju, a ovom daru iz Trsta moji ukućani se uvek obraduju.

Prijatno sam iznenađena ponudom ukusnih, tipičnih supa: jota, supa bobića (poznatija pod nazivom kukuruzna supa), supa od bobica i ječma, supe od pirinča i graška i raznog povrća. Jota je tipična supa ovog kraja i Istre, a pravi se od kombinacije povrća: crvenog pasulja, kiselog kupusa, krompira, šargarepe, sa kobasicama, slaninom, lukom, a na kraju ide zaprška. Više varivo nego supa, komplikovano jelo za moj stomak, ali treba probati. Što da ne? Ovde se mogu degustirati gulaši, ćufte, kuvana jela od povrća i mesa, salate, variva, krompir, razne vrste testenina.

Petak je dan posvećen ribi i morskim specijalitetima. Kod Đovanija možete probati i lokalno crno vino terano, napravljeno od grožđa koje se gaji samo u krečnjačkim planinskim krajevima. 

 

Antiko Borgo Tereziano 

Odsela sam u blizini gostione, u istoj ulici, San Lazaro, u Terezijanskoj četvrti, u Antiko Borgo Tereziano (Antico Borgo Teresiano).

I ovde su me dočekali omiljeni tršćanski pisci. Naime, svaka soba posvećena je i uređena u stilu nekog od čuvenih pisaca koji su radili i živeli u Trstu: Džojs, Zvevo i Sabo. Nedostaje Fulvio Tomica. Originalna ideja mog domaćina Alesandra mi se baš dopala. Beprekorno čist, komforan smeštaj, lokacija savršena, domaćin ljubazan, predusretljiv. Sve preporuke.

 

Restoran Rustiko

Ukoliko vam se jede domaća hrana, pravac restoran Rustiko, koji se nalazi u blizini trga Sansovino – na roštilj, sarmu, burek ili druge specijalitete srpske kuhinje.

 

Boemska četvrt Kavana

Odiše italijanskim šikom, uske uličice, načičkane brojne antikvarnice, galerije, restorani, kafeterije. Mame mirisi hrane iz okolnih restorana sa tradicionalnim specijalitetima, vrhunskim ribljim delikatesima ili gastronomskim novotarijama. Cene su različite, od primerenih do previsokih za naš standard. Neki, kao npr. Ego restoran, organizuju i časove kuvanja i degustacije, vikendom, po fiksnoj ceni od 25 evra. Piće nije uključeno.

Ovde me zaintrigirao fondu od lokalnog sira Jamar (sir sa tršćanskog krasa), sa tartufima, ali na sreću bila sam sita, pa sam zadovoljila znatiželju sa sorbetom od limuna.

Naziv Jamar potiče od tipičnih krečnjačkih pećina (jama na slovenačkom) na Krasu. Sir je smeđe boje, intenzivnog mirisa. Čuva se najmanje 4 meseca u pećini dubokoj 70-80 metara, pri konstantnoj temperaturi i vlažnosti. Onda je spreman za sto.   

Nisam pominjala picerije, jer njihov zavičaj je na jugu Italije, u Napulju. U ovoj regiji italijanska kuhinja je sa primesama austrougarske i slovenačke. Da ne zaboravim, ima odličnih ribljih restorana, ali i sušija, japanskih, nemačkih, grčkih, kineskih restorana… Ja sam se odlučila za domaću, gurmansku hranu i što se mene tiče – bio je to savršen izbor

 

 

Šoping – servisne informacije

Mnogima je prva asocijacija na Trst šoping, pa u tu namenu par servisnih informacija. 

Trst odavno nije meka za šoping, ali je i dalje interesantan za kupovinu obuće i garderobe, stvari za kuću i hrane. Glavna šoping zona je u Korzo Italija i oko Kanala Grande. Ovde se nalaze brojne brendirane radnje.

U Giulia tržni centar nisam svraćala, ponuda u Torri d’Europa je skromna. Preporuka za posetu nedeljom, u vreme ručka, s obzirom da dobar deo restorana u gradu ne radi nedeljom.

Zanimljivo je da radnje u Trstu ne rade subotom po podne i nedeljom, a neke ni ponedeljkom. Bar ne ponedeljkom pre podne. Izuzetak su tržni centri, veliki marketi i kineske radnje, koji su otvoreni svim danima. Od marketa preferiram Pam ili Panoramu, dobro snabdeven, pristupačne cene, u blizini železničke stanice i parkinga kod sale Tripković. Ako ne dolazite autom, već koristite gradski prevoz, karte možete kupiti na automatima, u slučaju da su kiosci zatvoreni.

Naši ljudi rado svraćaju do Palmanove, mada bih ja prednost dala Noventa di Piave Designer Outletu.
Umesto oproštaja sa Trstom, pustiću Erosa Ramacotija i složiću se sa onim što je napisala Jelena Dilber:

Zatvaram oči, slušam topli italijanski glas i zamišljam kako izgleda kada se leti preko mora glatkog kao saten raspu bela jedra jedrilica i uzburkavaju ga nošene vetrom dok galebovi nemirno lete pod modrim nebom. Otvaram ih i vidim bela jedra i dalje. Ili to samo moje suze stvaraju varku. …

 

Više o Trstu, možete pogledati na: http://pslanguagecafe.com

Autor: Rada Sević