Drezden na dan ili dva

Kada sam se pripremala za put u Drezden i Skandinaviju uopšte, falili su mi tekstovi koji će mi pomoći da se bolje organizujem i gde ću moći da nađem informacije šta sve mogu uraditi u Drezdenu za jedan dan, šta u Kopenhagenu za tri dana, da li ću stići da obiđem Oslo u dva dana. Htela sam da posetim i neke bitne turističke atrakcije, ali više da se muvam po manje popularnim mestima, po preporuci lokalaca. Zato sam pročitala tone tekstova o svim gradovima i napravila kroj po svojoj meri. I zato ću se potruditi da vam obuhvatim sve te informacije u svom tekstu. Oni koji su slučajno došli na ovu priču, verovatno će je ubrzo napustiti i otići dalje, ali zato se nadam da će budućem putniku u konkretno ovaj grad, značiti sve informacije i da će se oni što su ga već posetili, podsetiti kako im je bilo. Ja sam u Drezdenu bila dva puta i oba puta na po jedan dan. Tačnije, ovom drugom prilikom i manje od dana, jer, kao što znate, svašta nam se izdešavalo u putu, pa smo umesto ujutro, u Drezden stigli nešto pre 17h. Ipak, uz dobar plan i program kakav smo mi imale, dovoljno da obiđete sve što je važno, a posle da imate vremena i da se izgubite u njegovim ulicama i istražite i one manje popularne delove.

Kratka istorija

Pre nego što krenemo u obilazak Drezdena, malo, ali samo malo ću vas uvesti u njegovu istoriju. Krajem 17. i početkom 18. veka, u Drezdenu je živela jedna posebna persona pod imenom August Snažni. Kralj Saksonije i Poljske. Osim što je zaista bio fizički snažan (priča se da je golim rukama mogao da savije potkovicu), njegova snaga se ogledala i u drugim aspektima. Voleo je umetnost, raskoš i novac, pa je putujući po svetu, kupovao umetnine i donosio ih u Drezden, sagradio palate i crkve po uzoru na one u Italiji i Francuskoj i uz prelepe građevine, za sobom ostavio i veliko potomstvo koje je brojalo oko trista šezdeset petoro dece. Drezden je za vreme njegove vladavine bio najlepši grad u današnjoj Nemačkoj i predstavljao je prestonicu kulture i umetnosti.

Tako je bilo sve do Drugog svetskog rata. Tačnije do samog završetka. U samo tri dana, u periodu od 13 – 15. februara 1945. godine, saveznici su – Englezi i Amerikanci, pod naredbom Crvene armije, potpuno sravnili grad sa zemljom i pretvorili ga u pepeo. Grad je goreo narednih sedam dana i oko dvadeset pet hiljada civila je poginulo. O užasima ovog bombardovanja najbolji utisak ćete steći čitajući knjigu ,,Klanica Pet” – Kurta Vonegata. Posle tog rata, usledio je i Hladni rat, pa je Drezden, kao i ostatak Istočne Nemačke pripao SSSR-u. Počela je njegova obnova, ali u maniru ruske arhitekture, karakteristične za period komunizma. Danas lako možemo zamisliti kako je grad izgledao za vreme Snažnog, jer su sve palate obnovljene i napravljene po planovima iz 18. veka, a arhitektura iz perioda DDR-a zamenjena je modernom. Samo još ponegde se mogu prepoznati ostaci i tog hladnog perioda.

Stari grad – Altstadt

Ukoliko u Drezden stižete vozom, neće vam biti potrebno više od par minuta hoda da biste stigli do njegovog jezgra i glavnih turističkih atrakcija. Odmah uz reku Elbu, smešten je Stari grad ili Altstadt, u kom dominiraju najlepše građevine Drezdena.

Jedna od njih je svakako Frauenkirche ili Bogorodična crkva, nastala u 18. veku kao rimokatolička, a posle Reforme promenjena u protestansku. Svečano ju je otvorio Johan Sebastijan Bah. Za vreme rata je uništena, a njene ruševine su, na insistiranje Rusa, ostale sve do završetka Hladnog rata. Rekonstrukcija je trajala od 1994 – 2004. godine, a od materijala su se koristile originalne cigle. Čak su i Britanci, u znak pomirenja učestvovali u donacijama koje su se skupljale širom sveta. Danas izgleda identično kao iz perioda njenog nastanka, 1743. godine i predstavlja simbol grada.

Jednako impresivna građevina jeste palata Zwinger. Izgrađena je u baroknom stilu 1728. godine. U početku je pripadala Drezdenskoj tvrđavi, a danas se u njoj nalaze tri muzeja koje možete posetiti: Dresdener Porzellansammlung, Mathematisch-Physikalischer Salon i Gemäldegalerie Alte Meister. Palata je uništena za vreme rata, ali su predmeti u njoj prethodno evakuisani i na taj način sačuvani, a kasnije i vraćeni iz Rusije. Ukoliko ne posetite njenu unutrašnjost, možete uživati u njenim dvorištima sa prelepim statuama, travnjacima i fontanama i videti kako se nekada živelo na dvorovima. Besplatno uđite u Nymphebad (Nimfino kupatilo), malo romantično mesto sa fontanama i još statua i za koje se priča da je bilo Augustovo omiljeno mesto za susrete sa mnogobrojnim ljubavnicama.

Opera Semperoper nalazi se u trećoj velikoj i važnoj građevini u Starom gradu. I ne samo u Starom gradu, već je najpoznatija u čitavoj Nemačkoj. Sagrađena je 1841. godine i od tada je više puta stradala u požarima, bombardovanju i poplavama. Uz lokalnog vodiča možete posetiti njenu unutrašnjost za 6 -10e, dok su karte za predstave veoma skupe, ali često se od tapkaroša ispred mogu naći za mnogo manje novca.

U Starom gradu možete posetiti i Grünes Gewölbe – najveću kolekciju svih najzlatnijih i najluksuznijih predmeta koje je Snažni pokupovao za života. Posetite Fürstenzug – najveći mozaik na svetu, na otvorenom. Čine ga dvadeset tri hiljade pločica na kojima su naslikani saksonski kraljevi u periodu od 1127 – 1904. godine i na njemu se nalazi samo jedna žena, pa pokušajte da je nađete. Nekim čudom, mozaik je preživeo bombradovanje, tako da ćete gledate u original.

 

Brühlsche Terrasse ili Terasa Evrope predstavlja još jednu znamenitost Starog grada. Ovaj deo je ujedno i najstariji, iz čak 16. veka. Najbolje je da na terasu dođete uveče, kada je grad lepo osvetljen i kada je manja gužva. U vreme naše posete, Sonja i ja smo sa jedne od klupa na terasi posmatrale publiku koja se veseli na koncertu na otvorenom, preko puta reke. Izvođač je bio nemačkog porekla, a pesme su mu zvučale kao u Zdravka Čolića.

Jedan dan u Drezdenu je sasvim dovoljan za razgledanje grada, dok bi dva dana bila savršena i za posete muzejima. U Starom gradu se nalazi i Muzej moderne umetnosti u zgradi Albertinum iz 16. veka. Osim dela savremenih nemačkih umetnika i Rodenovih statua, ovde možete pogledati dela i poznatih nemačkih ekspresionista. Naime, u Drezdenu je 1905. godine nastao pokret ,,Die Brücke” (Most) koga su činili nemački ekspresionisti i čiju su umetnost, između ostalog, nacisti kasnije uvrstili u takozvanu, Degenerativnu umetnost, uključujući i umetnike drugih pravaca. Tako su nacisti 1937. godine, iz svih nemačkih muzeja konfiskovali oko pet hiljada dela nemačkih slikara (Maks Bekman, Kirhner) i stranih (Pikaso, Matis, Van Gog, Šagal…), izvršena je selekcija i napravljena izložba pod nazivom ,,Entartete Kunst” koja je nakon zatvaranja postala putujuća i posetila jedanaest gradova. Naravno, glavni i odgovorni propovednik bio je Gebels, a sam Hitler je učestvovao u selekciji. Oduvek je želeo da se bavi umetnošću i eto mu prilike. Za vreme izložbe, mnoga dela su rasprodata, ali posle rata su otkupljena i danas se neka od tih dela nalaze u Muzeju moderne umetnosti u Drezdenu, što nas vraća na početak priče o Albertinumu. Pa ako vas zanima, svratite i javite utiske.

I dok se još malo motamo po Altstadtu, ostalo mi je da vam predstavim još jedan objekat koji je preživeo bombardovanje, a to je crkva Kreuzkirche iz 18. veka. Nalazi se odmah preko puta Opere. Možete se popeti na krov i uživati u panorami, ali imajte u vidu da iako je visoka 92m, poseta je dozvoljena do 52. metra. Cena je 3e.

Ako još uvek imate snage, predlažem da pređemo ovaj most pred nama i napravimo mali đir po Novom Drezdenu ili vam Neustadt-u.

Novi grad – Neustadt

Čim pređete Elbu i Augustov most, sa druge strane će vas dočekati i August lično u vidu zlatne, prezlatne statue koja je trebalo da stoji na mostu, ali su je zbog težine prebacili na trg preko puta. Iako se radi o Novom Drezdenu, ovaj deo grada je ustvari stariji od ovog po kom smo se do malopre šetali. I za vreme bombradovanja, manje je stradao u odnosu na ostatak Drezdena. Nakon ujedinjenja Nemačke, ovaj deo grada nije bio toliko popularan i nije se nalazio u turističkim vodičima Drezdena jer su ulice bile zapuštene i sive. Danas predstavlja kombinaciju stambenih zgrada iz perioda DDR-a i onih barokno lepih. Ovde ćete naći veliki broj restorana, kafića i pabova, išarane zidove, uličnu umetnost, skrivene prolaze i haustore koje treba istražiti. Meni se veoma dopao, tako da bih vam ovde toplo preporučila da besciljno lutate i spontano otkrivate njegovu drugu stranu.

Prvo što smo želele da posetimo, jeste Kunsthofpassage. Nalazi se na adresi Görlitzer Straße 25, tako da dok stignete do ovog pasaža, lagano ćete se upoznavati sa novijom stranom Drezdena. Kunsthofpassage se sastoji od pet malih dvorišta sa tematski ukrašenim zgradama – plava zgrada sa postavljenim olucima koji proizvode muziku dok dobuje kiša; žuta, sa metalnim ogledalima koja proizvode različite boje refleksije u zavisnosti od sunčevih zraka; zelena zgrada sa motivima životinja i zgrada sa mitskim bićima. U ovim dvorištima smešteni su kafići i umetničke radnjice, tako da ovde možete napraviti kratak predah.

Kao što sam već napisala, ovaj deo grada je stvarno fantastičan. Kada izađete iz pasaža, odmah preko puta, pažnju će vam privući dvorište za decu – Panama, u kom se nalaze koze, kokoške, zečevi i poniji. U centru grada. Ako izađete sa suprotne strane pasaža, dočekaće vas otkačen ulični svet. Na obližnjem trgu je organizovan market i vrlo je živo, sve zgrade su išarane, kafići puni. Promuvajte se do Martin Luter platz-a, uputite se ka Katharinenstrasse, uživajte u pogledu na najelegantnije zgrade u Königstrasse, u takozvanom Baroknom distriktu, posetite jedan i jedini na svetu – Edward Snowden platz ili skoknite do Rosengartena i omirišite ruže stare 120 godina.

Bilo je već kasno da bismo svratile u Muzej vojne istorije za koji sam dobila preporuke, ali to nas nije sprečilo da krenemo u njegovom pravcu i vidimo to čudo arhitekture. Zgradu muzeja je dizajnirao poznati arhitekta Daniel Libeskind, koji je između ostalog tvorac zgrade u kojoj je sada smešen Jevrejski muzej u Berlinu. Na putu do muzeja proći ćete kroz Alaun park. Na ogromnoj zelenoj površini, ljudi prave roštilj, piknikuje se, đuska se, kulira se. Super je atmosfera, tako da i ovo uvrstite u svoju listu.

Ono za šta nismo imale vremena u Drezdenu, a što ćemo sledećom prilikom sigurno posetiti je Großer Garten, barokni park iz 1676. godine. Adresa je Hauptallee 10. Koliko je lepo, pogledajte na linku. Dobila sam preporuku i za Muzej higijene i da je posebno iskustvo obići ga. Dovoljno mi je zanimljivo da takav muzej uopšte postoji. Ako ste bili, javite šta smo propustili. Adresa muzeja je Lingnerplatz 1.

I nikako ne propustite (kao što mi jesmo) – Pfunds Molkerei. To je ,,the most beautiful milk shop in the world” i od 1998. godine nalazi se u Ginisovoj knjizi rekorda. Mlekara je nastala 1879. godine kao ideja farmera (Paul Gustav Leander Pfund), da Drezden snabdeva svežim i higijenskim mlekom. Prvo je postojala u ulici Görlitzer Straße, na uglu je i možete je videti kada krenete ka Umetničkom pasažu, a onda se posao brzo razvio i preselili su se u novu zgradu, u ulici Bautzner Straße 79. Osim mleka, proizvodili su mlečne sapune, hranu za bebe, pa čak i jogurt pivo i limunadu od surutke. Unutrašnjost prodavnice je ukrašena u neorenesansnom stilu i nije oštećena u bombardovanju. Za vreme socijalizma, prodavalo se samo mleko i tri vrste sira, dok danas osim mleka i mlečnih proizvoda možete kupiti vino i čokoladu.

Pre nego što napustite Drezden, imate dovoljno vremena da u povratku sednete uz reku. Preko puta ćete ugledati nekadašnju fabriku cigareta koja se nalazila u zgradi džamije. Tačnije, zgrada je napravljena da izgleda kao džamija, a da bi u njoj bila fabrika. Postoji od 1909. godine, a danas se koristi kao poslovna zgrada. Na vrhu zgrade postoji restoran, ukoliko ste zainteresovani da odatle uživate u pogledu na grad dok pijuckate svoje piće. U svakom slučaju, nije loše ni odavde, sa reke.

Kada već padne mrak i popale se svetla Starog grada, Drezden ponovo izgleda prelepo.

Pozdrav, 

Majus

*Pratite moju Facebook ili Instagram stranicu i pogledajte više fotografija.

*Na mom blogu pročitajte i ostale priče.