Bosna i Hercegovina
31.07.2017
Moj dragi i ja smo dugo većali gde ćemo za famozni 1.maj i na kraju rešili da napravimo malu turu u komšiluku, tačnije da odemo do BIH i usput posetimo i Dubrovnik. Ono sto je nama bilo najuzbudljivije je to što smo na ovu turu isli motorom, tj. to je bila naša prva duža moto tura i dugo ćemo je pamtiti! 😀
Znači trebalo je za 3 dana da pređemo 913 km.
1. dan: Čačak – Višegrad – Foča – Tjentište – Trebinje
Dogovor je bio da krenemo ujutru oko 8:00, međutim dok smo se mi spakovali, ispozdravljali i sl. bilo je 9:00. Pod punom „ratnom“ opremom krenuli smo ka Mokroj Gori i granici Srbije i BIH.
I konačno krećeemooo 😉
Prvu pauzu smo smo napravili na Eko pumpi, negde pred skretanjem za Mokru Goru. Nakon toga, bez pauze (osim one na granici) smo vozili do Visegrada. Na granici smo bili nakom neka 2,5 h od polaska. Da napomenem da tokom celog putovanja nismo uopšte jurili, vozili smo opušteno i uživali u okolnim pejzažima.
Mokra Gora
Pejzaži nakon ulaska u Republiku Srpsku
Oko 12:00 smo stigli u Višegrad. Višegrad je mali gradić nedaleko od granice Srbije i BIH, meni jako prijatan. Kroz grad protiču dve reke: Drina i Rzav. Ono što Višegrad čini poznatim, jeste stari kameni most sagrađen 1571. godine. Most je sagradio Mehmed Paša Sokolović i poznat je pod nazivom „Na Drini Ćuprija“. Komitet za svetsku baštinu pri Unesko je 2007. godine ovaj most stavio na listu svetske baštine. Inače most pretstavlja pešačku zonu, nema saobraćaja preko njega a na samom početku mosta se nalazi jako lep restoran sa odličnim pogledom na sam most. Upravo tu smo napravili pauzu.
Na Drini ćuprija i prelepa boja Drine
Jedna umetnička 🙂
Još jedan pogled na most i Višegrad
Nakon Višegrada nastavili smo dalje ka Trebinju koje je naša poslednja stanica za prvi dan ovog putovanja. Prošli smo kroz Goražde, zatim Ustikolinu i rešili da pauzu za ručak napravimo u Foči.
Na putu ka Foči
Foča (nekadašnje Srbinje) je grad na jugoistoku BIH koji administrativno pripada Republici Srpskoj. Ovde se nalazi najviši vrh u BIH – planina Maglić 2386 m, kao i jedina prašuma i najveća u Evropi, Perućia, koja se nalazi u okviru Nacionalnog parka Sutjeska. U jugoistočnom delu opštine nalazi se i kanjon reke Tare, najdublji u Evropi i drugi po dubini u svetu, odmah iza Grand Canyon-a u SAD.
Mi nažalost nismo imali dovoljno vremena da upoznamo sve lepote Foče i njene okoline, pa smo samo svratili na ručak. Po preporuci lokalnog stanovništva, ručali smo u restoranu „Devetka“. Klopa je odlična, osoblje izuzetno ljubazno a cene krajnje povoljne. Kompletan ručak za dvoje sa čorbom, pićem i salatama smo platili 15 evra (porcije su baš velike, može da deli dvoje opušteno). Toplo prepručujem specijalitet kuće „Drinski splav“.
Nakon obilnog ručka, nastavljamo dalje. Sledeća stanica je Tjentište.
Normalna pojava u Bosni 🙂
Zalutala kravica 😀
Tjentište je istorijsko-geografski lokalitet u Bosni i Hercegovini, kotlinsko proširenje u dolini Sutjeske. Nalazi se u okviru Nacionalnog parka Sutjeska. Tu se nalazi i memorijalni kompleks „Dolina heroja“ u kome se nalaze spomenik i kosturnica palim borcima iz Drugog svetskog rata.
Naš verni konjić a u pozadini stepenice (u obliku broja 8) kojima se penje do spomenika
Spomenik palim borcima
Nastavljamo vožnju i uživamo u lepim pejzažima…
Pravimo kratku pauzi iznad Bilećkog jezera – najveće veštačke akumulacije u Evropi, dužine 18 km i širine 3-4 km. Kažu da se na dnu jezera nalazi napušteno selo, koje je evakuisano prilikom izgradnje hidrocentrale. Najveća dubina jezera je 104 m, a nalazi se na nadmorskoj visini od 400 m.
Iiiii oko 18:00 konačno stižemo u Trebinje! 🙂
Najpre smo krenuli da pronađemo motel u kom ćemo biti smešteni. Rezervisali smo nešto ranije preko booking.com sobu u motelu „Aćimović“. Noćenje sa doručkom za dve osobe nas je koštalo 33 evra što je i više nego povoljno, uzimajući u obzir da smo i smeštajem i uslugom bili prezadovoljni. Ono što je nama bilo izuzetno bitno je što ima podzemnu garažu i parking. Stvarno za svaku preporuku.
Nakon što smo se posle duuuugooog dana i malo odmorili, krenuli smo u večernju šetnju Trebinjem.
Trebinje se nalazi na samom jugu Hercegovine, u najjužnijem delu Republike Srpske. Smešteno je u podnožju planine Leotar, na obodu Trebinjskog polja, u dolini Trebišnjice – najveće evropske reke ponornice. Udaljen je od mora svega tridesetak kilometara pa je pod uticajem mediteranske klime zbog čega se često kaže da je Trebinje grad sunca i platana. Posebnu čar gradu daju platani stari preko 100 godina koji se nalaze u samom centru.
Prelep grad stvarno, uvek ću mu se rado vraćati.
Kameni most na reci Trebišnjici
Trebinje ima i Stari grad – Kastel, koji je nastao početkom 18. veka na obali reke Trebišnjice.
Posle šetnje, premoreni ali zadovoljni i puni utisaka, vraćamo se u motel kako bismo se odmorili za naredni dan. :josspavanja:
2 dan: Trebinje – Dubrovnik – Vodopad Kravice – Mostar – Konjic – Sarajevo
Druog dana smo ustali odmorni, sveži i spremni za nove avanture. I ovog, kao i prvog dana vreme je od ranog jutra bilo veoma lepo, sunčano i toplo, što je bilo veoma važno za nas obzirom da smo na motoru. Kako je naš boravak u motelu „Aćimović“ uključivao i doručak, najpre smo krenuli da nešto pojedemo i popijemo, a usput i napravimo plan za danas.
Plan je bio sledeći: otići do Hercegovačke Gračanice a potom nastaviti ka Dubrovniku. Izašli smo polako iz sobe, zahvalili se osoblju na ljubaznosti, spakovali stvari i krenuli dalje.
Hercegovačka Gračanica je manastir na brdu Crkvina iznad Trebinja koji predstavlja vernu kopiju manastira Gračanice sa Kosova, zadužbine kralja Milutina. Sagrađen je 2000. godine sa željom da se izvrši testament trebinjskog pesnika Jovana Dučića. Njegovi posmrtni ostaci su preneti iz SAD-a i nalaze se u kripti crkve. Manastir se može videti sa svake tačke u gradu, a sa Crkvine se pruža prelep pogled na Trebinje.
Pogled na Trebinje i Arslanagića most
Hercegovačka Gračanica
Put nas je dalje vodio ka Dubrovniku do koga smo imali tačno 33 km. Sam put od Trebinja do Dubrovnika nije preterano zanimljiv (osim dela kada se vidi more) – okruživala nas je krš i golet uglavnom. Na granici nismo imali nikakvih problema, prošli smo bez dugog čekanja a carinik je bio veoma ljubazan.
A onda konačno, prvi pogled na more a ubrzo i na prelepi Dubrovnik.
Čuveni pogled na Dubrovnik
Polako smo krenuli da se spuštamo ka parkingu (tačnije garaži u kojoj naši sugrađani iz predostrožnosti ostavljaju svoje automobile prilikom posete Dubrovniku – čitali smo o tome na raznim forumima). Međutim kada smo ga našli, čovek koji radi tamo nas je pitao šta ćemo mi tamo sa motorom, rekao je da je garaža za kola i da je bezveze da plaćamo parking i idemo peške kada ispred samog ulaza u stari grad postoji parking za motore koji se pri tom ne plaća. Mi smo ga onako nepoverljivo pogledali (bilo nam je glupo da mu kažemo da se plašimo da se motoru nešto ne desi zbog srpskih tablica – nemamo predrasude nikakve ali da se razumemo huligana svuda ima) a on kada je shvatio šta nam prolazi kroz glave, rekao je da ne brinemo i da slobodno ostavimo motor i da se ništa neće desiti. I tako mi odosmo na parking ispred starog grada i parkirasmo našeg konjića među morem drugih motora…
Spuštanje ka starom gradu
Ovde smo parkirali naš motor
A sad nešto o Dubrovniku…
Dubrovnik, nekadašnja Raguza, je svima nama dobro poznat turistički centar Hrvatske. Smešten je na obali Jadranskog mora i predstavlja administrativni centar Dubrovačko-neretvanske županije. Poznat je po starom gradskom jezgru u kome se nalaze brojni kulturno-istorijski spomenici. Bio je centar Dubrovačke republike kada su trgovina, kultura i umetnost bili u punom jeku, a Dubrovnik najznačajniji trgovački centar na Jadranu.
Nažalost, mi smo imali svega 2-3 sata na raspolaganju za obilazak Dubrovnika, što svakako nije dovoljno ali nam je vreme provedeno u njemu omogućilo da vidimo bar deo njegove lepote i stvorilo želju da se opet vratimo. Grad je bio pun turista što zna da bude pomalo naporno, bar meni jer ne volim da se guram kroz masu ljudi kako bih videla i osetila čari nekog mesta, ali tako je u svim poznatim turističkim centrima, što Dubrovnik svakako jeste.
Kapija kroz koju se ulazi u stari grad
Uličice u italijanskom stilu
Štradun – glavna ulica u starom jezgru Dubrovnika
Nakon kratke posete Dubrovniku, prateći put uz obalu, nastavljamo ka našem sledećem odredištu. Na kratko ulazimo opet u Bosnu, prolazimo kroz Neum, a zatim opet ulazimo u Hrvatsku i preko Opuzena i Metkovića stižemo na granicu sa BIH. Moram da naglasim da ni na jednoj granici nismo imali neprijatnosti i vrlo smo malo čekali. U suštini nije bilo gužve, a i kada nas vide na motoru svi nas propuste. 🙂 Nedugo zatim stižemo u Čapljinu u čijoj okolini se nalazi mesto Studenci i Vodopad Kravica – naše sledeće odredište.
Vodopad Kravica je, može se reći, pravo čudo prirode i jedan od najlepših i najposećenijih prirodnih lokaliteta u BIH. Vodopadi su nastali na reci Trebižat i visine su oko 25 – 26 metara. Preko leta predstavlja i kupalište za lokalno stanovništvo. Mi smo se oduševili, stvarno je fascinantno da nešto takvo postoji toliko blizu. Jedino nam je žao što je tada bilo oblačno i čak je padala slaba kiša, pa ga nismo videli u njegovim najlepšim bojama. Razlog da mu se opet nekad vratimo.
Neki su se čak i kupali…
Narednih 20-30 km nas je pratila sitna kiša i to nas je malo uplašilo jer nismo znali šta nas čeka na ostatku puta, a kiša nam nikako nije odgovarala jer smo bili na motoru. Na našu ogromnu sreću, kišu je ubrzo zamenilo sunce. Posle nekih četrdesetak kilometara stižemo u Mostar. Inače ja već duže vreme imam veliku želju da posetim ovaj grad i konačno mi se želja ostvarila. 😀
Mostar je grad na reci Neretvi, smešten u srcu Hercegovine. Jedan je od četiri službena grada u BIH, upravni centar hercegovačko-neretvanskog kantona i najveći grad u Hercegovini. Simbol grada je Stari most, sagrađen u 16. veku. Nastao je još za vreme osmanske vlasti i delo je graditelja Hajrudina. Za vreme rata, 1993. godine most je srušen. Obnovljen je 2004. godine.
Pogled sa Starog mosta
Uz obalu Neretve nalaze se brojni kafići sa pogledom na most
Pogled sa mosta
U Mostaru postoji Klub skakača sa mosta – jedan od njih je na slici. Oni skaču sa mosta za određenu napojnicu, mi nismo dočekali da ovaj dečko skoči pošto i nije bilo raspoloženih posetioca za davanje novca u te svrhe. 🙂
Čardak kuća
Naravno, nezaobilazna je bila i ona prava bosanska kavica.
Slobodno mogu da kažem da nam se Mostar mnogo svideo, naročito što je grad sačuvao onaj svoj duh, prosto kao da vas vraća u prošlost i vreme kada su tu još uvek bile Osmanlije. Sami Mostarci su preljubazni, jedan čika (prodavac na pijaci) nam je čak čuvao motor dok smo se mi šetali. U jednom trenutku smo zažalili što nismo rezervisali smeštaj u Mostaru jer je sigurno prelep i noću, ali put nas je vodio dalje u Sarajevo. Ono što je mene posebno iznenadilo je što smo i u Mostaru i na Kravicama sreli dosta italijanskih turista.
Evo još par sličica iz Mostara…
Čuvena kafana Maršal
Pogled na Stari Most
Teška srca napuštamo Mostar i nastavljamo put ka Sarajevu – našoj konačnoj destinaciji. Čekalo nas je još 127 km puta, a usput smo uživali u prelepoj prirodi.
Prošli smo i pored prelepog Jablaničkog jezera
Negde na polovini puta od Mostara do Sarajeva, rešili smo da napravimo pauzu. Odlučili smo da to bude u Konjicu. Konjic je grad na krajnjem severu planinske Hercegovine. Može se reći da je simbol grada Stara kamena ćuprija, sagrađena po ugledu na Stari most u Višegradu. Tokom Drugog svetskog rata, most je u potpunosti porušen a obnovljen je tek 2009. godine.
Stara kamena ćuprija
Nakon kratkog predaha, nastavljamo i u Sarajevo stižemo u večernjim satima, negde oko 20h. Smešaj smo za Sarajevo rezervisali preko www.hostelworld.com, u pitanju je Hostel Mills. Nakon kruženja po Sarajevu, konačno pronalazimo naš smeštaj. Gazda je bio preljubazan i umesto hostelske sobe koju smo rezervisali dobili smo apartman po istoj ceni (25 evra prenoćište za dvoje). Ono što je najvažnije, motor smo ostavili u garaži. Stvarno vlasnik hostela i apartmana je preljubazan i bio je na raapologanju za sve. Toplo preporučujemo ovaj smeštaj.
Nakon tuširanja, spremili smo se i otišli u šetnju Sarajevom i na čuvenih „10 u pola sa lukom“. 😀
Posle dugog, veoma uzbudljivog ali i napornog dana, savladao nas je umor i odlazimo na spavanje kako bismo napunili baterije za sutrašnji obilazak Sarajeva.
3.dan: Sarajevo – Vrelo Bosne – Višegrad – Čačak
Poslednjeg dana našeg putovanja, ustali smo poprilično rano – oko 8.30h. Pošto smo bili veoooomaa gladni, prvo smo krenuli na doručak. Rešili smo da probamo čuvene sarajevske pite. I nismo se pokajali – preukusne su.
Posle doručka krećemo u šetnju Baš čaršijom. Nismo imali nikakav plan, rešili smo da prošetamo i prođemo ulicama koje se nam se učine zanimljive i interesantne. Sa vlasnikom apartmana smo se dogovorili da se nađemo oko 12.00h i predamo ključeve, tako da smo imali neka 2-3 sata na raspolaganju.
A onda je došlo vreme za kaficu…
I nargile… Ili šišu kako je Sarajlije zovu…
Miljacka
Negde oko 12.00 se nalazimo sa vlasnikom apartmana, odlazimo po stvari i motor i nastavljamo dalje. Ostalo je još Vrelo Bosne i onda se ovo putovanje, nažalost, polako privodi kraju.
Vrelo Bosne je izvor reke Bosne. Nalazi se na samoj periferiji Sarajeva, nedaleko od Ilidže i jedan je od najpoznatijih lokaliteta u BIH i omiljeno izletište za Sarajlije. Mi smo se oduševili koliko je lepo, uređeno i pre svega čisto. Pravi odmor za dušu! Videćete i sami po slikama…
Posle uživanja u prelepoj prirodi, vraćamo se do Sarajeva i onda preko Romanije nastavljamo ka Višegradu i ka kući. Usput nas prate prelepi pejzaži tako da smo baš uživali.
Oko 16.00h stižemo u Višegrad. Pošto smo veoma ogladneli, rešili smo da ovde napravimo jednu dužu pauzu za ručak, a posle toga nastavimo ka Čačku.
Pogled iz restorana
Iz Visegrada krećemo sat vremena kasnije, a u Čačak stižemo oko 19.00h.
I na kraju šta reći… Tri dana uživanja… Prezadovoljni smo svime što smo videli i doživeli. Svakome preporučujemo da ode i oseti čari ove prelepe zemlje – prelepa priroda i predivni ljudi, ono što je i više nego dovoljno za uživanje. Što se tiče cena, sve je veoma povoljno (osim Dubrovnika, logično). Mi smo ukupno sa svim troškovima (smeštaj, gorivo, hrana, piće, suveniri i sl.) potrošili 230 evra, a nismo se ništa stiskali.
Nadam se da će vam se ovaj putopis svideti i pomoći onima koji imaju u planu da posete bar neku od ovih destinacija! 🙂
Komentari