I feel SLOVEnia – Ljubljana

Ooo, kako nam je bilo lepo, dok šetali smo Ljubljanom i jeli pečen kesten. I stvarno, ta četiri dana u Sloveniji su bila pun pogodak. Do tada sam više puta prolazila kroz ovu državicu i sa točkova se divila prizorima. Mala, skockana zemlja, podseća na Austriju po predelima i kućicama. Ko bi rekao da smo nekada svi bili jedna država. Normalno, sve je čisto i sređeno. Kraj septembra, dečko i ja, sunčani dani i mala lepa Slovenija. Vera, hvala ti na pomoći i super savetima za obilaske, sve smo ih ispratili :)!

Preko sajta prevoz.org dogovorili smo kombi iz Beograda do Ljubljane i nazad u terminima koji su nam odgovarali. Cena po pravcu, po osobi košta između 25 i 30e, što je najpovoljnija varijanta, i najbrže se stiže, ukoliko ne idete sopstvenim vozilom. Međutim, nismo baš imali sreće sa prevozom, iako znam pouzdano da ljudi svakodnevno putuju na ovaj način i nemaju problema. Naime, u odlasku, išli smo sa dečkom kojem je ovo bila prva vožnja za Sloveniju. Poveo je sa sobom suprugu i dvoje male dece. Usput smo svratili do Rume gde smo se zadržali oko sat vremena, da bismo sačekali još jednu putnicu, pa da bi supruga pazarila u prodavnici, pa da prođe voz i otvori se rampa… Na granici, posle nekog vremena čekanja u koloni, ispostavilo se da je starijem dečaku istekao pasoš. Potrajalo je još dok je vozač našao način da vrati ženu i decu u Rumu i dok smo ponovo stigli na red za carinu. A onda ulazak u Sloveniju, pa dva puta promašivanje pumpe, zbog čega nas je zaustavio saobraćajac jer vozač nije imao kupljenu vinjetu. A onda dva puta zaustavljanje na pumpi, jer je isti zaboravio da sipa gorivo… Na samom ulazu u Ljubljanu, filmski smo izbegli udarac u prikolicu sa čamcem ispred nas, jer je vozač, već nervozan od puta vozio nepropisnom brzinom kroz tunel. Umesto pet sati, stigli smo nakon osam. U povratku se desio još gori scenario, jer se vozač uopšte nije pojavio u dogovoreno vreme uz poslat sms da on jednostavno ne dolazi u Sloveniju. Sva sreća pa smo imali kasnije autobus za Beograd, ali to nam je dodatno iskomplikovalo stvari jer smo stigli usred noći u Beograd, a ujutru je trebalo otići na posao. Ali na to gledamo kao na loše iskustvo i prosto takve se stvari dešavaju, tako da uvek treba krenuti sa nekim rezervnim planom.

Ali po strani to. U Sloveniji nam je bilo super! Tri cela dana za Ljubljanu i jedan za Bled i Bohinj o čemu ću pisati u sledećem postu. Hostel se nalazio u samom centru, dve ulice iza autobuske i železničke stanice. Ono što smo ubrzo shvatili je da nam mapa skoro ni ne treba i da je u Ljubljani, a tako i u Sloveniji, sve veoma blizu. U nedoumici bismo bili celih dvadesetak sekundi dok ne skontamo gde smo. Prvo što smo zaključili je da su ulice sve sređene i svi voze bicikle. Pročitala sam da se za petnaestak minuta stiže između najudaljenijih tačaka Ljubljane, uz pomoć bajsa. I super je što ih svi voze. Ljubljana je ove godine proglašena za zelenu prestonicu Evrope i bilo nam je jasno i zašto. Ali da krenemo po redu i da vas uputim šta možete očekivati od Ljubljane.

Za izgled grada i njegovu arhitekturu, zaslužan je Jože Plečnik (1872 – 1957), koji se nakon boravka u Beču i Pragu, vratio u Ljubljanu, kako bi radio na razvoju slovenačkog, nacionalnog arhitektonskog stila – art nuvo. Većina građevina uz Ljubljanicu, mostovi, tržnica, prilaz Ljubljanici, Narodna biblioteka sa prozorima u obliku knjiga i još mnogo toga, sve je njegovih projekata delo. Fasade već starih zgrada su održavane i u veoma dobrom stanju, što se nažalost ne može reći i za Beograd, koji takođe može da se pohvali lepim ali zanemarenim zgradama.

Uz Ljubljanicu su načičkani kafići i mostovi koji spajaju sve znamenitosti na jednom mestu. Mislim da postoji osam pešačkih mostova, a najpoznatiji je Zmajski most, sagrađen u 19. veku, na mestu nekadašnjeg drvenog mosta. Kako to obično biva sa zmajevima i legendama, tako je i u Ljubljanici živeo zmaj koga je vitez zatvorio u zamku iznad Ljubljane, pa je zmaj postao simbol grada i na ovom mostu se nalaze četiri njegove skulpture. Sledeći je Mesarski most, sa staklenim, podnim delom, ujedno i najmlađi, načičkan katancima i sa skulpturama Adama, Eve, Satira i Prometeja. Tromostovje je takođe Plečnikovo delo. Nekada je srednji most služio za motorna vozila, a druga dva, manja, bila su za pešake, ali danas je cela ova regija od Zmajskog mosta do Zoisove ulice, zabranjena za motorni saobraćaj. Tromostovje se nalazi u samom centru grada, na Prešernovom trgu, gde su smešteni spomenik slovenačkom pesniku Francu Prešernu i njegova naga muza, zbog čega je u prošlosti bio kritikovan, kao i Franjevačka crkva, najposećenija u Sloveniji. Žao mi je što nisam imala priliku da se popnem na neku terasu okolnih zgrada i vidim kako Tromostovje stvarno izgleda iz ptičje perspektive. U produžetku Tromostovja, nalazi se Mestni trg kojim dominira Robova fontana iz 1751. godine i koja poput fontana na Trgu Navona u Rimu, predstavlja bogove – simbole reka: Savu, Ljubljanicu i Krku. Ljubljanica se na samo desetak kilometara odavde, uliva u Savu. Na Mestnom trgu su smeštene najlepše Plečnikove zgrade, između ostalog i Gradska kuća u kojoj se nalazi sadašnji gradonačelnik Ljubljane. Nedelju dana pred naš dolazak u Ljubljanu, ovuda su šetali učenici i profesori Gimnazije iz Kovina, kada im je prišao čovek i pitao odakle su, jer čuje srpski jezik. Nakon dobijenog odgovora, rekao je da zna gde je Kovin, jer je i sam živeo u okolini Smedereva, a sada je, eto, gradonačelnik Ljubljane i zamolio za fotografisanje. Onako, usput… S leve strane Gradskog trga nalaze se Katedrala Sv. Nikolaja i tržnica, a ako krenete desno, otkrivaćete uske prolaze ka Ljubljanici, od kojih je interesantan prolaz u Ključavničarskoj ulici čijom se celom dužinom nalazi 700 bronzanih skulptura lica.

Posebno mi se dopao deo na i oko Novog Trga gde su jednostavno smeštene Narodna biblioteka, fontana, prilaz Ljubljanici, Čevljarski most. U blizini je Mestni muzej (Gradski muzej), a obavezno prođite i kroz Križevnišku ulicu. Nemojte se iznenaditi ako u reci ili na obali zateknete nutrije. Na Ljubljanici je prilično zabavno. Osim brodića koje možete iznajmiti, nije neobično videti kajakaše i ljude kako stojeći veslaju na svojim daskama.
Na Pogačarjevom trgu, iza Katedrale, svakog petka, u periodu od maja do oktobra, organizuje se ,,Odprta kuhna“. Tada se na drvenim tezgama sprema hrana iz svih restorana u Ljubljani, raznih internacionalnih kuhinja, i to za samo 2-5e. Tako da nas je prvi dan u Ljubljani dočekala odlična i jeftina klopa. Mesto je vrlo živo, ima mnogo ljudi i mirisi hrane se šire na sve strane. Naša omiljena ulica kojom smo dnevno prolazili i po desetak puta i u čijoj blizini se nalazio naš smeštaj, jeste Trubarjeva. Počinje iza Franjevačke crkve i proteže se sve do kompleksa nekadašnje fabrike bicikala Rog. Namenjena je samo pešacima i biciklistima, restorančići, knjižare, antikvarnice, hand made radnjice, kafići, grafiti i odličan falafel. Ovde možete, na kanapima koji povezuju dve zgrade, videti obešenu obuću kako visi. Pokušala sam da nađem podatak o ovome, ali odgovori su svakojaki, od toga da se par obuće kači kada neko izvrši samoubistvo, da ima veze sa kriminalom ili pak da je u vezi sa protestom vladavine ministra kulture ili tako nešto. Ako vi znate odgovor, javite.

Svako će vam reći da su najalternativnije tačke Slovenije baš ovde u Trubarjevoj, Metelkovoj i u Rogu. Na Metelkovoj cesti se nekada nalazilo vojno sedište JNA, kasarne i mali zatvor, a danas je taj prostor iskorišćen za desetak klubova, sve je išarano grafitima i svuda su postavljene razne umetničke instalacije sa mnogo detalja. Nekadašnji zatvor je sada popularan Hostel Celica Art, gde su ćelije/sobe oslikali slovenački umetnicu, a kroz prozore i rešetke pruža se pogled na dešavanja u Metelkovoj. U Ljubljani smo se našli sa prijateljima iz Makedonije i ovde došli u subotu uveče. Iako su se svi složili da osim Metelkove, u Ljubljani i nema smisla tražiti nešto drugo za izlazak, a Rog nije radio, izgleda da smo promašili veče, jer je pravo ludilo u gradu petkom, dok je subotom prilično prazno i dosadno. Ali pošto sa Makedoncima nikada nema greške, nama je bilo super zabavno. Ok je doći ovde i danju i napraviti po koju fotku, što smo mi i činili, budući da smo imali vremena na pretek. Odmah pored kompleksa nekadašanje kasarne, smešteni su Etnografski muzej i Muzej savremene umetnosti (MSUM).

U Ljubljani posetite Ljubljanski grad sa dvorcem. Sam dvorac i nije toliko spektakularan koliko je pogled dobar dok se penjete. U povratku smo sišli sa skroz druge strane, izbili iza Lutkarskog pozorišta i preko pijace vratili se u centar. Svratite u Nebotičnik – soliter na čijem se 12. spratu nalazi bar gde možete popiti kafu i uživati u pogledu na Ljubljanu i čak trećinu Slovenije. Ova zgrada postoji od 1933. godine i u to vreme je predstavljala najvišu zgradu u Jugoslaviji. U Ljubljani postoji Emona – ostatak najistočnijeg grada Rimskog carstva. Park Tivoli je ogroman i lepo sređen. Tu smo jedan dan raširili ćebe i pravili piknik na francuski način uz buđav sir i baget iz Merkatora, dok su oko nas skakutale veverice. Pre Tivolija prolazite pored prelepih zgrada u kojima su smeštene Opera, Narodna i preko puta Moderna galerija, a odmah pored je i srpska pravoslavna crkva Ćirila i Metodija. Zaboravila sam da spomenem Kongresni trg gde su smeštene najstarije i najlepše zgrade, obnovljene i rekonstruisane posle velikog zemljotresa 1895. godine: Akademija filharmonije, Ljubljanski univerzitet, Uršulinska crkva, Slovenska matica. Ovde možete posetiti Muzej iluzije ili svratiti u poslastičarnicu Zvezda, Slovencima omiljenu.

Ono što nam je Vera još preporučila, ali nismo ovog puta odradili, jeste poseta pivari Union, gde osim piva, mogu da se pojedu dobre kobaje, a tu je i Muzej piva. Savetovala nam je da svratimo u Cat caffee na kafu, gde se nalazi gomila pedigriranih mačaka, ali pošto mačke nikako ne volim, zaobišli smo, ali kaže da je dobro mesto i zanimljivo je videti ga. Ziferblat kafe nismo uspeli da nađemo, ali tu je fora da se plaća vreme, a ne šta i koliko se popije, nema alkohola, ali je lep ambijent. Alkohol se ne prodaje u prodavnicama posle 21h, cigarete su preskupe, piva su uglavnom skuplja u kafićima, a vina bolja i jeftinija. I da, svi pričaju srpski. Kod starijih se oseti neka žal za starim vremenima, dok je sa baš mladima bolje pričati na engleskom.

Ljubljana je nekada nosila nemački naziv Laibach, a danas je to ime kontroverznog, najpoznatijeg slovenačkog, industrial benda, koji mi je do posete Sloveniji uvek bio asocijacija za ovu zemlju. I dalje mi je neverovatno da su prošle godine nastupali u Severnoj Koreji i sam spektakl je izgledao nadrealno.

U Ljubljani i Sloveniji mi se sve dopalo. Nikada nisam neko mesto toliko detaljno obišla za tako kratko vreme. Čak mi deluje manje od Novog Sada. Osim što nam je bilo lepo vreme i osim što nam je sve bilo novo i zanimljivo, bilo je i sadržajno. Skoro da sam zaboravila da se stari ortak iz Makedonije preselio pre nekoliko godina iz Skoplja ovde i hvala društvenim mrežama što smo se našli i upoznali još neke interesantne ljude, njegove prijatelje. U Srbiji sam se poslednjih nedelja mimoilazila sa drugaricom iz Amerike, ali su nam se sasvim slučajno poklopili datumi i videle smo se u Ljubljani. Mnogo smeha i emocija. Ljubljana connecting people.

Povratak mi je teško pao. U poslednje vreme, kada se vratim kući odnekud, sve mi je teže. Zezaju me svi, je l’ se sada i u Sloveniju seliš, jer po povratku iz svake zemlje, ja pričam kako definitivno palim zauvek odavde. Ali sada ozbiljno, Slovenija bi bila stvarno dobar izbor. Blizu je, lako bih naučila jezik. Mirno je. Mali grad, mala, bogata država, ostali gradovi su jednako lepi i važni, sve je blizu, a to mi baš treba. Da je tako lako otići odavde svi bismo otišli, ali oko Slovenije se ne bih dvoumila i otišla bih odmah. Pomisao na povratak mi izaziva mučninu. Želim da živim u čistoj i sređenoj okolini. Svakim povratkom, đubre koje se širi Beogradom mi je strašnije i bolnije nego prošli put. Da li znate da su u Ljubljani na svakom koraku poređani kontejneri posebno za staklo, za plastiku, papir, za mešoviti i biološki otpad? Nakon ,,Odprte kuhne“, prolazi mašina koja usisava i čisti nered nakon događaja. Posmatram ljude za kasom u prodavnici. Svako je sa sobom poneo platnenu torbu/ceger i kese se ne prodaju. Bar kada bi u tom smislu stvari funkcionisale i ovde, ne bih se bunila. Ove godine sam posetila Sarajevo, Zagreb, Ljubljanu, a u Beogradu živim. Ne znam kako je sve to skupa izgledalo kada su bila ,,lepa vremena“, ali sada vidim velike razlike i jako malo zajedničkog iz nekadašnje velike države. Beznađe, haos i džunglu, na žalost prepoznajem samo na svom terenu.

Vidimo se sledeći put na još lepšim slovenačkim mestima.

Pozdrav, 
Majus

*Lajkujte FB stranicu i pogledajte fotografije iz Slovenije. 

*Za ostale destinacije, posetite moj blog.