SAD (3) LOS ANGELES

SAD (3)  LOS ANGELES

Los Angeles nije grad. To je skupina naselja koja se prema službenim podacima proteže u krugu od skoro 300 km. Uži deo ima oko 4 miliona stanovnika. I svi njegovi stanovnici su stalno u automobilima. Putuju i putuju. U svako doba dana i noći. Verujem da pola života provedu na putovanju.  Zato su razdražljivi, izbezumljeni i prilično neljubazni. Ili glume normalne.

DOLAZAK

Let od Las Vegasa do Los Angelesa na relaciji od 368 km traje oko sat i 15 minuta. Prema dosadašnjem iskustvu predpostavio sam da je to prevoz malim ATR avionima kao od Beograda do Zagreba gde avion toliko leti na sličnoj relaciji. Srećom prevario sam se. Na ogromnim aerodromima nisam video niti jedan ATR. Valjda su svi kod nas u Jugoistočnoj Evropi

U Americi se mnogo vremena gubi na aerodromima da avioni dođu na svoje mesto. Tako smo u Njujork Air Serbiom stigli za svega nešto preko 9h leta, ali smo i pored kašnjenja u polasku, čekali još pola sata da se oslobodi izlaz prema službenom vremenu dolaska.

UBER
Na Los Anđeleskom međunarodnom aerodromu sam prošao prvu školu korišćenja Ubera. To me koštalo poprilično vremena i para. Ohrabren iskustvima iz Las Vegasa već na aerodromu poručio sam Uber. Kao za vraga poručih varijantu koja je jeftinija od standardnog Uber X. U toj varijanti udvajaju se dva ili više putnika. U opciji upisujete koliko mesta trebate /najviše 2/ i onda Vam traže partnera. Prema dotadašnjim iskustvima prvo sam tražio mesto sastanka. Tražio sam na nivou na kojem sam izašao. Nakon 10-tak minuta nerviranja i lutanja shvatih da je sastanak ispred višeg nivoa gde su odlasci. Uz povremene probleme sa WIFI vezom nekako nađosmo predviđeno mesto. Bilo je označeno za parking Uber i drugih „alternativnih“ prevoza. Nisam pažljivo proučio poruku Ubera ali sam shvatio da putujemo sa nekim gospodinom koji se preziva Levy i da nas vozi Chef Rasta. Nenaviknut na veliku količinu vozila Ubera koji su samo dolazili i odlazili pokušao sam u toj gužvi naći vozača ili bar suputnika. Išao sam od vozilo do vozila i pitao da li je vozač Šef Rasta, pa sam čak oslovio i jednog rabina predpostavljajući da bi on mogao biti taj suputnik Levi. Svi su me zbunjeno gledali. Naravno, kad ste u takvoj gužvi gleda se samo registracija vozila. Kad sam to najzad shvatio odlučio sam da pažljivo počitam svoju Uber poruku i ustanovio da i pored tih izgubljenih sat vremena, trebam još ceo sat čekati vozilo koje će povesti mene i suputnika. Tad mi je prekipelo, pa sam otkazao i poručio onaj redovni nešto skuplji Uber. Kasnije se ispostavilo da mi je Šef Rasta naplatio razliku od udvojenog do običnog prevoza, pa sam umesto jeftinije prošao skuplje.

Srećom uspešno smo došli do hotela Millenium Bitmore. Bila je velika gužva i polako smo vozili. Usput sam video narkomana koji se valjao i teturao niz ulicu i mnogo klošara na ulicama Downtowna. Naš hotel je potpuna suprotnost svemu tome. Luksuzan starinski hotel sa savremenim instalacijama.  Malo sam se plašio da li je rezervacija u redu iako sam platio unapred. Cena koju smo dobili preko Otels.com-a  sa kojim dotad nisam sarađivao je bila oko 30% jeftinija nego kod drugih. Kako su najvrednije stvari obično najjeftinije tako se i ova rezervacija pokazala kao izuzetno uspešna.  Uživali smo dva dana u komforu hotela koji pleni svojom bogatom istorijom i šarmom. U njegovim salonima su održavani veliki balovi i skupovi na kojima su učestvovale mnoge slavne poznate ličnosti, pa čak i predsednici SAD.

Grifith Observatory

Isto popodne odosmo Uberom na opservatoriju Grifith sa koje se pruža divan pogled na grad. Izgleda da je sumrak sa tog mesta privukao pola Los Angelesa, jer je na vrhu bila neopisiva gužva. Vozač Armen, Armenac iz Irana, nam je rekao da iz iskustva zna da tu nema WIFI veze. Razmišljajući kako da se vratim iz te netom otkrivene nedođije dogovorih sa njim da ću mu platiti posebno ako nas sačeka pola sata i da nastavimo nazad. Nije bilo dobrog mesta za parking pa smo brže bolje požurili da obiđemo opservatoriju i ulovimo poslednji pogled na grad u sumrak. Pred nama se ukazao predivan pogled. Sa jedne strane na brdo sa znakom Holiwood.  Sa druge na grad. Meni je Los Angeles neprivlačan grad sa mnogo malih straćara /pretežno na rubovima gradske celine/ ili naselja istih dosadnih prizemnih kućica i nekoliko grupa solitera. Najveća grupa solitera je u Dowtownu. Posle ima jedna grupa na donjem delu Beverly Hills-a  i treća u Holywoodu.  Za naše preduzimljive građevinare bilo bi mnogo mesta da grade solitere u interpolacijama.

Žurni povratak do automobila je bio dobra rekreacija. Kad smo prolazili preko vrha ustanovili smo da je pogled u sumrak bio glavni razlog gužve. Čim je pala noć gužva se raspršila i bilo je slobodnog mesta za parking koliko želiš. Naravno, bilo je i WIFI  veze. Odvezli smo se do Holywood Bulevara Dvorane Slavnih. Tu smo se oprostili od vozača kojeg sam debelo častio, a tek sutradan shvatio da mi je preko Ubera normalno naplatio ceo put iako je najavio da će to biti samo do opservatorije.  Zato je od mene dobio lošu ocenu, jer preko Ubera „jahači“ (tj korisnici) ocenjuju vozače i obrnuto.

HALL OF FAME
Hollywood Boulevard nas je neugodno iznenadio. Uz svu slavu i glamur koje ovo mesto nosi brojni klošari, secikese i zgubidani koji se motaju među turistima ne mogu Vas ostaviti ravnodušnim. Tu smo bili u najružnijem Mc Donalds restoranu koji smo videli, ali smo bili preumorni da tražimo drugo čistije mesto da se okrepimo nakon jurnjave za Uber prevozom na aerodromu i oko Grifith Opservatorije. Samo nekoliko fotografija za uspomenu. I za zaborav. Mislim da više neću gledati prenos dodele Oscara. Sve lepote ovog gradića su uglavnom sakrivene iza velikih zidova koji okružuju kuće slavnih. Na ulici jad i beda velegrada. Zato nisam razumeo primedbu jedne žene vozača Ubera koja je rekla da nikad nebi mogla živeti u San Francisku jer tamo ima mnogo beskućnika na ulicama. Mi smo više klošara videli u Los Anđelesu.

Posle smo u proputovanju kroz zapadni deo Holywooda od Getty muzeja do hotela videli pripreme za veliku Prajd paradu koja se održavala tog vikenda i čuli od vozača Ubera da je momentalno najveća LGBT populacija u SAD sada u Holivoodu, a ne više u San Francisku. Kako smo u vreme početka parade putovali dalje čitali smo u novinama da je na paradi učestvovalo više desetaka hiljada ljudi. Naravno. nija bilo kontramitinga kao za vreme prvih parada početkom 70-tih godina prošlog veka.

VENICE BEACH
Ujutro smo poranili na doručak u Venice Beach koju smo svi zapamtili po TV seriji BlayWatch po kojoj je u Novom Beogradu poznati splav na Dunavu dobio ime. Na putu smo videli poprilično surfera koji putuju u istom smeru, a na plaži su mnogi bili u vodi u svojim gumenim odelima, čekajući pravi talas. Temperatura mora je bila oko 15 °C. Tek u najtoplijem razdoblju vode Atlantika se zagreju do 18, najviše 19°C. Dakle, na kupanje smo hitno zaboravili. Prošetali smo po pešćanoj plaži i napravili nekoliko fotografija za uspomenu. Nakon toga smo lepo i jeftino doručkovali u jednoj poslastičarnici uz obalu i pozvali Uber do sledeće ralacije.

SANTA MONICA
U ovom lepom gradiću završava poznata Ruta 66 koja vodi od istočne do zapadne obale i svi se turisti redovno slikaju pred tim znakom na molu. Lepe velike plaže na stranu prema Venice plaži sa jedne i mondenskoj Santa Barabari sa druge strane. I velike gužve u subotnje podne. Restorani i igrališta prepuni.
Kasno jutarnje vežbanje nam je opet priuštio Uber.  Poručili smo vozilo koje je trebalo doći po nas na dok, ali je ulica zbog gužve bila blokirana i nakon pola sata čekanja i nerviranja uz imamo/nemamo WIFI iz obližnjih restorana ustanovili smo da vozilo neće doći. Zato smo izašli na Ocean avenue i ponovo poručili vozilo. Ispalo je da imamo susret sa vozilom na broju 1550, a tog broja nigde nije bilo. Par stotina metara udesno bio je broj 1450, a posle njega na 500 m dalje 1604. Broj 1550 mora da nosi neka ribica u moru ili drvo u parku. Ko bi nas inače naterao da trčimo tamo amo najmanje kilometar u potrazi za vozilom. Kasnije smo ustanovili da broj ili strana ulice kod Ubera nisu precizni nego otprilike, pa moraš pažljivo gledati registracije obližnjih vozila.  Dešava se da vozač dobije tačnu našu adresu, a mi dobijemo drugu, pa bespotrebno tražimo po njihovom opisu, a on dolazi gde smo mi bili. U svakom slučaju, bilo je veoma rekreativno. Za 3 otkazane vožnje platio sam po 5$ svaku i na kraju se našao sa vozačem blizu mesta koje smo nekako dobro dogovorili.  Vozač je bila Meksikanka koja to honorarno vozi za Uber nakon šta zbrine svoje četvero dece. Išli smo do muzeja u Gettyevom centru za koji ona nikad nije čula da postoji. Uberov GPS nas je doveo  do ulaza samo za radnike gde nismo mogli ući. Obližnji radnici na ulici su se smejali. Mi smo bili peti od jutra koji su zalutali u tu slepu ulicu iako na početku ulice lepo stoji tabla na kojoj na engleskom piše da se tom ulicom ne može doći do Getty centra.  Srećom svi su govorili Španjolski i nekako se razumeli sa našom vozačicom. Ipak izgleda da nisu baš najbolje pričalii, jer je ona posle skrenula u neku drugu ulicu koje je isto završavala kod neke rampe. Na kraju sam izašao iz vozila i pogledao mapu kvarta koja je tu stajala i dalje sam joj davao savete gde da vozi da bi došli do pravog mesta.  Nakon još par zaustavljanja nekako smo dogegali do podnožja Gettyjevog centra. Već sam pomislio da ćemo morati pešice tih preostalih oko 2 km uzbrdo, ali sam se ugodno iznenadio. Do vrha vozi uspinjača koja je besplatna za goste. A pred uspinjačom stanica za Uber i predivan park.

GETTY CENTAR
U parku sam prvo naleteo na ležeću skulpturu poznatog modernog skulptora Henry Moore-a  (1898 – 1986) „Majka i dete“. Dela ovog Britanskog umetnika prvi put sam upoznao u Parizu na izložbi u Orangerie des Tuilleries, davne 1977. godine. Pred kraj svog života 1983. imao je pokretne izložbe i u našoj regiji u galerijama u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu i Skoplju. Naravno nagrnule su pozitivne emocije koje su me držale za celo vreme boravka u Centru.

Predivan položaj savremenih građevina na vrhu brda obogaćen je baštom u kojoj mnogi provode piknik na travi. U muzeju lep umetnički doživljaj uz platna i skulpture poznatih evropskih i američkih umetnika.  Jedno od najpoznatijih dela izloženo ovde je slika Irisi od Van Goga. Veoma ugodno rano popodne.

GALLERIE MICHAEL
Zainteresovani najavom izložbe dela Salvadora Dalija u privatnoj galeriji odlučismo da je posetimo. Mora da tamo ima interesantnih dela. Dok smo prolazili kroz Beverly Hills videli smo mnogo lepih vila ali prilično zaklonjenih sa ulične strane. Na kraju zaustavismo se u eskluzivnom Rodeo drajvu sa najskupljim radnjama u Los Angelesu. Navodno se ovde oblače i snabdevaju najpoznatije zvezde. Sudeći prema ovoj galeriji to bi moglo biti istina. U Galeriji smo videli više originala Renoara, Picasa. Dalija, Miroa i drugih poznatih umetnika nego u nekim muzejima. Prodavač je nenametljivo započeo priču o afinitetima i na moju napomenu da nisam novčanik poneo sa sobom usput vešto napomenuo da nije neostvarivo kupiti neko delo Picassa ili Dalija. „Za svega 4 – 5.000 $ može se kupiti neka originalna skica, grafika i slično.“ Nažalost, moji afiniteti idu više za lelujavim bojama slika impresionista, a njihovih dela nema po tim cenama.  Ispred galerije luksuzan sportski Porshe. Odlučismo da ne sedamo u njega već se ponovo prijavismo na Uber.
Nova lekcija iz Ubera. Cene prevoza na istoj relacije menjaju se prema tome da li je gužva ili ne. Petkom popodne do Univerzal studija platili smo skoro 50$, a istu relaciju nekoliko sati kasnije oko 23$. A ja naivan u Beogradu planirao relacije prema cenama koje sam video na njihovom sajtu. To je samo orjentaciona cena. Kad je veća gužva ili potražnja cene su skuplje, pa čak i ovako više nego dvostruko.

Univerzal Studio
Planirajući razgledanje grada već sam bio odustao od Univerzala, ali sam promenio mišljenje na nagovor kolege Ben Yahia sa kojim sam bio u Vegasu. On je ovde bio triput i filmski grad mu je ostao u najlepšem sećanju. Bio je potpuno u pravu. Jedino mi je žao da supruga i ja nismo bili sudionici Prajd-a, jer bi onda dobili značajan popust na inače preskupe ulaznice.
Filmski grad bi se mogao razgledati nedelju dana, a mi smo stigli popodne svega nekoliko sati pre zatvaranja. Nekoliko minuta smo zakasnili  na poslednji vozić koji je vodio znatiželjnike u jednosatnu vožnju. To je možda bilo i bolje, jer smo ovako prisustvovali najvećem spektaklu: WaterWorld-u. Scenario poznatog Kevina Reynoldsovog filma Vodeni Svet sa Kevinom Costnerom u glavnoj ulozi je veoma umešno prerađen u akcionu dramu koja se dešava pred očima gledalaca u realnom vremenu. Mnogo akcije i efekata, pa čak i avion koji pada preko zidina vodene tvrđave. Pre predstave su neki od gledalaca dobro okupani iz vodenih creva, ali ko im je kriv. Na prvih desetak redova na tribinama lepo piše da tu može biti poliveni. Deca, posebno manja, su vrištala od oduševljenja, a predstava je sve ostavila bez daha.
Veoma je efektan dvorac Hogwarts i Hogsmeade Village iz Hary Poterovih pustolovina. Na ulici me Lurč davio, ali me uz navijanje publike ipak na kraju poštedeo. Tu su i Transformersi, Park iz doba Jure, Simpsoni, predstave o efektima, sa životinjama glumcima, Walking Dead, Shrek, Osveta mumije, King Kong i mnogi drugi.

Nakon toga svratili smo u Grand Central Market i tu utažili glad u veganskom istočnjačkom restoranu. Kisela i ljuta Ramen supa sa nudlama nas je dobro okrepila.

Šetajući do našeg hotela razmišljali smo da li da odemo do najvišeg restorana u Kaliforniji na 73 spratu obližnjeg solitera Skyspace gde je smeštena US Bank, ali smo već bili preumorni, a nismo više bili gladni.  Nagledali smo se panorame sa Grifith Opservatorije i Getty centra.

Ujutro smo obišli ogromnu savremenu zgradu Walt Dizney Koncert Holla. Tu smo, valjda pukim slučajem, završili u predivnom parku koji se nalazi sa njegove unutrašnje strane. Većina turista uglavnom prođe Grand Avenijom i ne slute kakva lepota se krije na prvom spratu zgrade. U susednoj isto tako modernoj zgradi je bila velika gužva. Prvo sam mislio da je to neki red za metro ili autobus, ali bilo je previše ljudi. Kad sam video natpis Broad shvatio sam da je to Muzej savremene umetnosti. Već ujutro se čekalo na ulaz 2 sata. Kako nismo veliki ljubitelji avangardne umetnosti, a nagledali smo se muzeja ovo smo propustili. Dve Merlinke, Konzerva supe Campbells i druga dela Andy Warhola, Crno cveće i  Žene iz Alžira  Roy Lichtenstein-a,  Zeleno-Plavo-Crveno Ellsworth Kelly-ja i druge umetničke tvorevine preživeće nekako i bez nas. Za ljubitelje savremene umetnosti ovde je raj, ali treba imati mnogo strpljenja i vremena.

Naše vreme u LA-u je bilo na kraju. Imali smo ga tek toliko da se spakujemo i najavimo Uberu. Vozač nas je naravno čekao na ulici iako hotel ima prolazni ulaz za vozila koji je izuetno lep. Nije bilo velike gužve i za pola sata smo bili na aerodromu na putu za San Francisko.