Od Alpa do Azurne obale

 

               Sedim ispod plasticne palme na Gare de Lyon (Pariska Zeleznicka stanica) sa Leffe Blonde (psenicno pivo) i veoma prostim francuskim bagetkom (Saucisson kobasicom namazanom sa dijon senfom) i cekam “Matrix” TGV voz za jug. Kroz prozor voza ubrzo posle arabskog geta pocinje prelep prizor zelene centralne Francuske. Posle 3 sata udobne voznje, istrcali su Alpi kroz prozor, znao sam da je Grenoble. Na sat od Zeneve, 2 od Torina i 4 do mediterana govori o gradu koji je kad pogledas mapu Evrope lociran tacno u centar. Ovaj olimpjski grad koji lezi na dve reke je jedan od vecih centara evropskih informatike. Pola veka ranije od boja na kosovu u Grenoble je osnovan jedan od najstarih universiteta. Na stanici me ceka auto velicina konzerve i njemu moj ortak Benoit. Prvo pitanje od njega je bilo “Jel si gladan?”. Vozeci me kroz grad, mogu da kazem da je ovo prvi put gde vidim sivilo fasada koje imaju zivota i izgledaju prelepo. Gde kod se okrenes Alpi su oko tebe, kroz stare ulice gamizu tramvaju najnovije tehologije pun studenata.

Nasa finalna destinacija je jedno malo selo u okolini grada na putu za Courchevel ( ski centar). Veurey-Voroize je malo seoce ko iz filma, nagnute uvrnute ulice sa tesnim kucicama se ulivaju u reku.

 

 

   

 Ulazimo u dvoriste i odma krece kulinarna akcija. Benoit keva u kuhinji, vec naveliko sprema mangiu (hrana). Fruncuska kuca koja nema tri kuhinje nije kuca. Ladan punch od kajsije se sipa sa velikom kasikom za supu, Na stolu zaboden kulinarni simbol Grenobla “ Gratin Dauphinois” (kolac od krompira i ostrog Gruyere sira sa velikom dozom belog luka, putera i punomasnog mleka,prelivena jajima i zapecena u keramickoj tepsiji). Na stolu lezi vise flasa nego casa. Tu su vina od mladog Beaujoalis-a pa do iskusnog Siraza, koji svi poticu iz ove okoline. Kad vidim male case za vino, to znaci da je iskrena ljubav prema hrani. Tu su domace slatke i slane domace palacinke (Crepes), cisto kao mezze.

 

 

Sveze glavice crnog luka, cornichons (marinirani krastavcici) i, barene artichoke su pomocni rekviziti. A najvaznije od svega je da cela trepeza je dosla iz baste, osim alkohola. Na pomocnom stolu je par velikih bageta hleba i vise varijacija domaceg dzema i sireva, koji se cuva za kraj.

 

 

Dupli Charteuse ( slican nasem pelinkovcu) je znak da je festi kraj.

Pre nego sam otiso da spavam skoknuli smoi do seoskog trga i parkica da vidimo pola tone bika na raznju kako se sprema da se vrti celu noc nad zarom.

Suncano i toplo jutro sa sneznim vrhovima alpa je tipican prizor ovde. Dorucak u lokalnoj pekari baqetka hleba, croassiant malo putera i dzema i kafica. Nekoliko puta godisnje mestani Veurey-Voroize-a organizuju piknik proslavu izmedju sebe. Svako baci po 20eura, za bika na raznju, muziku, tombolu, pomocne osoblje.

 

 

Posle cele noci bike je preplanuo na zaru, Veliko bure vina stoji sa cesmom gde nalijes casu i bacis sa strane 1euro. Tu se igre za decu, bochanje za matorce i razne zamimacije. Plus svako je primemio neko jelo i postavio na dugacki svadbarski sto gde su se razmenjivale kasike, Nevidjen izbor opasnih specijaliteta. Zanimljivo da se nevidjeno loze na americku country muziku cak sta vise imali su tipican hot tog stand sa nekom uzasnim virslama i potopljenim pomfitom u ulju.  Na moje pitanje zasto hot dog, jasno mi je jedan mestan odgovorio da imaju zelju da se odvale od tog djubreta par puta godisnje. Par baba se skupilo da naprave ogromne tepsije Tarta Tatina ( kolac od jabuka). Od predsenika opstine pa do novog prvaka u bocanju svi su zagrejani od vina i nasmejani. Na kraju veceri trg i parkic su bili ocisceni ko da nista nije bilo.

Sledece jutro je bilo voznja ka moru. Dorucak ponovljen na istom mestu, i paljba. Kroz prozor auta planine polako se smanjuju iz pocinje ljubicasto-zeleni pejzaz odnosno lavande i vinograda. Strah me je da stanem u neku vinariju pored puta da se ne razvalim od hrane i vina. Neke vinarije izgledaju ko benzinske pumpe , gde francuzi sa autombilima  crevima toce vina u svoje kanistre, dok je cena po litri malo skuplja od benzina.

 

 

 Mi smo izbarali lokalne puteve a ne auto strade ka moru,jer  umesto za pare koje bi platili za putarinu skoro mogli smo da grickamo  po seoskim krcmama i uzivamo u okolini .Magicna mesta kao sto su Orange, Gap mirisu na mediteran i ako nisu na moru,  i stvarno vredno ih videti.

 

Hyeres najstarije turisticko mesto na Francuskoj rivijeri, omiljeno mesto starih Britanskih burzuja, grad pomorandzi i palmi sa nevidjenim starim gradom. Stari grad je ko reklama za Benetton, svaka je u razlicitoj boji. Neka lokalna kafana je reklamira samo jedno jelo koje se zove Bouillabaise ( Broj 1 jelo na Rivijeri , ,bogata riblja corba sa safran zacinom) koju smo u stvari i trazili.

 

 

I ako italjiani tvrde da je to njihov recept kao vecina ostalih, Bouillbaise je religija ovde. Naravno prateci rekvizit je bio Aix-en- Provence rose vince. Nastavljajuci dalje rivijerom nizaju se prelepa ribarska mesta, priroda je slicna Jadranskoj rivijeri ali sto se tice  divlje gradnje, mi smo profesionalci. U Saint Tropez nisi mogao da bacis sibicu, i da si mogao to bi ti neko debelo naplatio, zato smo zavrsili dan u prelepom mestu zvano Antibes. Smesteno izmedju Nice i Kana, sa prelepom marinom gde na svakom cosku mozes da vidis trag Picassa pocev od pepeljara sa njegovim slikama pa do pravih dela i njegovom muzeju. Jedan od najstarijih i najboljih hotela na svetu je bas u ovom gradu smesten u obliznoj sumi (Hotel du Cap).  Laka Salata Nicoise ( Zelena salata sa tunjevinom) i kugla sladoleda od lavande i meda je bio poslednji potez te veceri.

 

 

Sutra je put nazad na Alpe. Na povratku ka severu, skonuli smo do mesta gde se rodio parfem i gde je zivela Edith Piaf, Grasse je mesto umetnika na vecoj nadmorskoj visini gde mozes da vidis u horizontu Kan i mediteran na dlanu. Uzeo sam par lokalnih parfema i mirsljavih cigala (sapuna) za poklone kuci.