Centar Pacifika

 

  Centar Pacifika -Havaji

 

 

Napustam jedini aerodrom koji je pun poker masina i grehova, i ukrcavam se na avion koji nosi logo od koga se preporodis u trenutku, Aloha Airlines. Mnogo je jasno kad se “kacis” na Aloha avion sa Americkog kontinenta gde putujes, Havajska Ostrva, centar Pacifica.

Sestocasovni let je prilicno udoban, Kona Longboard Lager ( Havajsko pivo) i Macadamia Nut ( Australijski Orah) je svakodnevna uzina na Havajima, pa zato Aloha posada nas hrani sa time.

Po izlasku iz aviona, prosao sam Agrokulturalnu Carinu ( koja proverava da li ne unosis “nesto” koje moze da im povredi floru i faunu). I ako mi je bilo prvi put, osetio sam Havaje, 25C, perfektna vlaznost vazduha, sve je puno tamnog zdravog zelenila, zvuk ptica, oblaci se vidljivo motaju oko planina, jednom recju raj na zemnji.

Po ulasku u auto, prijatelji su mi okacili ogrlicu od svezeg Hibiskusa ne opisive boje (poznat obicaj), i pravac plaza. Honolulu, glavni grad drzave Havaji. Jedino urbano sto je moguce videti na ovom kompleksu ostrva. Odmah sam se zakucao na jednu od najpopularnijh plaza na svetu, Waikiki Beach koja kao na dlanu drzi ceo Honolulu. Pored Waikikia se naleze Kalakaua Bulevar pun luksuznih hotela,butika i radnji pun turista najvise Japanaca koji shopinguju kao da je za dzabe.

 

 

Grad je kombinacija opustenosti Havajskih domorovaca, osmeha Amerikanaca i organizovane harmonije Japanaca.

Prijatelj Misa Japanac koji zivi dugo vremena ovdeo me  te veceri je pravio rostilj na plazi, moj poso je bio kupim gajbu Kone. Na svakom cosku su svi opusteni, i svi te pozdravljaju sa pesniscom gde izbacis palac i mali prst (Shaka Sign) bilo sta da uradis. Nije mi bilo jedino bilo jasno kako su svi lokaci gojazni, a zive na centru pacifika. Dok su se pekli stekovi sabljarke, ekipa je ljustila pivo, grilovani ananas, i Ahi Poke( najbolji havajski apetajzer marinirani  svezi parcici  Yelow Fin tunjevine u soya i susam sosu sa limunom i morskim algama) ,po prostu se topi u ustima.

 

 

Stejkovi Sabljarke su izgledali ko Bifteci prelivenim japanski sosem Teryjaki. Panduri na biciklovima nas pozdravljau i proveravaju da li smo kamuflrali pivske flase. Najveca fora da se lokalci tako okupljau svaki vikend. Nakon vecere umesto nekog luksuznog bara na Waikikiju Misa me odveo u stari centar Honolula, skoknuli smo do neke birtije gde Amercki Vijetnamski veterani u Aloha kosuljama cepaju pivo ranog jutra i polemisu o Perl Harboru. Uz pivo morao sam da probam Spam (poznato svinjsko meso iz konzerve koje se na Havajima proizvodilo jos od drugog svestkog rata), moram priznati da je odvratno ali kad vidis namazane veterane da se i dan danas dave u tim svinjskim zele kockama, pojeo sam i ja svoju konzervu do kraja.

Hteo sam da odem rano u krevet da bi usta veoma rano ujutru da bi video to famozno jutro na Havajima, ali mi nije to poslo za rukom.

5 ujutro spustam se u Strarbucks na Waikiki na espreso, mislice da je sve prazno kad ono iznanadjenje. Ne samo sto je Caffe pun ljudi koji isto zele da vide jednu od najlepsih zora nego voda je puna surfera koji ukuceno plutaju ko bove cekajuci da zajasu talas. Jednom recju grad se naveliko probudio.

Kisica od ranog jutra pocinje da pada po 5 minuta i tako svakih 3 sata, cisto da oladi mestane a da nahrani floru. Pored kanti za smece raste prelepi hibiskus koji na Manattanu kosta 50 dolara u cvecari. Egzoticne ribe mozes da vidis na prvih 10 metra kad udjes u vodu.Jedno recju ovde priroda je jaca od coveka. Dorucak strasan, pocnes sa strasnim vitaminski metkom cedjena Marakuja i Carambola (tropska voca) na ulici i zavrsis sa ljubicastim slatkim krompirom, jajetom i portugalskom svinjskom kobajom u legendarnom Pub-u Duke’s.( Inace Duke je Havajcanin Otac Surfovanja)

 

 

Iznajmili smo neki razvaljeni dzip Nick Sloter fazon , i krenuli u obilazak ostrva. Kao sto svi znamo da su Havaji meka za za sve surfiste sveta uputili smo se na North Shore. Talasi koji mogu da dostignu cak do 15 metara i kad tresnu o plazu osetis ih ispod stopala. I ako je tamo kucica hitne pomoci nisam cak ni zagazio  u vodu.

 

 

Nastavili smo u patrolu po ostrvu, i na kraju zagravili  na nekoj farmi Skampova. Razvaljena auto prikolca sva iscrtana sa autografovima vec zadnih 20 godina od strane musterija iz celoga sveta. “Giovanni’s Truck” je prikolica koja prodaje najace Skampove sa belim lukom. Kad sam video Japance sa limuzinom iz Hotela Sheraton sede na plasticnim stolicama pored prikolice  i krkaju znao sam kolko je sati.

Zavijeni Garlic Skampvi u papir sa “znojavom” Konom ( pivo) i gledas surfere kako jahaju pacific je PRICELESS.

 

 

Na povratku u Honolulu usput smo uzeli par svezih ananasa i kokosa od lokalaca koji su prodavali pored puta da se osvezimo i osistimo od belog luka.