Rumunija

Da ne duzim puno sa uvodom 🙂 Ili ipak..? Put u Rumuniju je moja davnasnja zelja,ali je dosao potpuno nenadano,spontano,niodakle..Tokom godine planirao sam put u drugu zemlju zajedno sa jos jednom osobom.To nije ispalo bas najbolje,ujedno sam svima koji su me pozivali na neka putovanja tokom godine govorio:“Izvini,imam planove za jesen..“,tako da sam na kraju „izvisio“ na svakom polju.

Dosla je jesen,bio sam sam,ljudi sa kojima volim da putujem vec su putovali ili nisu mogli da dobiju odmore,skupe novac u tako kratkom roku i sl.Dosao sam u situaciju da imam odmor,novac,ali nikoga ko bi mi pravio drustvo.Sedeti kuci i provesti slobodne dane uludo? Ne..Nije to moj stil.Nikada do sada nisam putovao sam,po Srbiji nebrojeno puta,ali van zemlje-ne.Kome god sam rekao da cu ici u Rumuniju,ispratio me sa recima punim skepticizma i predrasuda prema ovoj zemlji.

„Dzeparosi,prevaranti,prljavi,ovakvi,onakvi,mi smo za njih civilizacija,ima da ti povade organe,kako ces sam,nemoj sam“ i sl. 🙂 Naravno-gluposti.Valjda je i najbolji svedok te moje tvrdnje cinjenica da sam u Brasovu na zeleznickoj stanici zaboravio ranac i nakon 45 minuta dotrcao sav zadihan,vec u glavi razmisljajuci kako su sve odneli i na kolikoj sam steti zbog svoje rasejanosti,kad tamo…Ranac stoji kraj saltera,Rom koji ga je pronasao pozvao policiju,sav nasmejan mi nesto objasnjava na rumunskom,ponavlja „ok“ i drzi palac visoko podignut.Tako je malo neprijatnosti sa ovog puta da,sad kad razmislim,nisu ni vredne pomena 🙂

Elem,dosao sam u Rumuniju vozom Vrsac-Temisvar.Puno je vec prica o tome i na ovom portalu,tako da cu ponoviti samo ono osnovno.Cena karte je (u dinar:) 533 dinara,kartu za povratak kupujete u Rumuniji po ceni od 25 leja,sto je otprilike isto.Voznju sam mahom prespavao pa vam ne mogu reci koliko tacno traje 🙂 Procedura na granici je jednostavna,nema puno zadrzavanja,sa rumunske strane dobicete pitanja o vasem konacnom odredistu,broju dana koji planirate provesti u zemlji kao i kolicini novca koji nosite sa sobom.

Izasao sam sa stanice u nocno razgledanje Temisvara i tu su me preveslali odmah po izlasku.Savet svima koji dolaze u Rumuniju preko Temisvara-nemojte menjati velike kolicine novca u prvoj menjacnici koja se nalazi odmah po prelasku ulice sa zeleznicke stanice.Tu je neko taksi stajaliste i menjacnica,nema druge u blizini,pa ako bas morate razmeniti eure,nemojte pedeset,kao ja 😀 Kasnije sam po centru grada i u drugim gradovima koje sam obisao,mogao samo konstatovati da su me na 50 eura-zaklali 5 na kursnu razliku.Za jedan euro,ocekujte nista manje od 4.4 leja.Sve ispod toga,zaobidjite.Makar menjacnica ima.

Sto se tice Temisvara,nije mi bio prioritet,ali uvek uzivam u svakom novom mestu koje posetim.Vec ste verovatno imali prilike citati puno o njemu,grad je lepo uredjen,pun parkova,sjajan trg i puno nasih ljudi vikendom.

Malo nocnih fotki Temisvara..

Na sta jos treba skrenuti paznju.Nije to slucaj samo sa Rumunijom,slozicete se.Svedoci smo i po Srbiji da u nocnim satima po autobuskoj i zeleznickoj stanici,mozemo sresti razne „likove“.Na glavnom trgu u Temisvaru,oko ponoci su bili zatvoreni svi kafici..Imao sam voz u sedam ujutru za Brasov i ocajnicki mi je trebalo neko mesto gde bih malo dopunio baterije na telefonima,pa sam se vratio na zeleznicku i seo u neki lokalni bircuz.I nije to bilo do kraja lose iskustvo 🙂 Decko koji je radio tu,dao mi je gomilu novih ideja i destinacija za sam put,ali su gosti samog lokala bili…auh.Nema tu ni reci za opisati 😀 Tu sam sreo i „rumunskog Srbina“ ili „srpskog Rumuna“.Izvesni Djordjevici,raspitivao se o matici,prisecao davnih dana kada je video istu.Razni tipovi su mi prilazili,nudili satove,mobilne telefone,nekoliko beskucnika je spavalo za stolovima i policija ih je uredno budila na svakih sat vremena.Inace,policijske patrole su jako ceste,tako da sam se generalno osecao bezbedno sve vreme.

Ali Djordjeviiiiciii je bio takav smarac,da to svet nema.Minuti su tekli kao sati,on je listao daljinskim kanale na malom tv-u u cosku i simultano mi prevodio radnju svake serije.Tako da me jos vise ucvrstio u odluci da u pet ujutru podjem vozom za Sibiu,nesto sto nisam ni planirao a bilo je na putu za Brasov.Nisam sa tim covekom mogao izdrzati dodatna dva sata 😀 I hvala mu.Sibiu je bez sumnje nesto najlepse sto sam video na ovom putu.Nikada(ali nikada) na samostalnom putovanju nemojte propustiti ovaj prelepi grad.Evropska prestonica kulture 2007,zaista izgleda evropski.Kompletan stari grad je smesten u zidinama tvrdjave a svaka ulica je prizor za sebe.Posebno su interesantni krovovi na kojima su prozori koji podsecaju na oci.Evo slika sa puta do grada Sibiu a potom i slika samog grada.
Na prvoj je prilicno udoban rumunski voz i izlazak sunca,dok na sledecoj ide malo rumunske egzotike 🙂 Jedna „divlja“ zeleznicka stanica i ogromno stado ovaca.

Za jako smesan novac(tipa za 100-150 din) mozete se popeti na ovu kulu u samom centru i videti 3D projekciju starog grada na jednom spratu,dok sa vrha(spremite se da se punooo zadisete)mozete videti veci deo grada kao na dlanu..

A evo i pogleda..

Jos malo slika po gradu i onda put za Sigisoaru.Sibiu me oduvao..

U Sigisoaru sam dosao u kasnim nocnim satima.A kako drugacije u rodni grad Vlada Cepesa?:) Odmah sam smerio hostel u kome cu prenociti,ali sam nastavio setnju do posle ponoci.Jos davno,citajuci „Drakulu“,zamisljao sam te ljude,mesta,vec tada je Rumunija postala moja „tiha patnja“ 🙂 I sad sam setao u ponoc ovim malim gradicem..Divota.Da ne ispadne da sam nesto narocito hrabar,groblju nisam smeo ni da pridjem do jutra ;p Evo prvih impresija..

Ovo je vec svitanje..

Inace na putovanjima pokusavam da sto manje spavam a sto vise „upijam“ 🙂 I najlepse je ovako u rano jutro,nema puno guzve i sve mirise na neka davna vremena.Cim malo odmakne dan,nagrnu turisti,ljudi krenu put svojih obaveza a gomila decice se uputi ka obliznjoj osnovnoj skoli,koja je smestena tik pored crkve i jako starog groblja..

A evo crkve i groblja.Spooky..

Drakula pozira 🙂

Inace,samo staro jezgro grada je taman toliko,da ga za tri-cetiri sata mozete preci uzduz i popreko.Sto sam i uradio.Dva puta uzduz i jednom popreko.. 😉 Usledila je neizbezna kupivina razno-raznih Drakula suvenira(zaleteo se covek,mislio da nece kasnije naleteti na njih-greska) Suveniri u Rumuniji su mahom obojeni vampirizmom.Brasov ih je pun a o okolini dvorca Bran da ne pricamo.Ucite na mojim greskama pa nemojte nositi stotinama kilometara nesto sto ste mogli kupiti kad podjete kuci :/ Mada,recimo,Temisvar me ostavio bez mog omiljenog skalpa kada putujem po inostranstvu-magneta.U nedelju,pri povratku u Temisvar,nije radila ni jedna jedina suvenirnica.Grad pun turista a suvenirnice ne rade..Tako da,ko bude isao put Temisvara,da znate da ocekujem magnet 😀

Usledio je put za Brasov.U vozu sam upoznao Italijana koji nikada nije bio u Srbiji a znao je  o nama toliko da sam bio (u najmanju ruku) zapanjen.Zanimljiva mi je njegova prica o tome kako mu je,u vreme dok je odrastao,Jugoslavija bila nesto velicanstveno i da je bukvalno bio zaljubljen u tu zemlju,dok sada uopste nema zelju da poseti nijednu od novih drzava.To vise nije to..Inace,pored Guce,vecitih rivala,Kusturice(cije je sve filmove gledao) Andrica(procitao Na Drini cuprija i Travnicku hroniku-a koliko nas bi,da nije lektira?)zna i za Novi Sad,Beograd,Nis,Kragujevac,Uzice..Sto se tice geografije,nisam nas obrukao 🙂 Vec dugo „pripremam“ Italiju,tako da je i on bio malo zatecen svime sto znam..Ali na „njegovog“ Kusturicu i Andrica,mogao sam mu ponuditi samo…pa,znate vec :/ Moniku Beluci 😀

Elem,put je proleteo,bukvalno.Za one koji vozom dodju do Brasova,korisna informacija ce biti da se zeleznicka stanica nalazi na 1.6 km od starog gradskog jezgra.Postoje,naravno,linije gradskog prevoza koje saobracaju na toj deonici,pa ko ne voli da pesaci..eto.Rumuni kazu da taksi nije previse skup,ali da ce taksista promeniti tarifu cim vidi da ste stranac.Iznenadjen neko? 

Po dolasku u centar,prvo sam potrazio smestaj i otarasio se ranca i kese sa suvenirima.Eto glupog troska koji sam sam sebi napravio,kupio sam jos jedan ranac u Brasovu(bas zbog suvenira)da bi kasnije usledio onaj deo price gde zaboravljam jedan na stanici.Nisam dugo trazio i pronasao sam idealno mesto za prenociste.Inace me tako „htelo“ na putu,da nisam mogao da verujem.. Stizao sam na vozove u minut,taman stanem da cekam autobus on se pojavi..Ma,sve.

Dvorci i tvrdjave,moja vecita opsesija 🙂 I cim sam na brdu spazio zidine,odluka je pala-to je moja prva stanica u Brasovu.

Inace,put do gradske tvrdjave je jako zivopisan i ostavio je traga na meni. 😀 O tome kasnije,u

zivajte u slikama.

I konacno…

Brasov je predivan,to je prvi utisak.Sa uzvisenja na kome se nalazi ova tvrdjava(valjda jedino mesto u Rumuniji gde se ulaz ne naplacuje)moze se videti i stari i novi deo grada,kao na dlanu.Sve to sto vidim ispunjava me da reci ne mogu ni opisati..Ali zasto toliko smrdi,zaboga? To je jedina losa impresija o gradu.Tu sam tek par sati i do besvesti me iritira smrad kanalizacije,bar mi se tako cini.Mrak je polako padao a smrad me i dalje pratio..Naravno da me pratio,bio mi je na patikama! Rekoh vec da je put do tvrdjave na meni ostavio trag-ugazio sam u necije,znate vec sta 😀 Pazljivo dok prolazite kroz park ka tvrdjavi,priroda je lepa,mozete se zagledati,dok vas neka druga vrsta prirode moze iskoristiti kao prevoz 😀 Ponovo sam stigao do onog potoka sa pocetka uspona i…Brasov vise nije smrdeo.Utisak o gradu je zaokruzen,sve je bilo savrseno..

Crna crkva,simbol Brasova

Ogromna je..

Pogled na tvrdjavu nocu

Usledio je dan koji je bio nevidjen promasaj 😀 Plan je bio da se posete dvorci Bran i Peles,sve je moglo biti savrseno,imao sam vremena,ustao sam jako rano,bio sam na stanici pre sedam,ali…ALI! Polakomio sam se 🙁 Kad vam sve ide po volji,kao da neko stoji i usmerava sve bas onako kako vam odgovara,vi pomislite da nema nicega sto ne mozete uraditi.Ali cak i ta visa sila u jednom trenutku kaze – DOSTA,bre! Sta sam uradio? Voz koji ide do Sinaie,mesta u kome se nalazi dvorac Peles,isti je voz koji produzava za Bukurest.166 km sam od glavnog grada,tako sam blizu,zasto ne bih pokusao? Da stvar bude komplikovanija,vlasnicima hostela sam rekao da necu nociti to vece,vec da mi samo pricuvaju stvari do 16h.Buduci da,kad god idem u inostranstvo,dozivljavam sebe kao ambasadora svoje zemlje,gde je poenta upravo ispravljati sliku koju o nama stvaraju na osnovu medija,ratova,“navijaca“ i sl,jedino o cemu sam razmisljao je bilo da se vratim u hostel pre 16h.I,gle slucajnosti,ispred mene u redu stoji jos jedan stranac koji kupuje kartu za Bukurest.To je znak..Uzeo sam je.Dakle tri sata puta u jednom smeru,tri u drugom,procena da za dva sata mogu da (koliko toliko) vidim centar prestonice,vec bi bilo 15h,po idealnom scenariju.I pokajao sam se istog trenutka.. Voz krece,gledam u onu kartu i kontam,sta ja to radim? U momentu kada prolazimo kroz Sinaiu,razmisljam da izadjem,skresem gubitke i provedem dan onako kako je planirano,da prezalim deset eura za kartu i uzivam u fenomenalnim dvorcima.U mom razmisljanju me prekinu voz koji se pokrenuo sa stanice u Sinai..Gotovo.Idem.

Najupecatljivija stvar sa mog puta za Bukurest(ako se to tako moze nazvati)osim moje gluposti,bila je i sama karta i rumunska zeleznica.Naime,na svakoj karti vam je ispisana kilometraza i vreme polaska i dolaska voza.166km,vreme polaska 07.10h,vreme dolaska 10.04h.Verujete li da je ovaj voz krenuo i stigao u minut? Za mene,fascinantno.Generalno je rumunska zeleznica izuzetna.Samo voz od grada Deva do Temisvara,pri povratku,bio je nesto nalik onome na sta sam inace navikao kada su vozovi u pitanju.Komplet u mirisu urina.I ne.Ovaj put nije bilo do mene 😀

Sta se desilo na kraju? Izlazim na stanici koja je preplavljena stotinama i stotinama ljudi.Prvo se raspitujem za voz nazad,da bih znao kako da rasporedim vreme.Prvi je oko 11,naredni u 13h.I vec vidim da necu stici u hostel do predvidjenog vremena,cak ni ako rumunska zeleznica ponovo odusevi tacnoscu.Izadjem sa stanice i onda se sve samo nacrta.Niko ne zna da mi kaze gde je centar grada?? Ljudi pricaju engleski,ali..niko ne moze da mi objasni.Jedan decko mi cak kaze,nesto tipa „Mislim da je u onom pravcu,ali nisam siguran..“ Okolo su sve one stare,bezlicne,komunisticke zgrade,najgora arhitektura od trenutka kada je covek sisao sa drveta.U poslednjem pokusaju pronadjem zenu koja mi da ovakvo objasnjenje „Sidjite u metro,sacekajte voz,pa onda izadjite na trecoj stanici,onda se popenjete gore i videcete zutu zgradu,ispred nje je stajaliste za autobus,tu sacekate…“ Vec sam prestao da je slusam.Planirano vreme za obilazak Bukuresta,ocigledno ce proci u voznji gradskim prevozom rumunske prestonice..Tako je to kad o Bukurestu ne procitate nista pre nego sto se u njega zaputite 🙂 Vec mozete naslutiti,uhvatio sam voz u jedanaest i vratio se za Sinaiu.Fijasko.20 eura za karte u oba smera nije nikakav gubitak naspram vremena koje sam izgubio..Covek se uci na greskama,kazu.Izgleda da sa mnom nesto nije u redu,nikada ne naucim..

Ali dobro 😀 Peles je izvadio dan.Ostao je zal sto nisam mogao provesti ovde sve ono vreme koje sam se potucao po vozu.Mali raj  na zemlji..

Da ne zaboravim,unutar samog dvorca je zabranjeno slikanje ukoliko ne kupite nesto nalik onoj novinarskoj legitimaciji.Okacite je oko vrata i mozete slikati koliko vam volja.Kupuje se prilikom kupovine ulaznice,kosta gotovo isto kao i ona,ali vredi,verujte mi.Onog trenutka kada krocite u dvorac(a kao ja niste znali da treba da se dokupi dozvola za slikanje)vise se ne mozete vratiti po nju.Put kroz dvorac je „put u jednom smeru“,kada udjete,obidjete krug i izadjete.Ako bi hteli slike,morali bi ponovo da kupite ulaznicu+dozvolu i onda sve iznova.Nemojte zaliti pare pri ulasku.Samo to mogu reci.. 🙂

Ovo je karta sa povratka u Brasov.Vratio sam se kombijem,sto je inace jako cesta varijanta prevoza u Rumuniji.Kako su me lose procenili 😀

Epilog? Stigao sam na vreme u hostel,ali sam definitivno ostao da prenocim.Evo jos malo slika Brasova..

:))))

Sutradan je bilo vreme za posetu tvrdjavi u gradu Rasnov,za koju sam cuo upravo u Temisvaru,dok sam sedeo u onom bircuzu 😀 Vredelo je trpeti Djordjevicija..

Za kraj putovanja ostali su dvorci Bran i Hunedoara.Za Bran su svi vec culi,uglavnom je i primarna destinacija prilikom tura po Rumuniji.Do njega nije bilo moguce doci vozom(mojim omiljenim prevoznim sredstvom na ovom putu) ali,posto sam svejedno dosao u grad Rasnov zbog tvrdjave,odatle postoje redovne autobuske linije za Bran.Moja luda sreca se nastavila.Obisao sam tvrdjavu koju ste videli na prethodnim slikama i potom se sputstio do samog gradica.Svi su bili nevidjeno ljubazni i cak simpaticno zbunjeni u svojim pokusajima da pomognu.Samo mesto podseca na mirne gradice po Vojvodini,niz sarenih kucica,duga glavna ulica,bicikli glavno prevozno sredstvo.. Nakon par „usmeravanja“ od strane,uglavnom.starijih zitelja,naredna osoba na koju sam naleteo bila je jos jedna sredovecna zena,upravo na biciklu.Zaustavila se i saslusala me.Nije razumela ni rec engleskog,ali sam vec imao jednostavan i proveren sistem za komunikaciju u takvim situacijama.Svaki zitelj Rumunije ce razumeti sledece „Bran,castel,autobus“.I tog trenutka pocinje predstava sirenja ruku,gestikulacije i cega sve ne.. U ovom slucaju,gospodja je otisla i korak dalje,sisla je sa svog bajsa i polako,gurajuci ga kraj sebe,povela me do glavnog puta,potpuno suprotno od pravca kojim se kretala.. Moje odusevljenje i jos jedan plus za Rumuniju 🙂 Na nekih sto metara od magistrale smo se pozdravili i ja sam nastavio ka autobuskom stajalistu. I morao sam napraviti samo par brzih koraka da bih usao u autobus,dobra karma koja me prati po Rumuniji i dalje na delu.Bez cekanja,bez maltretiranja,odmah prevoz..Tu sam par mladjih ljudi zamolio da mi kazu kada stignemo u Bran,tako da se nisam zamarao cak ni sa iscekivanjem stanice 🙂  Uvek pitajte,ali uvek.Mene cak i kada neko usmeri i kaze „to je sto metara odavde“,ja pitam nekoga nakon predjenih pedeset,jer..ko zna? Mozda ste naleteli na budalu? Mozda neko ne zna ni sta ga pitate? Evo ociglednog primera 😀 Po povratku iz tvrdjave Rasnov,kretao sam se putem kroz sumu i pojavio se jedan (u gomili) automobila koji su isli u pravcu iz koga upravo dolazim.Covek je zaustavio auto,unutra sve puno neke dece,upitao me nesto na rumunskom,bog zna sta..Obicno slegnem ramenima i kazem „i don’t understand“,ali ovoga puta sam mu sa takvom sigurnoscu rukom pokazao pravac iz koga sam dosao,da je covek samo rekao „mersi“ i nastavio pravo.Put vodi do tvrdjave i nema dalje,ali.. Mozda je on trazio put za,sta znam,Bukurest? 😀 Ili izlaz na glavni put? Uglavnom,pitajte,nikada se ne zna kada cete naici na nekoga blesavog kao ja 😀 

Par slika iz autobusa.Sad vise nisam siguran ni da li sam to pomenuo,ali Rumuni su nevidjeno religiozni.Crkava i manastira na sve strane a ljudi se krste gde god se okrenes.Da li zato sto su mene videli,da li iz straha od Drakule,ili je to jednostavno deo njihove kulture i necega sto nose „iz kuce“,ne znam.Uverite se sami na primeru ovog autobusa-jedna „religiozna“ i jedna „mirisna“ fotka.

Sta reci za Bran? Moje razocarenje pricom o Drakuli i svim tim stvarima koje su me u Rumuniju dovele,kulminiralo je upravo u njegovom dvorcu.Samo zdanje je zaista lepo,ali..ALI. Evo par slika dvorca,onako kako sam ga ja „video“ u svojoj glavi,pre dolaska.Nakon toga prica o dvorcu kakav zaista jeste..

Lepo,m? 🙂 Pa gde je onda moj problem sa Drakulinm zamkom? U komercijali.. Reka,reeeeka i reeeka ljudi koji naviru na ulaznu kapiju.Nema kraja.Unutrasnjost zamka je satkana od uskih prolaza,hodnika,niskih vrata,gde se odrzava festival nadvikivanja,guranja i poziranja Rusa i Azijata… Vi jednostavno ne mozete verovati koliko nas je bilo u dvorcu tog dana.Dosao sam pre nego veci deo tih organizovanih grupa,tako da sam brzo kupio kartu i usao bez guzve.Unutra je vec bilo nekih pedesetak ljudi.A onda su poceli da nadiru,kako bi nas narod rekao – kao da ih poplava izbacila.

Ovaj hodnik sam jedva uspeo slikati bez neke osobe koja u njemu pozira.A poziranje je raznovrsno i ide cak do toga da momak curu,kao,ujeda za vrat..

I zamislite vi kad se u jednom trenutku ovde sretose Rusi i mi Azijati 😀 Kazem „mi“,jer sam se utopio u jednu grupu kosookih dok smo isli uz stepenice.Niko nece da se skloni,nego ledja uz zid i pomeramo se,mi gore,oni dole.. A kada smo konacno gore dosli,napad neke klaustrofobije se u meni pojacavao iz sekunda u sekund.Sama postavka po sobama bila je potpuno neautenticna,kreveti neki,kauci,fotelje,sve kao da je napravljeno pre nekoliko godina.. Dobra stvar kod ove guzve je bila cinjenica da su podovi od drveta,pritisnuti brojnim koracima na spratu iznad,skripali kao u horor filmu,pa sam malo dobio te svoje tako zeljene autenticnosti 🙂 Popeo sam se na terasu i video kako ulaze,recimo,mozda tri autobusa dece na glavnu kapiju.Gde cemo svi stati? To je bila kap koja je prelila casu.. Krenulo je probijanje ka izlazu. I konacno do kapije,gde ih ulazi jos 🙂

Resio sam da odem do obliznjeg brdovitog sumarka,odakle se moze uhvatiti neka od onih fotografija dvorca Bran,kakvu smo navikli da vidjamo po internetu ili razglednicama.I zaista…

Potrajala je ta tisina i iluzija proslosti nekih desetak minuta,dok se putem izmedju sume i dvorca nije razlegao zvuk sirena.. Svadba 🙂 Isto kao kod nas,automobili napred su bili sa barjaktarima,iza njih je isla duga kolona u kojoj su se utrkivali ko ce duze odrzati ruku na sireni..Da je jos uvek „ziv“,Drakula se ne bi naspavao danju u svom dvorcu 😀 Krenuo sam ka stanici da uhvatim autobus,gle cuda,parkirao se na stajaliste onog momenta kada i ja.Karma..

Da bih stigao do svoje naredne destinacije,tacnije mesta Hunedoara i istoimenog dvorca,opet sam imao problem sa direktnim linijama vozom-nema ih.Morao sam krenuti put granice sa Srbijom i izaci u gradu Deva.A odatle do Hunedoare,plan je bio da…Pa,nije bilo plana :/  Jednostavno,moram videti taj zamak..I vredelo je svih muka.Na putu do Deve,upoznao sam jednu sjajnu Rumunku iz Arada,pricali smo,smejali se,dobar deo puta.. Nekada davno je bila u Bg,inace,sto se nje tice,rat u Bosni jos uvek traje,informisana je kao prosecan Amerikanac.Dosao sam u grad kasno uvece,trebalo je ubiti vreme do jutra i ranom zorom traziti prevoz do konacnog odredista.Vozovi za Temisvar,to je bila najbitnija stvar trenutno.Imam jutarnji u 9 i 15 i neki kasni popodnevni.I odmah sam se odlucio za jutarnji,jer ako krenem tim popodnevnim,opet posle ponoci dolazim u Temisvar,opet cu morati da trpim ludake po zeleznickoj stanici do jutra,mozda cak naletim na Djordjevicija ponovo??! O ne! Dakle,osvanuti kraj Hunedoare,posvetiti mu par sati i nazad do Deve,pa put Temisvara u koji bi trebao da dodjem oko podne u nedelju.Taman da vidim grad danju i negde oko cetiri krenem put Vrsca.Vuf 😀  Izadjem ispred stanice,taksisti.Raspitam se za cenu,vozili bi tih nekih 15 km u jednom pravcu za oko 800 do 1000 din.Ok,ako ne bude nista drugo,nije ni to najgora varijanta.

Prosetam malo gradom nocu,verovali ili ne,radnici gradske cistoce,njih troje,brisu lisce u jedan posle ponoci..Nakon toga naletim na nekog decka koji nije sacuvao par poslednjih leja u svom dzepu,vec je sve potrosio na alkohol u ludoj subotnjoj noci,pa me onako pijan smarao da mu platim sendvic..Ako me je Djordjevici necemu naucio,bilo je to da ne vadim pare pred sumnjivim tipovima,jer tek kada vide da imas,nece te ostaviti na miru.Izvadio sam par kovanica i rekao da je to sve sto imam.On je ponavljao uporno „impooosibiiile,impooosiiibiiile..“,ali ja sam samo slegao ramenima i nastavio da hodam.Trckarao je tako neko vreme iza mene i na kraju odustao..Polako se blizilo jutro,taksisti su me gledali kao lesinari,da prelomim ko ce da me vozi.Tek,primetim ja neko dvoje staraca kako stoje nedaleko odatle,kraj zamracene autobuske stanice.Setkam tako okolo i sve im se vise priblizavam,sevne mi,zasto da ne,pitacu,sta mogu da izgubim? I ide klasika 😀 „Hunedoara,castel,autobus?“ i baka mi pokaze prstom ispred sebe.Razmasemo se opet rukama,pravimo grimase i,kroz svu tu nasu poluzivotinjsku komunikaciju,shvatim da autobus do Hunedoare polazi za deset minuta ,krece odatle i da oni cekaju bas za to mesto.Koja je verovatnoca? Karta je bila oko sto dinara u jednom pravcu,opet kombi,vozac i ja sa bakom i dekom 😀 taksisti su bili razocarani,verujem.Doduse,kada smo dosli do grada,“moji“ starci su mi rekli da izadjem i da odatle imam oko kilometar do dvorca.To nisu uspeli da mi objasne sami,vec su zaustavili nekog mladjeg prolaznika,koji odlicno govori engleski.On mi je preporucio da uzmem taksi,jer cu se tesko snaci peske.I poslusao sam,za jedan euro bio sam kod dvorca,dok sam u povratku(posto okolo nije bilo ni jednog taxi vozila)morao da se vratim peske.Dvorac je jedna nevidjena lepota,bas kao oni dvorci kakve imamo prilike gledati u filmovima..

Predivno mesto.Na kraju,put do Temisvara je protekao u onom prljavom vozu koji sam vec pominjao,sedeo sam kraj decka koji zivi godinama u Britaniji,inace je Rumun,prilicno ogorcen na svoju otadzbinu,ljude koji u njoj zive…sve.Tvrdio je da su sve lose stvari koje sam cuo o Rumuniji pre nego sto sam dosao istinite,te da sam ja samo imao srece pa je sve proslo tako kako je proslo.Najiskrenije,ne mogu se sloziti 🙂 Sreo sam divne ljude,lokalno stanovnistvo se svugde trudilo da mi maksimalno izadje u susret,nisam imao nikakvih ozbiljnih neprijatnosti,setao sam se okolo sa aparatom okacenim oko vrata.. Ne znam.Osecao sam se bezbedno koliko i kod nas u Srbiji.Uvek mozete naleteti na budalu,ali je mnogo veca verovatnoca da ce ljudi koje sretnete biti dobri.Za kraj nekoliko dnevnih slika Temisvara..Uzivajte i obavezno nadjite vremena da nekada obidjete ovu zemlju.Vise puta sam rekao i ponovicu,ucite na mom primeru,ispravljajte moje greske i – nemojte ici sami 🙂 Povedite nekoga do koga vam je stalo..Svako dobro.