Zihua- Sta?

 Zihua-Sta si rekao?

 

                         Izlazim sa Ixtapa International Aerodrom i diretktno se kacim na legendarni lokanli Mercedes bus (koji je samo za meksicko trziste) via Zihua.  Voznja u meksickom autobusu je “Ko to tamo peva “ fazon na +35C, pocev od dizajna pa do profila putnika. Do mene, tinejdzerka doji dete preko puta majstor u atleskoj majci sa zivim petlom u kavezu,dok neki kauboj svira na gitari. Bus nema stanicu, kako ko digne ruku na putu vozac staje. Sve u svemu mirise na pravi Meksiko.

Zihuatanajeo ili krace Zihua je magicno ribarsko selu smesteno u malom zalivu drzave Guerrero. Naziv sela potice iz doba Azteca sto znaci “Mesto  Zena”.Okruzena planinama Sierra Madre del Sur lezi na Pacifiku 240km severnije od Akapulka. Selo gde se penzioniso Tim Robbins posle paljbe iz zatvora u filmu “Bekstvo iz Sosenka”.

 

 

 

    Razvaljen asfalt i  ofucane kuce su izbledile od sunca. Mehosi uvek negde zure i rade kao Japanci mada nigde ne vidim rezultata za razliku od Samuraja sa druge strane Pacifika.

Posle chekiranja u hotelu, odmah sam se bacio na Playa del Puerto (Centralna Plaza) u patrolu.

Od Meksiko Siti-ja pa do najmanjeg sela u Meksiku, svako naseljeno mesto mora da ima Zocalo (trg). Ti trgovi su sastajliste svih generacija, mesto za razne proslave i festivale.

Ovde svake nedelje se skupe lokalci sa punim familijarnim sastavom. Marijaci na sve strane cepaju po gitarama. Ljuto slatke lizalice su hit za decu. Klovni valjaju secernu vunu i usecerene jabuke.  Svi se razhladjuju sa Aguas Frescas (razlicita  voca izmesana sa vodom i secerom i velikim buradima puni leda). Tamales 1$ ( kukurzno brasno sa slatkim ili slanim zavijeno u banana listu kuvano na pari) na svakom koraku. Za one malo deblje mozes da natrcis na metalno bure puno vrelog ulja gde plove neki ustipci ( Churros) koje polse umaces u domacu cokoladu. Sve u svemu ko nas seoski vasar. Zanimljiv trip jeste da i pored  zdrave hrane vecina Mehosa obozava masnu masnu hranu i Koka Kolu ( Meksiko je broj 1 konzumer Koka Kole na svetu). Probao sam sve specijalitete i zalivo sa Negra Modelo ( Crno Pivo). Za razliku od dugih turistickih destinacija u Meksiku ovde je dosta jeftino. 

 

 

 

         

Vece sam zavrsio u nekoj krcmi u centru koju drzi neki Kanadjanin opsednut hokejom. Tu je happy hour celi dan i noc. Zabodene flase Corone (1$) u ledene kofe na svakom stolu.Klijantela su veseli Ameri i Kanadjani  u “Tommy Bahama” kosuljama sa vitkim lokalnim meleskinjama sa jedne strane. Dok sa druge vesele Amerikanke i Kanadjanke sa “macho Iglesias” Mehosima pevaju pesmu “Alejandro” od Lady Gage. Tokom celog dana i noci kroz celo selo muvaju se ulicni prodavci. Pocev od male dece koji prodaju nekakve ptice napravljene od papira preko baba sa meksickom mozzarelom Oaxaca Queso (sir) noseci na glavi pa do ulicnih dilera koji te startuju sa prostim pitanjem na engleskom ‘’Something for your party?” 

Ja sam na kraju kupio od babe Oaxaca sir, koji ti otvara diznu za pivo.

Tokom veceri sam upozno par mehosa sa kojima se dogovorio da igram basket sledece jutro.

Zbog velikih dnevnih vrucina, basket je bio zakazan u 6 ujutru. Hteo sam da ujedno i da vidim rano kako ribarsko selo dise. Jedan od najlepsih kosarkaskih otvorenih terena u mom zivotu je bio bas ovde. Teren je lociran na samoj plazi pogledom jahte koje plutaju po celom zalivu. I ako Mehosi su aktivni u basketu, ali ipak mi smo kosarkaska nacija. Po zavrsetku meca tresno sam vitaminski metak od tropikalne vocke (Pitaye Dragon Fruit ). Pored terena je riblja pijaca koju nadgledaju pelikani gde mozes naci blago Pacifika kao sto su  Sabljarke, Tunjevine, i hobotnica. To je pijaca bez frizidera, neoskih svetala i ostalih fancy uredjaja. To je po prostu deo glavne plaze gde su ribari bacili svez ulov zemnju.U roku sat vremena sve rasprodato. 

 

 

 

     

 

 

 

Uzeo sam skuter  i krenuo u obliazak. Van sela su sagradjena takve viletine da ti pamet stane. Vecina njih su sa privatnim plazama i sumama. Sve je cakum pakum ko da si na Malibu Beach. Zbog ekonomske krize sve zvrji prazno i sada te vile se rentaju po 2000$ na mesec, sto uopste nije skupo u poredjenu sta dobijas. Zaliv je okruzen prelepim plazam La Ropa i Los Gatas. Ako zelite pravu divljinu to je busom pola sata juzno od Zihue. Bara de Potosi je laguna divlje flore i faoune. Obavezno da se nosi foto-aparat i prazan stomak. 

 

 

 

Umesto toga ja sam ipak otiso 5 km severnije od sestre Zihue. Ixtapa je pored Kankuna planirano sagradjeno mesto od strane Meksicke vlade 1970. Tu nemas osecaj da si u Meksiko, opusteno na  bazenu  mozes da krkas Big Mac sa casom od pola litre smrznute Limun Margarite (Koktel). Mladji turisti sa narukvicama “all inclusive” baljezgaju po ulici sa pivom, dok matori Ameri po ceo dan cepaju golf.

Luksuzni hoteli i privatni condominijumi su na 50 metara od vode. Da nije bilo Ixtape, Zihua bi bila zauvek skriven dragulj Pacifika.

 

 

 

Ja sam se zabijo u “El Galeon” mornarsku krcmu na maloj modernoj Ixtapa Marini. Caldo de Pescado (Pacificka riblja corba sa dosta zelenog Korijandra i Guajillo papricice) i Meksicki Sauvignon Blanc ( Regija Baja California) je bio rucak.Ubrzo sam se vratio u Zihua gde sam se ocescao mnogo prirodnije.  Po povratku kuci kupio sam tradiconalne keramcike posude sa jarkim bojama ,plodove vanile i vestacke obrve Fride Khalo.